A. V. Vahobov, T. S. Malikov


Download 5.09 Mb.

bet62/75
Sana13.11.2017
Hajmi5.09 Mb.
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   75

bo'lganligi  uchun uy xo'jaliklari moliyasining mohiyati  ham uning 

funksiyalari yordamida  ifodalanadi61.  Uy xo'jaliklari  moliyasining 

funksiyalari quyidagilardan  iborat  bo'lishi  mumkin62:

•  taqsimlash;

•  takror ishlab chiqarish;

•  nazorat;

•  tartibga solish  (tartiblash);

•  rag'batlantirish;

•  ijtimoiy.

Uy xo'jaliklari moliyasining bu funksiyalari o'zaro bog'langan 

va bir-birini  doimiy  ravishda  to'ldirib  turadi.  Bir vaqtning  o'zida, 

•ma’lum  ma’noda  va  ma’lum  darajada  ular  o'zlarining  namoyon 

bo'lishiga  qarab  m oliyaning  umumiy  funksiyalaridan  biroz 

farqlanishi  ham  mumkin.

Ma’lumki,  uy  xo'jaliklarining  moliyasi  taqsimlash jarayonini 

oxirgi  bosqichgacha,  ya’ni  aniq  individgacha yoki  uy xo'jaligining 

har  bir  a’zosigacha  yetkazadi. 

Uy xo'jaliklari  moliyasi  taqsimlash

61

  Bir  vaqtning  o‘zida  shu  narsani  ta’kidlash  kerakki,  iqtisodiy  adabiyotlarda  uy 



xo'jaliklari  moliyasining  funksiyalari  ayrim  hollarda  keng  ma’noda,  boshqa  bir hollarda 

esa, tor ma’noda talqin qilinmoqda. Tor ma’noda uy xo'jaliklari moliyasining funksiyalari 

uy xo'jaliklaridagi iqtisodiy munosabatlarda, xususan,  moliyaning funksiyalari  (taqsimlash 

va  nazorat)  orqali  ochib  berilayapti.  Keng  ma’noda  esa,  bu  yerda  umuman  moliyaga 

tegishli  (xos)  bo'lgan  funksiyalar  ajratilib  ko'rsatilishi  bilan  birgalikda,  uy  xo'jaliklari 

moliyasining  o'ziga  xos  bo'lgan  xususiyatlarini  ifodalovchi  funksiyalarga  ham  alohida 

e’tibor  qaratilmoqda.

62

  Bu  yerda  uy  xo'jaliklari  moliyasiga  tegishli  bo'lgan  funksiyalar  sonining  oltitaga 



yetkazilganligidan «Bir butun  moliyaning o'zi  ikki funksiyani bajarishi, asosan,  umumiy 

e’tirof etilgan  bir  paytda,  uning  tarkibiy  qismi  bo'lgan  uy  xo'jaliklari  moliyasi  qanday 

qilib  oltita  funksiyani  bajarishi  mumkin?»  degan  xulosaga  kelish  maqsadga  muvofiq 

emas.  Jiddiy  e’tibor  berib,  atroflicha  tahlil  qilinsa,  bu  yerda  keltirilgan  uy  xo'jaligi 

moliyasiga  tegishli  bo'lgan  olti  funksiya,  oxir  oqibatda,  moliyaga  xos  bo'lgan  ikki 

funksiyaga  borib  taqalishi  mumkinligini  aniqlash,  unchalik  ko'p  bo'lmagan  aqlni  talab 

etmasligi  ma’lum  bo'ladi.  Shuning  uchun  ham  «moliyaning  ikki  funksiyasi»  va  «uy 

xo'jaliklari moliyasining olti funksiyasi» o'rtasida keskin farqlarning bo'lishi  mumkinligini 



isbotlashga  urinish  behudaga  vaqtni  sarflash  bilan  barobardir.

funksiyasining

 amalga oshirilishi aholi  hayotiy mablag'lari  fondini 

shakllantirishni taqoza etadi, insonni takror ishlab chiqarish uchun 

iqtisodiy  (moliyaviy)  asos yaratadi.

Ma’lumki,  uy  xo'jaliklarining  ishtirokchilari  qatoriga  balog'at 

yoshiga  yetmaganlar  yoki  yetgan  bo'lsa-da,  turli  sabablarga  ko'ra 

ishlamayotgan oila  a’zolari  ham  kiradi.  Uy xo'jaliklarining  hissasiga 

to'g'ri kelgan milliy daromadning bir qismi uy xo'jaliklari moliyasining 

taqsimlash funksiyasi  doirasida uning barcha ishtirokchilari o'rtasida 

u yoki bu nisbatlarda (proponsiyalarda) taqsimlanadi.  Uy xo'jaliklarining 

moliyasi taqsimlash funksiyasini bajara borib, har bir shaxsni (kishini) 

uning  hayotiyligi uchun kerak bo'lgan  resurslar bilan ta’minlab,  oxir 

oqibatda, ishchi kuchi takror ishlab chiqarish jarayonining uzluksizligini 

ta’minlaydi.  Bu  o'rinda  taqsimlash  funksiyasining  ta’sir  ob’ekti  uy 

xo'jaligiga  tegishli  bo'lgan  (uy  xo'jaligi  egalik  qilayotgan)  daromad 

hisoblanadi.  Taqsimlash  jarayonining  sub’ektlari  sifatida  esa  uy 

xo'jaliklarining barcha ishtirokchilarimaydonga chiqadi.

Uy xo'jaliklari moliyasining taqsimlash funksiyasi turli shakllarda, 

jumladan, investitsion-taqsimlash funksiyasi sifatida amalga oshirilishi 

mumkin.  Uning  bu  (investitsion-taqsimlash)  shakli  shu  bilan 

xarakterlanadiki, uy xo'jaliklari iqtisodiyot uchun moliyaviy resurslami 

asosiy  yetkazib  beruvchilardan  biri  hisoblanadi.  Uy  xo'jaliklari 

daromadlarining  o'sishi  bu  funksiya  bajarilishining  moddiy  asosini 

tashkil  etadi.  Ko'pchilik  hollarda  uy  xo'jaliklarining  investitsion 

funksiyasi faqat kapitallashtiriladigan daromadlaming salmog'i, ya’ni 

daromadning jamg'arma sifatida foydalaniladigani (mablag'lami turli 

moliyaviy  institutlarga  va  haqiqiy  ishlab  chiqarishga joylashtirish) 

bilan bog'lanadi.  Biroq bunday yondoshuv bir tomonlamalik xarak­

teriga ega.  Haqiqatda esa, o'z navbatida, iste’mol salmog'ining oshishi 

ham  iqtisodiyotga  investitsiyalarning  o'sishiga  ta’sir  ko'rsatadigan 

omil hisoblanadi.

Bir vaqtning o'zida, yuqoridagi asoslarda takror ishlab chiqarish 

jarayoni ishchi kuchi va shuningdek, uy xo'jaliklarining pul mablag'lari 

bilan ta’minlanadi.  Bu yerda 

uy xo'jaliklari moliyasining takror ishlab 

chiqarish funksiyasi

 alohida rol o'ynaydi.  Uy xo'jaliklari daromadlari, 

xarajatlari  va  jamg'armalarining  o'sishi  jamiyatdagi  takror  ishlab 

chiqarish jarayoni uchun  moddiy asos bo'lib  xizmat qiladi.

Bozor  iqtisodiyoti  sharoitida  uy  xo'jaliklari  mustaqil  xo'jalik 

yurituvchi  sub’ekt  hisoblanadi,  ya’ni  uy  xo'jaliklari  a’zolarining 

turmush  darajasi  uning  hissasiga  to'g'ri  kelayotgan  daromadning 

o'lchamiga  to'liq  bog'liqdir.  Turli  omillar  ta’siri  natijasida  bu 

o'lcham ortishi yoki qisqarishi  ham mumkin.  Shuning uchun ham 

is te ’m oln in g  odatdagi  darajasini  saqlab  turishni  olin gan  

daromadlaming turli fondlarga taqsimlanishi va ularning maqsadli 

foydalanishi ustidan nazoratsiz tasavvur etib bo'lmaydi.  Shuningdek, 

uy xo'jaliklarining farovonligini qo'llab-quvvatlash va ularni taraqqiy 

ettirish (rivojlantirish)  uchun ular byudjetlarining holatlari,  ularga 

tegish li  bo'lgan  d arom ad lam in g  taq sim lan ish i,  darom ad 

manbalarining dinamikasi ustidan nazorat qilib turish ham ob’ektiv 

ravishda zarurdir.  Ana shularda  uy xo'jaliklari moliyasining nazorat 

funksiyasi

 

o'zini  namoyon  etadi.

Uy xojaliklari moliyasi tartibga solish (tartiblash) funksiyasining 

namoyon bo'lishini quyidagi ikki nuqtai-nazardan qarash maqsadga 

muvofiq:

•  makroiqtisodiyot;

•  mikroiqtisodiyot.

Makroiqtisodiy  yondoshuv  nuqtai-nazaridan  uy  xo'jaliklari 

moliyasi, bir vaqtning o'zida, davlat tomonidan iqtisodiyotni tartibga 

solishning  (tartiblashning)  ob’ekti va  instrumenti  hisoblanadi.  Uy 

xo'jaliklari  moliyasini  tartibga  solaverib  (tartiblab),  davlat,  eng 

avvalo:

•  b o zo r  m u n osab atlariga  xos  b o 'lg a n   d a ro m a d la m i 

differensiatsiya qilish  (tabaqalashtirish) muammosining o'tkirligini 

kamaytiradi;

•  ah oli  daromadlari  m anbaining  tarkibiy  tu zilish i  va 

dinamikasidagi  (o'zgarishidagi)  tendensiyalarni shakllantiradi;

•  iste’molning  minimal  (eng  kam)  darajasini  tartibga  soladi 

(tartiblaydi);

•  uy xo'jaliklarining investitsion potensialiga (salohiyatiga) ta’sir 

ko'rsatadi.

M ik r o iq tiso d iy   y o n d o sh u v   n u q ta i-n a za rid a n   esa  uy 

xo'jaliklarining  iqtisodiyoti  uning  turli  ishtirokchilari  o'rtasidagi 

yetarli  darajada  murakkab  bo'lgan  munosabatlar  kompleksiga

asoslanadi.  Bu m u n o sab atlar yosh borasidagi farqiar,  xarakterning 

belgilari,  od am larn in g  qiliqlari, u la r d arom adlari  va ehtiyojlarining 

xilm a-xil darajasi bilan belgilanadi.  Shu bilan birgalikda,  faqat uning 

ish tiro k ch ilari  iqtisodiy  (moliyaviy)  q aro rlar qabul  qilishda o ‘zaro 

tu shu nish ga  ega  (yakdil)  boMsalargina,  uy xo'jaliklarining  so g 'lo m  

(n o rm al)  rivojlanishi  sodir  b o'lishi  m um kin.  O 'z   navbatida,  uy 

x o 'ja lik la r in in g   tu rli  is h tiro k c h ila ri  iq tis o d iy   m a n f a a tla r in i 

m uvofiqlashtirish ularni  tartibga solish orqali am alga oshiriladi.  Bu 

yerda «ularni tartibga solish» deyilganda, uy xo'jaligining bir a ’zosiga 

to 'g 'ri  keladigan  d arom ad  bir  qism ining  o'zgartirilishi  n azard a 

tu tilayap ti.  D em ak,  bun d an  uy  xo'jaliklari  m oliyasining  yana  bir 

funksiyani-iqtisodiy birlik sifatida uy xo'jaligining balanslashtirilgan 

(m u vo zan atli)  tarzd a  rivojlanishini  q o 'lla b -q u w a tlo v c h i  tartibga 

solish  funksiyasini-bajarishi yaqqol  k o 'rin ib  turibdi.

Uy x o 'ja lik la ri  moliyasining  rag'batlantiruvchi funksiyasi

 

turli 



shakl  va  m az m u n d a  o 'z in i  ifoda  etadi.  Bir  to m o n d a n ,  u  o 'z   o'sib 

boruvchi ehtiyojlarini  (ehtiyojlam ing o 'sib  borishi o b ’ektiv iqtisodiy 

qo n u n in in g   harakatiga  m uvofiq  ravishda)  qondirish  u ch u n   zaru r 

b o 'lg an   d a ro m a d la m i uy xo'jaliklari  to m o n id an   oshirishga  intilish 

tufayli  nam o y on  b o 'lad i.  B oshqa bir to m o n d a n   esa,  uy xo'jaliklari 

daro m ad larin in g   o'sishi  m eh n a t  faoliyatining  sifati  va  natijalariga 

asoslangan b o 'lm o g 'i  lozim.

U y xo'jaliklari  m oliyasining  rag'batlantiruvchi funksiyasi  aholi 

real  d a ro m a d la rin in g   o 'sish ig a   y o 'n a ltirilg a n   ishlab  c h iq a rish  

jarayonining rivojlanishiga va sam arali byudjet siyosatiga asoslangan 

rag 'b atlan tiru v ch i  m oliya  m ex anizm in i  (moliyaviy  m exanizm ni) 

yaratish  orqali  am alga oshiriladi.

Uy  xo'jaliklari  m oliyasi  am al  qilishining  ijtim oiy  aspektlari 

(yo'nalishlari,  jih atlari)  unga  tegishli  b o 'lg an  yuqoridagi  b arch a 

funksiyalarning tahlilida kuzatiladi.  Shunday bo'lishiga qaram asdan, 

ijtim oiy funksiyaning

 

uy xo'jaliklari moliyasiga tegishli bo'lgan alohida 



funksiya  sifatida  qaralishini,  m a ’lum   m a ’noda,  yetarli  darajada 

asoslangan  deb  hiso blash   m u m k in .  C h u n k i  uy  xo'jaliklarinin g 

darom adlari,  xarajatlari  va  jam g 'arm alari  aholi  va  uning  alohida 

guruhlari  ijtim oiy-iqtisodiy holatini bevosita  aks ettiradi,  shaxsning 

shakllanishi va dem ografik jarayonlarga o 'z  ta ’sirini  ko'rsatadi.  Ana


shu  m a’noda,  uy  xo'jaliklari  moliyasi  jam iyat  barcha  a ’zolarining 

hayotiy ta ’minlanish darajasini shakllantirish va iste’mol talabi tarkibiy 

tu z ilis h in in g   x u su siy a tla rin i  a n iq la y d i,  a h o li  d a ro m a d la r in i 

taqsimlashdagi  bog'liqliklarni  ifodalaydi, jam iyat  ijtim oiy-iqtisodiy 

stratifikatsiyasiga  ta ’sir  ko'rsatuvchi  asosiy  om il  b o 'lib   hisoblanadi. 

Moliyaviy indikatorlar (masalan, o'rtacha jo n  boshiga to 'g 'ri keluvchi 

pul  d a ro m a d la ri,  ah oli  d a ro m a d la rin in g   d ifferen siasiy alan ish  

(tabaqalanish)  koeffitsienti,  hayot  ko 'rish  (yashash)  m inim um i, 

m inim al  ish  haqi  va  boshqalar  taraqqiyot  (rivojlanish)  ijtimoiy- 

iqtisodiy dasturlarining  majburiy elem enti hisoblanadi,  davlat ijtimoiy 

siyosatining  ishlab  chiqilishi  u c h u n   asos  b o 'lib   xizm at  qiladi, 

jam iyatning farovonlik darajasini  baholashga im kon beradi.

Uy  xo'jaliklari  m oliyasining  sam arali  faoliyat  ko'rsatish i  uy 

x o 'ja lik la rid a g i  m o liy av iy   m u n o s a b a tla m in g   m a s s h ta b i,  bu  

m u n o sa b a tla r  n am o y on   b o 'lish i  xilm a-x illig in in g   to iiq lig i  va 

u larning rivojlanishini ta ’m inlovchi  m exanizm larga bog'liqdir.

24.2.  Uy xo'jaliklarida  moliyaviy  q arorlar qabul 

qilishning  o ‘ziga x o s xususiyatiari

Uy xo'jaligi  iqtisodiy va moliyaviy q arorlam i  m ustaqil  ravishda 

qabul  qiluvchi xo'jalik  yurituvchi  sub’ektdir.  Bir vaqtning  o 'zid a,  u 

faoliyati butun uy xo'jaligining jam i va uning  har bir ishtirokchisining 

ijtim o iy   n a m o y o n   b o ‘ 1 ishi  va  riv o jla n ish ig a   x iz m a t  q ilu v ch i 

m ikro so tsiu m   ham   hisoblanadi.  S otsial-iq tiso d iy   tizim dagi  uy 

xo'jaligining bunday o 'rn i  (pozitsiyalari) uning  m aqsadga y o 'n alti- 

rilganligi  faoliyati  va  u  to m o n id an   qabul  qilinishi  lozim   b o 'lg an 

qarorlarning o'ziga xosligini belgilab beradi.

Bolalar tarbiyasi, bilimlilik darajasining o'sishi,  sog'liqni saqlash 

m asalalari,  dam   olishni  tashkil  etish,  uy  xo'jaligi  keksa  a ’zolari 

to 'g 'ris id a   g 'a m x o 'rlik   qilish  va  boshqa  ijtim oiy  m aqsad lar  uy 

xo'jaligida birinchi  darajali  aham iyat  kasb etadi.  A ynan  ana shu lar 

uy  xo'jaligi  ichida  m a ’lum   bir  o 'zaro   ham korlikning  (ta ’sirning) 

n o rm a la ri  (m e ’y o rla ri)  va  q a ro r la r   q ab u l  q ilis h n in g   k o 'z g a  

ko'rinm aydigan m exanizm larini (hayotiy tajriba, a n ’analar, sub’ektiv


ravishda ustuvorlik berish, jam oatchilik fikri va shunga o ‘xshashlam i) 

sh ak llan tirad i.  A m alga  oshirilishi  u ning  ishtirokchilari  hayo tiy  

faoliyatini  ushlab  turish  u ch u n   zaru r  boMgan  toM anmagan  ishlar 

salm og‘ining  a n c h a   kattaligi  uy  xo'jaligining  o 'zig a  xos  b o 'lg an  

xususiyatlaridan biridir.  T o'langan va to'lanm agan ishlar ko'rinishlari 

o'rtasidagi nisbat tarixiy jihatdan o'zgarib boradi va u uy xo'jaligining 

ijtim oiy  tarkibi  h a m d a   b u tu n   ja m iy a tn in g   ijtim oiy  ta ra q q iy o t 

(rivojlanish)  darajasiga  bog'liq.

U y  xo'jaligi  to m o n id an   moliyaviy  q aro rlar  qabul  qilinadigan 

n o rm a lar  va  q oid alar  tashqi  o m illar  ta ’siri  natijasida  shakllanadi. 

Bunday tashqi  om illarga  quyidagilar  kiradi:

•  ijtim oiy m u n o sab atlam i  m e ’yoriy-huquqiy tartibga solish;

•  um u m iy  iqtisodiy vaziyat;

•  tarkibiy o'zgarishlar;

•  inflyasion kutilishlar;

•  investitsion  m uhit;  •

•  davlatning ijtim oiy siyosati;

•  va boshqalar.

T ashqi  om illar  m oliyaviy  q a ro r  qabul  qilishda  institutsional 

chegaralarni aniqlab  (belgilab) beradi.  Bir vaqtning o'zida,  iqtisodiy 

faoliyatning sub’ekti sifatida uy xo'jaliklari  m aqsad va unga erishish 

vositalarini  tan lash d a  m ustaqil  hisob lan ad ilar  va  qabul  qilingan 

iqtisodiy va  moliyaviy qaro rlar u ch u n   m as’uldirlar (javobgardirlar).

Uy xo'jaligining moliyaviy xatti-h arak ati quriladigan  (yaratila­

digan,  vujudga  keltiriladigan)  ichki  m e ’yo rlar tizim i  quyidagilarga 

bog'liq:


•  so tsio -m ad an iy  m uhit,  xususan,  ijtim oiy  h o lati,  bilim lilik 

(savodxonlik) darajasi,  uy xo'jaligidan tashqaridagi va uning ichidagi 

ijtim oiy aloqalar  (k o n tak tlar),  dam   olish  shakllari  va  boshqalarga;

•  uy  xo'jaligi  faoliyatining  iqtisodiy  va  huquqiy  tavsifnom asi, 

sh u   ju m la d a n ,  iq tiso d iy   x a tti—h a ra k a tn in g   tip ig a   ( o 'z - o 'z i n i  

ta ’m inlash, hayot u c h u n  kurash yoki  rivojlanish rejimiga), tadbirko r 

m aqom ining yuridik jih a td a n   m uhrlanganligiga va boshqalarga;

•  a x lo q iy   p r in s ip la r g a ,  sh a x siy   s a lo h iy a tig a - b u n g a   fik r 

yuritishning o 'zig a xos xususiyatiari,  risk to m o n  qadam   tashlashga 

qodirligi va h .k .lar kiradi.



Uy xo'jaligining  moliyaviy qarorini  resurs jih a td a n   t a ’m inlash 

quyidagi  m anb alar hisobidan  am alga oshiriladi:

•  dastlabki (boshlang'ich)  m anbalar;

• jam g 'arilad ig an  m anbalar;

• jo riy  m anbalar.

R esurslar dastlabki (boshlang'ich)  m anbalarining tarkibi m eros 

b o 'y icha yoki  k o 'chm as m ulk,  naqd p u lla r ,  m oliyaviy aktivlam ing 

h ad ya  e tilish i  n a tija sid a   b e rilg a n   b o y lik larn in g   tu rli  m o d d iy  

shakllaridan iborat.  U y xo'jaliklarining jam g'arm alari va investitsion 

quyilm alari  resurslam ing jam g'ariladigan   m anbasini  tashkil  etadi. 

R esurlam ing jo riy  m anbalariga doim iy  tushilm alar (m e h n a t h aqi, 

tadbirkorlik faoliyatidan olinadigan darom adlar,  ijtimoiy transfertlar) 

va  n o d o im iy   p u lli  d a ro m a d la r   (m a s a la n ,  is te ’m o l  k r e d iti, 

lotereyadagi yutuqlar)  kiradi.

Kerakli fondlarni shakllantirish uchun uy xo'jaligining ixtiyoriga 

kelib tushuvchi pul m ablag'larining barcha m anbalari uy xo'jaligining 

m oliyaviy resurslarini tashkil  etadi.  Funksional  m o'ljallanganligiga 

k o 'ra   uy  xo'jaliklarinin g   m oliyaviy  resurslari  quyidagi  tarkib iy 

tuzilm aga ega  bo'lishi  m um kin:

• jo riy   xarajatlar  u chu n   m o'ljallangan  pul  m ab lag 'lari-o ziq - 

ovqat m ahsulotlari,  nooziq-ovqat m ahsulotlarining ayrim  tu rlarin i 

(poyafzal, ust-bosh)  sotib olish xarajatlari,  davriy  ravishda iste’m ol 

qilinadigan  xizm atlam ing haqi va h.k.;

•  kapital  xarajatlar uchun  m o'ljallangan  pul  m ablag‘lari-u7oq 

davr foydalanishga m o'ljallangan tovariar (m ebel,  uy-joy,  transp ort 

vositalari) u ch u n  xarajatlar, uy xo'jaligi a ’zolari  tom onidan  iste’m ol 

qilinadigan xizm atlam ing (maorif,  tibbiy xizm at ko'rsatish, sayyohlik 

y o 'llan m alari)  haqini to 'lash ;

•  pul jam g 'arm alari.

Uy xo'jaliklari m a’lum  davrdagi  moliyaviy qarorlarining  majmui 

u larn in g   m oliyaviy  x a tti-h a ra k a ti ni  belgilab  (an iq lab )  b e ra d i. 

M oliyaviy qarorlam i qabul qilishda sub’ektiv motivlar,  ustuvorliklar 

va  c h ek lan m alar  rolining  katta  bo'lganligi  u chun  bun day   x atti- 

h arak at  xilm a-xildir.  Buning  ustiga,  uy  xo'jaliklarining  m oliyaviy 

x a tti-h a ra k a ti  dinam ikali,  tez  o'zgaruvchan  jarayon  hisoblanadi. 

Shu m unosabat bilan uy xo'jaliklarining moliyaviy qarorlari m iqdoriy



va  sifat  pozitsiyalaridan  (shu ju m lad an ,  m arketin gli),  iqtisodiyot, 

sotsiologiya  va  ijtim oiy  psixologiya  n u q ta i-n a z a rla rid a n   tadqiq 

e tila d i.  Bu  n a rsa   uy  x o 'ja lig in in g   ja m g 'a r m a   va  in v estitsio n  

salohiyatini  o 'rg an ish ,  uning  iste’m ol,  qarz  va  kreditga  oid  xatti- 

harak atin i  tahlil  qilish  u c h u n   zarur.  Ja h o n   am aliyotida  bunday 

tadqiqotlar ijtimoiy ustuvorlik, fikr va kutilm alarda sodir bo'layotgan 

transform atsiyalanishni  aniqlash  m aqsadida  doim iy  ravishda  olib 

boriladi.

U y xo'jaligidagi  moliyaviy qarorlar, q anday b o 'lish id an  q a t’iy- 

nazar,  baribir  u larning  pul  fo ndlarini  shak llantirish   va  ulardan 

foydalanish bilan  bog'liq.  Shu nuqtai  n azard an ,  uy xo'jaliklarining 

moliyaviy qarorlari bir-biri bilan uzviy ravishda bog'langan quyidagi 

y o 'n a lish la rn i qam rab oladi:

•  u y  xo'jaligining darom adlarin i sh akllantirish;

•  is te ’m ol  x a ra jatlarin in g   hajm i  va  tark ib iy   tu zilm a si  (uy 

xo'jaligining  iste’m ol  fondi);

• jam g 'arilad ig an  fondlarni yaratish  im k oniyati va zarurligi.

Y uqorida keltirilgan  ikkinchi va u c h in ch i y o 'nalish lar,  ko'rinib

turibdiki,  pul  fondlaridan  foydalanishga  d o ir  m oliyaviy q arorlam i 

q a m ra b   o la d i.  E n d i  h a r  b ir  y o 'n a lis h g a   te g ish li  b o 'lg a n   uy 

x o 'jalik la rid a   m oliyaviy  q a ro rlar  qabul  qilish n in g   xususiyatiari 

to 'g 'ris id a  to 'x ta lib  o'tam iz.

Y a k u n iy   i s t e ’m o ln in g   m a n b a i  va  x a r a j a t l a r d a   b y u d je t 

c h e k la n m a la rin i  a n iq la b   b e rg a n lig i  u c h u n   u y   x o 'ja lik la rid a  

d a ro m a d la m i  shakllantirish  jaray o n i63  prinsipial jih a td a n   m uhim  

aham iyatga  ega.  D a ro m a d lar  q an ch a  katta  (yuqori,  k o 'p )  bo'lsa, 

uy  x o 'jalik larin in g   m oliyaviy  im k o n iy atlari  s h u n c h a   yuqori  va 

m oliyaviy  q a ro rlar  diapazoni  sh u n c h a   keng  b o 'lad i.  M oliyaviy 

q aro rlar uy xo'jaliklarining  aktivlarini  hisobga  o lgan h olda  kelgusi 

davr  d aro m ad larin in g   tarkibiy  tuzilm asini  shakllantirishga  ham  

tegishli  b o 'lish i  m um kin.

63 

Gap  bu  yerda  uy  xo'jaliklarining  sof daromadi,  ya’ni  soliqlar  va  boshqa  majburiy 

to‘lovlar to‘langanidan  keyingi  daromadi xususida ketyapti.  Soliqlar va boshqa  majburiy 

to‘lovlarni  toMash  bo‘yicha  moliyaviy  qarorlar  uy  xo‘jaliklarining  vakolatiga  kirmaydi 

va  ular  mavjud  me’yoriy-huquqiy  bazasiga  (asosga),  aholining  ijtimoiy  madaniyati  va 

fuqarolik  majburiyat lariga  booMiq  boMadi.


Bozor  iqtisodiyoti  sharoitida  uy  xo'jaliklarining  darom adlarini 

sh akllantirish  b o 'y ich a   moliyaviy  q aro rlar  qabul  qilish  asosida 

(negizida) mulkchilik munosabatlari yotadi.  Ishlab chiqarish omillariga 

nisbatan bo'lgan mulkchilik darom adlam i  birlam chi taqsimlanishini 

aniqlab beradi va uy xo'jaliklari moliyaviy salohiyatining o'sishi uchun 

iqtisodiy asos bo'lib xizm at qiladi.  Bir vaqtning o 'zida darom adning 

funksional  taqsim lanishi  yollanib  m eh nat  qiluvchi  shaxs  va  kapital 

egasining  ijtim oiy  m aq o m i  b ir  xilda  id en tifik atsiy a  qilin g an  

sharoitdagina uni  fuqarolar o'rtasida  real taqsim lanishini  talab etadi. 

Chunki zamonaviy iqtisodiy tizimlaming o'ziga xos xususiyati ijtimoiy 

m aqom ning  qorishib  ketganligi  bilan  xarakterlanadi.  U nga  k o 'ra, 

yollanma ishchilar qimmatli qog'ozlaming turli ko'rinishlarini egallab, 

kapitalning egasiga aylanishi,  ko'chm as mulkka ega bo'lib,  o'zining 

biznesini tashkil qilishi  m umkin.  Boshqacha so'z bilan aytganda, uy 

xo'jaliklari darajasida darom adlam i shakllantirish bo'yicha moliyaviy 

qarorlar quyidagilarga b o g 'liq :

•  m ol-m ulk   va  u n d an   foydalanish  (buyum lashgan  yoki  pul 

shaklida) im koniyatining  mavjudligiga;

•  uy xo'jaligi  ishtirokchilari ish vaqti fondining taqsim lanishiga- 

uy  xo'jaligi  a ’zolari  ishlovchilarining soni,  ularning  ish joylari,  ish 

vaqti  rejimi  va  h.k.;

•  uy xo'jaligi  a ’zolarining tashabbuskorligiga, faolligiga va inson 

kapitalidan  foydalanishga;

•  uy xo'jaligi  faoliyat  ko'rsatadigan  tashqi  m uhitga.

D aro m ad lam i  shakllantirish  om illari  va  bah o lam in g   darajasi

bu  yerda  ch ek lan m alar sifatida  am al  qiladi,  y a’ni  iste’m ol  tan la n - 

m asining  y o 'l  q o'yilishi  m um kin  b o 'lg an   variantlari  m ajm uini 

belgilab  (aniqlab)  beradi.  Ana  shu  n u q tai-n az a rd a n   uy  x o 'jalik ­

larining  iste’m ol  fondi  m inim al  va  ratsional  iste’m ol  byudjetlari 

yoki  yan ada  d etallashtirilgan  tarzda  quyidagicha  klassifikatsiya 

qilinishi  m um kin:

•  hayotiy m inim um   byudjeti;

•  m inim al  iste’m ol  byudjeti;

•  optim al  iste’m ol  byudjeti.



Hayotiy  minimum  byudjeti  o 'z  ichiga  uy  xo'jaligi  a’zolarining 

m inim al,  odatda,  fiziologik ehtiyojlarini  qondirishga m o'ljallangan



oziq-ovqat va  nooziq-ovqat tovarlari va xizm atlari to'plam ini qam rab 

oluvchi  iste’m ol savatchasi  asosida aniqlanadi.



Minimal  iste’mol  byudjeti  uy  xo'jaligi  a ’zolarining  nisbatan 

k e n g ro q   boM gan  e h tiy o jla rin i  q o n d iris h g a   im k o n   b e ra d i  va 

iste’m olning  tiklanuvchan darajasini t a ’m inlaydi.

Optimal iste ’mol byudjeti esa  uy  xo'jaligi  darajasida  (doirasida) 

inson  kapitalini  kengaytirilgan  takro r  ishlab  chiqarishni  ta ’m inlash 

va rivojlantirishga  moliyaviy im koniyat yaratadi.  Chunki bu byudjet 

insonning faqat zaruriy ehtiyojlarini emas, balki undan ham  yuqoriroq 

boMgan ehtiyojlarini qondiradi.  O ptim al iste’m ol byudjetini quyidagi 

ikki  darajadagi  byudjetlarga boMish  (ajratish)  mumkin:

•  o 'rta c h a   darajadagi yetarlilik byudjeti;

•  yuqori  darajadagi  yetarlilik byudjeti.

Is te ’m olga  x a ra jatlarn in g   h a r  q a n d a y   k o 'rin ish i  va  un in g  

um um iy  hajm iga  oid  h ar qanday  m oliyaviy qarorlar uy xo'jaliklari 

m a ’lum-  ko'rinishdagi  byudjetlari  doirasidagi  ratsional  tanlashga 

asoslanadi. Agar uy xo'jaligining darom adi faqat hayotiy m inim um ni 

qoplashga yetadigan bo 'lsa,  u  h olda m oliyaviy qarorlar uy xo'jaligi 

is te ’m ol  fo n d in i  m in im a lla s h tiris h g a   v a  b ir  v a q tn in g   o 'z id a  

d aro m ad lam in g   yangi  m an b alarin i  qidirib  topishga  h am da  hayot 

kechirishning (chidashning)  m oslashtirilgan  m exanizm larini  (o 'z - 

o 'z in i  t a ’m inlash,  ikkilam chi  bandlik,  q arind oshlar va  davlatning 

yordam i,  m ayda-chuyda savdo va boshqalar)  «qo'llash»ga qaratilgan 

b o 'lish i  kerak.  D aro m ad lam in g   o 'sish i  bilan  iste’m olning  hajm i 

oshadi  (o'sadi, o rtadi) va uning tarkibiy tuzilm asi o'zgaradi.  Biroq, 

bu  holda  ham   iste’m olning  o'sish   s u r’atlari  darom ad nin g  o'sish 

s u r’atlarid an  pastligicha  qolaverishi  m um kin.  B unday  qonuniyat 

iqtisodiy adabiyotda J.M .K eynsw  to m o n id a n  tashkil  etilgan  «asosiy 

psixologik qonun» nom ini olgan.  Moliyaviy qarorlarda bu uy xo'jaligi 

iste ’m o l  fondi  va  ja m g 'a rm a la r   y o 'n a lis h in i  o p tim a lla sh tirish  

tendensiyasi  sifatida  nam oyon  b o 'lad i.

J a m g 'a rila d ig a n   fo n d la rn i  O am g‘a rm a la rn i)  sh a k lla n tirish  

bo'yicha uy xo'jaliklarining moliyaviy qarorlari  ishlab chiqilib, qabul 

qilinayotgan  paytda  quyidagilar hisobga olin ish i lozim:



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   75


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling