Chizmachilik

G u r u h la r
sh ifr i
S ta n d a r tla r   b o 'lim i
S ta n d a r tla r  g u r u h la r in in g   n o m la ri
0
O 'z D S t 2.001
A so s iy  q o id a la r
1
O 'z D S t 2 .1 0 0   d an 
O 'z D S t  2 .1 9 9   g a ch a
U m u m iy  q o id a la r
www.ziyouz.com kutubxonasi

2
O 'z D S t   2.2 0 1   dan 
O 'z D S t  2 .2 9 9  g a ch a
K o n stru k to rlik   h u jja tla rid a   b u y u m la r  k la ssifik a tsiy a si 
v a   b e lg ila ri
3
O 'z D S t  2.3 0 1   dan 
O 'z D S t  2 .3 9 9  g a c h a
C h iz m a la rn i  ch iz ish   b o 'y i c h a  u m u m iy  q o id a la r
4
O 'z D S t  2 .4 0 1   dan 
O 'z D S t  2 .4 9 9   g a ch a
M a s h in a so z lik  v a  a sb o b s o z lik   c h iz m ala rin i  b a ja rish  
q o id a la ri
5
O 'z D S t   2.501  dan 
O 'z D S t  2 .5 9 9   g a ch a
K o n stru k to rlik  h u jja tla rin i  h iso b g a  o lish ,  saq la sh , 
d u b lik a tla rin i  o lish ,  o 'z g a ris h la r  k iritish   q o id a la ri
6
O 'z D S t  2.6 0 1   dan 
O 'z D S t 2 .6 9 9  g a c h a
E k s p lu a ta tsio n   v a  t a ’m irla s h  h u jja tla rin i  b a ja rish  
q o id a la rin i
7
O 'z D S t  2.7 0 1   dan 
O 'z D S t  2 .7 9 9   g a ch a
S x e m a la rn i  b a ja rish   q o id a la ri  v a  sx e m a la rd a  
q o 'lla n ila d ig a n   g ra fik   b e lg ila r
8
O 'z D S t  2 .8 0 1   dan 
O 'z D S t  2 .8 9 9   g a ch a
Q u rilish   v a  k e m a so z lik   h u jja tla rin i  b a ja rish   q o id a la ri
9
O 'z D S t  2.9 0 1   d an 
O 'z D S t 2 .9 9 9   g a c h a
Q o lg a n   sta n d a rtla r
0 ‘zDSt — 0 ‘zbekiston davlat standartining belgisi (indeksi)
2 
-  0 ‘z K HYT  standartining klassi
0 
-  Standart guruhining klassifikatsiya shifri
01 
-  Guruhdagi  standartning tartib  raqami 
2003 
-  Standart ro'yxatga olingan yil
0 ‘zKHYT standartning belgilanishiga misol:  0 ‘zDSt 2.001:2003
Tayanch so'z:  O'zDSt,  KHYaT,  klassifikatsiya
Takrorlash  uchun savollar.
1 
D a v la t s ta n d a rt (Г О С Т )  lari.
2 
S ta n d a rtla rn in g  v a z ifa si  n im a d a n   ib o rat?
3 
K H Y a T   n im a n i  a n g la ta d i?
12
www.ziyouz.com kutubxonasi

1.3-§.  F orm atter
0 ‘zDSt  2.301:2003 
ko‘rsatmasiga  binoan  hamma  chizmalar 
ma’lum 
formatdagi  qog'ozga chiziladi.  Standart asosiy beshta -  A4,  АЗ, A2.  A l  va AO (1.3.1- 
chizma)  formatlarni  tasdiqlagan.  Barcha  formatlar  uchun  o ‘lcham  birligi  sifatida 
o ‘lchamlari  210x297  mm  bo‘Igan  A4  format  qabul  qilingan.  Qolgan  formatlar  A4 
ning  bir tomonini  ikkiga,  ikkala tomonini  ham  ikkiga va  hokazo  k o ‘paytirishdan hosil 
qilinadi.
Tixish  uchun tesh in la r
1.3.1-chizma
Chizma  formati  ramkasi  va  asosiy  yozuvi.  0 ‘zDSt  2.104:2003  ko‘rsatmasiga 
muvofiq  mashinasozlik  ishlab  chiqarish  chizmalarida  asosiy  yozuvlar chizma  qog‘oz 
ramkasining  pastki  o ‘ng tomoni  burchagida joylashtiriladi.  Asosiy yozuvga  chizmada 
tasvirlangan  jism ning  nomi,  kim  tomonidan  chizilgan,  qachon  chizilgan,  kim 
tomonidan  tekshirilgan  va  qabul  qilinadi,  chizilgan  jism ning  materiali,  mashtabi 
kabilar yoziladi.
Chizmani  albom  yoki  kitob  qilib  tikish  maqsadida  uning  ramkasi  chizma 
qog‘ozining  chap  tomonidan  20  mm,  qolgan  uchala  tomonidan  5  mm  dan  joy 
qoldiriladi  (1.3.1-chizma).  1.3.2-a  chizmada  o ‘quv  chizmasining  asosiy  yozuvining
13
www.ziyouz.com kutubxonasi

shakli  va  oMchamlari  ko'rsatilgan.  1.3.2-b  chizmada  asosiy  yozuvining  grafalarini 
yozib toMdirish  berilgan.
r e s
17
. 
2 3
i s
Ю
7 0
5 0
$
4
/3
/7
18
I
_  
50
о
ML  Gl  002. 015.  005
b o
'
lt
O te r Matsa Masiftf..
0
-
/•
/
Cnucti
Cnoriyav
fpKSt>k
H sn p n w
Q.Qi&i ismnw
L f s t - J  \(?sttar-;2
Pol a t  5 5  &
TDPU
3  
.A"
g v r /jft
b
1.3.2-chizma
Tayanch s o ‘z: form at,  chizma qog'ozi,  asosiyyozuv o'rni
Takrorlash  uchun savollar.
1.  A s o s iy  c h iz m a   fo rm atlari.
2.  C h iz m a la rn in g   q o 's h im c h a  fo rm atlari.
3.  C h iz m a  q o g 'o z i  q a y  h o la td a   ish g a  ta y y o r  b o 'la d i?
1.4-§.  C h iziq   turlari
Har  qanday  chizm a  shartli  tasvir  hisoblanadi  va  u  turli  y o ‘g ‘onlikdagi 
chiziqlardan  foydalanib chiziladi.
0 ‘zD St  2.303:2003  chizma  chiziqlam ing  quyidagi  k o ‘rinishlarini  tasdiqlagan:
l.A sosiy  tutash y o ‘g ‘on  kontur  chiziq;  2.  Shtrix  k o ‘rinmas  kontur chiziq;  3.  Ingichka 
tutash  chiziq;  4.  Shtrix-punktir  chiziq;  5.  Tutash  toMqin  chiziq;  6.  Ikki  nuqtali  shtrix-
14
www.ziyouz.com kutubxonasi

punktir  chiziq;  7.  Uzuq  y o ‘g ‘on  chiziqlar.  Bu  chiziqlarning  grafik  tasvirlanishi  va 
tatbiq etilishi  1.4.1-chizma,  a,  b  larda ko'rsatilgan.
1.  Asosiy  yo ‘g ‘on  tutash  chiziq  -  u  bilan  detallning  ko'rinib  turadigan  kontur 
chizig‘I,  kesim va qirqim tarkibiga kiruvchi  konturlari chiziladi.
2.  Shtrix  chiziq  -   detallning  ko‘zga  ko ‘rinmaydigan  konturlarini  tasvirlash 
uchun qoilaniladi.
3.  Ingichka  tutash  chiziq  -   undan  detallga  o ‘lchamlar  qo‘yishda  kesim 
yuzalarini  shtrixlashda,  o ‘chamlar  qo‘yishda,  shuningdek,  chizmalarni  chizishda 
yordamchi  chiziq  sifatida foydalaniladi.
4.  Ingichka  shtrix-punktir  chiziq  -   aylana  markaz  chiziqlari,  simmetriya  o‘q 
chiziqlarini  tasvirlashda qo ‘llaniladi.
5.  Tutash  toMqinsimon  chiziq  -   undan  detaining  tasviridagi  qismini  qirqimda 
ajratib ko‘rsatishda, detal to ‘liq tasvirlanmaganda,  uni uzib tasvirlashda foydalaniladi.
6.  Ikki  nuqtali  ingichka  shtrix-punktir  chiziq  detal  yoyilmalarini  bajarganda 
bukiladigan joylarini tasvirlash uchun qo'llaniladi  (1.4.2- chizma).
1.4.1-chizma
1.4.2- chizma
15
www.ziyouz.com kutubxonasi

7. 
Uzuq  y o ‘g ‘on  chiziqlar  -   kesuvchi  tekislik  y o ‘nalishining  boshi  va  oxirgi, 
shuningdek,  sinish joylarini  tasvirlashda tatbiq qilinadi  (1.4.1- chizma).
Asosiy  tutash  chiziq  y o ‘g ‘onligi  s  harfi  bilan  belgilanadi  va  qolgan  chiziqlar 
y o ‘g ‘onliklari  asosiy  y o ‘g ‘on  tutash  ciziqqa  nisbatan  aniqlanadi,  y a ’ni  uning  tanlab 
olingan 
y o ‘g ‘onligiga  bogMiq 
bo‘ladi. 
Chizmadagi 
tasvirning 
kattaligi 
va 
m urakkabligiga  qarab  asosiy  y o ‘g ‘on  tutash  chiziq  orqali  tasvirlanayotgan  kontur 
chiziqning  y o ‘g ‘onligi  s  =  0,6  mm  dan  1,5  mm  gacha  olinadi.  Qabul  qilingan  kontur 
chiziqning y o ‘g ‘onligiga qarab,  ko‘rinmas  kontur chiziq shtrixlarining  uzunligi  2  mm 
dan  6  mm  gacha  boMishi  lozim.  Shtrixlar  oralig‘i  2  mm  gacha  olinib  undan  oshib 
ketmasligi  kerak.  Qabul  qilingan  shtrixlar  uzunligi  va  ular  orasidagi  masofa  shu 
chizm aning  barcha  joyida  bir  xilda  boMishi  ta ’minlanishi  lozim.  Shtrix-punktir 
chiziqlarda  shtrixlarning  uzunligi  taxminan  15  mm  dan  30  mm  gacha,  shtrixlar 
orasidagi  masofa  3  mm  dan  5  mm  gacha  boMishi  mumkin.  Shtrixlar  orasidagi  nuqta 
biroz  ch o ‘zilgan,  y a ’ni  ikki-uch  nuqta  birlashtirilgandagi  kabi  cho‘zilgan  nuqta 
tarzida  tasvirlanishi  lozim.  Shtrix-punktir  chiziqlar  aylana  markazida  nuqta  bilan 
emas, balki,  shtrixlarning o ‘zaro kesishishi  bilan,  oxirida ham shtrix bilan tugallanishi 
lozim.  Aylana diametri  12  mm  dan  kichikroq  bo'lsa,  ulardagi  markaz chiziqlar tutash 
qilib chiziladi.
Tayanch s o ‘z:  asosiy tutash chiziq,  shtrix chiziq, yordam chi chiziq
Takrorlash  uchun savollar.
A s o s iy  tu ta s h   c h iz iq  y o ‘g ‘o n lig in in g  o 'lc h a m i  n im a la rn i  ta sv irla sh d a  fo y d a la n ila d i?
S h trix .  s h trix -p u n k tir  v a   t o ‘k in s im o n   c h iz iq la m i  a so s iy   tu ta sh   c h iz iq   v o ‘g ‘o n lig ig a   n isb a ta n  
q a n d a y  y o ‘g ‘o n lik d a   c h iz ila d i  v a  q a n d a y  m a q sa d d a   fo y d a la n ila d i?
T u ta s h   toM qin  c h iz iq  q a y e r la rd a   ish la tila d i?
S h trix   p u n k tir c h iz iq n in g  v a z ifa si  n im a d a n   ibo rat?
1.
2.
3.
4.
16
www.ziyouz.com kutubxonasi

1.5-§.  M asshtablar
0 ‘zDSt  2.302:2003  ga  binoan  chizma  hujjatlarining  barcha  turlari  uchun  uch 
xil  masshtablar mavjud:
Kichraytirish  masshtablari 
-  
1:2,  1:2,5,  1:4,  1:5,  1:10,  1:15,  1:20,  1:25,  1:40, 
1:50,  1:75,  1:100,  1:200,  1:400,  1:500,  1:800,  1:1000;
Haqiqiy  kattalik (natural)  masshtabi -   1:1;
Kattalashtirish m asshtabi- 2 :1 ,  2,5:1,  4:1,  5:1,  10:1,  20:1,  40:1,  50:1,  100:1.
Buyum  tasvirining  chizmada  asliga  nisbatan  qancha  kattalashtirilib  yoki 
kichiklashtirilib  yoxud  o ‘zining  haqiqiy  (natural)  kattaligida  chizilganligini 
ko'rsatuvchi  son masshtab deyiladi.
Tasvirlam ing  masshtablari  va  ularning  belgilanishi  standart  tomonidan 
belgilangan.  M asshtab  so‘zi  to'liq yozilmasdan,  uning  o ‘rniga  bosh  harfi  M  yoziladi, 
masalan,  M l:2  yoki M l: l  yoki  M 2:l  kabi.
Asosiy  yozuvning  masshtab  yoziladigan  katagiga  M  harfi  qo‘yilmaydi  va  u 
joy g a  1:2 yoki  1:1  yoki  2:1  k o ‘rinishda yoziladi.
Tasvir qanday masshtabda chizilmasin,  chizmaga detaining haqiqy kattalikdagi 
(natural) o ‘chamlari q o ‘yiladi  (1.5.1- chizma).
1.5.1- chizma
M asshtabda  yozilgan  sonlarga  qarab  detal  qanday  kattalikda  chizilganligi 
bilinadi.  Detal  ikki  marta  kichik  chizilgan  b o ‘!sa  1:2  (birga-ikki)  deb  belgilanadi.
1  ikki
N iz o m fv   n o t i 'i
marta kattalashtirib chizilgan bo'lsa,  2:1  (Ikkiga-bir
17
N iz o m iy   n o m 'i 
deb qayjl c^liij£d|j Shunda  ' qilib
k u tubxonasi
www.ziyouz.com kutubxonasi

masshtabda  kichik  son  birinchi  bo'lib yozilsa (1:2),  kichraytirish  masshtabi,  katta son 
birinchi  bo‘lib  yozilsa  (2:1)  kattalashtirish  masshtabi,  1:1  ko'rinishda  belgilansa 
haqiqiy kattalikdagi  (natural) masshtab deyiladi.
Tayanch so ‘z:  mashslab,  natural mashstab
Takrorlash u ch u n  savollar.
1.  M a s s h ta b n in g   q a n d a y  tu rla r i  m av ju d ?
2.  M a s sh ta b   v a z ifa s i  n im a d a n   ib o rat?
3.  C h iz iq li  m a s h s ta b   t o ‘g ‘ris id a  n im a la r  b ila siz?
1.6-§.  0 ‘lcham   q o ‘yish  qoidalari
( 0 ‘zDSt 2.307:2003)
Buyum lar  ularning  o ‘lchamlari  asosida  tayyorlanadi.  Shuning  uchun  ham 
chizm alarda  detal  oMchamlarini  to ‘g ‘ri  qo ‘yish  va  o‘zaro  bog‘lab  borish  katta 
aham iyatga  ega.  Chizm alarda  oMchamlami  qo ‘yishda  quyidagilami  hisobga  olish 
tavsiya etiladi:
■ 
detaining  har  bir  o'lcham i  geom etrik  va  texnologik jihatdan ju d a   to'g'ri,  to'liq 
ishlab chiqarish jarayoni bilan  bog'langan bo ‘lishi,  у  a ’ni detalni tayyorlashdagi 
belgilash,  ishlov berish,  nazorat qilish kabi usullar hisobga olinishi lozim;
•  chizmaga 
qo'yilayotgan 
o'lcham  
shnnday 
bo'lishi 
lozimki, 
detalni 
tayyorlaydigan mutaxassis uni qiynalm ay  о ‘qiy olishi kerak;
■ 
о ‘Ichamlar qo ‘yilayolganda yondosh detallarni ham  hisobga olish lozim;
■ 
o'lcham larni  texnologik  va  konstruktorlik  talablarini  qondiradigan  bazadan 
boshlab qo ‘yish   lozim;
■ 
o'Icham lar  qo'yish  va  ularni  o'zaro  bog'lashda  x a to g a y o 'l qo'yilm aslik  uchun 
standart belgilagan qoidalarni mukammal о 'rganib,  ularga am al qilish lozim;
л  о ‘Ichamlar  chizmalarda  о 'Icham  chiziqlari  va  sonlari  bilan  ко ‘rsatiladi. 
O 'lcham   chiziqlaridagi  strelkalar  (ko'rsatkichlar)  bitta  chizmadagi  barcha 
о 'Icham chiziqlari uchun bir x il bo ‘lishi lozim;
18
www.ziyouz.com kutubxonasi

■ 
o'lcham   chiziqlari  detal  konturiga  parallel  chizilib,  chiqarish  chiziqlariga 
perpendikulyar bo 'lishi lozim;
■ 
о ‘Icham va chiqarish chiziqlari iloji boricha о 'zaro kesishishmasligi lozim;
■ 
о 'Icham chiziqlarini iloji boricha chizma konturidan tashqarida chizish  lozim;
■ 
o'lcham   chiziqlari  chizma  konturidan  va  unga  parallel  o'tkazilgan  ikkinchi 
о ‘Icham chizig'i  oralig'i 6...10 mm da olinishi lozim;
■ 
о ‘Icham  sonlari chizmaning qanday masshtabda  va qanchalik aniq chizilishidan 
qat
 7 
nazar,  tasvirlangan buyumning haqiqiy о 'Ichamini ifodalashi kerak;
•  chizmada  chiziqli  о ‘Ichamlar  mm  hisobida,  о ‘Ichov  birligi  mm  ко ‘rsatilmagan 
holda qo ‘yiladi;
Chizma  chizishda  ishtirok  etmaydigan,  lekin  chizmani  o ‘qish  uchun  ancha 
qulaylik 
tug'diradigan 
o ‘lchamlar 
m a’lumot 
oMchamlariga 
kiradi. 
Bunday 
o ‘lchamlarga  yopiq  zanjir  usulida  qo‘yiladigan  oMchamlardan  birortasi  detal 
elementining  vaziyatini  ko‘rsatuvchi  o ‘Ichamlar,  y ig ‘ish  chizmasidagi  ayrim 
konstruktiv  elementlarining  eng  chetki  vaziyatlarini  aniqlovchi  o'lcham   va  shu 
kabilar  kiradi.  Chizmada  m a’lumot  oMchamlari 
(yulduzcha)  bilan  belgilanib, 
texnik talablarda esa “M a’lumot o ich am lari” deb yozib q o ‘yiladi.  (1.6.1-chizma);
, 21
zz
57*
Ю0
a
Z1
22
57
№ *
b
1.6.1-chizma
chizma,  b da berilgan;
m  burchaklarga 
о ‘Icham
qo ‘yishda 
shu 
burchak 
uchidan  chiziladigan  yoydan 
foydalaniladi. 
Chiqarish 
chiziqlari 
esa 
radial 
yo'nalishda  chiziladi  (1.6.2- 
chizma,  a),  aylana  yoyining 
o'lcham ini  ko'rsatish  1.6.2-
19
www.ziyouz.com kutubxonasi

profiH egri chiziqli detallarning о 'Ichamlari  1.6.3- chizmadagidek q o 'yiladi; 
yum aloqlanadigan 
burchak 
uchlari 
yoki 
yum aloqlash 
yo yi 
markazi 
koordinatalarini  ко ‘rsatish  zarur  bo  Isa,  о 'Icham  yum aloqlanadigan  burchak
tomonlari  kesishgan  nuqtadan 
yum aloqlash 
yoylari
markazidan  chiqarib  qo 'yiladi 
(1.6.4- chizma);
1.6.2- chizma
(1.6.5- chizma);
€
2  SO
1.6.4- 
chizma 
sim m etrik 
detallarning
ко ‘rinishi  to ‘la  chizilmagan 
bo 'Isa, 
о 'Icham 
chiziqlari 
m arkaziy  sim m etrik  о ‘qdan 
biroz  o'tkazib,  uzib  q o ‘yiladi
32
a 
b
1.6.5- chizma
aylana  to'la  yo ki  qisman  chizilgan  bo'lishidan  q a t'iy  nazar,  uning  o'lcham 
chizig'ini aylana markazidan o'tkazib yoki to ‘liq  к о ‘rsatish  (1.6.5- chizma); 
chizmada  buyumning  bir  qism i  uzib  ko'rsatilsa,  o'lcham   chizig'i  uzilmasdan 
t o ‘liq ko'rsatiladi  (1.6.6- chizma) ;
20
www.ziyouz.com kutubxonasi

о  
b
1.6.6- chizma
kontur  yoki  chiqarish  chiziqlari  o'zaro  yaqin  joylashib,  o'lcham  chizig'i 
y o  'nalishlari  qo ‘yish  (strelka)  uchun  jo y   bo ‘Imasa,  kontur  yoki  chiqarish 
chizig'ini uzib tasvirlash mumkin (1.6.6- chizma);
о ‘Icham  chiziqlariga  strelkalarni  qo yish  uchun jo y  yetarli  bo  Imagan  hollarda 
chiqarish  chizig'i  bilan  o'lcham  chizig'i  kesishgan joyg a   nuqta  qo'yiladi  yoki 
chiziqcha chiziladi  (1.6.
7- 
chizma);
agar strelkalar  qo'yish  uchun  o'lcham  chizig'ining  uzunligi yetarli  bo'lmasa,  и 
holda,  o'lcham   chiziqlariga  strelkalar  tashqi  tomonidan  qo'yiladi  (1.6.7
- 
chizma);
diametr  о 'Ichami  aylana  ichida  ко 'rsatUgan  hollarda  о ‘Icham  soni  о ‘Icham 
chizig'i  o'rtasidan  bir  tomonga  siljitiladi  (1.6.7-  chizma,  a).  Bu yerda  o'lcham 
soni markaz chiziqlarning о ‘zaro  kesishayotgan jo yig a  to ‘g 'r i kelmasligi lozim; 
har  doim  diametr  о ‘Ichamini  ko'rsatuvchi  son  oldiga  “0 ”  belgisi  radius 
о ‘Ichamini  ko'rsatuvchi  son  oldiga  “R
", 
kvadrat  о ‘Ichamini  soni  oldiga 
belgisi qo 'yilishi shart (1.6.8- chizma);
Ф2 R4
 □ 
5
1.6.8- chizma
21
www.ziyouz.com kutubxonasi

bir  nechta  pa ra llel  о 'Icham  chiziqlariga  о ‘Ichamlar  qo yilganda,  о 'Icham 
sonlarini shaxm at tartibidajoylashtirish lozim  (1.6.9- chizma);
20
26
32
1.6.9- chizma
chiziqli  o'lcham larning  chiziqlari  har  xil  qiyalikda  chizilgan  bo 'lsa ,  o'lcham  
sonlari  1.6.10-  chizmada ko'rsatilgandek qo'yiladi.  Shtrixlangan  zonada  (30° ni 
tashkil qiladi)  о 'Icham sonlarini qo 'yish mumkin emas, ya  'ni taqiqlanadi;
burchaklarning  о 'Ichamida  ham  30°  li shtrixlangan  zonada  о 'Icham  sonlari  va 
qolgan  burchak о 'Ichamlari  1.6.10- chizma,  b dagidek bo 'ladi; 
diam etrlari  kichik  aylanalarga  va  oralig'i  kichik  bo'lgan  parallel  chiziqlarga 
o'lcham lar 1.6.11- chizmadagi kabi qo'yiladi;
0
i f
A
1.6.11-chizma
www.ziyouz.com kutubxonasi

о ‘Icham  sonlarini  qo 'yishda  kontur  chiziq  va  о  Icham  chiziqlari  uzilmaydi,  о 'q 
va  markaz  chiziqlarining  о ‘zaro  kesishish  jo yig a   qo ‘yilmaydi,  о ‘Icham 
qo ‘yilganda  markaz  chiziqlariga  to ‘g  ‘ri kelib  qolsa,  и  uzib qo ‘yiladi va  о 'Icham 
sonlari yoziladigan jo y  shtrixlanmaydi (1.6.12- chizma.  a,  b); 
detaldagi  oyiq,  chiqiq, 
teshik  kabi  joylarga  tegishli  о ' Ichamlar ni  shu 
elem entning geometrik shakli qaysi  ко ‘rinishda  to 'la  ко 'rinadigan  bo  Isa
, 
о ‘sha 
yerga to 'plab qo 'yish zarur (1.6.12- chizma,  c);
—
H1
1
I й
с
1.6.12- chizma
aylana yoyi  markazi  о 'm ini  aniqlovchi  о 'Ichamlarni  ко ‘rsatish  talab  qilinsa,  и
holda  radiusning  о ‘Icham  chizig ‘ini 
burchaklari  90°  ga  teng  bo'lgan 
siniq  chiziqqa  almashtirib  chizish 
mumkin (1.6.13- chizma);
1.6.13- chizma
■ 
bir  markazdan  bir  nechta  radiuslar 
o'tkazilganda  har  qanday  ikki  va  undan  ortiq  radius  chiziqlari  bitla  to'g'ri 
chiziqqa yotm asligi lozim  (1.6.14- chizma,  a);
1.6.14- chizma
tashqi va ichki yum aloqlash  radiuslarining о ‘Ichamlari kichik bo ‘Iganda  1.6.14- 
chizma,  b,  с dagidek qo ‘yiladi.
23
www.ziyouz.com kutubxonasi

•  
yum aloqlash yo ki  bukilish joylardagi yum aloqlash  radiuslari  bir xil  bo  lib,  ular 
ко ‘p   uchraydigan  bo ‘Isa,  chizmaning  bo 'sh  jo y ig a   “Ко ‘rsatilmagan  radius 
о  Ichamlari R  1,5  mm " deb yozib qo 'yiladi  (1.6.15- chizma);
■ 
shar (sfera)  ni belgilash  uchun  diametr yoki radius  о ‘Ichami oldiga yoxud ostiga 
“S fe ra " so ‘zi qo 'shib yoziladi (1. 6.16- chizma);
KOrsatHmagan radius 
OLChamtar!  15 mm
1.6.15-chizma 
1.6.16-chizma
■ 
qiyalikni  ifodalovchi  soni  oldiga  qiyalikni  ifodalovchi  belgi  qo'yiladi  (1.6.17-  a
chizma),  bunda  belgining  uchi  qiyalik  tomon  yo'nalgan  bo'ladi.  Konussimon
detaldagi  konuslikning  o'lcham   soni  oldiga  uchi  tomon  qaratilgan  belgi
• 
45° 
burchak  bilan  tayyorlangan 
faskalar  о ‘Ichamlari  1.6.18-  chizma,  a 
dagidek  qo 'yiladi.  Bunday  faskaning 
о 'Ichami  1  mm  va  undan  kichik  bo 'Isa, 
ular 
chizmada 
tasvirlanmasligi 
mumkin,  lekin  ularning  о 'Ichamlari 
fa sk a  
yasaladigan 
qirradagi 
chiqariladigan  chiziqning  tochkasiga 
yozib  qo'yiladi  (1.6.18-  chizma,  b).  30° 
burchakli  fa sk a   o'lcham ida  burchak  va  fa sk a   balandligi  qo'yiladi  (1.6.18- 
chizma.c), yo ki ikkita katetlarning о 'Ichamlari beriladi  (1.6.18-  chizma,  d);
qo 'yiladi  (1.6.17-  b  chizma);
.
12
%
a
<1=5
1.6.17- chizm a
24
www.ziyouz.com kutubxonasi

1.6.18- chizma
faska,  teshik  va  shitnga  o'xshash  elementlar  sonini  1.6.19-  chizmadagidek 
ко ‘rsatish mumkin;
teshiklar  aylana  bo'yicha  bir-biridan  baravar  uzoqlikda  joylashgan  bo'lsa, 
ularning  markazlari  orasidagi  o'lcham lari  qo'yilmaydi,  fa q a t  teshiklarning 
о ‘Ichamiga ularning soni qo 'shib  ко 'rsatiladi  (1.6.20- chizma);
1.6.20- chizma
bir  hil  diametrli  teshiklarning  о 'Ichamlarini  qo 'yishda  ulardan  bittasi  chizilib, 
uning  o'lchami,  soni  ko'rsatiladi  (1.6.21-  chizma,  a),  qolganlarining  markaz 
chiziqlari belgilanadi;
25
www.ziyouz.com kutubxonasi

1.6.21- chizma
bitta detalda  bir x il teshiklar m avjud bo 'Isa,  bu elementlardan bittasini  о  Ichami 
va  chetki  o'rn i  o'Icham i  ko'rsatilib,  qolganlarini  oraliqlari  sonining  oraliqlar
о 'Ichamiga ко 'paytmasi ко ‘rinishida belgilanadi  (1.6.21- chizma,  b); 
umumiy  bazadan  ko'plab  o'lcham   qo'yiladigan  bo'lsa,  chiziqli  va  burchak 
о ‘Ichamlari  0  belgidan  umumiy  bir  o'lcham  chizig'i  o'tkaziladi  va  o'lcham
sonlari  chiqarish  chiziqlari 
y o  ‘nalishida 
ularning
uchlariga  qo'yiladi  (1.6.22- 
chizma,  a,  b);
•  detal 
bitta 
ко 'rinishda 
tasvirlangan  bo 'Isa, 
uning 
qalinligi о 'Ichami soni oldiga 
s,  uzuniligi  о 'Ichami  soni
1.6.22- chizma 
oldiga I harfi yoziladi (1.6.23- chizma);
- v A .
\   s
100*t50  150x100 
100x150
1.6.23- chizma
www.ziyouz.com kutubxonasi

murakkab 
shaklli 
silindrik 
buyumning 
silindr 
diametrlariga 
1.6.24- 
chizmadagidek о  Icham qo 'yishga standart ruxsat etiladi;
■ 
kichik 
diametrli 
teshikning 
о  qi 
bo 'yicha qirqimdagi  tasviri  bo 'Imasa,  и 
hoda  о 'Ichamlar  1.6.25-  chizmadagidek 
qo 'yiladi.  d-asosiy  teshik  diametri,  h- 
teshik chuqurligi,  c-faska balandligi;
1.6.24- chizma
dthxc
1.6.25- chizma
■ 
diametri  2  mm 
va 
undan 
kichik  bo'lgan 
tashiklarning
о 'qi 
bo 'yicha 
qirqimdagi 
tasviri
berilmagan bo 'Isa,  о ‘Ichamlari
1  6.26-chizmadagidek  soddalashtirib  tasvirlanadi.  В unda  berk  teshik  o'lcham i 
teshikdan  chiqarilgan chiqarish chizig  ining tochkasiga d  x  h  ко ‘rinishida qo ‘yiladi 
(1.6.26- chizma) ;
02 
Ф1
±
j
ш .
1----   Ф2
dxh
Г Щ
1.6.26- chizma 
27
www.ziyouz.com kutubxonasi

■ 
chizm adagi  vertikal  chiziqlari  ustiga  qo'yilgan  o'lcham   sonlarini  o'qish  va
ularni yozish  qulay  bo ‘lishi  uchun chizmani soat strelkasi y o   nalishida chapdan 
о ‘ngga 90° ga burib  о  qiladi.
Chizm ada  har  bir  o'lcham   bir  marta  ko'rsatiladi.  D etaining  eng  katta 
o ‘lchamlarini,  y a’ni  kengligi,  baiandligi  va  eni  yoki  qalinligini  k o ‘rsatuvchi 
o ‘lcham lar gabarit o ic h am lar deyiladi  (1.6.27- chizmadagi  5, 40,  76 oMchamlar).
0 ‘lcham  chiziqlari  chiqarish  chiziqlariga  strelka  uchi  bilan  tegib  turishi  lozim,
lozim.  C hiqarish  chiziqlari  oxirgi  strelkasidan  2-3  mm  gacha  chiqib  tursa  kifoya, 
ortiqchasini o ‘chirib q o ‘yish lozim.
Chizm alarga  oMchamlar  qo ‘yish  usullari  bilan  darslar  davom ida  tanishib  va 
o ‘rganib  boriladi.
1.6.28- chizma
76
1.6.27- chizma
uning  tuzilishi  1.6.28-  chizmada  ko‘rsati!gan.  Strelka  kattaligi  kontur  chiziqning 
y o ‘g ‘onligiga  bog‘liq  b o ‘lib,  chizmaning  hamma joyida  u  bir  xil  kattalikda  boMishi
Tayanch s o ‘z: gabarit,  diametr,  radius,  kvadrat
Takrorlash uchun savollar.
1.  0 ‘lc h a m   q o 'y i s h   q o id a la ri  q an d ay ?
2.  C h iq a ris h   c h iz iq la rin i  v a z ifa la ri  v a  o ‘lc h a m lari  q an d ay ?
3.  C h iz m a la rd a g i  g a b a rit o 'l c h a m   d e b   n im a g a  ay tila d i?
28
www.ziyouz.com kutubxonasi