0 ‘zbekist0n respublikasi oliy va 0 ‘rta maxsus ta’lim vazirligi 0 ‘rta maxsus, kasb-hunar ta’limi markazi


* lao l J [2 ] [4 ] [8 ] 14


Download 2.58 Mb.
Pdf просмотр
bet5/10
Sana15.12.2019
Hajmi2.58 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
§  ^

 £  



*

lao


l J

[2 ]


[4 ]

[8 ]


14

Nazariy 

m ashg’ulot 

mazmuni: 

Molekular-kinetik 

nazariyaning  asosiy  qoidalari  va  ularning  eksperimental 

asoslari.  Nisbiy  molekular  massa.  Modda  miqdori.  Molekula 

massalari va o‘lchamlari.  Broun harakati.

M ustaqil ish:  Molekulyar-kinetik nazariyaning asosiy qoidalari va 

ularning eksperemental asoslari

[9]


[10]

55

56-57


Mavzu:  Ideal gaz. Ideal gaz molekular-kinetik nazariyasi va uning 

asosiy tenglamasi. Temperatura - molekulalarning o‘rtacha kinetik 

energiyasining o‘lchovi.  Temperatura shkalasi.  Boltsman 

doimiysi va uning  ma’nosi.  Molekulalar issiqlik harakatining 

o‘rtacha tezliklari.  Gaz molekulalarining tezligini o‘lchash. 

Shtern tajribasi.

Nazariy m ashg’ulot mazmuni:  Ideal gaz. Ideal gaz molekular- 

kinetik nazariyasi va uning asosiy tenglamasi.  Temperatura. 

Boltsman doimiysi va uning ma’nosi.  Molekulalar issiqlik 

harakatining o‘rtacha tezliklari. Shtern tajribasi.

Masala va test topshiriqlarini yechish.

M ustaqil ish:  Gaz molekulalarining tezligini o‘lchash.

e o  

tien  o


m

u

a



q

d a  


ay  m 

la  z




Я

tta  ar, 

st,  laa

,a  m 


y e 

id  x 


d

e  s


a

y

n



A

n

d



d

ay

a  h



i

g  ji 


c3

o

,k  ri



r,  to

la  ta


nl  rao

n

te  o



b

st  la


ia,  l 

id

p



o

o

sk



a

ad

a



K

a

la  h



la  is 

s  ih


b

o

v



a

o

k



ze

T

[2]



[4]

[8]


[9]

[10]


58

59

60



Mavzu:  Ideal  gaz  holat  tenglamasi.  Ideal  gazlarda  izojarayonlar. 

Boyl-Mariott  qonuni. 

Gey-Lyussak  qonuni. 

Sharl  qonuni. 

Universal  gaz  doimiysi.  Avagadro  qonuni.  Dalton  qonuni.  Gaz 

jarayonlarining texnikada qo‘llanishi..

Nazariy  m ashg'ulot  mazmuni:  Ideal gaz holat tenglamasi.  Ideal 

gazlarda izojarayonlar.  Boyl-Mariott qonuni.  Gey-Lyussak  qonuni. 

Sharl qonuni.  Universal  gaz  doimiysi.  Avagadro  qonuni.  Dalton 

qonuni.  Gaz jarayonlarining texnikada qo‘llanishi.

Masala va test topshiriqlarini yechish.

Laboratoriya ishi № 8 Izojarayonlarni o‘rganish

M ustaqil ish:  Dalton qonuni.

a

q

a



alak

lp

d



d

ay

lar,  lar.



ld  la

ay  m


la  z

k

ti  c,



tta  ar,

st,  laa


,a  m 

y e


id  x

d

e  s



a

y

n



A

n

la  h



o

k

ia



id

e

p



o

ks

a



d

a

K



a

o

o



ab

b

o



o

av

oh



kji

e

T



n

y

ri



o

[[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


61

62-63


Mavzu:  Ichki  energiya.  Ideal  gazning  ichki  energiyasi  va  uni 

o‘zgartirish usullari. Issiqlik miqdori. Termodinamikaning I qonuni. 

Issiqlik sig‘imi.  Issiqlik balansi tenglamasi.  Gaz hajmi o‘zgarganda 

bajariladigan  ish.  Izojarayonlar  uchun  termodinamikaning  I 

qonuni.  Adiabatik jarayon,  uning  grafigi.  O‘zgarmas  bosimdagi  va 

o‘zgarmas hajmdagi ideal  gazning  issiqlik  sig‘imi.  Mayer formulasi. 

Qaytar va qaytmas jarayonlar.  Tabiatdagi jarayonlarning  qaytmasligi 

va ularning  tushuntirilishi.  Nazariy  m ashg'ulot  mazmuni:  Ichki 

energiya.  Ideal  gazning  ichki  energiyasi  va  uni  o‘zgartirish 

usullari.  Issiqlik  miqdori.  Termodinamikaning  I  qonuni.  Issiqlik 

sig‘imi.

Masala va test topshiriqlarini yechish.

M ustaqil  ish:  Ichki  energiya.  Ideal  gazning  ichki  energiyasi  va 

uni o‘zgartirish usullar

ta

a

alak



lp

lar,


ld

d

lay



lS

iz

ih



d

d

ay



ta

s

,a



y

i

id



a

y

n



A

n

a



y

o

o



ab

o

k



ia

id

e



p

o

ks



a

d

a



K

a

y



la

la

b



o

v

a



o

k

ze



T

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


64

Mavzu: 


Issiqlik 

dvigatellari. 

Karno 

sikli. 


Issiqlik 

dvigatellarining  maksimal  FIKi.  Sovutgich  mashinalar.  Issiqlik 

dvigatellari  va  ekologiya.  O‘zgarmas  bosimdagi  va  o‘zgarmas

d

d



ay

an

taA



n

aa,  rlti   r.iy

m

iy  telu  ald



ika  u

l ap  ari'  

tad

a  ayk  tou 



stK

a  m


la  o

mm

• 



&

  2 

О 

°

d

e

o n z



^  c3 

Й

[2 ]


2

2

2



2

4

2



2

15

65-66

hajmdagi ideal  gazning  issiqlik  sig‘imi.  Mayer formulasi.  Qaytar  va 

qaytmas jarayonlar. Tabiatdagi jarayonlarning qaytmasligi va ularning 

tushuntirilishi.  Termodinamikaning  II  qonuni.  II  turdagi  abadiy 

dvigatelning bo‘lmasligi.

Nazariy  m ashg'ulot  mazmuni:  Issiqlik  dvigatellari.Issiqlik 

dvigatellarining  maksimal  FIKi.  Sovutgich  mashinalar.  Issiqlik 

dvigatellari va ekologiya.  Termodinamikaning II qonuni.  II turdagi 

abadiy dvigatelning bo‘lmasligi.

Masala va test topshiriqlarini yechish.

M ustaqil 

ish:Issiqlik 

dvigatellari.Issiqlik 

dvigatellari 

va 

ekologiya.



[4]

[8]


[9]

[10]


67

68

69



Mavzu:  Suyuqliklarning bug‘lanishi. Kondensatsiya. Suyuqlik 

bilan bug‘ning muvozanati.  To‘yingan va to‘yinmagan bug‘lar. 

Real gazlar.  Kritik holat. Kritik temperatura. Qaynasih. Qaynash 

temperaturasining tashqi bosimga bog‘liqligi.  Solishtirma bug‘lanish 

issiqligi. Gazlarni suyultirish, ulardan foydalanish. Havoning 

namligi. Absolut va nisbiy namlik.  Shudring nuqtasi.  Gigrometrlar. 

Psixrometr.  Suyuqlik xossalari.  Sirt taranglik.  Sirt qatlamining 

molekular manzarasi. Sirt energiyasi. Sirt taranglik kuchi va uni 

o‘lchash. Qattiq jism - suyuqlik chegarasidagi hodisalar. Ho‘llash va 

ho‘llamaslik. Menisk. Suyuqlik sirtining egrilanishidagi bosim (Laplas 

formulasi). Kapillar hodisalar.  Tabiatda, texnikada va hayotda 

kapillar hodisalarning roli.

Nazariy m ashg’ulot mazmuni:  :  Suyuqliklarning bug‘lanishi. 

Kondensatsiya. To‘yingan va to‘yinmagan bug‘lar.  Real gazlar.

L a b o ra to riy a   ishi 

№   9  Kapillar  naychada  suyuqlikning 

ko’tarilish balandligiga qarab nay radiusini  aniqlash.

Masala va test topshiriqlarini yechish

M ustaqil ish:Turm ush v a texnikada qo'llanishi..

a

q



a

alak


lp

d

d



ay

la

la



am

iz

ih



d

d

ay



a

y

a



y

in

A



n

z

o



h

i

a



ay

ri

to



ta

r

o



o

ab

za



ЁР

Ъ

k



ia

id

p



o

o

sk



a

ad

a



K

a

y



la

la

b



o

o

av



o

k

ze



T

n

y



ri

o

[2]



[4]

[8]


[9]

[10]


70

71-72


Mavzu:  Qattiq jismlar.  Qattiq jismlarning tuzilishi. Kristall 

panjara va ularning turlari.  Polikristallar va monokristallar. 

Qattiq jism larda deformatsiya.  Deformatsiya turlari. Plastiklik 

va mo‘rtlik. Amorf jismlar. Kristall va amorf jismlarning erishi va 

qotishi. Kristallizatsiya. Erish issiqligi. Qattiq jism  va 

suyuqliklarning  issiqlikdan kengayishi, uning  tushuntirilishi. 

Chiziqli kengayish va hajmiy kengayish koeffitsiyentlari, ular 

orasidagi bog‘lanish. Qattiq jismlarning va suyuqliklarning issiqlikdan 

kengayishini hisobga olish va uning texnikada qo‘llanilishi

Nazariy m ashg’ulot mazmuni:  Qattiq jismlar.  Qattiq 

jismlarning tuzilishi..  Deformatsiya turlari. Plastiklik va mo‘rtlik. 

Amorf jismlar.  Chiziqli kengayish va hajmiy kengayish 

koeffitsiyentlari, ular orasidagi bog‘lanish.

Masala va test topshiriqlarini yechish

M u s ta q il  ish:  Qattiq  jismlarning  va  suyuqliklarning  issiqlikdan 

kengayishini hisobga olish va uning texnikada qo‘llanilishi

ta

a

aak



d

d

ay



la

ld

d



ay

a

y



i

id

a



y

n

A



n

a

ay



ri

to

ta



r

o

o



ab

a

g



o

k

lne



p

o

o



sk

a

ad



a

K

a



e

y

a



b

o

o



av

o

k



T

o

o



za

n

riy



o

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


73

Mavzu:  Elektr zaryadi, zaryadning  ikki turi,  elementar zaryad. 

Elektr zaryadining  saqlanish qonuni.  Jismlarning  elektrlanishi 

va uning tushuntirilishi. Elektr zaryadlarining o‘zaro ta’siri. Kulon 

qonuni. Zaryad birliklari. Elektr doimiysi. Elektroskop va 

elektrometrlar, ularning ishlash prinsipi. Elektr maydon. Elektr

la  al 

ly

d  tla  aq



a

lay  ak


et,a  r,a   k

niy  tliy 



ersi  oid 

n

tat  m



in ' lailt 

A

n  am


lu

la  la 


ld  la

lao


alosk

ma

izhad



a

chK


a

o

k



u

i  ln


roT

[2 ]


[4 ]

4

2



2

2

2



16

74-75

maydon kuchlanganligi. Kuchlanganlik (kuch) chiziqlari va ularni 

o‘tkazish qoidalari. Sinash zaryadi haqida tushuncha. Nuqtaviy 

zaryadning elektr maydon kuchlanganligi.  Maydonlarning 

superpozitsiya prinsipi. Elektr maydonini grafik ravishda tasvirlash. 

Bir jinsli elektr maydon.

Nazariy m ashg’ulot mazmuni:  Elektr zaryad.Eektr 

zaryadining  saqlanish qonuni.  Kulon qonuni. Elektr maydon

Masala va test topshiriqlarini yechish

M u s ta q il  ish:  Elektr maydonini grafik ravishda tasvirlash

[8]

[9]


[10]

76

77-78



Mavzu:  Elektr maydon induksiya oqimi.  Bir jinsli zaryadlangan 

cheksiz tekislikning elektr maydon kuchlanganligi. Ikkita har xil 

ishorali zaryadlangan cheksiz tekisliklarning elektr maydoni. Bir 

jinsli zaryadlangan shar va sferaning elektr maydoni.  Elektr 

maydonida nuqtaviy zaryadlarni ko‘chirishda bajarilgan 

ish.Potensial. Potensiallar ayirmasi.

Nazariy m ashg’ulot mazmuni:  Elektr maydon induksiya oqimi. 

Ikkita har xil ishorali zaryadlangan cheksiz tekisliklarning elektr 

maydoni. Bir jinsli zaryadlangan shar va sferaning elektr maydoni. 

Elektr maydonida nuqtaviy zaryadlarni ko‘chirishda bajarilgan 

ish.Potensial. Potensiallar  ayirmasi.

Masala va test topshiriqlarini yechish. Oraliq nazorat

M u s ta q il  ish:  Elektr maydon. Elektr maydon kuchlananligi.

ter  o


tn

e  m


ra  a

a

aarq



ta

a

aak



d

d

ay



la  la 

la  la 


m

a  am


e z

ex  i


la

ld

d



ay

tta


s

,a

y



i

id

a



y

in

A



n

al 


la

am

z  lzo



az  o

h

ji



g  ji

__S-


h

 

03



 

еУ



ri

r, 



rto

la  ta


aten

l  ro


b

a

s  a



p

o

ks



a

d

a



K

a

la  h



al  ish 

sa  ih


b

o

o



av

o

k



ze

T

n



y

ri

o



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

79

80-81



Mavzu: Elektr maydonidagi nuqtaviy zaryadning potensial 

energiyasi va uning o‘zgarishi bilan ish orasidagi bog‘lanish. 

Potensiallar ayirmasi va kuchlanganlik orasidagi bog‘lanish. 

Nuqtaviy zaryadlarning o‘zaro ta’sir potensial energiyasi.

Nuqtaviy zaryad, zaryadlangan shar va sferaning elektr maydon 

potensiali. Ekvipotensial sirtlar. Elektr maydonda o‘tkazgichlar. 

O‘tkazgich ichidagi elektr maydon. Elektr maydonda dielektriklar. 

Dipol. Dipol momenti, qutblanish va uning mexanizmlari. 

Dielektrik singdiravchanlik.

Nazariy  m ashg’ulot  mazmuni:  Potensiallar  ayirmasi  va 

kuchlanganlik orasidagi bog‘lanish.

Masala va test topshiriqlarini yechish.

M u s ta q il  ish:  Potensiallar ayirmasi va kuchlanganlik orasidagi 

bog‘lanish.

ta

a

aak



la

ld

d



ay

la  la 


la  la 

m

a  am



e z  

ex  iz


d

d

ay



k

ti

tta



a

y

a



y

n

A



n

al  la


am

z  lzo


az  o

h

ji



g  ji 

c3

О 



е

У

k  ri



r,  rto

lan  tra


ltne  ro

b

s  la



ia,  l 

id

p



o

ks

a



d

a

K



a

e

y



a

b

o



o

av

o



k

e

T



n

y

ri



o

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


82

83-84


Mavzu:  Yakkalangan jismning  elektr sig‘imi.  Sig‘im 

birliklari.  Elektr  sig‘imining o‘tkazgichni o‘rab turgan muhitga 

bog‘liqligi. Kondensatorlar, ularning turlari. Yassi kondensator va 

uning sig‘imi.  Sferik kondensator va shar sig‘imlari. 

Kondensatorlarni ketma-ket va parallel ulash.  Zaryadlangan 

jism   va kondensator  energiyasi.  Elektr maydon 

energiyasining zichligi. Kondensatorlarning texnikada qo‘llanilishi.

Nazariy m ashg’ulot mazmuni:  Yakkalangan jismning  elektr 

sig‘imi. Kondensatorlar, ularning turlari.

Masala va test topshiriqlarini yechish.

M u s ta q il  ish:  Kondensatorlar, ularning turlari..

tar  tin


la  la 

ld  la 


ay  m 

la  z 


s

h



tta  ar, 

st, 


laa

,a  m


y e

id  sx 


e

s

d



d

ay

,a



y

in

A



n

al  la 


am  lzo

az  o


h

ji

О 



е

У

k  ri



r,  rto

la  ta


o

t b  


st  a

e

p



o

o

sk



a

ad

a



K

a

,st  sh 



tes  ish

, c  


,b  e 

o y


v  la 

ja  laa


o

k

ze



T

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


85

Mavzu:  Elektr toki.Tok kuchi va tok zichligi. Elektr tokining 

mavjud bo’lish shartlari.  Tok manbayi bo‘lmagan zanjirning bir

la  d


S y

'S

atim


K

■fi  H


о

[2 ]


2

2

2



2

17

86-87

qismi uchun Om qonuni.  Volt-amper xarakteristikasi (VAX). 

Nazariy mashg’ulot mazmuni:  Tokli g’altakning magnit maydoni. 

Magnit maydon induksiyasi. Magnit oqimi. Amper kuchi.  Lorents 

kuchi. Elektr o‘lchov asboblarining ishlash prinsipi.

Nazariy m ashg’ulot mazmuni:  Elektr toki.Tok kuchi va tok 

zichligi. Elektr tokining mavjud bo’lish shartlari.Om qonuni..

Masala va test topshiriqlarini yechish

M u s ta q il  ish:  Elektr o‘lchov asboblarining ishlash prinsipi.

4

2



[4]

[8]


[9]

[10]


88

89-90


Mavzu: 

O'zgarmas 

tokning 

ishi 


va 

quvvati.Joul-Lens 

qonuni.Elektr  zanjir.  O‘tkazgichlarni  ketma-ket, 

parallel 

va 

aralash ulash.



Nazariy  m ashg’ulot  mazmuni:  O'zgarmas  tokning  ishi  va 

quvvati.Joul-Lens qonuni.Elektr zanjir.

Masala va test topshiriqlarini yechish

M ustaqil ish:  O'zgarmas tokning ishi va quvvati.Joul-Lens qonun

2

4

2



a  te  ra 

tm  n  tl 

ta  er  o 

arq  ten  m 

tar  in  lu

tl  lia


^   a

lar,


ld

d

lay



w

ta  la 


s,t  am 

,a  iz 


iy  ih 

id  c 


d

m

e  lar, 



ti  la 

3   £e


I   s.

tsaiy  lar, 

tas  ld 

im

a  y



la 

n

i  sl 



A

n

d  ir  z



etm

d  ato


ir  jh

izo


't  r  j 

ui't  ab


o

r  j


m  la

о  "3 


м

  S


s z  

a a  


d g 

a r  


K  'o 

,k 


lar,

ln

test



l-  h

lo  is 


v  ih 

a c  


s

r  y 



z a  

e s  


T a 

§ 

 

an  ,b 

y o


ri  v 

o  ja 


J j

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


91

92-93


Mavzu: 

Tok  kuchi,  kuchlanish  va  qarshiliklarni  o‘lchash. 

Ampermetr va voltmetrga shunt va qo‘shimcha qarshiliklar ulash.

Nazariy  m ashg’ulot  mazmuni:  Tok  kuchi,  kuchlanish  va 

qarshiliklarni o‘lchash.

Masala va test topshiriqlarini yechish

M ustaqil  ish:  O‘tkazgichlarni  ketma-ket,  parallel  va  aralash 

ulash.


2

4

2



S

la

y



d

la

r,



 p

la

k



at

la

r,



 tar

qatma 


m

ate


ri

all


ar

interne



m

a



'l

u

m



o

tl

a



r

A

n



im

at

si



y

a,

 



m

u

lti



m

ed

iy



a, 

st

at



ik

 

sl



ay

d

la



r,

 

sx



em

al

ar



ch

iz



m

al

ar.



d  ir  z 

etm


d  rratoi  h

jzio 


m

u

i't  aro



b

a  ji 


m  la

м

  S


sak  za

aad  ag


'r 

K  'o 


,k 

lar,


ln

te

st



l-  h

lo  is 


v  ih 

a c  


s

r y  



ro

k  la 


z a  

e s  


T a 

*   S 


o  ts 

z  te 


a t 

an  ,b 


y o  

ro

iy  jav



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

94

95-96



Mavzu:  Elektr yurituvchi kuch (EYuK). Tashqi (elektrostatik 

bo‘lmagan kuch) kuchlar, ularning tabiati.  To‘liq (butun) zanjir 

uchun Om qonuni. Qisqa tutashuv toki.

Nazariy m ashg’ulot mazmuni:  Elektr yurituvchi kuch (EYuK). 

To‘liq (butun) zanjir uchun Om qonuni. Qisqa tutashuv toki.

Masala va test topshiriqlarini yechish

M ustaqil ish:  O'lchov asboblarining  Volt-amper xarakteristikasi

2

4



2

a  te  ra 

tm  n  tl 

ta  er  o 

arq  ten  m 

tar  in  lu

tl  lia 

1?

^   a



lar,

ld

d



lay

lS

ta  la 



s,t  am 

,a  iz 


iy  ih 

id  c 


d

m

e  lar, 



ti  la 

3   Ёe


s   *

tsaiy  lar, 

tas  ld 

im

a  y



la 

n

i  sl 



A

n

eid  o



iy

r  zo


m

t  ta  h



i

" а Г


&  g 

м

  S


s z  

a a  


d g 

a r  


K  'o 

,k 


lar,

ln

test



l-  h

lo  is 


v  ih 

a c  


s

r  y 



z a  

e s  


T a

o s




У

an  ,b 


y o

ri  v 


o  ja 

J j


[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

97

98



99

Mavzu:  Kirxgof qoidalari.  Tok  manbalarini  ketma-ket  va  parallel 

ulash.Tarmoqlangan 

elektr 


zanjirlaridagi 

tok 


kuchi 

va 


kuchlanishlarni  hisoblash.

Nazariy m ashg’ulot mazmuni:  Kirxgof qoidalari.

L a b o ra to riy a  ishi №   10  O‘tkazgichlarni solishtirma 

qarshiligini aniqlash

Masala va test topshiriqlarini yechish

M ustaqil ish:  Kirxgof qoidalari.

2

2

2



2

S

la



y

d

la



r,

 p

la



k

at

la



r,

 tar


qatma 

m

at



eri

al

la



r.

 

in



te

rn

et



 

m

a



'l

u

m



o

tl

a



r

tta  laa 

s,t  am 

,a  iz 


iy  ih 

id  c 


d

e  r,


m  la 

ti  la 


ult  am

а  й


iy  r,

si  la 


tim

asi  ld


ayla 

n

i  sl 



A

n

K



ad

as

k



o

p



m

u

i't



m

e

di



a

ste



nl

ar,k


o

'r

g



az

m

ali



 

laboratoriya 

jih

o

z



la

i

Jo



riy

 

n



az

o

ra



t:

T

ez



k

o



sa

vo

l-



 

ja

vob



te

st



m

as



al

ye



chish

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


100

Mavzu:  Metallarda elektr toki.  Qarshilikni o‘tkazgichning 

tabiatiga, o‘lchamlariga va temperaturaga bog‘liqligining 

tushuntirilishi.  O'ta o'tkazuvchanlik hodisasi,Om qonunining 

qo'llanish chegarasi.Om qonunining differensial shakli.

Nazariy m ashg’ulot mazmuni:  Metallarda elektr toki.

2

|   I   Й  ] 



at  ta  la 

ak  rq  ria 

la  ar  er 

lp  t  ta 



M  

* 

ld

d



lay

lS

AniA



ats

iy

a, 



m

u

lti



m

ed

iy



a,

 

sta



ti

k

 



sl

ay

d



la

r,

 



sx

em

ala



r,

 

ch



iz

m

ala



r.

o

p,  ia,  lia



ko  id

e  am


sak  etm  za

ad  i't  a'gr

^   3 

m  ,k 


lar,

ln

test



 ^   ° 


1   *

H



ta

S-

h



la 

o



o

za

n



[2]

[4]


[8]

18

101

102


Masala va test topshiriqlarini yechish 

Masala va test topshiriqlarini yechish

M ustaqil  ish:  Turmush  va  texnikada  tok  kuchi,  kuchlanish  va 

qarshiliklarni o‘lchash.

[9]

[10]


103

104


105

Mavzu:  Elektrolitlar, elektrolitik dissotsiatsiya. Elektrolitlarda 

elektr toki. Ionlarning harakatchanligi. Elektroliz. Faradey 

qonunlari Faradeyning elektroliz qonunlari Elektron zaryadini 

aniqlash.Elektrolizning texnikada qo'llanishi.

Nazariy m ashg’ulot mazmuni:  Elektrolitlarda elektr toki.

L a b o ra to riy a  ishi №   11 Misning elektrokimyoviy ekvivalentini 

aniqlash.

Masala va test topshiriqlarini yechish 

M ustaqil ish:  Turmush va texnikada elektroliz.

ta

a

aak



la

ld

d



ay

lar,  lar.

ld  la

ay  m


la  z

2  з

k

ti  c,



tta  ar,

st,  laa


,a  m 

y e


id  x

d

e  s



a

y

n



A

n

d z  



e o  

tem  o


h

ji

u



m

,  tro


iy 

p  ta 


o r  

k  ro 


s

as  ab 



d l 

a i  


K  la

o

k



te  ih

o y  


v a 

ja  laa


- s

o

k



ze

T

n



y

ri

o



a

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


106

107


108

Mavzu:  Gazlarda elektr toki.  Gazlarda elektr razryadi. 

Ionizatsiya va rekombinatsiya. Nomustaqil va mustaqil razryad. 

Mustaqil razryad turlari: miltillama,  yoy, uchqun, toj  razryadlari. 

Yashin.  Plazma haqida tushuncha.  Vakuumda elektr toki.

Elektron emissiya va uning turlari. Vakuumda elektr tokini hosil 

qilish

Nazariy m ashg’ulot mazmuni:  Elektrolitlarda elektr toki 



Masala va test topshiriqlarini yechish

L a b o ra to riy a   ishi  №   12  Yarim  o'tkazgichli  diodning  bir 

tomonlanma o'tkazuvchanligini o'rganish.

M ustaqil ish:  Plazma haqida tushuncha

tar  tin

d a  


ay  m 

la  z


2  3

tta  ar, 

st, 

laa


,a  m 

y e 


d

i  ex


a

y

d



d

ay

in



A

n

lai  la



azm  lzo 

az  o


h

ji 


g  ji 

c3

  .еУ 

o

,k  ri 



r,  to 

la  ta


o

t b  


st  a

e

ia



id

e

p



o

o

sk



a

ad

a



K

a

la  h



la  is

b

o



v

a

o



k

T

o



o

za

n



y

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


109

100


111

Mavzu:  Yarimo‘tkazgichlarda elektr toki. Yarimo‘tkazgichlarning 

elektr o‘tkazuvchanligini temperaturaga  va  yoritilganlikka 

bog‘liqligi.  Yarim  o ‘tkazgichli  rezistorlarning  VAX va boshqa 

xarakteristkalari.  Yarimo‘tkazgichlarda xususiy va aralashmali 

o‘tkazuvchanlik va uning nuqsonlarga bog‘liqligi. Elektron-kovak 

o‘tish.

Nazariy m ashg’ulot mazmuni:  Yarim o'tkazgichlarda elektr 



toki

Masala va test topshiriqlarini yechish

Masala va test topshiriqlarini yechish.  Yakuniy nazorat

M ustaqil ish:  Yarimo‘tkazgichlarda elektr toki.

a

aarq


ta

a

aak



d

d

ay



ld  la

ay  m


la  z

2  3 

k

i  c



,a  m 



y e 

id  x 


d

e  s


a

y

in



A

n

al 



la

am

z  lzo



az  o

h

ji



g  ji

__S-h 


c3

 

еУ



ri

r, 



rto

la  ta


aten

l  ro


b

a

st 



la

ia, 


id

p



o

ks

a



d

a

K



a

la  h


al  ish

b

o



o

av

o



k

ze

T



a

n

riy



o

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


2

2

2



2

19

2.1.  F izik a fa n in in g   m a sh g ’u lo t tu r l a r i b o ’y ic h a m a v z u la r  re ja s i v a   m a z m u n i  ( 2-  k u r s la r  u c h u n )

2 -k u rs  I   v a  I I  s e m e s trla r

Mav-

zulas


t/s

O ’quv fani (moduli)  mavzusi va m ashg’ulot turlari 

b o ’yicha m avzular mazmuni

a

t



o

s

С



a

atils j


va  ali

1   ^


a  te s  g

r

s



i   з   §

A

K



T

 

v



a

 

o



’q

it

is



h

n

in



g

 

te



x

n

ik



 

v

o



si

ta

la



si

T

e



x

n

o



lo

g

ik



ji

h

o



z

la

s,



st

e

n



d

la

s,



N

az

o



ra

u



su

li

n



aa

lastil 


to 

■ p


H

1

2-3



M avzu:  Tokning  magnit  maydoni.  Tokli  o’tkazgichlarning 

o’zaro ta’siri.  Tokli g’altakning magnit maydoni.  Magnit oqimi. 

Magnit  maydon  induksiya  vektori,  uning  yo‘nalishi,  birligi. 

Magnit  maydonida  tokli  kontus.  Ampes  qonuni.(kuchi) 

Tokning  magnit  momenti.  Magnit maydon uchun  supeipozitsiya 

psinsipi. Magnit maydon induksiya chiziqlasi (kuch chiziqlasi)..

Nazariy 

m ashg’ulot 

mazmuni: 

Kontusdagi 

eskin 

elektsomagnit 



tebsanishlas 

va 


enesgiyaning 

aylanishlasi. 

So’nuvchi elektromagnit tebranishlar.

Masala va test topshisiqlasini yechish

M ustaqil ish:  Toklasning magnit maydoni.

2

4



2

slila  o


m

tl

te  lu 



ta  'l 

am  'am 


a t 

m  te 


tm

a  esn 


q  es 

ta

%

lp

las,


ld

d

lay



^3 

'ft 

ld  la 


ay  m 

la  z


tta  as, 

st,  laa


,a  m 

y e


’■rt  X

d

e  s



1

,a

iysi



taim

a

in



A

n

^  



'M

azm  lzo 

az  oh

ji 


g  ji 

's  a 


'o  y

o,k  si 



s,  to 

la  ta 


n

l  sao 


n

te  o


st  la 


ia,  l

О

emt



i'tum

,p

o



a

ad

aK



a

la  h


la  is 

s  ih 


a

,m  cey



ts

te

,b



ja



1

lo

v



c3s

s

o



M

ze

H



tas

o

o



za

n

iy



si

£

[2]



[4]

[8]


[9]

[10]


4

5-6


Mavzu: 

HaTakatlanayotgan  zasyadli  zarrachalarga  magnit 

maydonining 

ta’siri 


(Lorens 

kuchi). 


Zaryadlangan 

zassachalasning  bis  jinsli  elekts  va  magnit  maydonlasidagi 

hasakati.  Losens  kuchi.  Elektr  o’lchov  asboblasining  ishlash 

psinsipi.  Magnit maydon enesgiyasi va enesgiya zichligi.  Elekts va 

magnit maydonlaminig nisbiyligi.  Elektsomagnit maydon haqida 

tushuncha.

Nazariy m ashg’ulot mazmuni:Ampes va Losens kuchlasi 

Masala va test topshisiqlasini yechish 

M ustaqil ish; Ampes va Losens kuchlasi

2

4



2

slila  o


m

tl

te  lu 



ta  'l 

a t 


m  te 

at  sn 


q e

£   .a


ta

%

lp

las,



ld

d

lay



ld  la

ay  m


la  z

k

ti  c, 



tta  as, 

st,  laa


,a  m 

y e


’■rt  X

iltu


m

,a

iy



tsi

ta

in



A

n

ia,  lai 



id  lz

e o  


tem  oh

ji

■'я  й 



u  iy 

m

,  isto



,o

p  tsa


м  о 

s



sa  ab 

d l


03K  lia 

m

za



ag

's

'o



las,

ln

te



st

,t  h


s s

£   £


o  y 

v a 


ja  laa

lj -  


saa 

v

lo  am



v

as

s



o

M

ze

H



'S

o

o



za

n

y



si

o

[2]



[4]

[8]


[9]

[10]


7

8

9



Mavzu:  Elektromagnit  induksiya  hodisasi.  Induksiya  EYUKi. 

Induksiyaviy  elektr  maydon.  Tokli  o‘tkazgichning  magnit 

maydonida 

ko‘chirilishida 

bajasilgan 

ish. 


Elektromagnit 

induksiya  qonuni.  Lens  qoidasi.  Magnit  maydon  enesgiyasi  va 

enesgiya  zichligi.  Elekts  va  magnit  maydonlasninig  nisbiyligi. 

Elektsomagnit  maydon  haqida  tushuncha.  Induktivlik.  Magnit 

maydon enesgiyasi.

Nazariy  m ashg’ulot  mazmuni:  Elektsomagnit  induksiya 

hodisasi

L a b o ra to riy a   ishi  № 1  Elektsomagnit  induksiya  hodisasini 

o’rganish.

Masala va test topshisiqlasini yechish

M ustaqil ish; Zasyadlangan zassachalasning bis jinsli  magnit 

maydonlasidagi hasakati

2

2

2



2

J

h



to

o

m



lu

'a

am



te

etesn


tin

s.al


la

si

te



ta

s

c3



tm

aq

tasq



s,al

ta

lp



las,

ld

d



lay

las.


la

am

iz



ih

c

las,



la

am

e



%

las,


ld

d

lay



ls

st

,a



y

i

id



e

im

e



iltu

m

,a



iy

tsi


ta

in

A



n

K

ad



as

k

o



p

m



ui'tm

edi


a, 

ste


n

lar


,k

o

's



g

az

m



al

la



b

os

at



os

iy



jih

o

z



la

i

ih



c

e

y



la

las


a

am

ts



te

,b

0



o

jav


1

lo

m

s

o

ze



H

tas


o

o

za



n

siy


o

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


10

Mavzu:Ampesning 

molekulyas 

toklas 


nazasiyasi.Moddalasning  magnit  xossalariga  k o ‘ra  turlari: 

diam agnetiklas, 

pasam agnetiklas 

va 


fessomagnetiklas.

2

las,  las,  m



a  iall 

s i


§ 

i   -ш


СЛ

%

 

3  е3, 


<  

Ё

s,  os,  , a d



_s

сЗ 


 Д

X

 

1

Si  k4



'i-H  ,-J

£   E 


^   о

s n


[2]

20

11-12

Magnit  singdiruvchanlik.  Dia,  para  va ferromagnit moddalaming 

xarakteristikalari. 

Paramagnetizm 

va 

diamagnetizmni 



tushuntirishning 

elem entar 

nazariyasi. 

Ferromagnetizmning  tabiati  va  uni  tushuntirishning  hozirgi 

zamon  nazariyasi  elementlari.  Kyuri  temperaturasi,  magnit 

gisterezisi.

Nazariy  m ashg'ulot mazmuni:  Amperning molekulyar toklar 

nazariyasi.Moddalarning magnit xossalariga  k o ‘ra  tu rla ri.

Masala va test topshiriqlarini yechish

Mustaqil ish:  Ferromagnetizmning tabiati.

4

2

[4]



[8]

[9]


[10]

13

14-15



Mavzu:Tebranish  konturi.  Konturdagi  erkin  elektromagnit 

tebranishlar 

va 

energiyaning 



aylanishlari. 

So’nuvchi 

elektromagnit  tebranishlar.  Tebranish  konturidagi  elektromagnit 

tebranishlarni 

tavsiflovchi 

tenglama 

va 

uning 


echimi. 

Elektromagnit tebranishlar  davri.(Tomson formulasi).

Nazariy  m ashg'ulot  mazmuni:  Tebranish konturi.  Konturdagi 

erkin elektromagnit tebranishlar va energiyaning aylanishlari.

Masala va test topshiriqlarini yechish

Mustaqil ish: Tebranish konturidagi elektromagnit tebranishlarni 

tavsiflovchi tenglama va uning yechimi.

2

4



2

S

la



y

d

la



r,

 p

la



k

at

la



r,

 tarqatma 

m

at

eri



al

la

r.



 i

nt

er



ne

m



a

'l

u



m

o

tl



a

r

A



n

im

at



si

y

a,



 

m

u



lt

im

ed



iy

a, 


sta

ti

k



 

sl

ay



d

la

r,



 

sx

em



al

ar



ch

iz

m



al

ar

.



d  ir  z 

e

tm



d  rratoi  h

jzio 


m

u

i't  aro



b

a  ji 


m  la 

p,o  lia


k m

sak  za


^   Eg 

K  'o 


,k 

lar,


ln

te

st



Jo

ri



n

az

o



ra

t:

T



ez

k

o



sa

vo



l-

 

ja



v

o

b



te

st



m

as



al

ye



chish

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


16

17-18


Mavzu: 

Mexanik 


va 

elektr 


tebranishlarning 

o‘xshashligi.Tebranish  parametrining  grafiklari.  Real  tebranish 

konturida tebranishlar.  So‘nuvchi elektromagnit tebranishlar.

Nazariy  m ashg'ulot  mazmuni:  Elektromagnit  toTqinlar  va 

ularning xossalari. Elektromagnit maydon energiyasi.

Masala va test topshiriqlarini yechish

Mustaqil ish: Real tebranish konturida tebranishlar.

2

4



2

a  te  ra 

tm  n  tl 

ta  er  o 

a

rq  ten  m 



tar  in  lu

tl  lia 


-1

^   a


lar,

ld

d



lay

lS

ta  la 



s,t  am 

,a  iz


iy  ih 

id  c 


d

m

e  lar, 



ti  la 

3   £e


I   s.

tsaiy  lar, 

tas  ld 

im

a  y



la 

n

i  sl 



A

n

K



ad

as

k



o

p



m

ui

'tm



e

d

ia



ste


n

la

r,k



o'

rg

az



m

al



laboratoriya 

jih


o

z

la



i

l-  h


lo  is 

v  ih 


a c  

s



r  y 

z a  


e s  

T a


И  и

o s




&

an  ,b 


y o  

ri  v 


o  ja 

J j


[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

19

20-21



Mavzu:  So’nmas tebranishlar generatori (tranzistorli). Majburiy 

elektromagnit tebranishlar.

Nazariy 

m ashg'ulot 

mazmuni: 

So’nmas 


tebranishlar 

generatori (tranzistorli). Majburiy elektromagnit tebranishlar.

Masala va test topshiriqlarini yechish

Mustaqil ish:  Majburiy elektromagnit tebranishlar.

2

4

2



a  te  ra 

tm  n  tl 

ta  er  o 

a

rq  ten  m 



tar  in  lu

Я

  1   "a


tl  lia

^   I  


^   £ 

lar, 


ld 

d

lay 



lS

ta  la 


s,t  am 

,a  iz


iy  ih 

id  c 


d

m

e  lar, 



ti  la 

3   Ёe


I   *

tsaiy  lar, 

tas  ld 

im

a  y



la 

n

i  sl 



A

n

K



ad

as

k



o

p



m

ui

'tm



e

d

ia



sten


la

r,

k



o

'r

g



azm

al



laboratoriya 

ji

ho



z

la

i



l-  h

lo  is 


v  ih 

a c  


s

r  y



M  £  

z a  


e s  

T a


^   и  

o s




&

an  ,b 


y o  

ri  v 


o  ja 

J j


[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

22

23-24



Mavzu:  O’zgaruvchan tok va uni tavsiflovchi kattaliklar. 

O’zgaruvchan tok generatori.  O’zgaruvchan tok zanjiridagi aktiv 

qarshilik.  Tok kuchining  va kuchlanishning ta’ sir etuvchi 

(effektiv) qiymatlari.

Nazariy  m ashg’ulot mazmuni;O’zgaruvchan tok va uni 

tavsiflovchi kattaliklar. O’zgaruvchan tok generatori..

Masala va test topshiriqlarini yechish

M ustaqil ish:  O’zgaruvchan tok generatori.

2

4

2



a r

tm

a  ratl 



ta  o 

tarq


a  o

m

lu



rla,t  lm

a'

1   § 



P la  r.

ld  ral 


lay  lla 

lS  teri 

ta 

a

m



ta  la 

s,t  am 


,a  iz

iy  ih 


id  c 

d

m



e  lar, 

ti  la 


u

lt  am


й  о

m  ex 


iy  r,

si  la 


tim

asi  ld


ayla 

n

i  sl 



A

n

K



ad

as

k



o

p



m

u

i't



m

e

di



a

sten



la

r,k


o'

rg

az



m

al



laboratoriya 

jih


o

z

la



i

v h  


a c  

j e  


l-  y 

lo  a 


v  la

sa  saa


S  а

k  ,t 


N  сл 

D  U


Н  ^

ta

r



o

o

za



n

riy


o

J

[2]



[4]

[8]


[9]

[10]


25

Mavzu:  O’zgaruvchan tok zanjiridagi  sig’im va induktiv 

qarshilik. O’zgaruvchan tok zanjiri uchun Om qonuni.

Nazariy  m ashg’ulot mazmuni;  O’zgaruvchan tok zanjiridagi

2

S

la



yd

la

r,



pl

akatlar,


tarqatma

ma

teriallar



An

ima


tsiy

a,

multimedi 



ya

sta



ti

k

Kada



sk

op,


m

u

i't



m

e

d



i

a,

«



ш

с

О  -У 


r

■%

  сЗ


S

О



st 

n

[2]



[4]

21

26

27

sig’im va induktiv qarshilik.  O’zgaruvchan tok zanjiri uchun Om 



qonuni

L a b o ra to riy a  ishi №  2  Sig‘im qarshilik va uni o‘zgaruvchan 

tok chastotasiga bog‘liqligini o‘rganish.

Masala va test topshiriqlarini yechish

M ustaqil ish:  O’zgaruvchan tok generatori.

2

2



2



О

 



rH

28

29-30



Mavzu:  O'zgaruvchan tokning ishi va quvvati. Elektrzanjirida 

rezonans. Avtotebranishlar.

Nazariy  m ashg’ulot mazmuni.:  O'zgaruvchan tokning ishi va 

quvvati. Elektrzanjirida rezonans. Avtotebranishlar.

Masala va test topshiriqlarini yechish

M ustaqil ish:  O'zgaruvchan tokning ishi va quvvati.

2

4

2



S

la

y



d

la

r,



 p

la

k



at

la

r,



 tarqa

tma 


m

ate


ri

all


ar

inte



rnet 

m

a



'l

u

m



o

tl

a



r

A

n



im

at

si



y

a,

 m



u

lt

im



ed

iy

a, 



sta

ti

k



 

sl

ay



d

la

r,



 

sx

em



al

ar



ch

iz

m



al

ar

.



d  ir  z 

e  ro  o


'etm  rato  o

jih


u

i't  ab


o

r  j 


m  la

м

  S


sak  za

aad  ag


'r

^   о


,k

lar,


ln

test


lo  is 

v  ih 


a c  

s



r y  

ro

k  la 



z a  

e s  


T a 

*   S, 


o  ts 

z  te 


a

an  ,b 



y o  

o

ri  jav



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

31

32



33

Mavzu: 


Transformator  va  uning  ishlash  prinsipi.Elektr 

energiyasini  hosil  qilish.O'zgaruvchan  tok  generatori.Elektr 

energiyani  ishlab  chiqarish  va  uzatish.Uch  fazali  tok.Asinxron 

dvigatel.

Nazariy  m ashg’ulot  mazmuni;  Transformator  va  uning 

ishlash prinsipi.Elektr energiyasini hosil qilish.

L a b o ra to riy a  ishi №   3  Transformatorning ishlash jarayonini 

o'rganish

Masala va test topshiriqlarini yechish

M ustaqil  ish: .Elektr energiyasini hosil  qilish.O'zgaruvchan tok 

generatori.

2

2



2

4

M

  1

rlila  o


m

tl

te  lu 



ta  'l 

am  'am 


a t 

m  te 


tm

a  ern 


q  er 

ta 


alak 

lp 


lar, 

ld 


d

lay 


lS

A

n



im

at

siy



a,

 m

u



lti

m

ed



iy

a, 


st

at

ik



 

sla


yd

la

r,



 

sx

em



al

ar



ch

iz

m



ala

r.

K



ad

as

k



o

p



mui

'tm


edi

a, 


sten

lar,k


o'rga

zm

ali 



la

b

o



ra

to

ri



y

jih



o

z

la



i

Jo

ri



n

az



o

ra

t:



T

ez

k



o

sa



vo

l-

 



ja

v

o



b

te



st

masala



yechish

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


34

35-36


Mavzu:  Elektromagnit maydon.  Ochiq tebranish konturi. 

Elektromagnit to’lqinlar va ularning xossalari. Elektromagnit 

maydon energiyasi Yassi elektromagnit toTqinning vujudga 

kelishi va tarqatilishi. Antenna. Gers tajribalari. Elektromagnit 

to‘lqin tezligi va uzunligi.  To‘lqin tenglamasi.  Elektromagnit 

toTqinlarning xossalari: qaytishi, sinishi, difraksiyasi va 

interferensiyasi. Elektromagnit

Nazariy mashg’ulot mazmuni.: Elektromagnit maydon. Ochiq 

tebranish konturi. Elektromagnit to’lqinlar va ularning xossalari.

Masala va test topshiriqlarini yechish

M ustaqil ish:  Elektromagnit maydon.  Ochiq tebranish konturi. 

Elektromagnit to’lqinlar va ularning xossalari.  interferensiyasi. 

Elektromagnit .

2

4



2

et  ral


tern

e  to


la

I

a



rl. 

'la


ailla  m 

teri


ta

am

a



ta

&

ta

alak



lp

lar,


ld

d

lay



lS

al  la 


am  am 

x

e  izh



,s  h

lar,



ld

d

lay



ls

k

ti



ttast

СЗ*


y

i

id



eim

e

iltu



m

,a

iy



tsi

ta

in



A

n

^   3 z



m o 

az  o


h

g  ji 



'r  a 

'o  y


o

,k  ri 



r,  to 

la  ta 


n

l  rao 


n

te  o


st  la 


ia,  l 

id 


e

13

i'tum



,p

o

o



sk

a

ad



aK

a

la  h



la  is 

s  ih 


a

,m  cey



ts

te

,b



o

v

ja



-l

lo

v



as

S-

h



o

k

ze



H

'S

o



o

za

n



iy

ri

rJo



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

37

38-39



Mavzu:  Radioning  kashf etilishi.  Radiotelefon  aloqa  prinsipi. 

Modulyasiya 

va 

detektorlash. 



Eng 

sodda 


radio. 

Teleko’rsatuvlarning  fizik  asoslari.  Toshkent  -   teleko’rsatuv 

vatani.  Radiolokasiya  haqida  tushuncha.  O'zbekistonda  aloqa 

vositalarining rivojlanishi.

Nazariy  m ashg’ulot  mazmuni.:  Toshkent  -   teleko’rsatuv 

vatani. O'zbekistonda aloqa vositalarining rivojlanishi.

Masala va test topshiriqlarini yechish

M ustaqil ish:  O'zbekistonda aloqa vositalarining rivojlanishi.

2

4

S



la

y

d



la

r,

 p



la

k

at



la

r,

 tarqatma 



m

at

eri



al

la

r.



 

in

te



rn

et

 



m

a

'l



u

m

o



tla

r

ta  la 



s,t  am 

,a  iz 


iy  ih 

id  c 


d

m

e  lar, 



ti  la

u e


m  ex 

iy  r,


si  la 

tim


asi  ld

ayla 


ni  sl 

A

n



K

ad

as



k

o

p



m

u



i't

m

e



di

a



ste

n

la



r,k

o'

rg



az

m

al



laboratoriya 

ji

ho

z



la

i

Jo



ri

n



az

o

ra



t:

T

ez



k

o



sav

o

l-



 

ja

v



o

b



te

st



m

as

al



ye

chish



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

22

2

40

41



42

Mavzu: 


Fotometriya.  Yorug‘lik  oqimi,  uning  birliklari. 

Yorug‘lik kuchi, uning birliklari.

Nazariy  m ashg’ulot mazmuni; Fotometriya.  Yorug‘lik oqimi, 

uning birliklari.  Yorug‘lik kuchi, uning birliklari.

L a b o ra to riy a   ishi  №   4  Yoritilganlikning  manbadan 

ekrangacha bo’lgan masofaga bog’liqligini o’rganish

Masala va test topshiriqlarini yechish

M ustaqil ish:.  Fotometriya.  Yorug‘lik oqimi, uning birliklari.

2

2

2



2

a r


tm

a  ratl 


ta  o 

tarq


a  o

m

lu



ta  te 

a

lak  eern



Й  ■

 5 


d

l  r.al 


lay  llia 

lS  eri 


ta 

am

ta  la 



s,t  am 

,a  iz


iy  ih 

id  c 


d

m

e  lar, 



ti  la 

u

lt  am



u e 

«  X


iy  r,

si  la 


tim

asi  ld


ayla 

n

i  sl 



A

n

d  ir  z 



e  ro  o

'etm  rato  o

jih

u

i't  ab



o

r  j 


m  la

°

  H


k m  

£  Й 


■3  Eg 

K  'o 


,k 

lar,


ln

test


s

  3


,c

 

,b  e 



o y

v  la 


ja  laa

7^  ^ 


v

lo  am


as

r

О



k

ze

H



ta

r

o



o

za

n



iy

ri

o



J

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


43

44-45


Mavzu: 

Yoritilganlik,  uning  birliklgri.Ravshanlik,  uning 

birliklari.Fotometrlar.

Nazariy 


m ashg’ulot 

mazmuni.: 

Yoritilganlik, 

uning 


birliklari.Ravshanlik, uning birliklari.Fotometrlar.

Masala va test topshiriqlarini yechish 

M ustaqil ish: Fotometrlar.

2

4



2

a  te  ra 

tm  n  tl 

ta  er  o 

a

rq  ten  m 



tar  in  lu

tl  lia


^   S 

lar,


ld

d

lay



lS

ta  la 


s,t  am 

,a  iz 


iy  ih 

id  c 


d

m

e  lar, 



ti  la 

3   Ёe


s.

tsaiy  lar, 



tas  ld 

im

a  y



la 

n

i  sl 



A

n

d  ir  z



etm

d  ato


ir  jh

izo


't  r  j 

u

i't  ab



o

r  j


m  la

&  "3 


м

  S


s z  

a a  


d g 

a r  


K  'o 

,k 


lar,

ln

test



l-  h

lo  is 


v  ih 

a c  


s

r  y 



z a  

e s  


T a 

§ 

 

an  ,b 

y o  


ri  v 

o  ja 


J j

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


46

47

48



Mavzu: 

Yorug’likning 

elektromagnit  nazariyasi  haqida 

tushuncha.  Yorug’likning turli muhitlarda tarqalish tezligiva uni 

aniqlash  usullari.  Geometrik  optikaning  asosiy  qonunlari. 

YorugTikning to‘g‘ri chiziq bo‘yicha tarqalishi.

Nazariy  m ashg’ulot  mazmuni.:  Yorug’likning  elektromagnit 

nazariyasi haqida tushuncha.

L a b o ra to riy a   ishi  №   5  YorugTikning  qaytish  qonuni 

yordamida balandlikni aniqlash

Masala va test topshiriqlarini yechish

M ustaqil  ish:  Yorug’likning  elektromagnit  nazariyasi  haqida 

tushuncha..

2

2



2

2

rlila  o



m

tl

te  lu 



ta  'l 




Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling