A. V. Vahobov, T. S. Malikov


Download 5.09 Mb.

bet66/75
Sana13.11.2017
Hajmi5.09 Mb.
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   75

1)  savdo  balansi;

2) joriy  operatsiyalar  balansi;

3)  um um iy  to 'lo v  balansi yoki  rasm iy  hisob-kitoblar balansi.

Joriy operatsiyalar hisob varag'ining  m uhim  tarkibiy qismi  — bu

savdo  balansi  bo'lib,  tovariar  eksporti  va  im porti  o'rtasidagi  farqni 

ifoda  etadi.  Savdo  balansining  o'zgarishi  turlicha  talqin  qilinishi 

mumkin. Masalan, eksportning importdan oshishi mamlakat tovarlariga 

jahon  bozorlarida  talabning  oshganligi  bilan  izohlanadi.  Agar  butun 

d un yo   m az k u r  m am la k a tn in g   e k sp o rt  to v arlarin i  x arid  q ilsa, 

shuningdek, uning rezidentlari mahalliy tovarlami import tovarlaridan 

afzal bilsa, dem ak, xulosa qilish  mumkinki,  mamlakat iqtisodiyotining 

holati yaxshi hisoblanadi. Aksincha, savdo balansining defitsiti m azkur 

inamlakal екьрой Lovailaj iaing yetarli darajada raqobatbardosh emasligi 

va aholi turm ush tarzini himoya qilish u chu n zaruriy choralar ko'rish 

lozim ligidan  dalolat  berishi  m um kin.  Bunday  tahlil  agar  savdo 

balansidagi  o'zgarish  haqiqatda  m azkur  davlat  tovarlariga  boMgan 

talabning ortishi yoki kamayishi hisobiga yuz bersa maqsadga muvofiq 

sanaladi.  Biroq savdo balansiga boshqa om illam ing ta’siri ham  sezilarli 

boMishi  m umkin.  Jum ladan,  qulay  investitsion  muhit  m am lakatga 

xorijiy investitsiyalar oqimini rag'batlantirish bilan birga xorijdan sotib 

olinadigan  asosiy vositalar  m iqdorining ham   ortishiga sabab  boMishi 

mumkin.  Bu holat h am  savdo balansi defitsitini yuzaga keltiradi, lekin 

m am lakat iqtisodiyotiga  keskin salbiy ta ’sir ko'rsatmaydi.

Joriy  op eratsiyalar  balansi  kengroq  axborotni  o 'z id a   jam lab , 

tovar va xizm atlar harakati bilan bog'liq aktivlar oqim ini aks ettiradi.



Joriy  operatsiy alar b o 'y ich a   ijobiy saldo  tovar,  xizm at va  xadyalar 

harakati b o 'y icha kredit debetdan yuqoriligini anglatadi.  Boshqacha 

aytganda,  ijobiy  saldo  m am lakat  b o shqa  m am lakatlarga  n isbatan  

n e tto   investor  hisoblanadi.  A ksincha jo riy   operatsiyalar  b o 'y ich a  

defitsit  m am lakatn in g  so f q arzd o r ekanligidan dalolat  beradi.

M erkantilistlar iqtisodiy m aktabining  konsepsiyasiga m uvofiq, 

m uvozanat joriy operatsiyalar balansi  atam asida aniqlangan.  Bunda 

ta ’kidlab o 'tilg an  saldo kapitallar harakati,  m am lakat oltin-valyuta 

zax iralarid ag i  o 'z g a rish la rn i  h iso b ga  olm agan.  S h u n d a y   qilib, 

m erkantilist  m aktabi  nam oyondalari  fikricha,  iqtisodiy siyosatning 

m aqsadi  jo riy   o peratsiyalar  hisobvarag'i  bo 'yicha  ijobiy  saldoni 

m ak sim allash tirish   va  sh un in g   aso sid a,  m am la k a td a   o ltin n in g  

jam lanishiga erishishdan  iborat b o 'lad i.

Joriy  operatsiyalar  balansi  defitsitining  uzoq  m u d d atli  xorijiy 

kapital  hisobidan  m oliyalashtirilishi  m uvozanat  m ezo n i  sifatida 

to 'lo v  balansining u m um iy saldosi tushunchasining paydo bo'lishiga 

olib  keldi.

To'lov balansining davlat tom onidan tartibga solishning zarurligi 

quyidagi  sabablar bilan  izohlanadi:

B irinchidan,  to 'lo v   balansiga  m uvozanatsizlik  xos  b o 'lib ,  bu 

holat  yoki  defitsit,  yoki  hadd an   tash qari  aktiv  qoldiq  k o 'rin ish id a 

nam oyon  b o 'lad i.  Bu  nom utan o sib lik  valyuta  kursi  dinam ikasiga, 

kap ital  o q im ig a,  iq tis o d iy o tn in g   h o la tig a   q a ttiq   sa lb iy   t a ’sir 

ko'rsatadi.  M asalan,  A Q Sh, joriy operatsiyalaridagi defitsitni milliy 

valyuta  bilan  qoplash  natijasida,  inflyasiyani  bo shqa  davlatlarga 

eksport  qilishga  erishgan.  Bu  esa,  xalqaro  aylan m ad ag i  d ollar 

ortiqchaligini  keltirib chiqardi va XX asrning  70-yillarida B retto n- 

vuds tizim ining  izdan  chiqishiga  olib  keldi.

Ikkinchidan,  XX asrning 30-yillarida oltin-deviz standarti joriy 

qilingandan  so 'n g ,  to 'lo v   balansini  m u v o zan atlash tirish n in g   baho 

m exanizm i  ish  berm ay  qo'ydi.  Shu  sababli  h am ,  to 'lo v   balansini 

davlat to m o n id an   m a’lu m  tad b irlar orqali  boshqarilishi  m aqsadga 

m uvofiq b o 'lib   qoldi.

U chinchidan,  xo'jalik aloqalari to b o ra  globallashib borayotgan 

hozirgi  davrda,  iq tiso d iy o tn i  d av lat  to m o n id a n   ta rtib g a   solish 

tizim ida to 'lo v  balansining  roli b o rg an  sari ortib b o rm o qd a.  T o'lov



balansini muvozanatlashtirish vazifasi — davlatning barqaror iqtisodiy 

o'sishini ta ’m inlash,  inflyasiyani jilovlab turish va ishsizlikni kam ay­

tirish  kabi  vazifalar bilan  b ir q atord a  e ’tiro f etilm oqda.

T o'lo v balansini m uvozanatlashtirish,  odatda, bir q ancha ichki 

va  tashqi  o m illam in g   to 'lo v   balansiga  ta ’sirini  baholashni  taqozo 

etadi. Aktiv balansga ega bo'lgan davlatlar, xalqaro hisob-kitoblarga 

kirishuvchi  m am lakatlarda  m akroiqtisodiy  barqarorlikni  m avjud 

b o 'lish id an  m anfaatdor bo'ladi.

Defitsitli to'lov balansiga ega bo'lgan davlatlar esa,  aktiv balans­

ga  ega  bo 'lg an  o 'z   h am korlaridan  im port  bo 'y ich a  cheklovlarni 

kam aytirish,  m azkur m am lakatlarga  kapital  chiqarilishini  rag 'b a t­

lantirish kabilarni  talab  qiladi.

T o 'lo v  balansida defitsit  mavjud  bo 'lgan davlatlar to m o n id an , 

eksportni  rag'batlantirish,  im port  qilinayotgan tovarlarni kam ayti­

rishga,  xorijiy  kapitalni jalb  qilishga,  kapitalni  olib  chiqib  ketishni 

chegaralashga qaratilgan  quyidagi  tad b irlar qo'llaniladi:

D eflyasion  siyosat.  Bu  siyosat,  ichki  talabni  kam aytirishga 

y o 'n a ltirilg a n   h o ld a ,  o 'z   ich ig a  b y u d jet  m a b la g 'la rin i  a h o li 

ehtiyojlariga kam roq sarflash,  baholarni va  ish  haqlarini  m uzlatish 

kabilarni qam rab oladi.  U ning asosiy instrum entlaridan  biri bo 'lib , 

moliyaviy  va  pul-kredit  choralari  hisoblanadi:  byudjet  defitsitini 

kam aytirish,  M arkaziy  bankning  hisob  stavkalarini  o 'zgartirishi 

(diskont siyosati);  kredit cheklovlari;  pul  muassasining o'sib borishiga 

chegara qo'yish.  Iqtisodiy pasayish,  ishsizlikning yuqori  ko'rsatkichi 

va  to 'la   foydalanilm ayotgan  ishlab  chiqarish  q u w a tla ri  sharoitid a 

deflyasiya siyosatini qo'llash,  ishlab chiqarish va bandlikning yanada 

pasayishiga olib keladi.  Bu esa,  aholining turm ush  darajasiga sezilarli 

salbiy ta ’sir ko'rsatib, vaziyatni yum shatish bo'y ich a tezk o r c h o ra - 

tadbirlar qo'llanilm asa,  ijtimoiy nizolar keltirib chiqarishi m um kin.

Devalvatsiya.  Bu  milliy valyuta  kursining pasaytirilishidir.  Bu 

tad b ir  m illiy eksportni  rag 'batlan tirish  va  im portni jilovlash  bilan 

b og'liq  m aqsadlarda  am alga  oshiriladi.  A m m o,  to 'lo v   balansini 

tartibga  solishda  devalvatsiyaning  roli,  uni  o 'tk azish  tartib lari  va 

u la rg a   h a m k o rlik   q ilu v c h i  m a m la k a tn in g   u m u m iq tis o d iy   va 

m oliyaviy  siyosatiga  b o g 'liq   b o 'la d i.  D evalvatsiya  faq a tg in a , 

raqobatbardosh tovarlam ing eksport salohiyati va ja h o n  bozoridagi



qulay  vaziyatlarning  mavjudligi  sh aro itid ag ina  tovariar  eksportini 

rag ‘batlan tirish i  m um kin.  D evalvatsiyaning  im portni  cheklash^:: 

ta ’siri esa,  m am lakatning im portni cheklash bo'yicha keskin choralar 

qo'llash imkoniyatlarining  pasayishidan kelib chiqadi.  Shundan kelib 

chiqib aytish m um kinki, ham m a m am lakatlarda ham  import o'rn ini 

bosuvchi  tovariar  ishlab  chiqarish  siyosati  m uvaffaqiyatli  chiqa- 

verm aydi.

Devalvatsiya im portni cheklashi bilan,  m am lakat  ichida tovariar 

ishlab  chiqarish  xarajatlari  ortishiga,  narx lam ing  ko'tarilishiga  va 

o q ib a td a ,  tash q i  b o z o rla rd a   ra q o b a tb a rd o s h lik   q o b iliy atin in g  

yo'qolishiga  olib  keladi.  S huning  u c h u n ,  bu  tad b ir  m am lakatga 

vaqtinchalik ustuvorlik berishi m um kin, a m m o  u to 'lo v  balansining 

defitsitini keltirib chiqaruvchi sabablarni to 'liq  b artaraf etishga qodir 

em as.  K utilgan  natijani  olish  u ch u n ,  devalvatsiya  yetarli  darajada 

b o 'lish i  zarur.  Aks  holda,  u  valyuta  spekulyasiyasini  kuchaytiradi 

va valyuta kursini qaytadan k o'rib chiqishga m ajbur qiladi.  M asalan, 

1967  yil  noyabr  oyida  funt  sterlingni  13,4 foizga  devalvatsiyasi  va 

1971  yil dollam ing  7,89 foizga devalvatsiya qilinishi,  ushbu valyuta­

larga b o 'lg an spekulyativ tazyiqni  y o 'q  qila olm adi.  D evalvatsiyani 

am alga oshirgan  m am lakat,  raqobatda o 'z i kutgan  ustuvorlikka ega 

b o 'la   olmasligi  m um kin.  C h u nk i,  suzib  yuruvchi  kurs  rejim ining 

qo'llanilishi to'lov balansini  m uvozanatlashtirish imkonini bermasligi 

m um kin.

Valyuta cheklovlari. Ushbu tadbir eksport qiluvchilarning xorijiy 

v aly u ta la rd ag i  tu s h u m la rid a n   fo y d a la n ish n i  c h e k la sh ,  xorijiy 

valyutani  im port qiluvchilarga sotishni  litsenziyalash  orqali  am alga 

o s h ir ila d i.  S h u n in g d e k ,  u  v a ly u ta   o p e r a ts iy a la r in i  m a x su s 

ruxsatnomaga ega bo'lgan banklarda am alga oshirilishi  ham da to'lov 

balansidagi  defitsitni  kam aytirish  m aqsadida,  kapital  eksportini 

chegaralash va uning oqib kelishini rag'batlantirish,  tovariar im por- 

tini chegaralashga qaratilgan tadbirlar yig'indisi sifatida h am  e ’tiro f 

etiladi.  XX  asrning  70-yillari  oxiri  80-yillarining  b oshlarida joriy 

operatsiyalar  b o 'y ich a   yuritilayotgan  siyosatning  erkinlashuviga 

qaram asdan,  kon v ertirlanadigan valyutaga ega b o 'lg an   m am lakat - 

larning deyarli  90 foizida kapitallarning xalqaro h arakatida  tu rli xil 

cheklovlar  mavjud  b o 'lg an .  Y elning  k o 'p c h ilik   davlatlari  ushbu



cheklovlam i faqatgina o 'tg an  asrning 90-yillariga kelib bekor qildi.

M oliya  va  pul-k red it  siyosati.  T o 'lo v   balansidagi  defitsitni 

b artaraf etish  m aqsadida eksport qiluvchilarga byudjet subsidiyalari 

beriladi,  proteksionistik  m aqsadlard a  im port  bojlari  o shiriladi, 

m am lakatga pul  oqimining kirib kelishini rag'batlantirish m aqsadida 

qim m atli qog'ozlar egasi bo'lganxorijliklardan olinadigan soliqlam i 

bekor qilish  kabi  ch o ra -ta d b irla rd a n   keng  foydalaniladi.

25.5.  Xalqaro  hisob-kitob  shakllari

X alqaro  h iso b -k ito b lar  —  bu  turli  d avlatlarning  o 'z a ro   va 

ularning yuridik shaxslari va fuqarolari  o 'rtasida iqtisodiy va boshqa 

m unosabatlarda vujudga kelgan pullik talablar va m ajburiyatlarning 

tartibga  solinishi  va  am alga  oshirilishidir.  X alqaro  hisob-kitoblar 

deganda,  turli m am lakatlar o'rtasidagi iqtisodiy,  siyosiy va m adaniy 

aloqalar natijasida yuzaga  keladigan pullik talablar va m ajburiyatlar 

yuzasidan  to'lovlarni  am alga oshirish  tizim i  tushuniladi.

«Xalqaro hisob-kitoblar»  tushunchasi:

—  ja h o n   am aliyotida  ishlab  chiqilgan  va  xalqaro  hujjatlar  va 

u d u m la r  bilan  m ustahkam lab  qo'yilgan  hisob-kitoblarni  am alga 

oshirish va to'lovlarni  o'tk azish   shartlari va  tartibini;

—  xalqaro  hisob-kitoblarni  tashkil  etish  va  o 'tk azish  b o 'y ich a  

banklarning am aliy faoliyatini  qam rab oladi.

T o v ariar  ishlab  ch iq arish   va  ularni  sotish  ja ra y o n la rin in g  

baynalm ilallashuvi,  xalqaro  hisob-k ito blam in g  m azm unida  yangi 

o'zgarishlar paydo bo'lishiga olib keldi.  Xalqaro  hisob-kitoblar keng 

qam rovli  b o 'lib,  u ek sp o rt-im p o rt  operatsiyalari,  tijorat  tusiga ega 

bo'lm ag an  to'lovlar — sayyohlik, sport,  fuqarolar to m o n id an  xorijiy 

davlatlarga pul o'tkazishlar,  xorijiy davlatlarda diplom atik va savdo 

vakolatxonalarini ochish,  o'zga davlatlar hududida harbiy qism larni 

saqlash h am d a kapitallar va kreditlarning harakati b o'yicha am alga 

oshiriladigan hisob-kitoblarni  o 'z  ichiga oladi.

X alqaro  hisob-k itob lam in g  sam aradorligiga  quyidagi  om illar 

t a ’sir qiladi:

—  davlatlar o'rtasidagi  iqtisodiy va siyosiy  m unosabatlar;

— valyuta qonunchiligi;



 xalqaro savdo  qoidalari  va  udum lari;

— bank   am aliyoti;

— tashqi savdo  shartno m alari va kredit bitim larining shartlari;

—pullik h iso b-k ito b lar ishtirokchilarining to'lovga qobilligi.



‘tish davri qiyinchiliklarini boshdan kechirayotgan davlatlarda

xalqaro  h iso b-kitoblarnin g  tovariar,  xizm atlar va  bajarilgan  ishlar 

b o 'y ich a  to 'lo v la m in g   o 'z   vaqtida  kelib  tushishini  kafolatlovchi 

shakllari  keng  qo'llan ilishi  m um kin.

T ashqi  savdo  sh a rtn o m a la rid a   valyuta-m oliyaviy  va  t o i o v  

shartlari  yaqqol  aks  ettirilib,  u lar sirasiga  quyidagilar kiradi:

—  baho  valyutasi;

—  to 'lo v   valyutasi;

—  to 'lo v  sharti;

— hisob -k ito b  shakli.

B aho  valyutasi  —  bu  tovarning  bahosi  o 'lch an ad ig an   valyuta. 

U s h b u   v a ly u ta n i  ta n la s h d a   to v a r n in g   t u r i,  h u k u m a tla r a r o  

sh a rtn o m a larn in g   shartlari  va  ayniqsa,  valyutaning  barqarorligi 

hisobga olinadi.  S hartnom ada ko'rsatilgan baho tarkibiga tovarlam i 

ishlab  chiqarish,  uni  yuklash,  im po rt  qiluvchi  m am lakat  p o rtig a 

tu sh irish ,  o m b o rx onalarga  jo y la sh tirish ,  im p o rt  qiluvchiga  uni 

yetkazib  berish  xarajatlari  kiradi.  T o v ariar  bahosini  sh a rtn o m a d a  

belgilashning  5  asosiy  usuli  mavjud:

1.  Q a t’iy  belgilangan  baho larn i  o 'rn a tish .  Ushbu  baho  s h a rt­

n om a  im zolanayotgan vaqtda o 'm a tila d i va sh artnom a  ijro etilishi 

m obaynida o 'zg arm asd an   qoladi.

2. Tovariar bahosini. shartnom a im zolanayotgan paytda yuzaga 

kelgan  b ozor  bah osid a  hisobga  olish.  A gar  xom -ashyo  eksport 

qilinayotgan bo'lsa,  ulam ing biro n -b ir tovar biijasida (L ondon yoki 

N yu -Y o rk  tovar birjalari  va h.k.)  xorijiy bahosi  asosida sh a rtn o m a  

ijro etiladi.

3.  B aho  q a t’iy belgilab  qo'yilishi.  A m m o,  shartnom a  im z o la ­

nayotgan  paytda  to v arlam in g   bahosi  keskin  o'zgarsa,  belgilangan 

baho o 'zgartiriladi.

4.  T ov ariar  bahosi  qatiy  belgilab  q o 'y iladi,  am m o  x arajatlar 

tarkibida o'zgarish bo'lgan taqdirda belgilangan baho o'zgartiriladi. 

Bu usul,  ko'pchilik hollarda, asbob-uskunalam i sotishda qo'llaniladi.



5. 

Aralash shakl.  Tovarlam ing m a ’lum  qismi  q at’iy belgilangan 

baholarda,  m a’lum  qismi  o ‘zgartiriladigan baholarda sotiladi.

T o‘lov valyutasi — bu haqiqatda im port qiluvchining majburiyati 

to'lanadigan valyuta. Agar, to'lov valyutasi nobarqaror valyuta bo'lsa, 

unda shartnom ada tovarlam ing bahosi barqaror valyutada o'lchanadi.

T o'lov  shartlari  —  bu  to 'lo v   naqd  valyutalarda  yoki  naqdsiz 

shaklda, ochiq hisob-raqam lari orqali,  kredit shaklida yoki veksellar 

orqali  am alga oshirilishi  m um kinligini  kelishib olishdir.

H isob-kitob shakllari  tovarni jo 'n atish g a  oid hujjatlar va to 'lo v  

hujjatlarini  rasm iylashtirish,  u zatish  va  to 'la sh   usullari  sifatida 

nam oyon  bo 'lad i.

Xalqaro hisob-kitoblar 2 guruhga bo'linadi: 

hujjatlashtiriladigan; 

hujjatlashtirilmaydigan to ' lovlar.

H ujjatlashtiriladigan  to'lovlarga:

1.  H ujjatlashtirilgan  akkreditiv;

2.  Inkasso  bilan  am alga oshiriladigan  h am m a to 'lo v la r  kiradi.

H ujjatlashtirilm aydigan to'lovlarga:

1.  T o 'lo v  topshiriqnom asi;

2.  C heklar;

3.  SV IFT  (SW IFT )  kiradi.

H u jja tla sh tirilm a y d ig a n   to 'lo v la rn i  tu rk u m la s h d a   m ez o n  

shartlarini  to 'lo v   shartlari  o 'taydi.  Agar,  har  qanday  hisob-kitob 

quyidagi  3 ta to 'lo v  asosida am alga oshirilsa,  bu hujjatlashtirilm ay­

digan  hisob-kitob  bo'lib  hisoblanadi:

1.  O ldindan  to'lash;

2.  T ovarni  olgandan  so 'n g   to 'lash ;

3.  O chiq hisobvaraqlar b o 'y ich a  hisob-kitoblar.

Jahon amaliyotida keng qo'llaniladigan asosiy hisob-kitob shakllari 

sifatida bank o'tkazmasi, inkasso va hujjatlashtirilgan akkreditivni ajratib 

ko'rsatish  m umkin.  T a ’kidlash  lozimki,  xalqaro  hisob-kitoblarning 

sezilarli  qismi  (80  foiz)  inkasso  va  akkreditiv  hissasiga  to 'g 'ri  keladi. 

Ushbu hisob-kitob shakllarida importyor shartnomadagi to'lov shartlariga 

muvofiq  to'lov n i  am alga  oshiradi,  eksportyor  esa,  sh artn o m ad a 

ko'rsatilgan tovami yetkazib bersagina to'lovni qabul qiladi.

Bank o'tkazm asi — bir bank tom onidan boshqa bank topshirig'iga 

ko'ra m a’lum pul summasini o'tkazm ani qabul qiluvchiga to'lanishidir.



25.5.1-chizm a.  B ank o'tk azm asi

1.  0 ‘tkazm ani  am alga oshirish  to 'g 'risid ag i  topshiriq.

2.  O 'tk azm an in g  am alga oshirilishi.

3.  B enefitsiam i  u n ing  hisob  raqam iga  m ab lag'  ajratilganligi 

xususida x ab ardor qilish.

Tashqi  savdo  sh artn o m asin in g   «To'lov  shartlari»  b o 'lim id a  

yetkazib beriladigan tovar b o 'y ich a h isob-kitoblar ban k o'tkazm asi 

shaklida  am alga  oshirilishi  ko'rsatilishi  lozim .  B undan  tashqari, 

o 'tk azm an i qabul qiluvchining  rekvizitlari  (hisobraqam i, eksportyor 

bankining  nom i,  m anzili)  va  to 'lo v   m uddati  k o'rsatilishi  kerak.

T o'lov topshiriqlarini xorijiy bank-korrespondentga uzatishning 

eng keng tarqalgan vositalari bo'lib, telegraf,  SV IFT tizim i va xorijiy 

b a n k la r  b ila n   M ic ro   C ash   R e g iste r  m o d e m   a lo q a la ri  tiz im i 

hisoblanadi.

SV IFT  (S W IF T -  Society  for  W orldw ide  In terb an k   Financial 

T elecom m unication ) — bu butunjahon bank-m oliya telek o m m u n i­

katsion  tarm o g 'i  b o 'lib ,  b an k -m o liy a  ax b o ro tlarin i  tezlik  bilan 

uzatishga m o'ljallangan.  U  m a’lum otlarni uzatish va operatsiyalam i 

am alga  oshirish  tizim i  b o 'lg an i  u ch u n ,  uni  h iso b -k ito b larn in g  

m ustaqil  shakli  sifatida  hisobga olish  m aqsadga  m uvofiq  em as.

SV IFT xalqaro hisob-kitob operatsiyalarini am alga oshirishning 

a n ’anaviy  usullari  bilan  taqqoslaganda  bir  q a to r  afzalliklarga  ega, 

ju m lad a n ,  tezkor  (b ank d an  bankka  m a ’lu m o t  yetkazish vaqti ju d a  

qisqa),  ishonchli va tejam k o r hisoblanadi.



M icro  Cash  R egister tizim i Bank o f N ew  York,  Bankers Trust 

C o m p an y ,  C o m m erz b an k ,  D re sd n er  Bank  kabi  yirik  b a n k la r 

to m o n id an   tak lif etiladi.

H is o b   k ito b la r n in g   in k a s s o   s h a k lid a   b a n k   m ijo z in in g  

topshirig'iga  k o 'ra   yetkazib  berilgan  tov ar  (ko'rsatilgan  xizm at  va 

bajarilgan  ishlar)  u ch u n   im portyordan  to'lovni  qabul  qiladi  va  bu 

m a b la g 'la m i  e k s p o rty o r   h iso b   ra q a m ig a   o 'tk a z a d i.  H is o b  

kitoblarning  inkasso  shaklini  q o'llash  X alqaro  savdo  palatasining 

unifikatsiyalashgan qoidalari asosida tartibga solinadi.

Inkasso bo'yicha unifikatsiyalashgan  qoidalarga  muvofiq,  bank 

ushbu operatsiyani eksportyor ko'rsatm asi asosida am alga oshiradi.

Inkasso  bo'y ich a  operatsiyada talab  etiladigan  hujjatlarni  ikki 

guruhga ajratish  mumkin:  moliyaviy hujjatlar (o'tkazm a veksel, oddiy 

veksel,  to'lovni qabul qilish uchun foydalaniladigan boshqa hujjatlar) 

va  tijorat  hujjatlari  (yuk  hujjatlari,  guvohnom alar  va  b.).  U shbu 

hujjat  turlariga  bin o an ,  inkasso  so f va  hujjatlashtirilgan  inkassoga 

bo'linadi.  Sof inkasso faqat moliyaviy hujjatlarni taqozo etgani holda, 

h u jjatlashtirilgan   inkassoda  tijorat  hujjatlari,  b a ’zan  m oliyaviy 

hujjatlar ham   talab etiladi.

Inkasso  b o 'y ic h a   h iso b -k ito b larn i  quyidagi  c h iz m a   o rqali 

ifodalash  m um kin  (navbatdagi betga  qarang).

1.  Tovarni  yuklab jo 'n atish .

2a-2b.  Inkasso  topshirig'i  (zaruriy  hujjatlar  va  im p o rty o rd an  

pulni  olish  shartlari  borasidagi  k o 'rsatm a  bilan  birgalikda).

1.  Im p orty orni  inkasso  to'lovi  b o 'y ich a xabardor qilish.

2.  T o 'lo v n i  am alga oshirish  bo 'y ich a topshiriq.

3.  T o 'lo v  hujjatlarini berish  (ular asosida im portyor to varlam i 

qabul  qiladi).



6a-6b.  O 'tk azm an i  am alga  oshirilishi  va  to 'lo v   sum m asini 

eksportyor hisobraqam iga o'tkazilishi.



25.5.2 -ch izm a.  Inkasso b o ‘yicha  hisob  kitoblar

H iso b -k ito b la rn in g   inkasso  sh akli  im p o rty o r  u c h u n   qu lay  

hisoblan adi,  c h u n k i  u  haqiqatda  yetkazib  berilgan  tovar  u c h u n  

to 'la y d i,  inkasso  b o 'y ich a  operatsiyani  am alga  oshirish  xarajatlari 

esa  yuqori  em as.

H iso b -k ito b larn in g   inkasso  shakli  ayrim   k am chiliklardan  holi 

em as,  b irin ch id an ,  banklar orqali  hu jjatlar aylanm asi  uzoq  davom  

etadi;  ikkinchidan,  im portyor unga taqdim  etilgan  hujjatlar b o 'y icha 

to 'lo vd an  bosh tortishi yoki xorijga valyuta o'tkazish uchun  ruxsatga 

ega bo 'lm asligi  m um kin.

H ujjatlashtirilgan akkreditiv shunday bitim ki,  unga k o 'ra  bank- 

em ite n t  m ijozi  (im portyor)  topshirig'iga k o 'ra   benefitsiar foydasiga 

u  taq d im   etgan  hujjatlar  bo 'y ich a  to 'lo v n i  am alga  oshirish  yoki 

tra tta n i  akseptlash  m ajburiyatini  oladi.

H isob -kitoblarn in g  akkreditiv shakli  eksportyor m anfaatlariga 

to 'liq   javob  beradi,  ya’ni  eksport  tu sh u m in in g   o 'z   vaqtida  kelib 

tushishini  t a ’m inlaydi.

H ujjatlashtirilgan  akkreditiv  b o 'y ich a   h iso b -k ito b lar  26.6.3- 

ch izm ad a m uxtasar keltirilgan.


25.5.3-chizm a.  H ujjatlashtirilgan  akkreditiv b o ‘yicha 

hisob-kitoblar

1.  Im portyorning bank-em itentga akkreditiv ochish to'g'risidagi 

arizasi.


2a-2b.  B enefitsiar  (esportyor)ni  uning  foydasiga  akkreditiv 

ochilganligi to 'g 'risid a  xabardor qilish.

3.  Tovarni  yuklab jo 'n atish .

4a-4b.  Akkreditiv  uchun  zarur bank  hujjatlarini  taq d im   etish.

5a-5b.  O lingan  hujjatlar  b o 'y ich a  to'lovni  am alga  oshirish  va 

benefitsiar hisobraqam iga  eksport  tushum ini  o'tkazish.

5v.  Im po rty o r hisob  raqam ini  debetlash  va unga to 'lo v  u ch u n  

asos bo 'lgan   hujjatlarni  berish.

Akkreditivning turli-tum an ko'rinishlari bo'lib, uni quyidagicha 

tasniflash  m aqsadga  muvofiq sanaladi:

1.  B ank-em itent to m o n id an  o 'zgartirilishi yoki  bekor qilinishi 

nuqtai  nazaridan:  a)  chaqirib  olinadigan  akkreditiv-benefitsiarni 

ogohlantirm asdan xohlagan paytda o'zgartirilishi yoki  bekor qilinishi 

m umkin; b) chaqirib olinm aydigan akkreditiv-m anfaatdor tom onlar 

roziligisiz akkreditivni  o'zgartirm aslik yoki bekor qilm aslik borasida 

bank em iten t  q a t’iy  m ajburiyat  oladi.

2. Akkreditiv bo'yicha boshqa bankning qo'shim cha majburiyati 

n uqtai-nazaridan:  tasdiqlangan va tasdiqlanm agan akkreditiv. Agar



b a n k -e m ite n t boshqa b ank d an   chaqirib olinm aydigan akkreditivni 

tasdiqlashni  s o ‘rasa,  bu  tasdiq  b an k -em iten tn in g   to 'lo v ,  tra tta n i 

akseptlash b o 'y ich a m ajburiyatiga q o 'shim cha ravishda tasdiqlovchi 

bankning q a t’iy m ajburiyatini  anglatadi.

3. A kkreditivni  yangilash  im koniyati n u q tai  nazaridan revolver 

akkreditiv  h ujjatlar to 'liq  foydalanib  bo 'lin g ach  yoki  h a r bir  hujjat 

taq d im   etilg an dan  so 'n g ,  dastlabki  akkreditiv  sum m asini  tiklash 

sharti  b ilan   s h a rtn o m a   qiym atining  m a ’lum   qism iga  o ch ilad i. 

Akkreditivning bu  turi uzoq m uddat davom ida m untazam  tovarlarni 

yetkazib  turishni  k o 'z d a   tutuvchi  yirik  sum m adagi  sh a rtn o m a lar 

bo 'y ich a  h iso b -k ito b larn i  am alga  oshirishda  keng  q o 'lla n ila d i  va 

m uom ala x arajatlarini qisqartirish  im konini  beradi.

4.  A kk red itiv n in g   ikkinchi  b en efitsiar  (to v a rn in g   bevosita 

yetkazib  beruvchisi)  to m o n id a n   foydalanilishi  im koniyati  nuqtai 

nazaridan:  o 'tk a z m a  (transferabel)  akk reditiv-benefitsiar to p sh iri­

g'iga k o 'ra akkreditiv to 'liq  yoki qism an ikkinchi benefitsiarga o 'tk a ­

zilishi m um kin.  Biroq o 'tk az m a  akkreditiv bir m arotaba o'tkaziladi.

5.  V aly u tav iy   q o p la s h n in g   m avjudligi  n u q ta i  n a z a rid a n : 

qoplangan  va  q o p lan m a g an   akkreditiv.  Q op langan  akkreditivni 

ochishda  b a n k -e m ite n t  akkreditiv  sum m asini  avizolovchi  bankka 

o'tk azad i.  A kkreditivni  qoplashning  boshqa  shakli  sifatida  hisob 

raqam d ag i  z a ru r  m a b la g 'la m i  o p e ra tsiy a la rd a   fo y d alan ilish in i 

cheklash,  su g 'u rta  dep o zitlari  kabilarni  keltirish  m um kin.

Xalqaro h isob-kitoblarda qatnashuvchi  sub’ektlar bo'lib,  huku­

m atlar, davlat organlari,  M arkaziy banklar, tijorat banklari,  maxsus 

m oliya-kredit  institutlari  (Pensiya  fondlari, sug 'urta kom paniyalari, 

kredit  ittifoqlari,  lo m b a rd la r  va  h.k.),  korporatsiyalar,  xalqaro  va 

hududiy m oliy a-k red it tashkilotlari  (XVF,  X TTB, yeTTB ,  O TB va 

h.k.)  hisoblanadi.

X alqaro  h iso b -k ito b larn i  am alga  oshirish  b o 'y ich a   b irin chi 

o 'rin n i  tijorat  banklari  egallaydi.  Sababi  shundaki,  xalqaro  o p e ­

ratsiyalarning asosiy qism i — tashqi savdo operatsiyalari va  kapitallar 

ham da kreditlarning h arak ati b o 'y icha am alga oshiriladigan hisob- 

kitoblarga  to 'g 'ri  keladi.  U shbu  hisob -k itob larda  ishtirok  etuvchi 

tijorat tuzilm alarin in g  m illiy va chet el valyutalaridagi joriy ham d a 

dep ozit  h iso b -raq am lari,  tijorat  banklarida joylash gan .  M arkaziy



b ank lar  esa,  tijorat  tuzilm alariga  k red it-hisob-kitob  xizm atlarini 

ko'rsatish  huquqiga ega emas.  D em ak,  tijorat banklari orqali tijorat 

tusidagi  operatsiyalarning  asosiy qism i  am alga oshiriladi.

Tijorat banklarining xalqaro  hisob-kitoblarni am alga oshirish- 

dagi mavqyei, ularning moliyaviy jihatdan mustahkamligiga, elektron 

aloqa tizim lari bilan yaxshi jihozlanganligiga,  obro'siga,  rivojlangan, 

keng  tarm oqli  xorijiy  filiallar  va  b o 'lin m alari,  k o 'p   sonli  vakillik 

hisob-raqam lariga ega ekanligiga bog'liq. Tijorat banklarining xorijiy 

bank  va  k orp o ratsiy alar  bilan  am alga  osh iradigan  h a r   q a n d a y  

operatsiyalari talab va  m ajburiyatlar orqali  o 'tad i.

T ashq i  iqtisodiy  b itim lam in g ,  shu  ju m lad a n ,  tashqi  savdo 

bitim larining amalga oshishi,  ya’ni  ularni o 'z  vaqtida va kam  xarajat 

sarflagan  h old a  amalga  oshirish sh artn om alari  m oliyaviy va  to 'lo v  

shartlariga bog'liq.  Shu sababli,  tashqi savdo m unosabatlarida ish ti­

rok etuvchi sub’ektlar, shartnom ani imzolash paytida,  uning b archa 

jih atlarin i  puxta kelishib  oladilar.  B unda,  o d atda,  eksport qiluvchi 

va  im p ort  qiluvchi  m anfaatlarining  qaram a-qarshiligi  yuz  beradi. 

M asalan,  eksport  qiluvchi  to 'lo v   sum m asining  m a’lum   qism ini 

o ldindan to 'la b  qo'yilishini,  ko'pchilik hollarda  talab  qiladi.  U shbu 

to 'lo v  sum m asining m iqdorini  aniqlashda qaram a-qarshilik yuzaga 

keladi.  E ksport  qiluvchi  im koniyat  darajasida  k o 'p ro q   sum m ani 

o ld in d an   to 'la sh n i  talab  qiladi,  im port  qiluvchi  esa,  iloji  b o rich a, 

kam roq  sum m ani  oldindan  to'lashga  harakat  qiladi,  chun k i  bu 

sum m a  m a ’lum   vaqt  im port  qiluvchining  xo'jalik  aylanm asidan 

chiqib ketadi.  Yoki hisob-kitob shakllarini tanlash masalasini olaylik. 

E ksport  qiluvchi  im kon q ad ar to 'lo v   kafolatlanadigan  hisob -k itob  

shaklini tanlashni taklif qiladi.  M asalan,  hujjatlashtirilgan akkreditiv 

a na sh u n d a y   hisob-kitob  shaklidir.  Im port  qiluvchi  u c h u n   esa,  bu 

s h a k ld a n   fo y d ala n ish   m aq b u l  em as.  C h u n k i,  b u n d a   im p o rt 

qiluvchining  chiqim i  ko'payadi.  M asalan,  hozirgi  k u n d a   G 'a rb iy  

yevropa mamlakatlarining tijorat banklari hujjatlashtirilgan akkreditiv 

xizm ati ko'rsatganligi  uchun  3-5 foiz m iqdorida xizm at haqi oladi.



25.6. Xalqaro kredit

Xalqaro kredit — bu tovar va valyuta ko'rinishidagi mablag'lami 

qaytarib  berishlilik,  muddatlilik,  foiz  to'lashlilik  shartlari  asosida 

berish bilan bog'liq bo'lgan xalqaro iqtisodiy munosabatlardagi ssuda 

kapitali harakatidir.

Xalqaro  kredit  m unosabatlarining  sub’ektlari  sifatida  tijorat 

banklari,  markaziy  banklar,  davlat  organlari,  yirik  korxonalar, 

regional va xalqaro  moliya-kredit tashkilotlari  qatnashadi.

X alqaro   k red itn i  yuzaga  k elish ig a  sabab  b o 'lib ,  ishlab 

c h iq a ris h n in g   m illiy  d o ira d a n   c h iq is h i,  x o 'ja lik   a lo q a la ri 

baynalminallashuv jarayonining tezlashishi,  xalqaro kapitallarning 

m arkazlashuvi  ham da  ishlab  ch iq arish n in g   ixtisoslashuvi  va 

kooperatsiyalashuvi hisoblanadi.

X alqaro   k red it  m u n o s a b a tla rin i  tash k il  qilish  quyidagi 

tamoyillarga asoslanadi:

1.  Qaytarib  berishlilik:  agar  olingan  mablag'lar qaytarilmasa, 

pul  kapitalini  qaytarib  bermaslik  shakli  namoyon  bo'ladi,  y a’ni 

moliyalashtirish yuzaga keladi;

2.  Muddatlilik, ya’ni kredit shartnom asida ko'rsatilgan m uddat­

da kreditni qaytarilishini  ta ’minlash;

3. T a’minlanganlik,  ya’ni olingan kreditni to'lashni kafolatlan- 

ganligi;


4.  Maqsadlilik,  ya’ni  ssudani  aniq  ob’ektlarga  yo'naltirishni 

ko'zlash  va  uni  birinchi  navbatda  kreditor  davlatning  eksportini 

rag'batlantirish uchun qo'llash;

5.  Foiz to'lashlilik.

Xalqaro  kredit  xalqaro  iqtisodiy  aloqalarda  ssuda  kapitallari 

harakatini o'ziga xos xususiyatini nam oyon etib,  quyidagi  funksiya- 

larni bajaradi:

1. 


Kengaytirilgan  takror ishlab  chiqarish talablarini  qondirish 

uchun ssuda kapitallarini  m am lakatlar o'rtasida qayta taqsimlash. 

Ssuda kapitallari xalqaro kredit m exanizm i  orqali foydasi ko'proq, 

daromadliroq bo'lgan tarmoqlarga intiladilar.  Shu orqali kredit milliy 

darom adni o 'rtacha daromadga tenglashishiga imkoniyatni yuzaga 

keltiradi va uning  massasini  oshishiga olib  keladi.



2.  H aqiqiy  pullarni  kredit  pullarga  alm ashtirish,  naqdsiz 

toMovlami  rivojlantirish  va  tezlashtirish  ham da  naqd  valyuta 

aylanmasini  xalqaro  kredit  operatsiyalari  bilan almashtirish  orqali 

xalqaro hisob-kitoblar muomalasidagi sarf-xarajatlarni iqtisod qilish. 

Xalqaro kredit asosida xalqaro hisob-kitoblarning  kredit vositalari- 

veksellar,  cheklar,  shu  jum ladan,  bank  o ‘tkazm alari,  depozit 

sertifikatlari va boshqalar yuzaga keldi.  Ssuda kapitalining xalqaro 

iqtisodiy  m unosabatlardagi  m uom alasi  v aqtini  tejash  orqali 

kapitalning  ishlab  chiqarish  maqsadlarida  foydalanilishi  davrini 

uzaytiradi va shu asosda, ishlab chiqarishni kengaytirish va foydaning 

o'sishini ta ’minlashga xizmat qiladi.

3.  Kapitalning  jamlanishi  va  markazlashishini  tezlashtirish. 

Xorijiy kreditlarni jalb qilish tufayli  qo'shim cha qiymatni  kapitalga 

aylanish  jaray on i  tezlashadi,  shaxsiy  ja m g 'a rm a la r  chegarasi 

kengayadi,  bir  davlat  ta d b irk o rla rin in g   k a p ita lla ri  b o sh q a 

davlatlarning  mablag'lari  qo'shilishi  oqibatida  ko'payadi.  Xalqaro 

kredit aw aldan yakka korxonalarni aksionerlik jamiyatlariga ayla- 

nishiga, yangi firmalar va monopoliyalarni paydo bo'lishiga xizmat 

qiladi.

Xalqaro kreditning funksiyalarining ahamiyati  katta va u milliy 



va jahon xo'jaligi  rivojlanishiga qarab o'zgarib turadi.  Hozirgi sha­

roitda  xalqaro  kredit  iqtisodiyotni  tartibga  solish  funksiyasini 

bajarmoqda  va  o'zi  ham  tartibga solinish  ob’ekti  bo'lib  hisoblan- 

moqda.


Xalqaro kredit o'z funksiyalarini bajarishda ikkiyoqlama — ijobiy 

va salbiy rol  o'ynaydi.

Xalqaro  kreditning  iqtisodiyotdagi  ijobiy  o 'rni  —  uni  takror 

ishlab  chiqarishni  rivojlanishini  ta ’minlashda  va  kengaytirishda 

nam oyon  bo 'ladi.  X alqaro  kredit  tashqi  iqtisodiy  alo q alam i 

rivojlanishiga  turtki  bo'lib  xizmat  qiladi.  Xalqaro  kredit  ishlab 

chiqarishni  baynalminallashuviga  va  ayirboshlashuviga,  jah o n  

bozorini  tashkil  topishiga  va  rivojlanishiga,  xalqaro  m eh n at 

taqsimotini chuqurlashuviga olib keladi.

Xalqaro  kredit  takror  ishlab  chiqarish  jarayonini  quyidagi 

yo'nalishlar orqali tezlashtiradi.

Birinchidan,  kredit  mamlakatning  tashqi  iqtisodiy aloqalarini



rag'batlantiradi,  shu  orqali  bozorda  k on’yunkturani  ko‘taruvchi 

talabni yuzaga keltiradi.  Tashqi savdo kreditda xalqaro norma bo'lib 

hisoblanm oqda.  Ayniqsa  uzoq  davr  m obaynida  tayyorlanadigan, 

iste’mol  qilinadigan  va  bahosi  baland  tovariar  uchun.  M ahsulot- 

larning bahosini va jahon savdosida mashina va asbob-uskunalarning 

ulushini  oshishi  eksportyorlarni  ham,  im portyorlarni  ham   tashqi 

savdo kreditlariga bo'lgan qiziqishlarini orttirm oqda.

H ozirgi  zam on  sharoitida  k red ito r-m am lak atd an   eksport 

yetkazib beruvchi  «bog'liqlik» kreditining salm og'i oshdi.  Kreditla- 

nayotgan davlatning tovarlarini sotib olish uchun qilinadigan xarajat 

zayom ning sharti  b o iib  hisoblanmoqda.  Xuddi shu  orqali xalqaro 

k redit  k red ito r-m am lak at  firm alarining  raq o b atb ard o shlig in i 

oshirishga xizmat qiladi.

Ikkinchidan, xalqaro kredit chet el xususiy investitsiyalari uchun 

qulay m uhitni yuzaga keltiradi,  chunki odatda kreditor-m am lakat 

in v e s to rla rig a   im tiy o z la r  b e rish   m a jb u riy a tla ri  q o 'y ila d i; 

infrastrukturani  tashkil  etish,  shu  jum ladan,  chet  el  va  qo'shm a 

korxonalarni faoliyat ko'rsatishi, xalqaro kapitalga aloqasi bor milliy 

korxona va banklarning pozitsiyasini  kuchayishiga yordam beradi.

Uchinchidan, kredit-mamlakatning tashqi  iqtisodiy aloqalariga 

xizmat  qiluvchi  xalqaro  hisob-kitob  va  valyuta  operatsiyalarini 

to'xtovsizligini ta ’minlaydi.

To'rtinchidan,  kredit-m am lakat  tashqi  savdo  operatsiyalarini 

iqtisodiy  samaradorligini  oshiradi  va  tashqi  iqtisodiy  faoliyatning 

boshqa turlarini  rivojlanishiga turtki bo'ladi.

Xalqaro kreditning iqtisodiyotdagi salbiy o'm i-bozor iqtisodiyotini 

rivojlantirishda  uning  qarama-qarshiligini  kuchayishida  namoyon 

bo'ladi.  Iqtisodiyotda nomutanosiblik chuqurlashadi, kredit-tovarlami 

qayta ishlashni tezlashtiradi,  mamlakatlar o'rtasida ssuda kapitallarini 

qayta  taqsimlaydi  ham da  iqtisodiy  ko'tarilish  va  davriy  pasayish 

davrlarida ishlab chiqarishni juda tezlashtiradi. Xalqaro kredit ijtimoiy 

ishlab chiqarishdagi nomutanosiblikni kuchaytiradi, buning oqibatida 

daromadli  tarm oqlar  rivojlanishi  osonlashadi,  shu  bilan  birgalikda 

chet el kapitali jalb qilinmagan tarmoqlaming rivojlanishi sekinlashadi.

Kredit siyosati kreditor mamlakatning jahon bozoridagi o'rnini 

kuchaytirishga xizmat qiladi.



Birinchidan, xalqaro kreditni qarz sifatida olgan mamlakatdagi 

darom adlam i qarz bergan  mamlakatga olib o'tishda foydalaniladi. 

Shu  bilan  birga  ssudani  qaytaruvchi  har  yilgi  foiz  to'lovlari, 

jam iyatning  sof  darom adini  m iqdorini  ko'paytiruvchi,  ishlab 

chiqarishni o'sishini ta ’minlovchi jam g'arm alarning tashkil topishi, 

sh u   ja m g 'a r m a la r n in g   ta sh k il  to p ish   m a n b a la ri  q a r z d o r  

mamlakatlarga salbiy ta ’sir etadi.

Ikkinchidan, xalqaro kredit qarz oluvchi  mamlakat tom onidan 

kreditor  m am lakatlar  uchun  qulay  iqtisodiy  va  siyosiy  m uhit 

yaratishni  taqazo etadi.

Yetakchi mamlakatlar o'z o'rnini yanada mustahkamlash uchun 

banklar,  hukumatlar,  xalqaro va regional valyuta-kredit va moliya 

tashkilotlari  orqali  vaqti-vaqti  bilan  ularga  mos  kelmagan  siyosat 

yuritayotgan davlatlarga nisbatan kredit diskriminatsiyasini va kredit 

blokadasini qo'llashadi.

K redit  diskriminatsiyasi  —  bu  kredit  olishda,  undan  foyda­

lanishda yoki xalqaro kreditni to'lashda ma’lum bir qarz oluvchilarga 

iqtisodiy  va  siyosiy bosimni  yuzaga  keltiruvchi  og'ir va  murakkab 

shartlarning qo'yilishidir.

Kredit  diskriminatsiyasining  asosiy  metodlari  bo'lib,  kredit 

bo'yicha cheklashlar,  foiz stavkasini, komission yig'imlami oshirish, 

kutilm agandan  kreditdan  foydalanishni  to 'x tatish   yoki  kredit 

summasini  kamaytirish  ham da  iqtisodiy  va  siyosiy  xarakterdagi 

cliora-ladbhlam i ko'rish hisoblanadi.

Bozor  iqtisodiyoti sharoitida xalqaro  kreditdan  foydalanishda 

uning ikkiyoqlama roli namoyon bo'ladi, bir tom ondan mam lakat- 

larning o'zaro  foydali  aloqalarini rivojlantirsa,  boshqa tom ondan- 

raqobat  kurashi vositasi  bo'lib xizmat  qiladi.

Ishlab  chiqarishning va ayirboshlashning baynalminallashuvi, 

jahon xo'jaligi  aloqalarini yangi shakllarini vujudga kelishi xalqaro 

kredit shakllarini  xilma-xilligini  rivojlanishiga  ob’ektiv asos  bo'lib 

xizmat qiladi.

Xalqaro  kredit  shakllarini  bir  necha  turga  bo'lib  guruhlash 

mumkin:


1. 

M anbalari  bo'yicha  tashqi  savdoni  ichki,  tashqi  (chet)  va 

aralash  kreditlash va moliyalashtirish bo'yicha farqlanadi.


2.  Tashqi  iqtisodiy  bitim ning  qarz  m ablag'lari  hisobidan 

qoplanishi bo'yicha:

•  tijorat krediti  (asosan tashqi savdo va xizmatlar bilan bog'liq 

kreditlar);

•  moliyaviy kredit  (istalgan boshqa  maqsadlarda  foydalanila­

digan,  shu jum ladan,  kapital  quyilmalar,  investitsion  ob’ektlarni 

qurish,  qim m atbaho  qog'ozlarni sotib olish,  tashqi  qarzni  to 'lash, 

valyuta intervensiyasi  maqsadlaridagi  kreditlar);

•  «oraliq»  kreditlar  (kapitallar,  tovar va  xizmatlaming  chiqib 

ketishining aralash shakllariga xizmat qilishga  mo'ljallangan).

Xalqaro  kreditni ko'rinishi  bo'yicha  2 ta  asosiy shaklga  bo'lib 

ko'rsatish mumkin:

1.  Xalqaro  bank  krediti;

2.  Xalqaro  tijorat  krediti.

Xalqaro bank  krediti asosan valyuta  (pul)  ko'rinishida bo'ladi.

Xalqaro  tijorat  krediti esa,  odatda tovar ko'rinishiga ega.

Ana shu 2 ta asosiy kredit shaklidan kelib chiqadigan bir qancha 

kreditlar mavjud:

1.  Firm a  (tijorat)  krediti  —  odatda  eksportyor  m am lakatning 

bir firmasi boshqa mamlakatning importyoriga to'lovni kechiktirish 

shaklidagi ssuda berishiga tushuniladi. Tashqi savdoda tijorat krediti 

tovarli  operatsiyalarga  bog'liq  hisob-kitoblarda  keng  qo'llaniladi. 

Tijorat  kreditining  muddati  (odatda  2-7  yil)  turlicha  bo'ladi  va 

jahon bozori  kon’yunkturasi shartlariga, tovariar turlariga va boshqa 

bir  qator  faktorlarga  bog'liqdir.  M ashina  va  asbob-uskunalar 

(texnologiya,  jihozlar)ning  eksportini  kengayishi  xalqaro  kredit 

m uddatini  uzayishiga olib  keldi.  Tijorat  krediti  odatda  veksel  yoki 

ochiq  schyotlar  bo'yicha  beriladigan  kreditlar  orqali  rasmiylash­

tiriladi.

2. Vekselli kreditda eksportyor tovarni sotish xaqida bitim tuzib, 

o'tkazm a veksel  (tratta)ni importyorga jo'n atadi,  im portyor tijorat 

hujjatlarini  olib  akseptlaydi,  y a’ni  unda  ko'rsatilgan  m uddatda 

to'lovni  amalga oshirishga  rozilik beradi.

3.  O chiq  schyotlar  bo'yicha  kredit.  Bu  kredit  eksportyor  va 

im portyor o'rtasidagi kelishuvga asoslanadi.  Eksportyor jo'natilgan 

xar bir tovariar qiymatini importyorning hisobiga qarz sifatida qayd



qilib  boradi.  Im portyor  shartnom ada  ko'rsatilgan  vaqtda  kredit 

summasini  to'lab  boradi.  Ochiq  schyotlar  bo'yicha  beriladigan 

kreditlar  faqatgina  doimiy aloqada  bo'lgan  firmalar  o'rtasidagina 

amalga oshirilishi mumkin.

Tijorat kreditining yana bir turiga importyorning avans to'lovi 

(sotib  oluvchining  avansi)ni  kiritish  mumkin.  Bunda  shartnom a 

tuzilayotgan paytda  im portyor tom onidan chet ellik mol  yetkazib 

beruvchiga  odatda  mashina,  asbob-uskunalar  (texnologiya)ning 

qiymatidan  10-15  foizi  oldindan  to'lanadi.

X arid  avansi  ek sp o rtn i  k red itlash n in g   bir  shakli  b o 'lib  

hisoblanadi  va  shu  vaqtning  o'zida  importyorning  majburiyatini 

ta’minlovchi  vositadir.  Chunki  im portyor  o'zi  buyurtm a  bergan 

tovami sotib olishga majbur bo'ladi.  Rivojlangan mamlakatlaming 

import  bilan  shug'ullanuvchi  firmalari  rivojlanayotgan  m am la­

katlardan farqli o'laroq,  xarid avansidan shu  davlatlarning qishloq 

xo'jalik mahsulotlarini olib chiqib ketishda foydalanmoqdalar.

Avans  to'lagan  tom onning  aybi  bilan  shartnom a  bajarilmay 

qolsa,  sarf-xarajatlar  undirilgan  holda  mablag'  qaytariladi.  Agar 

shartnoma  avans  olgan  tom onning  aybi  bilan  bajarilmay  qolsa,  u 

sotib  oluvchiga  barcha  xarajatlarni  to'lagan  holda  m ablag'ni 

qaytarishi shart.

Avans-shartnomani  bajarilishidan  voz  kechish  mumkin  bo'lgan 

bitimga nisbatan  rag'batlantiradi. Voz kechish mumkin bo'lgan bitimda 

esa,  zarar ko'rgan  tomonning xarajatlarini  to'lash  majburiyatlaridan 

ikkinchi tom on ozod bo'ladi.  Ba’zan xarid — sotib oluvchining avansi 

to'lovni kechiktirishga o'zaro moslashadi, buning ustiga teng ulushlar 

bilan m a’lum intervallarga bo'linadi  (oy,  chorak,  yil).

Tijorat krediti sotuvchi va sotib oluvchi o'rtasidagi munosabatni 

namoyon  qilsa-da,  u  odatda  bank  krediti  bilan  qo'shilib  ketadi. 

Mashina va asbob-uskunalami sotishda tijorat krediti uzoq muddatga 

beriladi (7 yilga),  bu esa, o'z  navbatida,  eksportyorning anchagina 

mablag'ini jalb qilinishiga olib keladi.  Shu sababli, eksportyor bank 

kreditiga murojaat qiladi.

Tijorat  krediti  hajmi  va  moliyalashtirish  shartlari  bo'yicha 

mashina va  asbob-uskunalarni  eksportini  kreditlash  muammosini 

to'liq yecha olmaganligi  sababli bank kreditlarining roli  oshadi.



Bank krediti — eksport va importni kreditlashda ssuda shaklida 

namoyon bo'ladi va u tovariar, tovar hujjatlari, veksellarni,  ham da 

trattani  garovga  olgan  holda  beriladi.  Ba’zan  banklar  o'zlariga 

cham barchas  aloqada  bo'lgan  yirik  eksportyor-firmalarga  blankli 

kredit,  ya’ni ta ’m inlanm agan kreditlar berishadi.

Xalqaro  savdoda  bank  kreditlari  tijorat  kreditlariga  nisbatan 

ustunlikka ega.  U lar kredit oluvchini olgan m ablag'laridan tovariar 

sotib olishga mustaqil  foydalanish  imkoniyatini tug'diradilar,  mol 

yetkazuvchi  firmadan kredit so'rashdan ozod etadilar ham da oxirgi 

tovarlarga hisob-kitoblarni  bank kreditidan foydalanib to'laydilar. 

Xususiy banklar ko'pincha davlat mablag'larini va uning kafolatini 

olgan  holda  eksport  kreditlarini  10-15  yilga  bozor  stavkasidan 

pastroq stavkada beradilar.  Lekin, banklar qoida bo'yicha, kreditdan 

o 'z  mamlakatlari  hududidagina  foydalanishni  chegaralab,  uning 

intilishini m a’lum maqsadli qilib qo'yadilar,  masalan,  faqat o'zlarini 

qiziqtirgan  firm aning  tovarlarini sotib olishga yo'naltiradilar.  Shu 

orqali  bank  krediti  firm a  krediti  xususiyatlarini  o'zida  mujassam 

etadi.


E ksport  k red iti-ek sp o rty o r  bankining  im portyor  bankiga 

yetkazib  berilgan  m ashina,  asbob-uskuna  va  boshqa  investitsiya 

qilingan  to varlarni  kreditlashga  aytiladi.  B ank  k red itlari  pul 

ko'rinishida beriladi va shu bilan birga «bog'liq»lik xarakteriga ega, 

chunki  kredit  oluvchi  ssudadan  faqatgina  k reditor  m am lakat 

tovarlarini sotib olishigagina beriladi.

XX asrning 60-yillaridan boshlab eksportni kreditiashning shakli 

sifatida xarid  krediti  (5-8 va undan ortiqroq yil  m uddatga) yuzaga 

keldi.

Xarid  kreditining  o 'ziga  xos  xususiyati  bo'lib,  eksportyor 



bankning to'g'ridan-to'g'ri milliy eksportyorni kreditlamasdan, balki 

chet  ellik  xaridorni,  ya’ni,  im portyor  mamlakat  firmasi  va  uning 

bankini  kreditlash  hisoblanadi.  Shu  orqali  im portyor  kerakli 

tovarlarni  yetkazgan  mol  yetkazib  beruvchilar  to'lovni  xaridorga 

yoki  bankka  qarz  sifatida  qayd  etadi.  Odatda,  bunday  kreditlar 

m a’lum  bir  firm aning  tovarlari  va  xizm atlaridan  foydalanishda 

qo'llaniladi.  Bunday kreditlash  shartnom asida eksportyor ishtirok 

etm aydi,  bu  esa  o 'z   navbatida  k red itning  bah osin i  oshirish



imkoniyatini  yo'qotadi.  Bank kreditining xaridorga bo'lgan  narxi, 

qoida bo'yicha ssuda kapitallari bozoridagi zayom mablag'lari narxi­

dan ancha past bo'ladi,  bu esa,  o'z  navbatida, ularning raqobatbar­

doshligini oshiradi.

25.7. O'zbekiston Respublikasida valyuta 

munosabatlarini tartibga solishning 

o‘ziga xos xususiyatiari

O'zbekiston  Respublikasida  valyutani  tartibga  solish  tizimini 

tashkil topishi  1991  yildan, ya’ni «Tashqi iqtisodiy faoliyat to'g'risida» 

va  «O'zbekiston  Respublikasida  xorijiy  investitsiyalar to'g'risida»gi 

O 'zbekiston  Respublikasi  Q onunlarining  qabul  qilinishi  bilan 

boshlandi.

Bozor  munosabatlariga  o'tish  davrida  valyutani tartibga  solish 

sohasidagi asosiy vazifalar bo'lib, milliy valyuta-«so'm»ni muomalaga 

kiritish  va  uning  barqarorligini  ta ’minlash,  respublikaga  valyuta 

resurslarini o'z vaqtida tushishi va undan samarali foydalanish ustidan 

nazoratni  kuchaytirish,  valyuta  munosabatlari  sohasida qonuniy va 

m e’yoriy bazani takomillashtirishga yo'naltirilgan bosqichma-bosqich 

chora-tadbirlam i amalga oshirish hisoblandi.

1993 


yilning  may oyida «Valyutani tartibga solish to'g'risida»gi 

O'zbekiston  Respublikasi qonuni qabul qilinganidan so'ng, Markaziy 

bank  tom onidan  Moliya  vazirligi  va  valyuta  nazoratining  boshqa 

organlari  bilan  hamkorlikda  valyutani  tartibga  solish  masalalari 

yuzasidan m e’yoriy hujjatlar bazasi deyarli to'liq qaytadan yaratildi.

Valyutani tartibga solish va valyuta nazorati masalalari yuzasidan 

m e’yoriy hujjatlarni ishlab chiqish va qayta ko'rish bevosita amalga 

oshirilayotgan  valyuta  siyosatiga  muvofiq holda  o'tkazildi.  Bunda 

asosiy maqsad  bo'lib quyidagilar hisoblandi:

— milliy valyutaning barqarorligini yetarli darajada ta ’minlash 

uchun zarur bo'lgan valyuta zaxiralarini shakllantirish;

—  ichki  valyuta  bozorini  rivojlantirish  va  so'm ning  ichki 

konvertirlanishini ta ’minlash uchun zamin yaratish;

— mamlakatning eksport salohiyatini oshirish uchun zarur shart- 

sharoitlarni yaratish;

636


— valyuta nazoratining samarali tizim ini vujudga keltirish.

Bunda, xorijiy davlatlarning tajribasi tahlil etildi va um um lash- 

tirildi  ham da  0 ‘zbekiston  Respublikasi  sharoitida  qo'llash  im ko­

niyatlari o'rganildi.

Ishlab chiqilgan m e’yoriy hujjatlar doirasi quyidagilami qamrab 

oldi: rezident va norezident boMgan — yuridik va jismoniy shaxslaming 

xorijiy valyutadagi hisob raqamlarini ochish va yuritish tartibi; eksport- 

im port va boshqa valyuta operatsiyalarini amalga oshirish qoidalari; 

yuridik va jism oniy shaxslar tom onidan xorijiy valyutani  sotib olish 

va sotish bo'yicha operatsiyalami amalga oshirish tartibi;  ichki valyuta 

bozorini  faoliyat  ko'rsatish  mexanizmi;  xorijiy  valyuta  bilan  kassa 

operatsiyalarini yuritish qoidalari;  respublika hududida xorij kapitali 

ishtirokidagi banklar va chet el banklarining vakolatxonalarini ochish, 

ro'yxatga olish va akkreditatsiyalash tartibi; tijorat banklariga xorijiy 

valyutada  operatsiyalam i  am alga  oshirish  huquqini  beruvchi 

litsenziyalar berish  tartibi va boshqa  ko'plab  shu kabi masalalar.

Vakolatli  banklarning  moliyaviy  barqarorligini  ta ’m inlash, 

ularning  kreditorlari  va  om onatchilarining  qiziqishlarini  himoya 

qilish  maqsadida  Markaziy  bank  tom onidan  xorijiy  valyutadagi 

operatsiyalar bo'yicha iqtisodiy m e’yorlar va xalqaro standartlarga 

m uvofiq,  hisobot  shakllari  kiritildi.  Shu  ju m lad an ,  vakolatli 

banklarning  valyuta  risklarini  pasaytirish  maqsadida  O 'zbekiston 

Respublikasi  M arkaziy banki  Boshqaruvi  tom onidan  1998  yilning 

28 m artida 392-son bilan qabul qilingan «Ochiq valyuta pozitsiyasini 

yuritilishi qoidalari» ishlab chiqildi.  M azkur yo'riqnoma 2005 yilning 

31  avgustida yangi  tahrirda tasdiqlandi.

Valyuta  bozorini  rivojlantirish  uchun  zaruriy  shart-sharoitlar 

yaratish maqsadida Markaziy bank Moliya vazirligi bilan hamkorlikda

1994  yilning mart oyida «O'zbekiston Respublikasi Markaziy bankiga 

korxona,  tashkilot  va  muassasalaming  xorijiy  valyutadagi  tushum ­

larining muayyan qismini majburiy sotish tartibi»ni tasdiqladi.  Bunga 

muvofiq,  xorijiy  valyutadagi  tushumning  15  foizini  soliqqa  tortish 

bilan  birga,  15  foizini  Markaziy  bankka  so'm dagi  ekvivalentga 

ayirboshlash sharti bilan majburiy sotish belgilandi.

Bu  tartib  aw alroq  amalda  bo'lgan  tizim ga  nisbatan  bir  qator 

imtiyozlarga  ega  edi,  ya’ni  oldingi  tartibga  nisbatan  korxonalar



tom onidan  o 'z  mahsulotlarini  eksport  qil ishlariga  qiziqishlarini 

kuchaytirdi  va  Markaziy  bankning  valyuta  fondini  shakllanishiga 

sharoit yaratdi.  Bekor boMgan tartib bo‘yicha valyuta tushum ining 

35  foizi  Respublika  valyuta  fondiga va  hokim iyatlaming mahalliy 

valyuta fondlariga qoplashsiz soliq sifatida undirilardi.

Bu yoMdagi keyingi qadam boMib, xorijiy valyuta tushumiga soliq 

solishni  bekor  qilish  va  Markaziy  bankka  valyuta  tushumining  30 

foizini majburiy sotishni kiritilishi hisoblandi.  1995 yil 21  dekabrdagi 

« 0 ‘zbekiston  Respublikasi  Markaziy  banki  to ‘g‘risida»gi  Qonunga 

muvofiq, respublikaning rasmiy oltin-valyuta zaxiralarini saqlash va 

boshqarish  Markaziy bankning funksiyalaridan biri  sanaladi.

1997 yilning yanvaridan boshlab, markazlashmagan eksportdan 

tushgan  valyuta  tushumining  muayyan  qismini  bevosita  korxona 

va tashkilotlarga xizmat ko'rsatayotgan vakolatli banklarga majburiy 

sotish  am alga  oshirilm oqda  (hozirgi  vaqtda  m arkazlashm agan 

eksportdan  majburiy sotish  50  foiz  miqdorida belgilangan).

0 ‘zbekiston  Respublikasi Prezidentining  1994 yil  20 apreldagi 

« E k sp o rt-im p o rt  o p eratsiy alari  b o ‘yicha  valyuta  n a z o ra tin i 

ta ’minlash  yuzasidan  chora-tadbirlar to ‘g‘risida»gi  va  1995  yil  11 

apreldagi  «E ksport-im port  operatsiyalarini  tartiblash  bo'yicha 

qo'shim cha  chora-tadbirlar  to ‘g‘risida»gi  farm onlarini  bajarish 

yuzasidan Markaziy bank Davlat soliq qo‘mitasi bilan  hamkorlikda 

respublika xo'jalik yurituvchi sub’ektlarining xorijiy ham korlaridan 

valyuta  tushum ini  to'liq  tushishini  ta ’minlashga  yo'naltirilgan 

eksport shartnomalarini hisobga olish tizimi ishlab chiqildi va doimiy 

ravishda takomillashtirilm oq69.

Ta’kidlash  lozimki,  O'zbekiston  Respublikasi  Prezidentining 

farm onlarida  xo‘jalik  yurituvchi  sub’ektlar  va  vakolatli  banklar 

tom onidan  eksport-im port  operatsiyalarida  valyuta  tushum i  va 

tovarlarni respublika hududiga kelishini kafolatlaydigan xalqaro hisob- 

kitob  shakllaridan  foydalanish  ko'zda  tutilgan.  Eksport-im port 

operatsiyalari nazorati to'g'risidagi Nizom tasdiqlandi, soliq oiganlari, 

bojxona xizmati va vakolatli banklar muassasalari o'zaro hamkorlikda



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   75


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling