B u X o r o d a V l a t u n IV e r s it e t I r a h im V o h id o V h u s n id d in es h o n q u lo V


Download 4.31 Mb.

bet53/71
Sana20.11.2017
Hajmi4.31 Mb.
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   71

Angakim,  madadkor  bo'lg'ay  bilik,

Jahon  shug'lidin  bori  chekkay  ilik»  (11,52 6 -52 7).

Hikm at  maqomidagi  bu  gaplar  Iskandaming  tUidan  aytilayotir.  U  

oddiygina  podshoh  emas,  deyarli  butun jahonni  o‘z  tasarrufiga  olgan 

hukmron.  U   m ol-u  dunyosi,  dur-u javohirotining  son-sanog‘i,  hisob- 

u  kitobini  bilmaydi.  Uning  diydalari  yer-u  suv  osti-usti  ajoyibotlariga 

to‘yib-to‘yib  boqdi.  U ch  yurtnirig  uch  sanamini  og'ushiga  olib,  aysh-

www.ziyouz.com kutubxonasi



ishrat ham surdi. Tobutdan qo‘lni, ochiq panjalari bilan chiqarib qo‘yish 

xalqimizda  qasam bilan baiobardir.  Qaysidir jiddiy  orzusi  ushalmagan 

insongina  bu  fano  dunyosidan  ochiq  ko'z  yoxud  qo'l  bilan  armonli 

ketadi.  Ulug‘  shoir bulami  biladi.  Kitobxon  yuragida shunday  shubha 

kechmasin  uchun  vasiyat  so'ngidagi  bayt  ilova  qilingan.  Darvoqe, 

aytilganlar Iskandaming armoni emas, o'ttiz uch yillik umr sabog'ining 

qaymog‘idir.  U —chaqiriq,  u—da’vat,  u—  ibrat,  u—jahongirdan  qolgan 

yodgorlik.  Zero,  hech bir boylik ma’naviy-m a’rifiy zahiraday bardavom 

emas. Alisher Navoiy «Xamsa»si ana shunday umumbashariy g‘oyalami 

badiiy ifoda etganligi bilan qimmatlidir.

Mavzuni  mustahkamlash  uchun  savollar

I .Xamsa  ijod  etish uchun  «Panj  ganj»ning  qanday xususiyatlari bu 

adabiy jamga  xos  bo'lgan  me’yor sifatida belgilandi?

2.Sharq xalqlari adabiyoti tarixida Shayx Nizomiyga izdoshlik qilish 

an’anasi  qanday yo'nalishlarda  davom  etdi?

3.Alisher  N avoiy  «Xamsa»si  va  uning  yaratilishi  tarixiga  doir 

nimalam i  bilasiz?

4.  “Hayrat  ul-abror”dan  keltirilgan  maqolat  va  hikoyatlarning 

mazmun-mohiyati,  g‘oyasi  nimalardan  iborat?

5. Ulug' shoir “Farhod va Shirin” dotonini ijod etarkan, uni yangicha 

tarhda yaratish  niyatini  qanday tamsillar vositasida badiiy ifoda  etgan? 

Xuddi  shu  holat  “Layli va  M ajnun”da qanday bayon etiladi?

6.  Alisher Navoiy  “Farhod va  Shirin”  dostonida ulug‘  salaflarining 

ijodiy tajribasiga qanday munosabat bildiradi?  Ulaming  Xusrav,  Shirin 

va  Farhod muhabbati mojarolaridan bahs etuvchi dostonlari xususidagi 

turkiy  xamsa  ijodkorining  e’tirozlari  nimalardan  iborat?

7.  ’’Fadhod  va  Shirin”  dostonidagi  yetakchi  obrazlammg  ram ziy- 

majoziy  xususiyatlarini  izohlang.

8.  Layli  va  Majnun  dardchil  ishqiy-saiguzasht  mavzuining  tarixiy 

asosi va tadrijiy takomili xususida nimalam i bilasiz?

9.  Dostondagi  («Layli  va  Majnun»dagi)  tun  va  tush  lavhalarining 

o'ziga xos xususiyatlari haqida so'zlang.

10. Layli va Maponlaming pok sevgisi haqidagi mushohadalaringizni bayon 

eting. Majnunning Ka’ba ziyorati tafsilotlari lavhasini sharhlashga harakat qiling.

I I .   Shoh  Bahromning  ishqiy  sarguzashtlari  mavzuining  tarixi  va 

tadrijiy takomili  haqida gapirib  bering.

12.  “Sab’ai sayyor”dostonining Shoh Bahrom ishqiy saiguzashtlariga

www.ziyouz.com kutubxonasi



bag'ishlangan  shu  mavzudagi  boshqa  asarlardan  jiddiy  farqlanuvchi 

jihatlari  nimalarda namoyon bo'ladi?

13.  Dostondagi  (“Sab’ai  sayyor”dagi)  hukmdorlar  obraziga  oid 

fikrlaringizni  bayon  eting.

14.  Dostondagi  hikoyatlar,  qasrlaming  ranglari  bilan  qoliplovchi 

hikoyatning  qanday  bog'liqlik jihatlari  mavjud?

15.  Shoh  Bahrom  obrazi  «Xamsa»  tarkibidagi  Farhod  va  Majnun 

obrazlaridan qaysi jihatlariga ko'ra farqlanadi?  Shoir “Sab’ai sayyor”da 

oshiqlik va shohlik haqidagi  qanday falsafiy qarashlarini bayon  etadi?

16.  “Sab’ai sayyor” dostonidagi tush lavhasining ijtimoiy ahamiyati 

nimalardan  iborat?

17.  Iskandar  haqidagi  afsona  va  rivoyatlaming  keng  tarqalishini 

qadimgi  tarixchilar  qanday  izohlashadi?

18.  “Saddiy  Iskandariy”ning  nomlanishida  qanday  majoziy  ma’no 

mujassam?  U n i  boshqa  dostonlar  nomlari  bilan  qiyosiy  izohlashga 

harakat  qiling.

19. “Iskandar va gadolikni ixtiyor etgan shahzoda muloqoti”da qanday 

umumbashariy  muammolar  xususida  fikr  yuritiladi?

20.  Iskandaming adolatli shoh ekanligi dostondagi qaysi lavhalarda 

o'z  ifodasini  topgan?  Ulug' jahongir vasiyatining  mohiyati  nimalardan 

iborat?

Mavzuga  oid  tayanch  tushunchalar

«Panj  ganj»ga  to'la javobiya  yozgan  shoirlar.  «Panj  ganj»ning  ayrim 

dostonlariga javob yozgan  shoirlar.  «Panj  ganj»  dostonlarini  erkin—ijodiy 

tarjima qilgan shoirlar.  Ibrohim Adham va Robiai Adviya. Shoh G 'cziy  va 

zoU zar.  Hotami Toyi va o'tinchi chol.  No'shiravoni odil.  Farhod.  Shirin. 

C hin  xoqoni.  Mulkoro.  Moniy,  Boniy,  Qoran.  Ajdarho,  Axriman  dev, 

«temir paykar».  Suhaylo.  Xizr alayhis-salom.  Suqrot.  Mehinbonu.  Xusrav 

Parvez. Buzrug Ummid. Makkora zol. Sheruya. Bahrom. Layli. Majnun. Hay 

va Bani Omir qabilasi boshliqlari.  Ibn Salom. Navfal. Zaydi zahhob. Shoh 

Bahrom. Dilorom. Jasratxon Fanux. Axiy. Sa’d. Juna. Mas’ud. Mallu. Jaypur 

Mehr. Suhayl. Navdar. No'mon. Jobir. Muqbil. Mudbir. Faylaqus. Iskandar. 

Arasta Doro. Bonu. Ravshanak Mehrinoz. Lo'baynti chin. Manjaniq. Usturiob.

Adabiyotlar

1. 

A lish e r  N a v o iy .  M ukam m al  asarlar  to 'p la m i.  7 - 1 1 -  

tomlar.Toshkent: «Fan»  1991-1993.  (Izoh:  Ushbu manbalarga murojaat

www.ziyouz.com kutubxonasi



etilganda,  qavs  ichida jild i  va  sahifasini  ko‘rsatish bilan  kifoyalanildi).

2. 

Abduqodirov A.  Tasaw uf istilohlarining  qisqacha  izohli  lug'ati. 

X o ‘jan d-1997,  96-bet.

3.  Alisher  Navoiyning  adabiy  mahorati  masalalari.  Maqolalar 

to'plami.  Toshkent:  «Fan»,  1993.

4. Alisher Navoiy «Xamsa»si  (maqolalar to'plami). Tadqiqotlar. 

Toshkent:  «Fan»,  1986,  144-bet.

5. 

Axmedov  T .  Alisher  Navoiyning  «Layli  va  Majnun»  dostoni. 

Toshkent:  «Fan»,  1970.

6. 

Valixo'jayev  B.  Mumtoz  siymolar.  Toshkent:  A .  Qodiriy 

nomidagi  xalq  merosi  nashriyoti,  2003,  129 -18 5  betlar.

7. 

Vohidov  R .,  Mahmudov  M .  M a’naviyat  -   kom illik  saodati. 

Toshkent:  «M a’naviyat»,  1997.

8. Vohidov R ,  Mahmudov M .  Iymon — qalb gavhari. Toshkent: 

«M a’naviyat»,  1999.

9.  Mallayev  N .  Alisher  Navoiy  va  xalq  ijodiyoti.  G '.G 'u lo m  

nomidagi A SN .  Toshkentl974.

10. Erkinov S. Navoiy «Farhod va Shirin» va uning qiyosiy tahlili. 

Toshkent:  «Fan»,  1971.  Yana  «Farhod»ning  vorislari  va  «Shirinning» 

izdoshlari.  «Fan  va  turmush»,  1976,  8-son,  10 -11-b etlar.

11. Polyakova E.  Bir sevgi fojiasi. «Guliston».  1976,7-son, 28-bet.

12. Qayumova A. «Hayrat ul-abror» talqini. Toshkent: G '.G 'ulom  

nomidagi A S N .,  1977; Yana «Farhod va Shirin» sirlari. Toshkent-1979; 

Yana «Ishq vodiysi chechaklari» Toshkent:  G ‘.G ‘ulom nomidagi A SN ., 

1985,  256-bet.

13.  Hayitmetov A . Temuriylar davri o'zbek adabiyoti. Toshkent: 

«Fan»,  1996.

14. 

Hasanov  S.  Navoiyning  у yetti  tuhfasi.  Toshkent:  G ‘.  G ‘ulom 

nomidagi  nashriyot—matbaa  birlashmasi,  1991.

www.ziyouz.com kutubxonasi



X   -   BO B

“L IS O N   U T -T A Y R ”  F A L S A F IY   M A SA L  D O S TO N

“Lisonut  tayr”(“Qush  tili”)  Alisher  Navoiy  hayotining  so‘nggi 

yillarida  ijod  etilgan  falsafiy,  ilohiy-irfoniy,  axloqiy-ta’lim iy  doston 

b o 'lib ,  unda  H aq,  Borliq  va  Inson  munosabatlariga  doir  ulug* 

mutafakkiming  teran  mushohadalari  badiiy  in’ikosini  topgan.  Shoir 

asarning  hamd  bobida  Tangri  taoloning  buyuk  yaratuvchanlik 

xususiyatlarini  vasf  qilar  ekan,  Allohning  butun  olam ni  vujudga 

keltirishdan  ko‘zlagan  maqsadi  Inson  ekanligini  quyidagi  satrlarida 

badiiylashtiradi:

Ofarinisbdin  qilib  inson  g‘araz 

Oni  aylab  xalq  ichinda  beavaz 

Ko‘ngIin  oning  maxzani  irfon  qilib,

Ul  tilism  ichra  o‘zin  pinhon  qilib  (12 ,  9).

Ulug*  shoir  dunyoqarashiga  ko‘ra,  Allohning  olamni  yaratishdan 

maqsadi  inson  bo‘lgani bois  uni  butun yaratiqlar orasida beevaz,  ya’ni 

tengsiz  qilib  vujudga  keltirdi.  Odamning  ko'nglini  irfon-tafakkur bilan 

olamni  anglash  xazinasiga  aylantiigan  buyuk  Tangri  o'zini  mana  shu 

ko'ngil  tilsim i  ichra  yashirdi.  Demak,  inson  ulug'  Yaratuvchini  o'z 

ko'nglidan  izlamog'i,  ishq  o'ti,  dard  kuli  bilan  poklanib  shaffof holga 

kelgan  ko‘ngil  ko‘zgusida  jilvalangan  Alloh  jam olini  ko‘rish  baxtiga 

muyassar bo‘lmog'i  lozim.  Buning  uchun  riyozat bosqichlaridan sabot 

va  matonat  bilan  o'tib,  ma’naviy  kom illik  rutbasiga  ko'tarilish  talab 

etiladi. Yuksak badiiy salohiyat sohibi bo'lgan Alisher Navoiy olamdagi 

eng oliy mavjudot sanalgan insonga ilohiy ne’mat sifatida in ’om etilgan 

ong, shuur va fflcrlash qobiliyati ilm  bilan uning ko'nglini yanada ma’nan 

boyitishni,  natijada  Alloh  sifatlarini  o'zida  mujassam  qila  boshlagan 

ko'ngil  bilan  Yaratuvchi  orasida  ruhan  birlik  hosil  bo'lishini  qushlar 

tilidan  majoziy  tasvirlaydi.  Sharq  xalqlari  adabiyotida  mavjud  bo'lgan 

bunday adabiy tajriba Alisher Navoiyni maktab ostonasiga endi  qadam 

qo'ygan davrfaridanoq o'ziga oshufta qilgan edi. Ulug' shoir hijriy qamariy 

hisob  bilan  60  yoshga  to'lganida,  ana  shu  ruhda  yozilgan  Shayx 

Fariduddin  Attorning  “Mantiq  ut—tayr”  dostonini  bolalik  davridayoq 

yod  olganini  e’tirof etadi  (12 ,  293—297).

Fors-tojik adabiyotining yirik namoyandasi Fariduddin Attor  114 8 - 

1 1 5 1 -  yillar orasida  Nishopur yaqinidagi  Kadkana  qishlog'ida tavallud

www.ziyouz.com kutubxonasi



topgan.  Uning  asl  nomi  Muhammad bo'lib,  shoir otasi Abubakr binni 

Ibrohimdan meros qolgan attorlik do'konida faoliyat ko'rsatgan va tabiblik 

bilan  shug'ullangan.  Fariduddin  Attor  juda  ko'plab  ilohiy  —irfoniy 

mohiyat  kasb  etuvchi  asarlar  hamda  bir  qator  g'azal  va  qasidalar 

mualMdir.  Manbalarda shoirning  1219 -1221-yilard a vafot etganligi qayd 

etiladi.

Alisher  Navoiy  “Lisonut  tayr”da  Fariduddin  Attorning  vahdat 

(Alloh  bilan  birlashish)  sirlari  tavsiriga  bag'ishlangan  nazm  va  nasrda 

ijod  etilgan  adabiy  merosini  juda  yuksak  baholaydi.  Shoir  olamdagi 

dengiz  va  konlarda  bor  narsalar Attor do'konida  (ijodida)  ham  yuzlab 

m avjudligini  e’tirof  etadi.  Eng  m uhim i,  “M antiq  ut-tayr”m uallifi 

asarlarida  insonni  tubanlik  botqog'idan  poklovchi  g'oyalar  o'zining 

badiiy  ifodasini  topgan:

Odami  tab’ini jahl  aylab  zalil,

H ar  yamon  axloqdin  qilsa  alii.

Bo'lg'oli  zoyil  har  andoq  illati,

B u  do‘kon  ichra  muhayyo  sharbati  (12 ,  28).

Alisher  N avoiy  dostondagi  ulug'  salafiga  bag'ishlangan  bobda 

Fariduddin  Attorning  “Musibatnoma”si  ko'ngilga  tushgan  musibatga 

taskin  berishi,  “Ilohiynoma”si  ilohiy  sirlaming  tugal  sharhi  ekanligi, 

“Ushturnom a”  (“Tuyanom a”)sida  har  xil  nozik  m a’nolar  go'yo 

nortuyalar  kabi  tizib  qo'yilganligi,  “Lujjai  hiloj  ”(“U m r  bulog'i”) 

asaridagi  ma’no  durlarining  har  birining  qiymati  butun  bir  mamlakat 

xirojiga tengligini bayon  etadi.  Shuningdek,  shoirning qasida,  g'azal va 

ruboiylariga yuksak baho  beradi  hamda  “Nasr ila chun tazkira  mavjud 

etib,  Avliyo  arvohini  xushnud  etib”  baytida  Fariduddin  Attorning 

’’Tazkirat  ul  —avliyo”  asarini  nazarda tutadi.  Alisher Navoiy shoiming 

nom lari  keltirilgan  asarlari  qanchalik  tahsinga  sazovor  bo'lsa, 

uning” M antiq  ut  -tayr”dostoni  ham  shunchalik  e’zozga  arzigulik 

ekanligini  ta’kidlaydi  va  Shayx  ruhidan  madad  olib  shu  yo'sinda  asar 

yozish  niyatini  bayon  qiladi.

“Lison ut-tayr”dostonining xos xususiyatlari haqida ko'pgina olimlar, 

jum ladan,  E.E.B ertels,  V .Zo hidov,  N .M allayev,  B.Valixo'jayev  , 

A.Hayitmetov,  Sh.Sharipov,  N .Kom ilov,  R.Vohidov,  H .N e ’matov, 

M .M ahm udov,  I.H aqqul,  S.O lim   kabilar  ilm iy  tadqiqotlarida  o'z 

munosabatlarini  bildirishgan.  Asarni  eski  o'zbek  yozuvidagi  dastlabki 

tanqidiy  matn  holidagi  nashri  (Toshkent:”Fan ,” 1965)  Sharofiddin

www.ziyouz.com kutubxonasi



Eshonxo'jayev tomonidan  amalga  oshirildi.  K ril yozuvimizdagi  nashri 

(Alisher  Navoiy.  Asarlar.  15-tom lik,  11-to m ,  T :”Fan ,” 1965)  ham 

Sh.Eshonxo'jayev sa’y—harakatlari bilan chop etildi.  0 ‘lkamizda m illiy 

istiqlol shabadalari esa boshlagan davrlarda “Lisonut tayr”ga munosabat 

ancha o'zgardi. Adabiyotshunos V.Rahmonov asaming asl matnini (ilmiy 

tanqidiy  nashr asosida)  “O'zbek  adabiyoti  bo'stoni”  rukni  ostida  keng 

o 'q u v ch ila r  om m asiga  taqdim   etdi.  U nda  o lim   “ K o 'n g illa r 

ham rozi”nomli  so'zboshisi  bilan  ishtirok  etib,  dostonning  nashri, 

o'rganilishi tarixi haqida teran mulohazalarini bayon etdi. Alisher Navoiy 

“Mukammal asarlar to'plami”(20-tomlik)ning  12-jild i “Lisonut tayr”ga 

bag'ishlangan  bo'lib,  uni  ham  sharh-u  izohlar bilan  Sh.Eshonxo'jayev 

nashrga  tayyorladi  (Toshkent:”Fan ,” 1996).

“Lisonut  tayr”  193  kichik bobdan tarkib topgan bo'lib,  dostonning 

13  bobi  an’anaviy  muqaddimani  tashkil  etadi.  Unda  hamd,  munojot, 

n a’t,  chahoryorlar:  Abu  Bakr  Siddiq  ,  U m ari  Foruq,  Usm on 

Zunnurayn,  Hazrati  Aliga  bag'ishlov  va  hikoyatlar  hamda  Shayx 

Fariduddin  Attor  madhiga  o'rin  berilgan.  Asaming  asosiy  voqealar 

tizim i  14-bobdan boshlanadi.  Kunlaming birida guliston, dengiz, o'rmon 

va sahro qushlari o'z gumhlari bilan bir yerga jam  bo'lib majlis qiladilar. 

Ular  muhabbat  bilan  kuy  kuylab,  yana  osmonga  parvoz  qilmoqchi 

edilar.  Chunki bu bazmda ulaming o'rinlari belgilangan emasdi-da.  Shu 

bois qushlar orasida nizo chiqdi.  Bu kelishmovchilikning sababi tojdorlar 

poygohda  qoUb,  tojsiz  qushlar  to'rga  chiqib  o'mashgani,  hunarlilar 

o'm ini  hunarsizlar  egallab  olgani  va  to'rdagilar  quyida  joylashgan 

qushlarga  nopisandona  munosabat  ko'rsatganlari  bo'ldi.  U lar  sodir 

bo'lgan  bunday  mojaroni  qizg'in  muhokama  qildilar  hamda  insof-u 

diyonatli,  yaxshi  tartib  o'mata  oladigan  va  adolatli  podshoga  muhtoj 

ekanliklarini  ma’lum   qildilar.  Qushlar  orasidagi  g'avg'o-to'polon  va 

uning  muhokamasi  ishtirokchisi  bo'lgan  Hudhud  (Popishak)  aql 

nuridan bahramand,  boshini to'g'ri  yo'l  ko'rsatuvchi  toj  bezab  tuigan, 

sharaf-u izzati  yuksak qush edi.  U   shoh  izlab,  uni topa  olmay,  hayron 

bo'lib  tuigan  qanotli jonivorlar  davrasiga  devonavor  kirib  Qof tog'ida 

yashovchi  Anqo,  butun  olamda  Sim uig'  nomi  bilan  shuhrat  topgan 

zoti  oliy  qush  haqida  so'zlaydi:

Borcha  olam  qushlarig'a  shoh  ul,

Holingizdm  mo‘-bamo‘  ogoh  ul.

U l  yoqin  sizga-u  siz  ondin  yiroq,

www.ziyouz.com kutubxonasi



Vasl  anga  oyin,  vale  sizga-  firoq.

H a r  panda  yuz  tuman  rangi  ajib,

Lek  bar  rangida  yuz  naqshi  g‘arib,

Naqsh-u  rangidin  xirad  ogoh  yo‘q,

G ‘ofil  erkonga  xirad  ikroh  yo‘q.

Kim   xirad  idrokidin  aizundur  ul,

Mundin  idrokig‘a  topmas  aql  yo‘1.

S iz  tusbub  ul  shohdin  bebad  baid,

U l  yoqinroq  sizga  min  hablil  varid.

H a r  kishi  bo'lsa  tirik  ondin  yiroq,

U l  tiriklikdin  о‘lum  ko'p  yaxshiroq  (12,  33).

Qushlar  H udhudning  so‘zlaridan  shodlanib,  Sim urg‘  haqida 

surishtira  boshlaydilar.  Shunda  Hudhud  Simuig'dan  ba’zi  nishonalar 

so‘zlaydi.  K eyin uning  tunda  C hin  shahri  uzra  parvoz  etgani,  Sim uig‘ 

parvozidan  butun  shahar  yorishib,  xalq  beshuur  bo‘lib  qolgani, 

podshoh  qush  qanot  qoqqanida,  bir  pari  yerga  tushib  bu  par  butun 

Chin  mamlakatini  hasham-bezakka  o‘rab  yuborganini  bayon  qiladi. 

Simuig‘  haqida  afsona  eshitgan  qushlar tabiatida shavq o‘ti  alangalana 

boshlaydi  va  ular  bunday  shohdan  ayri  yashash  mumkin  emasligini 

tushunib  yetishadi.  Hudhud  qushlami  Sim uig‘ni  izlashga  taig‘ib  etadi 

va  To‘ti,  Tovus,  Bulbul,  Qumri,  Kaklik,  Tazarv  (Tustovuq),  Durroj 

(Qirg‘ovul),  Shohboz  (Lochin),  Shunqorga  alohida-alohida  murojaat 

qilib,  ulam i  Sim uig1  vasliga  erishishga  chorlaydi.

Hudhud qushlami ishq sirlaridan voqif qildi.  U  vasl va hijron haqida 

so‘zladi.  Qushlarga o ‘zlarining  hijronda  qolganliklari  malol  kelib,  ular 

vasl haqida shirin xayolga bcrildilar. Qanotli jonivorlar bu yo‘lda qanchalik 

mashaqqat-u  azob  bo‘lmasin,  barchasiga  bardosh  berib  shoh  oldiga 

borishga qaror qilishdi. Qushlar keng samo uzra parvoz qilib ulug‘ maqsad 

yo‘lida  qanot  qoqa  boshlaydilar.  Bir  necha  kun  ko‘kda  katta jam oani 

tashkil etib,  ko‘ngildagi ezgu niyatga yetish ilinji bilan harakatlanayotgan 

qushlar  bir  sahrodan  uchib  o'tishadi.  Y o ‘lda juda  ko‘p  qiyinchiliklar, 

ranj-u  alam lar  ularga  yuzlanadi.  Odatiy  hayot  tarzining  o‘zgarishi 

qushlami toliqtiradi.  Ular o‘zlari nochor ahvolda ekanliklarini Hudhudga 

bildiradilar.  Hudhud  qushlami to‘plab bir vodiyga  qo‘nadi  va  ulaming 

arz-dodlarini  tinglaydi.  Qushlar  birin-ketin  maqsadning  ulug'ligi, 

yo‘lning  sermashaqqatligi-yu,  o‘zlarining  ojiz-u  notavonliklarini  vaj 

qilib  o‘z  uzrlarini  bayon  qiladilar.  Ba’zilari  o'zlarini  shoh bilib  boshqa

www.ziyouz.com kutubxonasi



shoh izlashga ehtiyoj yo'qligini ham ro‘kach qilishadi.  Shunda Hudhud 

To ‘tiga  hiylagarlikni  kasb  qilgan yashil chakmon kiygan kishi,  Tovusga 

masxaraboz hindu,  Bulbulga shohga oshiq bo‘lgan gado, Qumriga uquvsiz 

bog'bon,  Kabutaiga  ishyoqmas,  tanbal  kishi,  Tog‘  kakligiga  tolei  past 

qallob  kishi,  Tazarvga  Muqbil  va  Mudbir,  Qarchig‘ayga  bir  tog‘lik 

odamning sayyoh yuigan ayiqni qo‘lga o'igatishi,  Shunqoiga bir podsho 

bazmida  o‘zini  bo‘yra  shohi  deb  e’lon  qilgan  masqaraboz;  Burgutga 

hunarsizlikda yagona bo‘lgan zo‘r pahlavon  qismati,  K uf (Boyo‘g‘li)ga 

ganj  umidida jonidan  ayrilgan  telba,  Humoyga  savdogaming  arzimas 

besh-o‘n dirhami evaziga dengiz tubidan sadaf izlovchi g‘awos, 0 ‘rdakka 

Makka atrofmi suvda bir necha bor aylanib pulga hirs qo'ygani bois haj 

farzini ado etmay dengizga g‘arq bo‘lgan savdogar haqidagi hikoyatlarni 

so‘zlaydi.  Bu  hikoyatlar  uzrini  bayon  etgan  qushlaming  tabiatidagi 

noqisliklar bilan uyg‘unligi, ayni choqda ularda inson tabiatidagi illatlar 

keskin  tanqid  ostiga  olinganligi  bilan  muhim  ahamiyat  kasb  etadi. 

Hudhud  majlis  nihoyasida  Tovuqning  uzrini  tinglaydi.  U   Yaratuvchi 

tomonidan  Toquqqa  bir  yerda  muqim  yashash  hukm  qilinganligini 

bahona qiladi.  Dostonda shu o'rinda Hudhud tilidan quyidagi ibratomuz 

fikrlar  baytlar  bag'riga  singdiriladi:

Bor  oningdek  qushki  ochmay  bol-u  par,

Sidra  shohi  ustida  aylar  maqar  .

Keldi  xilvatgohi  oning  anjuman,

Sayr  etar  lekin  yen  doim vatan.

Arsh  parvoz  o‘ldi-yu  sidranishin,


Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   71


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling