SPEKTRALNE SERIJE ATOMA VODONIKA Balmer je analizirajući ra-stojanja medju linijama spektra, pokazao da se talasne dužine četiri spektr-alne linije atoma vodonika iz vidljivog dela spektra mogu prikazati empirijskom formilom
1.BOROV KVANTNI POSTULAT
2.BOROV KVANTNI POSTULAT Pri apsorpciji ili emisiji elektromagnetnih talasa atom u celini prelazi iz jednog u drugo stacionarno stanje, pri čemu za razliku energija atoma u tim stanjima važi
Koristeći: Koristeći: pravilo za kvantovanje kružnih orbita jednakost intenziteta Kulo-nove i centrifuglane sile
Vrednosti rastojanja, brzine i energije elektrona u n-tom energijskom stanju atoma vodonika
FRANK-HERCOV EKSPERIMENT Zanimljivo je da su Frank i Herc eksperimentalno registrovali diskretnost u spektru i to objavili u svom radu iz 1914. g., a da to nisu povezali sa Borovim rezu-ltatima objavljenim 1913. g., na šta je Bor reagovao i 1915. g. povezao ove eksperimente i svoju teoriju, a Frank i Herc za to dobili 1925. g. Nobelovu nagradu
Astronom Pikering je 1897. godine otkrio u spektru zvezde ( Puppis) spektralnu seriju, koja je veoma podsećala na Balmerovu seriju Ridberg je pokazao da se ova serija može da predstavi Balmerovom formulom Ova serija je dobijena u laboratoriji tek kada je vodoniku dodat helijum, što je navelo Bora da zaključi da Pikeringova serija uopšte ne pripada vodoniku već jonizovanom helijumu
Zomerfeld razmatra kretanje elektrona po eliptičnim putanjama u polju jezgra–ana-logno kretanju planeta u gravitacionom polju Sunca Bor i Zomerfeld su proširili i genera-lizovali kvantne uslove na sve vrste impulsa - za ovaj slučaj postoje dva kvantna uslova
Moguće vrednosti za energiju su Moguće vrednosti za energiju su Moguće vrednosti za veliku i malu poluosu elipse: i
Zomerfeld je ukazao na relativi-stičku promenu mase elektrona na eliptičnim putanjama Zomerfeld je ukazao na relativi-stičku promenu mase elektrona na eliptičnim putanjama Promene mase elektrona u toku jednog perioda dovode do prece-sije ravni putanje usled čega se, umesto kretanja po elipsi u ravni, elektron kreće u prostoru
NEDOSTACI BOROVE TEORIJE Iako Borova kvantna teorija predstavlja veoma krupan korak u razvoju atomske fizike ona se odlikuje i raznim teškoćama, nedostacima i protivurečnostima: Glavni temelji teorije medjusobno se isključuju - klasična i polukvantna fizika Zabrana zračenja energije kada se naele-ktrisana čestica ubrzava Teorija ne daje nikakve metode za izraču-navanje verovatnoće prelaza iz jednog kvantnog stanja u drugo Nemogućnost objašnjenja spektra složenih atoma
KVANTNO-MEHANIČKI MODEL ATOMA
POTENCIJAL VODONIKOVOG JEZGRA Atom vodonika može da se predstavi potencijalnom ja-mom beskonačne dubine koja se dobija rotacijom krive potencijalne energije U oko ose E koja prolazi kroz jezgro Elektron koji se kreće po svojoj orbitali u atomu vodo-nika je energetski zarobljen u kvantnoj (potencijalnoj) jami jezgra
RADIJALNA ŠREDINGEROVA JEDNAČINA Ervin Šredinger kombinuje Hajzenbergov princip neodre-đenosti i De Brolijevu teoriju dualizma i postavlja svoju čuvenu talasnu jednačinu elektrona:
TALASNA FUNKCIJA ZA ATOM VODONIKA Rešenja radijalne Šredingerove jednačine za atom vodonika su normirane talasne funkcije stanja, za koje je uveden termin ORBITALA, a koje zavise od tri kvantna broja n – glavni kvantni broj (n=1,2,3,...) l – orbitalni kvantni broj (l=0,1,2,...,n-1) m – magnetni kvantni broj (m=-l,-l+1,...,0,...,l-1,l)
FIZIČKI SMISAO BOROVIH ORBITA Verovatnoća nalaženja čestice na sferi poluprečnika r je
Izloženi prikaz atoma vodonika ne sadrži podatke o relativestičkom efektu i o spinu elektrona Izloženi prikaz atoma vodonika ne sadrži podatke o relativestičkom efektu i o spinu elektrona Uključivanje ovih efekata u formiranje svojstvene funkcije stanja i svojstvene energije uradjeno je u Dirakovoj jedna-čini relativističke kvantne mehanike koja se može smatrati uopštenjem Šredingerove jednačine
Do'stlaringiz bilan baham: |