+Atom va u bilan bog‘lik hodisalar fizikasini o‘rganuvchi fan


Download 5.01 Kb.

bet1/10
Sana17.03.2017
Hajmi5.01 Kb.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10

VIII. TEST 
1.
 
Atom  fizikasi: 
+Atom va u bilan bog‘lik hodisalar fizikasini o‘rganuvchi fan; 
- Atom yadrosini tuzilishi xossalari va bir - biriga aylanishlarini o‘rganadi; 
- mikrozarrachalar  va ulardan tashkil topgan sistemalarning harakat qonunlarini 
bayon etish usullarini ifodalovchi zamonaviy nazariya; 
- makrozarrachalar  va ulardan tashkil topgan sistemalarning harakat qonunlarini 
bayon etish usullarini ifodalovchi zamonaviy nazariya; 
2.
 
Yadro fizikasi-: 
-Atom va u bilan bog‘lik hodisalar fizikasini o‘rganuvchi fan; 
+Atom yadrosini tuzilishi xossalari va bir - biriga aylanishlarini o‘rganadi; 
- mikrozarrachalar va ulardan tashkil  topgan  sistemalarning harakat qonunlarini 
bayon etish usullarini ifodalovchi zamonaviy nazariya; 
- makrozarrachalar va ulardan tashkil  topgan  sistemalarning harakat qonunlarini 
bayon etish usullarini ifodalovchi zamonaviy nazariya; 
3.
 
Kvant fizikasi-: 
-Atom va u bilan bog‘liq hodisalar fizikasini o‘rganuvchi fan; 
-Atom yadrosini tuzilishi xossalari va bir - biriga aylanishlarini o‘rganadi 
+mikrozarrachalar  va ulardan tashkil topgan sistemalarning harakat qonunlarini 
bayon etish usullarini ifodalovchi zamonaviy nazariya 
- makrozarrachalar va ulardan tashkil  topgan  sistemalarning harakat qonunlarini 
bayon etish usullarini ifodalovchi zamonaviy nazariya 
4.
 
Atomning birinchi nazariy Tomson modeli: 
+Atom  musbat elektr zaryadi bilan bir tekis zaryadlangan sferadan iborat  bo’lib 
ichiga  elektron  joylashgan sferani  yigindi  musbat  zaryadi elektron zaryadiga 
teng bo’lib,  atom 1 butun holatda elektron  neytral  massasi butun hajm bo’yicha 
tekis taqsimlangan 
-Atom  markazida  uning deyarli butun massasi yig‘ilgan musbat zaryadli yadro 
joylashgan bo‘lib,  elektronlar  atom ichida  tinch turmasdan ular yadro atrofida 
xuddi quyosh atrofida planetalar aylangani singari harakatlanadi 
-Atom uning asosiy massasini  tashkil  etgan  yadro  va uning atrofida qandaydir 
traektoriyaga ega bo’lgan orbita bo’ylab harakatlanuvchi elektronlardan iborat   
- Elektronlar  traektoriyalarning ichida ehtimoli katta bo’lgan traektoriya elliptik 
traektoriyadir 
5.
 
Atomning yadroviy planetar Rezerford modeli: 
-Atom  musbat elektr zaryadi bilan bir tekis zaryadlangan sferadan iborat  bo‘lib  
ichiga  elektron  joylashgan Sferani  yig‘indi  musbat  zaryadi elektron zaryadiga 
teng bo‘lib,  atom 1 butun holatda elektron  neytral  massasi butun hajm bo’yicha 
tekis taksimlangan 
+Atom  markazida  uning deyarli butun massasi yig’ilgan musbat zaryadli yadro 
joylashgan bo’lib,  elektronlar  atom ichida  tinch turmasdan ular yadro atrofida 
xuddi quyosh atrofida planetalar aylangani singari harakatlanadi 

-Atom uning asosiy massasini  tashkil  etgan  yadro  va uning atrofida qandaydir 
traektoriyaga ega bo’lgan orbita bo’ylab harakatlanuvchi elektronlardan iborat   
-Elektronlar  traektoriyalarning ichida extimoli katta bo’lgan traektoriya elliptik  
traektoriyadir 
6.
 
Hozirgi zamon atom tuzilish modeli: 
- Atom  musbat elektr zaryadi bilan bir tekis zaryadlangan sferadan iborat  bo’lib  
ichiga  elektron  joylashgan sferani  yigindi  musbat  zaryadi elektron zaryadiga 
teng bo’lib,  atom 1 butun holatda elektron  neytral  massasi butun hajm bo’yicha 
tekis taqsimlangan 
- Atom  markazida  uning deyarli butun massasi yig’ilgan musbat zaryadli yadro 
joylashgan bo’lib,  elektronlar  atom ichida  tinch turmasdan ular yadro atrofida 
xuddi quyosh atrofida planetalar aylangani singari harakatlanadi 
+Atom uning asosiy massasini  tashkil  etgan  yadro  va uning atrofida qandaydir 
traektoriyaga ega bo’lgan orbita bo’ylab harakatlanuvchi elektronlardan iborat   
Elektronlar  traektoriyalarning ichida extimoli katta bo’lgan traektoriya elliptik 
traektoriyadir 
7.
 
N Borning birinchi postulatasi (turgun holatlar): 
-atom  yoki undagi elektronlar  statsionar  (turg’un)  holat deb   ataluvchi  holatda 
uzoq  vaqt  bo’ladi    bu  holatlarda  bo’lgan  elektronlarning  harakat    qilishiga 
qaramay,  atom yoki  undagi elektron o’zidan energiya chiqarmaydi (nurlanmaydi) 
va yutilmaydi 
+atom eki undagi elektron bir statsionar  holatga,  ikkinchi  statsionar  holatga  
o’tganda o’zidan chastotali nur chiqaradi yoki yutadi 
-biror bir orbita bo’ylab yadro atrofida harakat  qilayotgan  elektronning  implus  
momenti (harakat momenti) Plank doimiysiga karralidir 
8.
 
NBorning ikkinchi postulati (chastotalar qoidasi): 
-atom yoki undagi elektronlar statsionar (turg’un) holat deb  ataluvchi  holatda 
uzoq vaqt bo’ladi  bu holatlarda bo’lgan elektronlarning harakat  qilishiga  
qaramay,  atom yoki  undagi elektron o’zidan energiya chiqarmaydi (nurlanmaydi) 
va yutilmaydi 
+atom eki undagi elektron bir statsionar  holatga,  ikkinchi  statsionar  holatga  
o’tganda o’zidan chastotali nur chiqaradi yoki yutadi  
-biror bir orbita bo’ylab yadro atrofida harakat  qilayotgan  elektronning  implus  
momenti (harakat momenti) Plank doimiysiga karralidir 
9.
 
NBorning uchinchi postulat (orbitallarning kvantlash qoidasi): 
-atom yoki undagi elektronlar statsionar (turgun) holat deb ataluvchi holatda uzoq 
vaqt  bo’ladi  bu  holatlarda bo’lgan  elektronlarning  harakat qilishiga qaramay,  
atom yoki undagi elektron o’zidan energiya chiqarmaydi  (nurlanmaydi) va 
yutilmaydi 
-atom  yoki undagi elektron bir statsionar holatga,  ikkinchi statsionar holatga 
o’tganda  o’zidan  chastotali  nur chiqaradi yoki yutadi 
+biror  bir orbita bo’ylab yadro atrofida harakat qilayotgan elektronning impuls  
momenti  (harakat  momenti) Plank doimiysiga karralidir 
10.
 
zarra- to‘lqin dualizmi:
 

+barcha mikrozarrachalar  korpuskulyar  xususiyatiga  ega bo’lishi  bilan 
birgalikda to’lqin xususiyatiga xam ega bo’ladi 
-mikrozarrachalarning  impuls  va   koordinatasi   bir vaqtning o’zida katta aniqlik 
bilan o’lchab bo’lmaydi 
-to’rtta  kvant  soni  bosh kvant soni (n = 1,2,3 ,N), orbital kvant soni (m 
l
 =0, 
1,2,3... n-1), magnit kvant soni, spin kvant soni (S= ± 1/2) 
11.
 
Geyzenberg (tengsizliklar) noaniqliklar munosabati: 
-barcha  mikrozarrachalar  korpuskulyar  xususiyatiga ega bo’lishi bilan birgalikda 
to’lqin xususiyatiga xam ega  bo’ladi 
+mikrozarrachalarning impuls va koordinatasi bir vaqtning o’zida katta aniqlik 
bilan o’lchab bo’lmaydi 
-to‘rtta kvant soni bosh kvant soni (n  =  1,2,3  ,N), orbital kvant soni (m 
l
 =0, 
1,2,3... n-1),  magnit kvant soni spin kvant soni (S= ± 1/2) 
12.
 
atomning energetik satxlarini  xarakterlovchi  kattaliklar: 
-barcha mikrozarrachalar  korpuskulyar  xususiyatiga  ega bo’lishi  bilan birgalikda 
to’lqin xususiyatiga xam ega bo’ladi 
-mikrozarrachalarning impuls va koordinatasi bir vaqtning o’zida katta aniqlik 
bilan o’lchab bo’lmaydi 
+to’rtta  kvant  soni  bosh kvant soni (n = 1,2,3 ,N), orbital kvant soni (l =0, 
1,2,3,n-1), magnit kvant soni, spin kvant soni 
13.
 
Bosh kvant soni n = 1,2,3...N 
+asosan  atomning  diskret energetik satxlarini aniqlaydi 
-bu kvant soni bilan elektronning orbital impuls  momenti aniqlanadi   
-orbital  momentining (masalan:  magnit maydon bilan) ruxsat etilgan vaqtda 
yo’nalish bo’yicha proeksiyasini aniqlaydi 
-elektronning xususiy impuls momenti (spinini) aniqlaydi: 
14.
 
orbital kvant soni l = 0,1,2...n - 1 
-asosan  atomning  diskret energetik satxlarini aniqlaydi 
+bu kvant soni bilan elektronning orbital impuls  momenti aniqlanadi 
-orbital momentining (masalan:  magnit maydon  bilan) ruxsat   etilgan  vaqtda  
yo’nalish  bo’yicha  proeksiyasini anio’laydi 
-elektronning xususiy impuls momenti (sinish) aniqlaydi: 
15.
 
Magnit kvant soni M
l
= 0, ±1,±2,…± l 
-asosan atomning diskret energetik  satxlarini  aniqlaydi 
-bu kvant soni bilan elektronning orbital impuls  momenti  aniqlanadi 
+ orbital momentining (masalan: magnit maydon  bilan)  ruxsat  etilgan  vaqtda  
yo’nalish bo’yicha proeksiyasini aniqlaydi 
-elektronning xususiy impuls momenti (sinish) aniqlaydi 
16.
 
Spin kvant soni S=±1/2 
-asosan atomning diskret energetik  sathlarini  aniqlaydi 
-bu  kvant soni bilan elektronning orbital impuls momenti aniqlanadi 
-orbital momentining (masalan:  magnit maydon  bilan) ruxsat   etilgan  vaqtda  
yo’nalish  bo’yicha  proeksiyasini aniqlaydi 
+elektronning xususiy impuls momenti (sinish) aniqlaydi 
17.
 
Spontan nurlanishi: 

+atomlarning o’z-o’zidan yuqori  energetik  holatlaridan pastki  energetik 
holatlarga o’tishi natijasida xosil bo’ladigan nurlanish 
-atomlari (molekulalari,  ionlari ) pastki  energetik holatdan  biror  tashqi  ta’sir 
(foton yutishi) natijasida ya’ni uyg’ongan holatlardan majburan o’tishidagi 
nurlanish 
-bunda ayrim moddalarning atomlarida shunday  uyg’ongan holatlar borki,  
atomlar bu holatda uzoq vaqt bo’la oladilar 
-quyidagi shart bajariladigan usullarni amalga  oshiradigan qurilma;  Bunda 
majburiy nurlanish,  majbur etuvchi nurlanish bilan kogerent bo’ladi Demak, 
quyunsimon jarayonda  barcha atomlar chiqayotgan nurlanishning fizik prametr- 
lari (chastota, faza, tarqalish yo’nalishlari, qutublanish tekisliklari)  bir xil bo’lgani 
uchun jismdan o’tayotgan nurlanishga olib keladi  Natijada fotonlarning kuchli 
oqimi paydo bo’ladi 
18.
 
majburiy nurlanish: 
-atomlarning  o’z-o’zidan  yuqori energetik holatlaridan pastki energetik holatlarga 
o’tishi natijasida xosil bo’ladigan nurlanish 
+atomlari  (molekulalari, ionlari ) pastki energetik holatdan biror tashki ta’sir 
(foton yutishi) natijasida ya’ni uyg’ongan holatlardan majburan o’tishidagi 
nurlanish 
-bunda ayrim moddalarning atomlarida shunday  uyg’ongan holatlar borki, atomlar 
bu holatda uzoq vaqt bo’la oladilar 
-quyidagi shart bajariladigan usullarni amalga oshiradigan qurilma; Bunda 
majburiy nurlanish,  majbur etuvchi nurlanish bilan kogerent bo’ladi Demak, 
quyunsimon jarayonda barcha atomlar chiqayotgan nurlanishning fizik 
parametrlari (chastota, faza, tarqalish yo’nalishlari, turlanish tekisliklari) bir xil 
bo’lgani uchun jismdan o’tayotgan nurlanishga olib keladi. Natijada fotonlarning 
kuchli oqimi paydo bo’ladi 
19.
 
metastabil holatlar: 
-atomlarning o’z-o’zidan yuqori  energetik  holatlaridan pastki energetik holatlarga 
o’tishi natijasida xosil bo’ladigan nurlanish  
-atomlari (molekulalari, ionlari ) pastki energetic holatdan biror tashki ta’sir (foton 
yutishi) natijasida ya’ni uyg’ongan holatlardan majburan o’tishidagi nurlanish 
+bunda ayrim moddalarning atomlarida shunday  uyg’ongan holatlar borki, 
atomlar bu holatda uzoq vaqt bo’la oladilar 
-quyidagi shart bajariladigan usullarni amalga  oshiradigan qurilma; Bunda 
majburiy nurlanish,  majbur etuvchi nurlanish bilan kogerent bo’ladi Demak, 
quyunsimon jarayonda  barcha atomlar chiqayotgan nurlanishning fizik 
parametrlari (chastota, faza, tarkalish yo’nalishlari, turlanish tekisliklari) bir xil 
bo’lgani uchun jismdan o’tayotgan nurlanishga olib keladi natijada fotonlarning 
kuchli oqimi paydo bo’ladi 
20.
 
Lazer: 
-atomlarning o’z-o’zidan yuqori energetik holatlaridan pastki energetik holatlarga 
o’tishi natijasida xosil bo’ladigan nurlanish 
-atomlari (molekulalari, ionlari ) pastki energetic holatdan biror tashki ta’sir (foton 
yutishi) natijasida ya’ni uyg’ongan holatlardan majburan o’tishidagi nurlanish 

-bunda ayrim moddalarning atomlarida shunday uyg’ongan holatlar borki, atomlar 
bu holatda uzoq vaqt bo’la oladilar 
+quyidagi shart bajariladigan usullarni amalga oshiradigan qurilma; Bunda 
majburiy nurlanish, majbur etuvchi nurlanish bilan kogerent bo’ladi Demak, 
quyunsimon jarayonda barcha atomlar chiqayotgan nurlanishning fizik 
parametrlari (chastota, faza, tarqalish yo’nalishlari, turlanish tekisliklari) bir xil 
bo’lgani uchun jismdan o’tayotgan nurlanishga olib keladi. Natijada fotonlarning 
kuchli oqimi paydo bo’ladi 
21.
 
Proton: 
+massasi elektron  massasidan 1836,1 marta katta bo’lgan, elektr zaryadi esa 
elementar zaryadga e = 1,6*10
-19
kl spini esa S =1/2 ga teng bo’lgan musbat 
zaryadli turg’un elementar zarradir 
-massasi elektron massasidan 1838,6 olti marta katta bo’lgan, zaryadsiz, spin 
S = 1/2ga teng bo’lgan elementar zarradir 
-Proton va neytronlardan tashkil topgan bo’lib atom yadrosi shu zarralardan 
tuzilgan  
-yadro tarkibiga kiruvchi protonlar soni Z aniqlaydi, u Ze ga teng Z soni 
Mendeleev davriy jadvalidagi tartib nomerini ko’rsatadi 
-yadrodagi nuklonlar sonini, ya’ni proton va neytronlar yig’indi sonini ko’rsatadi 
22.
 
Neytron: 
-massasi elektron massasidan 1836,1 marta katta bo’lgan, elektr zaryadi esa 
elementar daraja e = 1,6*10
-19
kl spini esa S =1/2 ga teng bo’lgan musbat zaryadli 
turg’un elementar zarradir 
+massasi elektron massasidan 1838,6 olti marta katta bo’lgan, zaryadsiz, spin  
S = 1/2ga teng bo’lgan elementar zarradir 
-Proton va neytronlardan tashkil topgan bo’lib atom yadrosi shu zaryadlardan 
tuzilgan  
-yadro tarkibiga kiruvchi protonlar soni Z aniqlaydi, u Ze ga teng Z soni 
Mendeleev davriy jadvalidagi tartib nomerini ko’rsatadi 
-yadrodagi nuklonlar sonini, ya’ni proton va neytronlar yigindi sonini ko’rsatadi 
23.
 
Nuklon: 
-massasi elektron massasidan 1836,1 marta katta bo’lgan, elektr zaryadi esa 
elementar daraja e = 1,6*10
-19
kl spini esa S =1/2 ga teng bo’lgan musbat zaryadli 
turg’un elementar zarradir 
-massasi elektron massasidan 1838,6 olti marta katta bo’lgan, zaryadsiz, spin  
S =1/2ga teng bo’lgan elementar zarradir 
+Proton va  neytronlardan tashkil topgan bo’lib atom yadrosi shu zaryadlardan 
tuzilgan 
-yadro tarkibiga kiruvchi protonlar soni Z aniqlaydi, u Ze ga teng Z soni 
Mendeleev davriy jadvalidagi tartib nomerini  ko’rsatadi 
-yadrodagi nuklonlar sonini, ya’ni proton va neytronlar yig’indi sonini ko’rsatadi 
24.
 
yadro zaryadi: 
-massasi elektron massasidan 1836,1 marta katta bo’lgan, elektr zaryadi esa 
elementar daraja e = 1,6*10
-19 
kl spini esa S =1/2 ga teng bo’lgan musbat zaryadli 
turg’un elementar zarradir 

-massasi elektron massasidan 1838,6 olti marta  katta bo’lgan,  zaryadsiz, spin  
S = 1/2ga teng bo’lgan elementar zarradir 
-Proton va neytronlardan tashkil topgan bo’lib atom yadrosi shu zaryadlardan 
tuzilgan 
+yadro tarkibiga kiruvchi protonlar soni Z aniqlaydi, u Ze ga teng Z soni 
Mendeleev davriy jadvalidagi tartib nomerini ko’rsatadi 
-yadrodagi nuklonlar sonini, ya’ni proton va neytronlar yigindi sonini ko’rsatadi 
25.
 
yadroning massa soni A: 
-massasi elektron massasidan 1836,1 marta katta bo’lgan, elektr zaryadi esa 
elementar daraja e = 1,6*10
-19
kl spini esa S =1/2 ga teng bo’lgan musbat zaryadli  
turg’un elementar zarradir 
-massasi  elektron massasidan 1838,6 olti marta katta bo’lgan,  zaryadsiz, spin  
S = 1/2ga teng bo’lgan elementar zarradir 
-Proton va  neytronlardan tashkil topgan bo’lib atom yadrosi shu zaryadlardan 
tuzilgan 
-yadro tarkibiga kiruvchi protonlar soni Z aniqlaydi, u Ze ga teng Z soni 
Mendeleev davriy jadvalidagi tartib nomerini ko’rsatadi 
+yadrodagi nuklonlar sonini, ya’ni proton va neytronlar yig’indi sonini ko’rsatadi 
26.
 
yadroning neytronlar soni: 
-massasi eletron massasidan 1836,1 marta katta bo’lgan, elektr zaryadi esa 
elementar daraja e = 1,6*10
-19
kl  spini esa S =1/2 ga teng bo’lgan musbat zaryadli 
turg’un elementar zarradir 
-massasi elektron massasidan 1838,6 olti marta katta bo’lgan, zaryadsiz, spin  
S = 1/2ga teng bo’lgan elementar zarradir 
-Proton va neytronlardan tashkil topgan bo’lib atom yadrosi shu zaryadlardan 
tuzilgan -yadro tarkibiga kiruvchi protonlar soni Z aniqlaydi, u Ze ga teng Z soni 
Mendeleev davriy jadvalidagi tartib nomerini ko’rsatadi 
+N =A-Z ga teng 
27.
 
Izotoplar: 
+yadrodagi protonlar soni o’zgarmasdan qoladigan  yadrolar guruhi 
-yadrodagi neytronlar soni o’zgarmasdan qoladigan yadrolar guruhi 
-massa soni o’zgarmasdan qoladigan yadrolar guruhi 
28.
 
Izotonlar: 
-yadrodagi protonlar soni o’zgarmasdan qoladigan yadrolar guruhi 
+yadrodagi neytronlar soni o’zgarmasdan qoladigan yadrolar guruhi 
-massa soni o’zgarmasdan qoladigan yadrolar guruhi 
29.
 
Izobarlar: 
-yadrodagi protonlar soni o’zgarmasdan qoladigan yadrolar guruhi 
-yadrodagi neytronlar soni o’zgarmasdan qoladigan yadrolar guruhi 
+massa soni o’zgarmasdan qoladigan yadrolar guruhi 
30.
 
radioaktivlik: 
+yadroning o’z-o’zidan bir yoki bir necha zarralar chiqarish xodisasi 
-Radioaktiv yadrolarning o’zidan biror bir turdagi zarralarni chiqarib, boshqa yangi 
yadroga aylanish jarayoni 
-radioaktiv yemirilishga duchor bulayotgan yadrolar 

-radioaktiv yemirilishi natijasida xosil bo’lgan yadrolar 
31.
 
radioaktiv emirilish: 
-yadroning o’z-o’zidan bir yoki bir necha zarralar chiqarish xodisasi 
+Radioaktiv  yadrolarning o’zidan biror bir turdagi zarralarni chiqarib, boshqa 
yangi yadroga aylanish jarayoni 
-radioaktiv  yemirilishga duchor bulayotgan yadrolar 
-radioaktiv yemirilishi natijasida xosil bo’lgan yadrolar 
32.
 
birlamchi yoki ona yadro: 
-yadroning o’z-o’zidan bir eki bir necha zarralar chiqarish hodisasi 
-Radioaktiv yadrolarning o’zidan biror - bir turdagi zarralarni chiqarib, boshqa 
yangi yadroga aylanish jarayoni 
+radioaktiv yemirilishga duchor bo’layotgan yadrolar 
-radioaktiv yemirilishi natijasida xosil bo’lgan yadrolar 
33.
 
ikkilamchi yoki qiz yadro: 
-yadroning o’z-o’zidan bir yoki bir necha zarralar chiqarish hodisasi 
-Radioaktiv yadrolarning o’zidan biror bir turdagi zarralarni chiqarib, boshqa yangi 
yadroga aylanish jarayoni 
-radiaktiv yemirilishga duchor bo’layotgan yadrolar 
+radiaktiv yemirilishi natijasida xosil bo’lgan yadrolar 
34.
 
Radioaktiv yemirilish qonuni: 
+yemirilishga duchor bo’layotgan  radiaktiv yadrolar soni eksponensial qonun 
bo’yicha kamayadi 
-boshlangich yadrolar soni ikki marta kamayishi uchun ketgan vaqt 
-  radioaktiv emirilish doimiysiga teskari  proporsional bo’lgan kattalik 
- radioaktiv moddalarning birlik vaqt ichidagi emirilishlar soni 
35.
 
yarim yemirilish davri: 
-yemirilishga duchor bo’layotgan radioaktiv yadrolar soni ekspantatsiya qonun 
bo’yicha kamayadi 
+ boshlang’ich yadrolar soni ikki marta kamayishi uchun ketgan vaqt 
- radioaktiv yemirilish doimiysiga teskari proporsional bo’lgan kattalik 
36.
 
preparatning aktivligi: 
-yemirilishga duchor bo’layotgan radioaktiv yadrolar soni ekspantatsiya qonun 
bo’yicha kamayadi 
- boshlangich yadrolar soni ikki marta kamayishi uchun ketgan vaqt 
- radioaktiv yemirilish doimiysiga teskari proporsional bo’lgan kattalik 
 +radioaktiv moddalarning bir vaqt ichidagi yemirilishlar soni 
37.
 
α zarralarni yemirilish deb: 
+ ogir yadrolarning o’z-o’zidan α zarralarini chiqarish jarayoniga aytiladi 
- yadrolarning o’z-o’zidan  v+ yoki v - zarralarini chiqarish  jarayoniga aytiladi 
-yadroning ko’zg’algan holatidan o’z-o’zidan g kvantlari chiqarish jarayoniga 
aytiladi 
38.
 
γ -yemirilish deb: 
-og’ir yadrolarning o’z-o’zidan k zaryadlarini chiqarish jarayoniga aytiladi 
-yadrolarning o’z-o’zidan + yoki - zarralarini chiqarish jarayoniga aytiladi 

+ yadroning ko’zgalgan holatidan o’z-o’zidan kvantlari chiqarish jarayoniga 
aytiladi 
39.
 
β - yemirilish deb: 
-og’ir yadrolarning o’z-o’zidan k zaryadlarini chiqarish jarayoniga aytiladi. 
+yadrolarning o’z-o’zidan + yoki - zarralarini chiqarish jarayoniga aytiladi 
-yadroning qo’zg’algan holatidan o’z-o’zidan kvantlari chiqarish jarayoniga 
aytiladi 
40.
 
kuchli ta’sirlashuv-: 
+nuklonlar orasidagi mustaxkam boglanishni xosil qiladigan yadroviy kuchlar bu 
bog’lanish elementar zarralar (mezonlar) orqali namoyon bo’ladi 
-elektromagnit maydon orqali zaryadlangan zarralarga o’zaro ta’siri fotonlar orqali 
namoyon bo’ladi  
-bu ta’sirda boshqa foton xamma zarralar ishtirok etadi hamda elementar zarralar 
(bozonlar) orqali namoyon bo’ladi 
-jismlar orasidagi butun olam tortishish qonuni orqali tushuntiriladi Namoyon 
bo’lish ob’yekti topilmagan 
41.
 
elektromagnit ta’sirlashuv -: 
-nuklonlar orasidagi mustahkam bog’lanishni hosil qiladigan yadroviy kuchlar bu 
bog’lanish elementar zarralar (mezonlar) orqali namoyon bo’ladi 
+elektromagnit maydon orqali zaryadlangan zarralarga o’zaro ta’siri fotonlar orqali 
namoyon bo’ladi 
-bu ta’sirda boshqa foton hamma zarralar ishtirok etadi hamda elementar zarralar 
(bozonlar) orqali namoyon bo’ladi 
-jismlar orasidagi butun olam tortishish konuni orkali tushuntiriladi Namoyen 
bo’lish ob’ekti topilmagan 
42.
 
kuchsiz ta’sirlashuv -: 
-nuklonlar orasidagi mustaxkam bog’lanishni xosil qiladigan yadroviy kuchlar bu 
bog’lanish elementar zarralar (mezonlar) orqali namoyon bo’ladi 
-elektromagnit maydon orqali zaryadlangan zarralarga o’zaro ta’siri fotonlar orqali 
namoyon bo’ladi 
+bu ta’sirda boshqa foton hamma zarralar ishtirok etadi hamda elementar zarralar 
(bozonlar) orqali namoyon bo’ladi 
-jismlar orasidagi butun olam tortishish qonuni orqali tushuntiriladi. Namoyon 
bo’lish ob’ekti topilmagan 
43.
 
gravitatsion ta’sirlashuv -: 
-nuklonlar orasidagi mustaxkam bog’lanishni xosil qiladigan yadroviy kuchlar bu 
bog’lanish elementar zarralar (mezonlar) orqali namoyen bo’ladi 
-elektromagnit maydon orqali zaryadlangan zarralarga o’zaro ta’siri fotonlar orqali 
namoyon bo’ladi 
-bu ta’sirda boshqa foton hamma zarralar ishtirok etadi hamda elementar zarralar 
(bozonlar) orqali namoyon bo’ladi 
+jismlar orasidagi butun olam tortishish qonuni orqali tushuntiriladi Namoyon 
bo’lish ob’yekti topilmagan 
44.
 
elektron qobiq: 

+bir xil bosh kvant soni (n) ga, lekin boshqa kvant sonlari har xil bo’lgan 
elektronlar majmuasi 
-bir xil bosh kvant soni (n) ga va orbital kvant soni (l), lekin magnit kvant soni (m
l

har xil bo’lgan elektronlar majmuasi 
-atomda yoki kvant sistemasida to’rtta n,l,m,s bir xil kvant sonlariga ega bo’lgan 
ikkita elektron bitta elektron holtida bo’lishi mumkin emas 
45.
 
elektron qobiqchalar: 
-bir xil bosh kvant soni (n) ga, lekin boshqa kvant sonlari har xil bo’lgan 
elektronlar majmuasi 
+bir xil bosh kvant soni (n) ga va orbital kvant soni (l), lekin magnit kvant soni har 
xil bo’lgan elektronlar majmuasi 
-atomda yoki kvant sistemasida to’rtta n,l,m,s bir xil kvant sonlariga ega bo’lgan 
ikkita elektron, bitta elektron holatida bo’lishi mumkin emas 
46.
 
Pauli prinsipi -: 
-bir xil bosh kvant soni (n) ga, lekin boshqa kvant sonlari har xil bo’lgan 
elektronlar majmuasi 
-bir xil bosh kvant soni (n) ga va orbital kvant soni (l), lekin magnit kvant soni har 
xil bo’lgan elektronlar majmuasi 
+atomda yoki kvant sistemasida to’rtta n,l,m,s bir xil kvant sonlariga ega bo’lgan 
ikkita elektron, bitta elektron holatida bo’lishi mumkin emas 
47.
 
Elektr dipoli deb qiymatlari teng, ishoralari turli bir - biridan L masofada 
joylashgan ikkita  zaryaddan iborat sistemaga aytiladi Uning asosiy 
xarakteristikasi: 


Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling