0 ‘zbekist0n respublikasi oliy va 0 ‘rta maxsus ta’lim vazirligi 0 ‘rta maxsus, kasb-hunar ta’limi markazi


2-kurs  o’quvchilari uchun oraliq va yakuniy nazorat savollari


Download 2.58 Mb.
Pdf просмотр
bet8/10
Sana15.12.2019
Hajmi2.58 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10

37

2-kurs  o’quvchilari uchun oraliq va yakuniy nazorat savollari

I.T oklarning m agnit maydoni.  M agnit m aydonida tokli  o ‘tkazgich.  M agnit m aydon induksiya vektori,  uning 

y o ‘nalishi,  birligi.

2..M agnit m aydonida tokli  kontur.  A m per qonuni.  Tokning m agnit mom enti.

3.M agnit m aydon uchun  superpozitsiya prinsipi.  M agnit m aydon induksiya chiziqlari  (kuch  chiziqlari).

4.Tokli  o ‘tkazgichning m agnit m aydonida k o ‘chirilishida bajarilgan ish.

5.H arakatlanayotgan zaryadli  zarrachalarga m agnit m aydonining ta ’siri  (Lorens kuchi).

6.Zaryadlangan zarrachalarning b ir jinsli  elektr va m agnit m aydonlaridagi  harakati.

7..Elektrom agnit induksiya hodisasi.  Induksiya EYuK.  Elektrom agnit induksiya qonuni.

8..Lens qoidasi.  M agnit m aydon  oqimi.  M agnit m aydon oqimi  birliklari.

9..U yurm aviy  elektr maydon.  H arakatlanayotgan  o ‘tkazgichlarda induksiya EYuK.

10.  O ‘zinduksiya.  Induktivlik.  M agnit m aydon  energiyasi va energiya zichligi.

II..E le k tr va m agnit m aydonlarning nisbiyligi.  Elektrom agnit m aydon haqida tushuncha.

12.Am perning m olekulyar toklar nazariyasi.

13.M oddalarning m agnit xossalariga k o ‘ra turlari:  diam agnetiklar,  param agnetiklar va ferrom agnetiklar.

14.  M agnit singdiruvchanlik.  Dia-,  para va ferrom agnit m oddalarning xarakteristiklari.  Param agnetizm  va 

diam agnetizm ni  tushuntirishning elem entar nazariyasi.

15.Ferrom agnetizm ning tabiati  va uni  tushuntirishning hozirgi  zam on nazariyasi  elementlari.

16.  K yuri tem peraturasi,  m agnit gisterezisi.

17.M exanik tebranishlar va to ‘lqinlar.  Tebranm a harakat,  uning vujudga kelish  shart-sharoitlari.

Tebranishlar turi.  G arm onik tebranishlarning param etralari:  tebranish davri,  chastotasi,  am plitudasi va 

fazasi.


18.Garm onik tebranm a harakatlarda tezlik,  tezlanish va ularning vaqtga b o g ‘liqlik grafiklari.  M atem atik va 

fizik (prujinali) m ayatniklar.

19.  G arm onik tebranishlarni  q o ‘shish.  V ektor diagrammalar.  G arm onik tebranishlarda energiyaning 

o ‘zgarishi  va  saqlanishi.

20.  Real  tebranishlar.  So‘nuvchi  tebranishlar.

21.M ajburiy tebranishlar.  Rezonans.

22.Tebranishlarning elastik m uhitda tarqalishi.  K o ‘ndalang va b o ‘ylam ato‘lqinlar.  T o‘lqin uzunligi.  T o ‘lqin 

tezligi.


23.T o‘lqin uzunligi bilan uning tarqalish tezligi  orasidagi b o g ‘lanish.

24.T o‘lqin  sirti.  Yassi to ‘lqin tenglam asi.  T o ‘lqin  energiyasi.  Tovush to ‘lqinlari,  tezligi,  qattiqligi, 

balandligi.

25.A kustik rezonans.  U ltratovush.  T o‘qinlar interferensiyasi.  G yuygens prinsipi.

26.T o‘lqinlarning qaytishi.  Turg‘un to ‘lqinlar.  T o‘lqin  difraksiyasi.

27.Tebranish konturi.  K onturda erkin elektrom agnit tebranishlar.  Tebranish  konturida energiyaning 

o ‘zgarish.

28.Tebranish konturidagi  elektrom agnit tebranishlar tenglam asi,  tebranish am plitudasi,  chastotasi  va davri.

29.M exanik va elektr tebranishlarning o ‘xshashligi.  Tebranish param etrining grafiklari.  Real tebranish 

konturida tebranishlar.

3 0.S o‘nuvchi  elektrom agnit tebranishlar.  So‘nm as tebranishlar generatori  (triodda va tranzistorda).

31.  O ‘zgaruvchan tok.  O ‘zgaruvchan tok zanjarida aktiv qarshilik.  Tok kuchining va kuchlanishning ta ’sir 

etuvchi  qiymati.

32.O ‘zgaruvchan tok zanjirida  sig‘im.  Sig‘im  qarshilik.

33.O ‘garuvchan tok zanjirida induktiv g ‘altak.  Induktiv qarshilik.

34.O ‘garuvchan tok zanjiri uchun  Om  qonuni.

35.Zanjirning to ‘la qarshiligi.

36.O ‘zgaruvchan tokning ishi va quvvati.  Q uvvat koeffitsiyenti.

37.Elektr zanjirida rezonans.  Elektr energiyasi  hosil  qilish.

38.O ‘zgaruvchan v a o ‘zgarm as tok generatorlari,  ularning ishlash prinsiplari.

39.Transform atorlar,  ularning ishlash prinsipi.  E lektr energiyasini  ishlab  chiqarish va uzatish. 

4 0 .O ‘zgaruvchan  elektr m aydon (uyurm aviy elektr m aydon) bilan  o ‘zgaruvchan m agnit m aydon orasidagi 

b o g ‘lanish.  Elektrom agnit maydon.

41.E lektrom agnit ta ’sirning uzatilishi.



38

42.Elektrom agnit to ‘lqin.  Yassi  elektrom agnit to ‘lqinning vujudga kelishi va tarqatilishi.

43.Antenna.  Gres tgjribglgri.

44.Elektrom agnit to ‘lqin tezligi va uzunligi.  T o‘lqin tenglamasi.

45.E lektrom agnit to ‘lqinlarning xossalari:  qaytishi,  sinishi,  difraksiyasi va interferensiyasi.  Elektrom agnit 

to ‘lqin  energiyasi.

46.Popov kashfiyoti.  M odullashtirish va detektirlash.  Eng  soda radiopriyom nik.  Radioaloqa,  radiotelefon 

aloqa prinsiplari.  Radiolokatsiya.

47.Fotom etriya.  Y orug‘lik oqimi.  Y orug‘lik kuchi,  uning birliklari.

48.Y oritilganlik,  ravshanlik va uning birliklari.

49.G eom etrik optikaning  asosiy  qonunlari.  Y orug‘likning to ‘g ‘ri  chiziq b o ‘yicha tarqalishi,  qaytishi va 

sinishi,  uning qonunlari.

50.  Yassi  k o ‘zgu.

51.T o‘liq ichki  qaytish.  N ur tolalardan y o rug‘likning  o ‘tishi.

52.Y orug‘likning prizm adan o ‘tishi.

53.Linza.  Y upqa linza formulasi.  Linza yordam ida tasvir hosil  qilish  shart-sharoitlari.

54.Linzaning kattalashtirishi.

55.K o‘z -  optik sistem a  sifatida.  K o ‘rish nuqsonlari.  K o ‘zoynak.

56.O ptik asboblar.  Fotoapparat,  proyeksion apparatlar,  lupa,  m ikroskop,  k o ‘rish naylari,  uzoqdan k o ‘rish 

asboblari.

57.Y orug‘lik -  elektrom agnit to ‘lqin.  Y orug‘lik tezligi va uning tajribada aniqlanishi.

58.T o‘lqin optikasining  asoslari.  Y orug‘lik interferensiyasi.  K ogerentlik.  M aksim um  va m inim um   shartlari.

59.Ponada interferensiya,  N yuton halqalari.  Interferensiyaning texnikada q o ‘llanilishi.

60.Y orug‘lik difraksiyasi.  G yuygens-Frenel  prinsipi.

61.D ifraksion pgnjgrg.  D ifraksion  spektr.  Y orug‘likning qutblanishi.  M alyus  qonuni  (isbotsiz).

62.Y orug‘lik dispersiyasi.  D ispersiya  spektri.

63.Spektr turlari.  N urlanish va yutilish  spektrlari.  Spektroskop.  Spektral  analiz va uning fanda va texnikada 

q o ‘llanilishi.

64.Infraqizil  va ultrabinafsha nurlar.  R entgen nurlari.

65.Elektrodingm ikg qonunlari va nisbiylik prinsipi.  M aykelson tajribasi.

66.Eynshteynning nisbiylik nazariyasi  postulatlari.

67. Vaqtning,  m asofaning nisbiyligi.  Tezliklarni  qo ‘shishning relativistik qonuni.

68.Jism  m assasining tezlikka b o g ‘liqligi.  M assa bilan  energiya orasidagi  b o g ‘lanish.

69.Y orug‘lik kvantlari.  Y orug‘lik ta ’siri.  K vant nazariyasining tu g ‘ilishi.

70.Fotoeffekt.  Fotoeffekt nazariyasi.  Fotonlar.  Ichki  fotoeffekt.  Fotoeffektning q o ‘llanilishi.

71.Y orug‘lik tabiatini tushuntirishdagi  dualizm  -  y o rug‘likning to ‘lqin va kvant xossalari.

72.A tom istik dunyoqarashning rivojlanishi.  A tom  tuzilishi.  Tom son modeli.

73.R ezerford tajribasi  va formulasi.  A tom ning planetar modeli.

74.B or postulatlari.  A tom   spektrlaridagi  asosiy qonuniyatlar.

75.V odorod atom ining  spekral  seriyalari.  Balm erning um um lashgan formulasi.

76.V odorod atom ining B or nazariyasi.

77.Energetik  sathlar diagram m asi.  B or nazariyasining qiyinchiliklari.

78.Spontan va m ajburiy nurlanishlar.

79.Y orug‘likning kuchaytirish prinsiplari.

80.Rubin lazerining tuzilishi va ishlash prinsipi.  L azer nurlanishining xossalari.  Lazerlarning q o ‘llanilishi.

81.Atom yadrosining tarkibi.  Izotoplar,  izotonlar va izobarlar.

82.Atom yadrosini xarakterlovchi  kattaliklar.

83.Atom  yadrosining zaryadi,  m assasi va radiusini  aniqlash usullari.

84.Yadroning b o g ‘lanish va  solishtirm a bo g ‘lanish energiyalari.

85.Y adroviy kuchlar.  Yadro m odellari  haqida m a ’lumot.

86.Radioaktivlik.  Radioaktiv yem irilish  qonuni.  A ktivlik tushunchasi va birliklari.

87.Sun’iy radioaktivlik.  Radioaktiv  oilalar.  б-yemirilish.  в-yemirilish.

88.Neytrino.  A tom  yadrosining г-nurlanishi.  г-nurlanishning m oddalar bilan  o ‘zaro ta ’siri.

89.Yadro reaksiyalari.  Y adro reaksiyalari  vaqtidagi  saqlanish  qonunlari.

90.Uran yadrosining b o ‘linishi.  Y adro reaktorlari.  Term oyadro reaksiyasi.

91.Y adroviy nurlanish  dozasi.  U ning birliklari.  Zarralarni  qayd qilishning  am aliy usullari.

39


92.Elem entar zarralar “b o g ‘I” .

93.Pozitronning k ash f etilishi.  Antizarralar.

94.Elem entar zarralarni xarakterlovchi  kattaliklar.  Elem entar zarralar fizikasidagi  saqlanish qonunlari.

95.Elem entar zarralarning kvark modeli.

96.Glyuonlar.  K osm ik nurlar haqida tushuncha.  U larning kim yoviy tarkibi.

97.O lam ning yagona fizik manzarasi.



40

Izoh:  Oliy  va  o ‘rta  m axsus  ta ’lim  vazirligining  2012  yil  15  avgustdagi  332/1-sonli  buyrug‘i  bilan 

tasdiqlangan  v a  am aliyotga jo riy   etib  kelinayotgan  “Fizika”  fani  namunaviy o ’quv dasturida jami:  43  ta,  y a ’ni 

86  soat  laboratoriya  ishlari  tavsiya  etilgan  va  o ’rta  m axsus,  kasb-hunar  ta ’limi  m arkazi  direktori  tom onidan 

2013  yil  5  avgustda  tasdiqlangan  nam unaviy  o ’quv  rejada  esa  “Fizika”  faniga jam i:  74  ta  ,ya’ni  144  soat 

laboratoriya ishlari  ajratilgan.  A kadem ik  litseyning  ichki  im koniyatlarini  inobatga  olib,  ishchi  dasturda  1-,  2 ­

va  3-  kurslarga  jam i:  63  ta,  y a ’ni  126  soat  laboratoriya  ishlari  keltirilgan.  Jum ladan,  1-kurslarga  24  ta 

laboratoriya  ishi,  yani  48  soat;  2-kurslarga  25  ta  laboratoriya  ishi,  yani  50  soat; 

3-kurslarga  14  ta 

laboratoriya  ishi,  yani  28  soat  ajratildi.  1-  kurslar  uchun  nam unaviy  o ’quv  dasturidagi  3.Burchak  ostida 

otilgan  jism ning  boshlang‘ich  tezligi  aniqlash,  4.Burchak  ostida  otilgan  jism ning  m aksim al  k o ‘tarilish 

balandligini  (hmax)  aniqlash laboratoriya ishlari  bir m a’noni  anglatishini  inobatga olib,  burchak ostida otilgan 

jism   harakatini  o ’rganish  laboratoriya  ishiga  alm ashtirildi  va  nam unaviy  o ’quv  dasturidagi  5.Gorizontal 

otilgan jism larning boshlangich  tezligini  aniqlash  va  6.  Gorizontal  o ‘tilgan jism ni  oxirgi  tezligini  va tushish 

burchagini  aniqlash  aniqlash  laboratoriya  ishlarini  bitta  darsda  bajarilishi  m um kinligini  inobatga  olib, 

B urchak  ostida  otilgan jism   harakatini  o ’rganish  laboratoriya  ishiga  alm ashtirildi.  Shuningdek,  nam unaviy 

o ’quv  dasturidagi  14.“Boyl  M ariot”  qonunini  tekshirish  laboratoriya  ishi  izojarayonlardan  biri  G ey-Lyussak 

qonunini  tekshirish  virtual  laboratoriya  ishiga  alm ashtirildi.  2-  kurslar  uchun  nam unaviy  o ’quv  dasturidagi 

o ‘zaksiz  g ‘altakning  induktiv  qarshiliklarni  aniqalsh.  O ‘zakli  g ‘altakning  induktiv  qarshiliklarni  aniqalsh 

laboratoriya ishi  g'altakning  o'zinduksiya koeffitsientini  aniqlash  laboratoriya  ishiga  alm ashtirildi.  3-  kurslar 

uchun  nam unaviy  o ’quv  dasturidagi  1.*Fotom etr  yordam ida  m anbani  y o rug‘lik  kuchni  aniqlash.

2.*Lyum inestsent  va  cho‘g ‘lanm a  lam palarning  y o rug‘lik  berish  qobiliyatini  taqqoslash  3.Y oritilganlikning 

y o rug‘lik kuchida b o g ‘liqligi  laboratoriya ishlari  ishchi  dasturdan  chiqarildi.

Quyidagi  laboratoriya  ishlar  yangidan  q o ’shildi:  1-  kurslarga:  1jism larning  qiya  tekislik  oxiridagi 

tezliklarini  aniqlash,  2.Elektrodvigatelning  quvvatin  aniqlashi  va  uning  yuklanm aga  b o g ’liqligini 

tekshirish,3.  D isk yordam ida kuch  m om entini  aniqlash,4.  Jism larning  suyuqlikda  suzish  shartlarini  aniqlash,

5.Qattiq  jism ning  zichligini  gidrostatik  tortish  usulida  aniqlash,  6.Qattiq  jism larni  solishtirm a  issiqlik 

sig‘imini  aniqlash,  6.  Suyuqlikning  solishtirm a  issiqlik  sig‘im ini  aniqlash,  7.Elektrostatik  maydonni 

tekshirish,  8.  K ondensatorning  elektr  sig‘im ini  aniqlash.  2-  kurslarga:  1.  Tarm oqlangan  elektr  zajirida  tok 

kuchining  taqsim lanihini  o ’rganish,2.  O ’tkazgichlarning  qarshiligini  U itston  k o ’prigi  yordam ida  aniqlash  3 

Elektr  tokining  quvvati  va  bajargan  ishi,  4.Y arim o’tkazgichli  diodning  V AXini  o ’rganish,  5.Elektrom agnit 

induksiya hodisasini  o ’rganish,  6.  M agnit  qutblarining  o ’zaro ta ’sirini  o ’rganish,  7.  H avoda tovush tarqalish 

tezligini  kom erton  yordam ida  aniqlash,  8.  G 'altakning  o'zinduksiya koeffitsientini  aniqlash,  9.Y orug’likning 

qaytish  va  sinish  qonunlarini  o ’rganish  2-  kurslarga:  1.Yorug’lik  intensivligining  qutblanish  darajasiga 

b o g ’liqligini  o ’rganish,  2.  Y orug’likning  yutilishini  o ’rganish,  3.  Spektroskopni  darajalash  va  y o ru g ’lik 

to ’lqin  uzunligini  aniqlash,  4.Y arim o’tkazgich  qarshiligining  y o rug’lik  oqim iga  b o g ’liqligini  aniqlash,  5. 

Fotoelem entga  ulangan  istem olchining  quvvatini  aniqlash,  6.  Fotoelem entli  relening  tuzilishi  va  ishlash 

prinsipini  o ’rganish,  7.  Gaz  atom  spektlarini  o ’rganish,  8.  Tayyor fotosuratlar b o ’yicha zaryadli  zarralarning 

trek(iz)larini  o ’rganish.



41

V. BO”LIM

I. Asosiy adabiyotlar ro’yxati

1. 

N urm atov J.  va boshqalar.  Fizikadan  laboratoriya  ishlari.  T.:  “O ‘qituvchi” ,  2002.



2. 

Suyarov  Q.T.  va boshqalar.  M exanika  va  m olekulyar fizika -  T.:  “O ‘qituvchi”,  2002.



3. 

Suyarov  Q.T. 

va  boshqalar.  Fizikadan  laboratoriya  va  nam oyishli 

tajriba  ishlari.  -T .:  “Talqin”, 

2002.

4. 

Suyarov  Q.T va boshqalar.  Fizika.  I kitob.  M exanika.  -  T.:  “Yangi  nashr”,  2009.



5. 

Suyarov  Q.T.,  U sm onov  Sh.,  Usarov.  J.  Fizika.  II kitob.  M olekulyar fizika.  -  T.:  “Yangi  nashr”,  2010.

6. 

Tursunm etov K.A.,  X udayberganov A.M.  Fizikadan  praktikum .  T.:  “O ‘qituvchi”,  2002.



7. 

Tursunm etov  K.,  U zoqov  A.,  B o ’riboyev  I.,  X udoyberganov  A.  Fizikadan  m asalalar  to ’plam i( 

A kadem ik litsey va kasb-hunar kollejlari  uchun o ’quv  q o ’llanm a).-T .:  “O ’qituvchi  ”,  2001.

8. 


Fizika 

M a ’ruzalar  matni  1-qism.  -  T.:  “O ‘qituvchi”,  2002.



9. 

F izika 


M a ’ruzalar  matni  2-qism.  -T .:  “O ‘qituvchi”,  2004.

10. 

F izika 


M a ’ruzalar  matni  3-qism.  -  T.:  “O ‘qituvchi”,  2002.

11.  X usanov A.X.  va boshqalar.  Elektrodinam ika.  Elektrom agnit tebranishlar.  -T .:  “O ‘qituvchi”,  2003.



12.

 

Y usupov A.,  U m arov  S.  Fizikadan m asalalar to ’plami.  -T .:  “O ’qituvchi”,  1995.



13.

 

O ‘lm asova M .X.  M exanika  va  m olekulyar fizika  1- kitob.  -  T.:  “O ‘qituvchi”,  2003.



14. 

O ‘lm asova M .X.  Fizika.  Optika,  atom  va  yadro  fizikasi  3- kitob.  -T .:  “O ‘qituvchi”,  2007.



15.

 

G ‘aniev A.  v a boshqalar.Fizika.  1-qism  ,  2-qism   .  -T .:  “O ‘qituvchi”,  2003.



II. Q o’shim cha adabiyotlar ro ’yxati

1. 


1996-2003  yillar A xborotnom alar to ’plam ida chop  etilgan testlar to ’plami

2. 


2003-2009 yillarda Fizikadan test variantlari(O liy  o ’quv yurtlariga tushgan testlar)

3.

Ш . In tern et saytlari ro ’yxati



1. 

www.edu.uz -  Axborot ta’lim portali;

2. 

www.pedagog.uz -  Malaka oshirish muassasalari sayti.



3. 

www.school.edu.ru -  Umumta’ lim portali.

4. 

www.ziyonet.uz -  Ta’lim portali.



5. 

www.allbest.ru - Internet resurslari elektron kutubxonasi.

6. 

www.schulen-ans-netz.de -  Germaniya “Internet-Maktab” sayti.



7.

42

T O S H K E N T  S H A H R I D A G I  T U R I N   P O L I T E X N I K A   U N I V E R S I T E T I

H U Z U R I D A G I   A K A D E M I K  L I T S E Y



dov

A k a d e m ik   litsey  o 'q itu v c h isi 

ning  2018-2019 o'quv  yili

/ /   -kurs  o'quvchilari uchun  "Fizika"  fanidan 



T A V Q IM - M A V Z U L A R I R E JA SI

U m um iy  ajratilgan  soat

K asb va  guruhlar

jam i

nazariy

am aliy

L aboratori

ya

M ustaqil  ish



f ' V

Taqvim   mavzular rejasi  "A n iq  va tabiiy fanlar"  kafedrasining  2 0 1 8  yil  "27'- avgustdagi  1-sonli 

yig'ilishida m uh okam a etilib,  ma'qullandi.

Kafedra mudiri: 

N .X .M atkarim o va


2- kurs  1-semestr  (A niq fanlar y o ’ nalishi) 

Nazariy m ashg'ulotlar-34  soat

T/r

M avzj


A

jr

a-



til

ga

n



v

a

qt



(s

oa



h

is

ob



id

a

)



J l

a

T



a

’lim


me

todlari


T

a

’lim



vo

sitalari


Fa

nl

ar



ar

or

o



a

lo

q



a

d

o



r-

lik


O

’qu


vc

h

ila



r-

ni

ng



auditoriyadag

F

o



y

d

a



la

-

ni



ladigan

m

anbalar



N

a

zo



ra

tu



ri

U

yg



a

 

v



a

z

if



a

Guruh va sana

Iz

o

h



1

2

3



4

5

6



7

8

9



10

11

12



13

1

Tokning magnit maydoni.  Tokli o ’tkazgichlaming o ’zaro ta’ siri.  Tokli 



g ’altakning magnit maydoni.  Magnit oqimi.  Magnit maydon indukiiya vektori, 

uning y o ‘ nalishi, birligi.  Magnit maydonida tokli kontur.  Amper 

qonuni.(kuchi)  Tokning magnit momenti.  Magnit maydon uchun superpozitsiya 

prinsipi. Magnit maydon induksiya chiziqlari (kuch chiziqlari).

2

n

a



za

riy


lo

a o 


M

a

u  e



to

m

sla



y

d

,



ta

rq

a



tm

a



a

iq 


lla

r  ,  ria

ya

n

i



te

r  re


b,  m

im  lg 


t  tog  o’  l’ 

a  a


tl  e

ig  o 


m  a

As  g


is  b

• -   £   £  

тз  .S  ,3

5?  °   g

13) £   W

Й  N  сл


И 

c3

[2]



[4]

[8]


[9]

[ 10]


• E?

о

l—J



O

'q

ib



,s

a

v



o

 

ia



vo

top



ish

2

Harakatlanayotgan  zaryadli  zarrachalarga  magnit  maydonining  ta’ siri  (Lorens 



kuchi). 

Zaryadlangan 

zarrachalarning 

bir  jinsli 

elektr 

va 


magnit 

m aydonlaridagi  harakati.  Lorens kuchi.  Elektr o ’ lchov asboblarining ishlash 

prinsipi.  Magnit  maydon  energiyasi  va  energiya  zichligi.  Elektr  va  magnit 

maydonlarninig nisbiyligi.  Elektromagnit maydon haqida tushuncha.

2

n

a



za

riy


A

q

li



y

huju


m

,  I   I


^   cd  <

y q  


a r  

sl  ta


lla



r  ,  ia

l  a



,  tr

a

te



r  tg

o

re



,b

l  o


m

g

i’m  iq 



a  a

tl  e


ig  n 

m  sa


A   g

si  a


n

. „ M b

T3  “


Л*5§  1

ад rS


Й  N  сл 

r^  О  . ^



E-i 

чз

[2]



[4]

[8]


[9]

[10]


О

i



j

Я

  £ 


xT

О

3



Elektromagnit  induksiya  hodisasi.  Induksiya  EYUKi.  Induksiyaviy  elektr 

maydon.  Tokli o ‘tkazgichning magnit maydonida k o‘ chirilishida bajarilgan ish. 

Elektromagnit  induksiya  qonuni.  Lens  qoidasi.  Magnit  maydon  energiyasi  va 

energiya  zichligi.  Elektr  va  magnit  maydonlarninig  nisbiyligi.  Elektromagnit 

maydon haqida tushuncha.  Induktivlik. Magnit maydon energiyasi.

2

n



a

za

riy



M

u

n



oz

ar

al



i

m

a



r

u

z



a

S

la



y

d,

 



k

ri

st



a

v



a

,  ira



y

i,

£

  й

o

r  e



b

la  m


la  ta

o  m


g  o

p  is 


m  sl  e’  ir

a  jA


i  g

to  k


r

£ 



d

i, 


a

i,s 


S? 

^3 


lg 

in  b  lis 



iT  zi  lo

[2] 


[]4 

8][ 


]9[ 

[10


Jo

ri



n

a

zo



ra

t

O



'q

ib

,s



a

v

o



ia

vo



top


ish

4

Amperning  molekulyar  toklar  nazariyasi.Moddalarning  magnit  xossalariga 



k o ‘ ra  turlari:  diamagnetiklar,  param agnetiklar  va  ferromagnetiklar. 

Magnit 


singdiruvchanlik. 

Dia, 


para 

va 


ferromagnit 

moddalarning 

xarakteristikalari.  Paramagnetizm  va  diam agnetizmni  tushuntirishning 

elementar  nazariyasi.  Ferromagnetizmning  tabiati  va  uni  tushuntirishning 

hozirgi zamon nazariyasi elementlari. Kyuri temperaturasi, magnit gisterezisi.

2

n



a

za

riy



Mu

jassamlash 

ga



m



e

to

d



S

la

y



d

k



ri

st

a



va

 



a

m

o



rf

a

g  5



£

  g 


la  e

b

la  m



ta

m  p


g  ois 

s  ’l  eir 

ji  tA

o  g


rk

zo



llo

o

i,y 



a

v

S? 



^3 

la 


a

d

lg 



in 


is 

iT  b  lo

[2] 

[]4 


8][ 

]9[ 


[10

a

tr



8

§

iy



r

o

J



O

'q

ib



,s

a

v



o

ja



vo

top



ish

5

Tebranish konturi.  Konturdagi erkin elektromagnit tebranishlar va energiyaning 



aylanishlari.  So’ nuvchi  elektromagnit  tebranishlar.  Tebranish  konturidagi 

elektromagnit 

tebranishlarni 

tavsiflovchi 

tenglama 

va 


uning 

echimi. 


Elektromagnit tebranishlar  davri

(Tomson formulasi).

2

n

a



za

riy


Mu

no

zar



ali

 

m



a

ru



za

a

>

y  ts 

la  isr 


S

l  rk


,  ira

y

i,



S  Ь

£   g 


ro  e

b

l  m



la  ta

o  m


g  o

p  is 


m  sl  e’  ir

a  jA


i  g

to  k


r

T

in



g

la

y



d

i,y


o

zib


olishadi,sav

[2] 


[]4 

8][ 


]9[ 

[10


a

tr

o



1

iy

r



o

J

O



'q

ib

,s



a

v

o



ja

vo



top


ish

6

Mexanik  va  elektr  tebranishlarning  o ‘ xshashligi.Tebranish  parametrining 

grafiklari.  Real  tebranish  konturida  tebranishlar.  So‘nuvchi  elektromagnit 

tebranishlar.

2

n

a



za

riy


V

e

n



n

di

agramma



S

la

y



d,

 

k



ri

st

a



v

a



a

, -Ei 


£3  %

£

  й


o

r  e


b

la  m


la  ta

o  m


g  o

p  is 


m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

Ti

n



gl

ay

d



i,

y

o



z

ib

olish



adi

,sa


c7 

0^ 


2

Jo

riy



O

q

ib



,s

a

v



o

 



ia

v

o



b

7

S o‘ nmas  tebranishlar  generatori  (triodda  va  tranzistorda).Avtotebranishlar. 



So’ nmas 

tebranishlar 

generatori 

(tranzistorli). 

Majburiy 

elektromagnit 

tebranishlar.

2

iy



r

cd

N



a

zn

M



u

n

oz



ar

al

i



m

a

r



u

z

a



a

v

1



la

y  tisr 


S  rk

a

, -Ei 



£3  5  

£

  й


o

r  e


b

la  m


la  ta

o  m


g  o

p  is 


m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

Ti

n



gl

ay

d



i,

y

o



z

ib

olish



adi

,s

a



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

*E?


oJ

O

q



ib

,s

a



v

o

 



ja

v



o

b

8



O ’ zgaruvchan tok va uni  tavsiflovchi  kattaliklar.  O ’zgaruvchan  tok  generatori. 

O ’ zgaruvchan tok zanjiridagi aktiv qarshilik.  Tok kuchining va kuchlanishning 

ta’ sir etuvchi  (effektiv)  qiymatlari.

2

iy



1

lA

iq  ju



u

h

a



v

-a  13  4 

y  ts 

la  isr 


S

l  rk


a

cd  R

iS  Й

ro

f   g



m

a

e



b

ll  o


m

la

p’  itsa 



m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

T

in



gl

ayd


i,

y

o



z

ib

olis



had

i,

sa



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

oJ

O



q

ib

,s



a

v

o



 

ja



v

o

b



9

O ’ zgaruvchan tok  zanjiridagi  sig’ im va  induktiv  qarshilik.  O ’ zgaruvchan  tok 

zanjiri uchun Om qonuni.

2

iy



r

cd

N



a

zn

M



u

n

oz



ara

li

m



a

r

u



z

a

S



la

y

d,



 

k

ri



st

a



v

a

a



, -Ei 

£

  й


o

r  e


b

la  m


la  ta

o  m


g  o

p  is 


m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

T

in



gl

ay

d



i,

y

o



z

ib

ol



ish

ad

i,



sa

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


*E?

oJ

O



q

ib

,s



a

v

o



 

ja



v

o

b



10

O'zgaruvchan 

tokning 

ishi 


va 

quvvati. 

Elektrzanjirida 

rezonans. 

Avtotebranishlar.

2

iy



1

M

u



a

m

m



o

li

m



et

od

a



v

-a  13  4 

y  ts 

la  isr 


S

l  rk


a

cd  £


is 

й

ro



f   g

m

a



e

b

ll  o



m

la

p’  itsa 



m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

Ti

n



gl

ay

d



i,

y

o



z

ib

olish



adi

,s

a



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

oJ

O



q

ib

,s



a

v

o



 

ja



v

o

b



11

Transformator 

va 

uning 


ishlash 

prinsipi.Elektr 

energiyasini 

hosil 


qilish.O'zgaruvchan  tok  generatori.Elektr  energiyani  ishlab  chiqarish  va 

uzatish.Uch fazali tok.Asinxron dvigatel.

2

iy

1



Mu

no

zar



ali

m

a



r

u

z



a

a

v



-a  "3  4 

y  ts 


la  isr 

S

l  rk



a

cd  £


is 

й

ro



f   g

m

le



a

b

l  o



m

la

p’  itsa 



m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

T

in



gl

ay

d



i,

y

o



z

ib

olis



had

i,

sa



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

oJ

O



q

ib

,s



a

v

o



 

ja



v

o

b



12

Elektromagnit  maydon.  Ochiq  tebranish  konturi.  Elektromagnit  to’ lqinlar  va 

ularning  xossalari.  Elektromagnit  maydon  energiyasi  Yassi  elektromagnit 

toTqinning  vujudga  kelishi  va  tarqatilishi. 

Antenna. 

Gers  tajribalari. 

Elektromagnit  to‘lqin  tezligi  va  uzunligi.  T o ‘ lqin  tenglamasi.  Elektromagnit 

toTqinlarning  xossalari:  qaytishi,  sinishi,  difraksiyasi  va  interferensiyasi. 

Elektromagnit to‘lqin energiyasi

2

iy



1

§



id

d

a



q

a

T



S

la

y



d

k



ris

ta



va

 

a



m

o

rf



a

, -Ei 


g  Б

£   Й 


l  e

b

la  m



ta

m  p


g  ois 

s  ’l  eir

ji  tA

o  g


rk

T

in



g

la

y



d

i,y


o

z

i



b

ol

is



h

a

d



i,

sa

v



ol

l

[2] 



[4 ] 

[8] 


[9]

[ 10]


a

tr

o



1

iy

r



oJ

O

q



ib

,s

a



v

o



ja

vo



top

ish


13

Radioning  kashf  etilishi.  Radiotelefon  aloqa  prinsipi.  Modulyasiya  va 

detektorlash.  Eng  sodda  radio.  Teleko’rsatuvlarning  fizik  asoslari.  Toshkent  -  

teleko’rsatuv  vatani.  Radiolokasiya  haqida  tushuncha.  Ozbekistonda  aloqa 

vositalarining rivojlanishi.

2

iy



1

a

>

y  ts 

la  isr 


S

l  rk


a

, -Ei 


£3  %

£  


й

 

ro  e



b

l  m


la  ta 

o  m


g  o

p  is 


m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

Ti

n



g

la

y



d

i,y


o

z

ib



olish

adi,


sav

[2]


[4] 

i rd 


[8]

[9]


[10]

oJ

O



q

ib

,s



a

v

o



ja

vo



top


ish

14

Fotometriya.  Y orug‘ lik oqimi, uning birliklari.  Yorug‘ lik kuchi,  uning 

birliklari.

2

n



a

za

riy



M

u

n



oz

ara


li

m

a



r

u

z



a

S

la



y

d,

 



k

ri

st



a

v



a

a

,  ira



y

i, 


ra,  tiri

o

r  e



b

la  m


la  ta 

o  m


g  o

p  is 


a  jA

i  g


to  k

r

T



in

gl

ay



d

i,

y



o

z

ib



olish

adi


,sa

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


Jo

riy


O

'q

ib



,s

a

v



o

 



ia

v

o



b

15

Yoritilganlik, uning birliklari.Ravshanlik, uning birliklari.Fotometrlar.



2

n

a



za

riy


S

em

in



a

r

a



v

1

la



y  tisr 

S  rk


a

,  ira


y

i, 


ra,  tiri

o

r  e



b

la  m


la  ta 

o  m


g  o

p  is 


a  jA

i  g


to  k

r

T



in

gl

ay



d

i,

y



o

z

ib



olish

adi


,s

a

[2]



[4]

[8]


[9]

[10]


J

o

riy



o

£

  °  

F*

  £ 


О   ^

16

Yorug’likning  elektromagnit  nazariyasi  haqida  tushuncha.  Yorug’likning  turli 



muhitlarda  tarqalish  tezligiva  uni  aniqlash  usullari.  Geometrik  optikaning 

asosiy qonunlari. Yorug‘ likning to‘ g ‘ ri chiziq b o ‘yicha tarqalishi.

2

n

a



za

riy


V

e

n



n

diagra


mm

a

a



v

-a  13  4 

y  ts 

la  isr 


S

l  rk


a

,  a


iy

i,

,a  tri



I

’-i

  a  jA


i  g

to  k


r

T

in



gl

ayd


i,

y

o



z

ib

olishadi,sa



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

J

o



riy

O

'q



ib

,s

a



v

o

 



ia

v



o

b

17



Yorug'likning  qaytishi  va  sinishi,  uning  qonunlari.Yorug'likning yassi-parallel 

plastinkalar  va  uchburchakli  prizmadan  o'tishi.To‘liq  ichki  qaytish.  Nur 

tolalardan yorug‘ likning o ‘tishi. Yorug‘ likning prizmadan o ‘tishi.

2

n



a

za

riy



Mu

jas


sam

l

as



hg

an

S



la

y

d,



 

k

ri



st

a



v

a

a



,  ira

y

i, 



ra,  tiri

£

  й


o

r  e


b

la  m


la  ta 

o  m


g  o

p  is 


a  jA

i  g


to  k

r

T



in

gl

ay



d

i,

y



o

z

ib



olish

adi


,sa

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


Jo

riy


O

'q

ib



,s

a

v



o

 



ia

v

o



b

2-kurs 2-semstr.  Nazariy mashg'lotlar-51  soat

18

Оptik  asboblar  va  ularning  ishlash prinsipi  ;Linza,lupa,fotoapparat,  proyeksion 



apparatlar,  mikroskop,  k o ‘ rish  naylari,  uzoqdan  k o ‘ rish  a sb ob la ri.K o'z- 

optik  sistem a.K o'zning kamchiliklari.

K o'zoyn ak .

2

n



a

za

riy



A

q

li



y

hu

jum



a

v

1



la

y  tisr 


S  rk

a

,  ira



y

i, 


ra,  tiri

£

 

g



o

r  e


b

la  m


la  ta 

o  m


g  o

p  is 


a  jA

i  g


to  k

r

Ti



n

gl

ay



d

i,

y



o

z

ib



olis

had


i,

sa

[2]



[4]

[8]


[9]

[10]


Jo

riy


O

'q

ib



,s

a

v



o

 



ia

v

o



b

19

T o ‘ lqin optikasining asoslari.Yorug‘lik interferensiyasi.  Kogerentlik.frenel 



biprizmasi.  Maksimum va minimum shartlari. Ponada interferensiya.  Nyuton 

halqalari.  Interferensiyasining teхnikada q o’ llanilishi.

2

n

a



za

riy


1

ra  a


z z

g  5


n

M

u  ra



'm

a

v



-a  "3  4 

y  ts 


la  isr 

S

l  rk



a

,  a


iy

i,

a



,  tri

is  Й


I

a  jA



i  g

to  k


r

T

in



gl

ayd


i,

y

o



z

ib

olishadi,sa



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

J

o



riy

O

'q



ib

,s

a



v

o

 



ia

v



o

b

20



Yorug’ lik  difraksiyasi. 

Gyuygens-Frenel  prinsipi.Parallel  nurlarning  bir 

tirqishdan bo' ladigan difraksiyasi. Difraksion panjara.Difraksion spektr.

2

n



a

za

riy



Bu

mer


an

g

S



la

y

d,



 

k

ri



st

al

 



v

a

a



,  ira

y

i, 



a

,  tri


is  g

o

r  e



b

la  m


la  ta 

o  m


g  op  is 

a  jA


i  g

to  k


r

T

in



gl

ayd


i,

y

o



z

ib

ol



ishadi,sa

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


J

o

riy



O

'q

ib



,s

a

v



o

 



ia

v

o



b

21

Yorug'likning qutblanishi.Malyus  qonuni.Yorug'likning qaytishi va  sinishidagi 



qutblanishi.Byuster qonuni.

2

n



a

za

riy



Mu

no

zar



ali

 

m



a

ru



za

a

v



-a  13  4 

y  ts 


la  isr 

S

l  rk



a

,  ira


y

i, 


ra,  tiri

£  


й

 

ro  e



b

l  m


la  ta 

o  m


g  o

p  is 


a  jA

i  g


to  k

r

T



in

gl

ayd



i,

y

o



z

ib

olishadi,sa



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

J

o



riy

O

'q



ib

,s

a



v

o

 



iav


ob

22

Yorug'likning yutilishi.Yorug’lik  dispersiyasi.  Chiqarish va yutilish  spektrlari. 

Spektr  turlari.  Spektroskop.  Spektral  analiz,  uning  fanda  va  texnikada 

q o ‘ llanilishi.

2

n

a



za

riy


Ta

q

d



im

ot

S



la

y

d,



 

k

ri



st

a



v

a

a



, -Ei

o

r  e



b

la  m


la  ta

o  m


g  o

p  is 


m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

Ti

n



gl

ay

d



i,

y

o



z

ib

olish



adi

,sa


FT 

2

Jo



riy

O

'q



ib

,s

a



v

o

 



ia

v



o

b

23



Infraqizil  va  ultrabinafsha  nurlar.  Rentgen  nurlamshi'turlari,spektrlari.  Rentgen 

nurlari  va  ularning  tatbiqi.Gamma  nurlanish  haqida  tushuncha.  Elektromagnit 

to’lqinlar shkalasi.

2

iy



r

cd

N



a

z

n



M

u

n



oz

ar

al



i

m

a



'r

u

z



a

a

v



1

la

y  tisr 



S  rk

a

g  15 



or  e

b

la  m



la  ta

o  m


g  o

p  is 


m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

Ti

n



gl

ay

d



i,

y

o



z

ib

olish



adi

,s

a



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

oJ

O



'q

ib

,s



a

v

o



 

ja



v

o

b



24

Nisbiylik  nazariyasi  elementlari.Elektrodinamika  qonunlari va  nisbiylik  prinsipi. 

Maykelson  tajribasi.  Eynshteynning  nisbiylik  nazariyasi  postulatlari  va  undan 

kelib chiqadigan  asosiy natijalar.  Vaqtning, masofaning nisbiyligi.

2

iy

1



liu

s

=3



СЛ

y

e



K

e

a



v

-a  13  4 

y  ts 

la  isr 


S

l  rk


a

cd  £


iS  Й

ro

f   g



m

a

e



b

ll  o


m

la

p’  itsa 



m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

T

in



gl

ayd


i,

y

o



z

ib

olis



had

i,

sa



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

oJ

O



'q

ib

,s



a

v

o



 

ja



v

o

b



25

Tezliklarni  q o‘ shishning  relativistik  qonuni.  Jism  massasining  tezlikka 

b o g ‘ liqligi.relyativistik dinamika. Massa bilan energiya orasidagi b o g ‘ lanish.

2

iy



r

cd

N



a

z

n



M

u

n



oz

ara


li

m

a



'r

u

z



a

S

la



y

d,

 



k

ri

st



a

v



a

a

, -Ei 



£3  %

£

  й


o

r  e


b

la  m


la  ta

o  m


g  o

p  is 


m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

T

in



gl

ay

d



i,

y

o



z

ib

ol



ish

ad

i,



sa

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


oJ

O

'q



ib

,s

a



v

o

 



ja

v



o

b

26



Yorug'lik  kvantlari.Yorug'likning  issiqlik  ta'siri.Kvant  fizikasining  paydo 

b o ’lish  tarixi.  Plank  gipotezasi  .Fotoeffekt  hodisasini  kash  qilinishi.Tashqi 

fotoeffekt.Stoletov tajribalari va qonunlari.

2

iy



1

lA

iq  ju



u

h



y  ts 


la  isr 

S

l  rk



a

cd  £


is  

й

ro



f   g

m

le



a

b

l  o



m

la

p’  itsa 



m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

T

in



gl

ayd


i,

y

o



z

ib

olish



adi

,s

a



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

oJ

O



'q

ib

,s



a

v

o



 

ja



v

o

b



27

Fotoeffekt 

nazariyasi.Fotoeffekt 

uchun 


Eynshteyn 

tenglamasi.Tashqi 

fotoeffektli 

fotoelementlar.Ichki 

fotoeffekt.Ichki 

fotoeffektli 

fotoelementlar.Fotorezistorlar.  Vakuumli  va  yarimo’tkazgichli  fotoelementlar. 

Fotoeffektdan texnikada foydalanish.

2

iy

1



Mu

no

zar



ali

m

a



'r

u

za



y  ts 



la  isr 

S

l  rk



a

cd  R

is 

й

ro



f   g

m

le



a

b

l  o



m

la

p’  itsa 



m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

T

in



gl

ayd


i,

y

o



z

ib

olis



had

i,

sa



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

oJ

O



'q

ib

,s



a

v

o



 

ja



v

o

b



28

Fotonlar.Yorug'lik bosimi.Yorug'likning kimyoviy ta'sirlari.Yorug’ lik tabiatini 

tushuntirishdagi  dualizm  -   yorug’ likning 

to’ lqin  va  kvant  xossalari. 

Geliotexnika.  O ’zbekistonda  quyosh  energiyasidan  foydalanish  va  uning 

rivojlanish istiqbollari.

2

iy

1



r

e

S



a

v

-a  13  Ч 



y  ts 

la  isr 


S  rk

a

cd  £



is  g

o

r  e



b

la  m


la  ta

o  m


g  op  is 

m  ls  e’  ir 

a  jA

i  g


to  k

r

T



in

gl

ay



d

i,

y



o

z

ib



ol

ish


ad

i,

sa



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

oJ

O



'q

ib

,s



a

v

o



 

ja



v

o

b



29

Atomistik  dunyoqarashning  rivojlanishi.  Atom  tuzilishi.  Tomson  modeli. 

Atomning  tuzilishiga  oid  Rezerford  tajribasi.  Atomning  yadroviy 

planetar 

modeli..

2

iy



1

Mun


oz

ar

ali



 

m

a



ru

za



y  ts 



la  isr 

S

l  rk



a

, -Ei


£   й 

ro  e


b

l  m


la  ta 

o  m


g  o

p  is 


m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

Ti

n



gl

ay

d



i,

y

o



z

ib

olish



adi

,s

a



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

oJ

O



'q

ib

,s



a

v

o



 

ja



v

ob


30

Borning  kvant  postulatlari.Frak-Gers  tajribalari.Vodorod  spektridagi  asosiy 

qonuniyatlar.Vodorod atomining  spektral  siriyalari.  Balmerning  umumlashgan 

formulasi.  Kombinasion prinsip.  Vodorod atomining Bor nazariyasi.  Energetik 

sathlar diagrammasi.Bor nazariyasining qiyinchiliklari.

2

n



a

za

riy



Ta

q

d



im

ot

S



la

y

d,



 

k

ri



st

a



v

a

a



,  ira

y

i, 



ra,  tiri

o

r  e



b

la  m


la  ta

o  m


g  o

p  is 


m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

T

in



gl

ay

d



i,

y

o



z

ib

olish



adi

,sa


сГ 

2

Jo



riy

O

q



ib

,s

a



v

o

 



ia

v



o

b

31



Spontan  va  majburiy  nurlanishlar.  Y oru g‘ likning  kuchaytirish  prinsiplari. 

Yorug’likning  kvant  manbalari  -   lazerlar,  ulardan  fan-texnikada  va  xalq 

x o ’jaligida foydalanish.  Golografiya haqida tushuncha.

2

iy



r

cd

N

a

zn



M

u

n



oz

ar

al



i

m

a



r

u

z



a

a

v



1

la

y  tisr 



S  rk

a

,  ira



y

i, 


ra,  tiri

o

r  e



b

la  m


la  ta

o  m


g  o

p  is 


m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

T

in



gl

ay

d



i,

y

o



z

ib

olish



adi

,s

a



[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

oJ

O



q

ib

,s



a

v

o



 

ia



v

o

b



32

Atom yadrosining tarkibi.  Izotoplar, izobarlar,  izotonlar.  Yadroni xarakterlovchi 

kattaliklar.Atom yadrosining zaryadi, massasi va radiusini aniqlash usullari.

2

iy



1

to

e



*3

q

a



a

T

a



v

-a  13 

4 

y  ts 


la  isr 

S

l  rk



a

,  a


iy

i,

a



,  tri

iS  Й


ro

f   g


m

le

a



b

l  o


m

la

p’  itsa 



m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

T

in



gl

ay

d



i,

y

o



z

ib

ol



ishadi,sa

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


•s*

oJ

O



q

ib

,s



a

v

o



 

ia



v

o

b



33

A to m  yadrolarining b o g ’ lanish  va solishtirma b o g'la n is h  energiyasi.  Y a d roviy kuchlar.Y adrom odellari haqida tushuncha.

2

iy

r



cd

N

a

zn



M

u

n



oz

ara


li

m

a



r

u

z



a

S

la



y

d,

 



k

ri

st



a

v



a

a

,  ira



y

i, 


ra,  tiri

£

  й

o

r  e



b

la  m


la  ta

o  m


g  o

p  is 


m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

T

in



gl

ay

d



i,

y

o



z

ib

olish



adi

,sa


[2]

[4]


[8]

[9]


[10]

oJ

O



q

ib

,s



a

v

o



 

ia



v

o

b



34

Radioaktivlik. 

Radioaktiv 

emirilish 

qonuni, 

aktivlik 

tushunchasi 

va 


birliklari.Suniy radiaktivlik.Radiaktiv oilalar.

2

iy



1

lA

iq  ju



u

h

a



v

■б'ИЧ, 

y  ts 


la  isr 

S

l  rk



a

,  a


iy

i,

,a  tri



is 

й

ro

f   g



m

a

e



b

ll  o


m

la

p’  itsa 



m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

Ti

n



gl

ay

d



i,

y

o



z

ib

ol



ishadi,sa

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


•s*

oJ

O



q

ib

,s



a

v

o



 

ia



v

o

b



35

Radiaktiv emirilish turlari va zarralari.Alfa, beta va gamma nurlanishlar.Gamma 

nurlanishning moddalar bilan o'zaro ta'siri.  Neytrino. Radioaktiv aylanishlar.

2

iy



1

Mu

no



zar

ali


m

a

r



u

z

a



a

v

■б'ИЧ, 

y  ts 

la  isr 


S

l  rk


a

,  a


iy

i,

,a  tri



is 

й

ro

f   g



m

a

e



b

ll  o


m

la

p’  itsa 



m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

T

in



gl

ay

d



i,

y

o



z

ib

ol



ishadi,sa

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


•s*

oJ

O



q

ib

,s



a

v

o



 

ia



v

o

b



36

Yadro  reaksiyalari.Yadro  reaksiyasi vaqtida  saqlanish qonunlari.Elektr zaryadi, 

nuklonlar sonini, energiyaning va impulsning saqlanishi.

2

iy



1

M

u



a

m

m



o

li

me



to

d

a



v

■б'ИЧ, 

y  ts 


la  isr 

S  rk


,  ira


y

i,

,a  tri



is  g

or  e


b

la  m


la  ta

o  m


g  op  is 

m  ls  e’  ir 

a  jA

i  g


to  k

r

T



in

gl

ay



d

i,

y



o

z

ib



olis

had


i,sa

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


oJ

O

q



ib

,s

a



v

o

 



ia

v



o

b

37



Uran  yadrosining  bo'linishi.Zanjir  yadro  reaksiyalari.  Yadro  reaktori.  Atom 

elektrostansiyasi.Termoyadro reaksiyalari.

2

iy

1



Mun

oz

ar



ali

 

m



a

ru



za



y  ts 

la  isr 


S

l  rk


a

,  ira


y

i, 


ra,  tiri

£   й 

ro  e


b

l  m


la  ta 

o  m


g  o

p  is 


m  sl  e’  ir 

a  jA


i  g

to  k


r

Ti

n



gl

ay

d



i,

y

o



z

ib

ol



ishadi,sa

[2]


[4]

[8]


[9]

[10]


•s*

oJ

O



q

ib

,s



a

v

o



 

ia



vo

b


38

Yadroviy  nurlanish  dozasi.Uning  birliklari.Yadroviy  nurlanishning  modda 

tuzilishiga  ta'siri:biologik  va  kimyoviy  ta'sir.Yadro  energetikasidan  tinchlik 

maqsadida  foydalanish  istiqbollari.  O ’ zbekistonda  yadro  fizikasi  sohasidagi 

tadqiqotlar va ularning natijalaridan xalq x o ’jaligida foydalanish.

2

n



a

za

riy



Se

m

in



a

r

ta



l

s

Ja  ъ



,  я  \

,d  m


y a  

la  a 


S v

a

, -Ei



£

  й 


la  la

e

b  m



ta

cm  o  


ji  tA

o  g


rk

lo



o

i,y 


a

v

d



i, 

i,sa


la 

a



lg 

in  b  lis 



iT  zi  lo

c7 


0^ 

2

a



tr

ro

z






Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling