Qidiruv: ТУРКИЙ

Урта асрларда Туркия
- 205 Mamadiyev Ravshanbek, [
ЎзДЖТУ  “иккинчи чет тилини интенсив ўқитиш” кафедраси турк тили
- Иккинчи чет тилини интенсив ўқитиш
Оила ва туркум вакилларининг систематикаси
-
Костенка  Л. Ф. Туркестанские  войска  и  условия  их  бытовой  походной  и  боевой  жизни // Военный  сборник, № 5, 1875. – С. 208
- Qo’lyozma huquqida udk 17- 5A120301- 03 mahmudov abduqahhor burhonjon o’glining
Абугозий. Шажарайи турк. Т.: «Чулпон», 1992
- Ki kirish 3-6 bob xorazm madaniyati tarixida Abulg’ozi Bahodirxonning tutgan o’rni 7-24 «Shajarai turk»
Саттархан Абдул- Гафаров Краткий очерк внутренного состояния Кокандского ханства перед завоеванием его русскими // Туркестанские ведомости. 1892 -
- Mundarija: Kirish i-bob. Qo’qon xonligining siyosiy tarixi va markaziy davlat boshqaruv
ShT – Абулғозий. Шажарайи турк. –Т.: Чўлпон, 1992. ChSh
- Yoqub Saidov O’zbek adabiy tili tarixi o’zbekiston respublikasi oliy va o’rta maxsus ta’lim vazirligi
  Qarang:  Самойлович  А.Н.  Одни  из  списков  «Родословного  древа  туркменского»  Абульгази-хана  //
- V a z I r L i g I
Туркий тилларнинг киёсий-тарихий грамматикаси фанидан маъруза матнлариТуркий тилларнинг киёсий-тарихий грамматикаси фанидан маъруза матнлари
Affiksal morfemalar o`zak morfemaga birikish xususiyatiga ko`ra muayyan tilning o`ziga xos jihatlarini namoyon qiladi. O`zak morfemalarning tabiatiga ko`ra tillar asosan agglutinativ va flektiv tillarga bo`linadi1
73.92 Kb. 18
o'qib
Абдулла Авлоний. Туркий Гулистон ёхуд ахлоқАбдулла Авлоний. Туркий Гулистон ёхуд ахлоқ
«Мезон тарозусига қўйиладурган амалларнинг ичида яхши хулқдан оғирроқи йўқдур. Мўмин банда яхши хулқи сабабли кечаси ухламасдан, кундузлари рўза тутуб ибодат қилган кишилар даражасига етар», – демишлар
254.43 Kb. 11
o'qib
Туркистон қАЙҒусиТуркистон қАЙҒуси
Xix аср охиригача бўлган давр ичида қурган давлатлари, Амир Темур ҳақида, туркий халқлар этнографиясига оид қимматли маълумотлар ҳам бор. Китобдан олий ўқув юртлари талабалари ва тарих билан қизиқучи кенг китобхонлар оммаси фойдаланишлари
400.63 Kb. 15
o'qib
А. Навоий ижодида нут= маданияти масалалари РежаА. Навоий ижодида нут= маданияти масалалари Режа
«Мажолис ун-нафоис» достонига щам мурожаат =илишни тавсия этамиз. Уларни ы=иб бу улу\ сиймонинг илк ызбек (туркий) ва форс тиллари мощиятини яхши билган нозик бадиий дидли тилшунос эканлигига ишонч щосил =иламиз
36 Kb. 1
o'qib
Вопрос №1 Ўзбекистон Республикасининг Меҳнат кодексининг амал қилиш доирасини белгиланг. Выбран правильный ответВопрос №1 Ўзбекистон Республикасининг Меҳнат кодексининг амал қилиш доирасини белгиланг. Выбран правильный ответ
«Ундан аввал ва ундан кейин ҳеч ким туркий тилда шеърни ундан кўпроқ ва ундан юксакроқ ёзолган эмас» — Ушбу таъриф қайси буюк алломага нисбатан берилган?
Кодекс 62.31 Kb. 4
o'qib
«Буюк келажагимизни мард ва олийжаноб халқимиз билан бирга қурамиз»«Буюк келажагимизни мард ва олийжаноб халқимиз билан бирга қурамиз»
«алпомиш» ўзбек халқ қаҳрамонлик достони. Туркий халқлар орасида кенг тарқалган. «Алпомиш»нинг қорақалпоқ, қозоқ, олтой версиялари достон шаклида, татар ва бошқирд версиялари эртак ва ривоят шаклида бизгача етиб келган
1.19 Mb. 70
o'qib
Туризмни биргаликда ривожлантирайлик Қозоғистон ва Қирғизистон таклифлариТуризмни биргаликда ривожлантирайлик Қозоғистон ва Қирғизистон таклифлари
Sputnik. Бугун Қўқонда бўлиб ўтаётган туркий тилли давлатларнинг туризм вазирлари кенгашида Қозоғистон ва Қирғизистон туризм соҳаси вазирлари биргаликда туристик йўналишларни ривожлантириш ва туризмни тарғиб этишни таклиф қилишди
23.05 Kb. 1
o'qib
С. Қудратов Гулду “Тарих” кафедраси доценти Тарих фанлари номзоди Скифия юраги АннатацияС. Қудратов Гулду “Тарих” кафедраси доценти Тарих фанлари номзоди Скифия юраги Аннатация
Viii-vii асрларга келиб, илк давлатчилик кўринишлари пайдо бўлганлиги борасида гувоҳлик беради. “Авесто”даги “Арёнам Вайжо” давлати маркази қуйи Сирдарёда бўлганлиги ва уларга туркий тилли тур қабилалари асос солишганлиги борасида қараш
45.34 Kb. 2
o'qib
1. Manba: Абдураҳмонов Ф., Рустамов А., Қадимги туркий тил, Т., 1982. Qiyinlik darajasi – 11. Manba: Абдураҳмонов Ф., Рустамов А., Қадимги туркий тил, Т., 1982. Qiyinlik darajasi – 1
Manba: (O‘zbekiston Respublikasi Oliy Kengashining Axborotnomasi, 1993-y., 9-son, 331-modda; O‘zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 1995-y., 6-son, 119-modda)
0.6 Mb. 64
o'qib

1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling