Astronomiya

Fraungofer chiziqlari tahlili bo’yicha asosiy kimyoviy tashkil 

etuvchilari 

 

Atomlar soniga ko’ra 

Massasi miqdoriga 

ko’ra 

H 

92.1 % 

70.68 % 

He 

7.8 % 

27.43 % 

Boshqa 

0.1 % 

1.89 % 

 

         Kimyoviy  jihatdan  Quyosh  massasining  4  dan  3  qismi  vodoroddan 

hamda  qolgan  qismining  ko’pi  geliydan  tashkil  topgan.  Qolgan  qismi  (1.69%, 

shunga  qaramasdan  bu  massa  5.628xYer  massasiga  teng)  tashkil  topgan  og’ir 

elementlardan, ya’ni kislorod, uglerod, neon, temir va boshqalarni o’z ichiga oladi. 

Jadval - 5. 

Fotosfera tarkibi (massaga ko’ra) 

Vodorod 

73.46% 

Geliy 

24.85% 

Kislorod 

0.77% 

Uglerod 

0.29% 

Temir 

0.16% 

Neon 

0.12% 

Azot 

0.09% 

Kremniy 

0.07% 

Magniy 

0.05% 

Oltingugurt 

0.04% 

 

             1.2-§. Quyosh tuzilishi, yadro qatlami, nurlanish va konvektiv soha  

 

Quyosh  va  uning  atmosferasi  bir  necha  qatlamlardan  tashkil  topgan. 

Quyoshning  ichki  qatlamlari  Yadro,  Nurlanish  zonasi  va  Konvektiv  zonadan 

iborat.  Quyosh atmosferasini esa Fotosfera, Xromosfera va Toj qatlamlari tashkil 

qiladi (1-  Rasm). 

 

 

---

11 

 

 

 

 

Quyosh  yadro  qismi  uning  markazidan  boshlab  quyosh  radiusining  20-

25%  iga  teng  masofagacha  bo’lgan  qismini  qamrab  oladi.  Bu  yerda  zichlik  150 

g/sm3  gacha  (suv  zichligidan  150  marta  katta)  va  temperaturasi  13,6  million 

kelvin  (K)  atrofida  bo’ladi.  Bundan  qiyoslasak,  Quyosh  sirtining  temperaturasi 

taxminan  5800  K  ga  teng  bo’ladi.  SOHO  missiyasining  yaqindagi  tahlillari 

Quyosh  aylanish  tezligi  nurlanish  zonasiga  qaraganda  yadro  qismida  tezroq 

kechayotganligini  ko’rsatdi.  Quyosh  yashash  davrining  eng  ko’p  qismida,  yadro 

reaksiyasi  ketma-ketligining  pp  (proton-proton)  zanjiri  orqali  energiya  ishlab 

chiqaradi  va  bu  jarayonda  vodorod  geliyga  aylanadi.  Geliyning  2%  dan  kamroq 

qismi Quyosh  CNO siklga kelganida  hosil bo’ladi. 

 

Quyoshning  faqat  yadro  sohasida  termoyadro  reaksiyasi  orqali  asosiy 

miqdordagi issiqlik enegriyasi ishlab chiqariladi, Quyosh radiusining 24% iga teng 

qismi  ichida  99%  quvvati  hosil  bo’ladi  va  radiusning  30%  iga  teng 

masofada  reaksiya  butunlay  to’xtaydi.  Quyoshning  qolgan  qismi,  ya’ni 

tashqari  qatlamlar  yadrodan  tashqariga  yuborilgan  energiya  orqali  qizdiriladi.