Dori vositalarining sanoat texnologiyasi


Download 7.81 Kb.

bet1/29
Sana30.03.2017
Hajmi7.81 Kb.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29

O„ZBEKISTON RESPUBLIKASI SOG„LIQNI SAQLASH VAZIRLIGI 
 
TOSHKENT FARMATSEVTIKA INSTITUTI 
 
 
 
“DORI VOSITALARINING SANOAT TEXNOLOGIYASI” 
kafedrasi 
 
 
 
 
 
 
 
“SANOAT MIQYOSIDA DORI VOSITALARINI ISHLAB CHIQARISH” 
fanidan 
 
 
 
 
 
 
5A 510603 – Dorilarning sanoat texnologiyasi 
ta‟lim mutaxassisligi 
2-kurs magistratura talabalari uchun 
 
 
 
 
 
 
O„QUV-USLUBIY MAJMUA 
 
(1-qism) 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
TOSHKENT – 2016 

 

O„ZBEKISTON RESPUBLIKASI SOG„LIQNI SAQLASH VAZIRLIGI 
 
TOSHKENT FARMATSEVTIKA INSTITUTI 
 
 
           “TASDIQLAYMAN” 
O‟quv ishlari bo‟yicha prorektor 
-------------------------------------------
 S.U.Aliyev 

----------

----------------------------------
2016 yil 
 
 
 
 
“DORI VOSITALARINING SANOAT TEXNOLOGIYASI” 
kafedrasi 
 
“SANOAT MIQYOSIDA DORI VOSITALARINI ISHLAB 
CHIQARISH” 
fanidan 
 
 
 
 
5A 510603 – Dorilarning sanoat texnologiyasi 
ta‟lim mutaxassisligi 
2-kurs magistratura talafalari uchun 
 
 
O„QUV-USLUBIY MAJMUA 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
TOSHKENT – 2016 
 

 

Tuzuvchilar: 
 
Xaydarov V.R.  

DVST kafedrasi mudiri, dotsent, farm.f.n. 
 
Jalilov F.S.    

DVST kafedrasi dotsenti v.b., farm.f.n. 
 
Zufarova Z.H. 

DVST kafedrasi kata o‘qituvchisi, farm.f.n. 
 
 
 
Taqrizchilar: 
 
Fayzullaeva N.S.   - 
DTT kafedrasining dotsenti, farm.f.n. 
 
Dusmatov A.F.          - 
O‗zR 
SSV 
qoshidagi 
DVTTSNQ 
BB, 
Farmakopeya qo‘mitasining raisi, farm.f.d. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Fanning  o‘quv-uslubiy  majmuasi  Institut  Markaziy  uslubiy  kengashining 
2016  yil  ―____‖  _________dagi  ___  -  sonli  majlisida  muhokamadan  o‘tgan  va 
Institut ilmiy kengashida muhokama qilish uchun tavsiya etilgan.  
 
Markaziy uslubiy kengash raisi 
 
 
 
S.U.Aliyev 
 
Fannning  o‘quv-uslubiy  majmuasi  Institut  ilmiy  kengashida    muhokama 
etilgan  va  chop  etishga  tavsiya  etilgan.  (2016  yil  ―___‖  _________dagi  ―___‖  -
sonli bayonnoma). 
 
Institu Ilmiy kengashining  
kotifi, farm.f.n., dots 
 
 
 
 
 
V.R.Xaydarov 

 

MUNDARIJA 
1. 
Ishchi dastur.................................................................................................................. 

2. 
Sillabus (o`qituvchining ish dasturi)............................................................................. 
21 
3. 
Fanni o‗qitishda foydalaniladigan intrefaol ta‘lim metodlari....................................... 
27 
4. 
Nazariy materiallar........................................................................................................ 
43 
4.1. 
Sanoat  miqyosida  dori  vositalari  ishlab  chiqarishning  bugungi  kundagi  xolati  va 
rivojlanish istiqbollari....................................................................................................  
43 
4.2. 
―Yaxshi ishlab chiqarish amaliyoti‖ (GMP) umumiy qoidalar va talablar................... 
50 
4.3. 
Validatsiya.................................................................................................................... 
57 
4.4. 
Dori  vositalarining  sifatini  ta‘minlash.  Dori  vositalari  sifat  nazoratiga  nisbatan 
talablar........................................................................................................................... 
60 
4.5. 
Dori vositalarini ishlab chiqarish jarayoni.................................................................... 
67 
4.6. 
―Yaxshi  ishlab  chiqarish  amaliyoti‖  jaxon  standartini  bino  va  xonalarga  bo‗lgan 
talablari....................................................................................................................... ... 
74 
4.7. 
Sanoat  miqyosida  farmatsevtik  ishlab  chiqarishda  xodimlar  taqsimoti.  Xodimlarga 
qo‗ygan talablari. Shartnoma bilan ishlash va o‗z-o‗zini tekshirish............................. 
82 
4.8. 
Qattiq dori shakllarini sanoat miqyosida ishlab chiqarish. Kukun dori turlarini ishlab 
chiqarish texnologiyasi……………………………………………………………….. 
87 
4.9. 
Granulalar va quruq qiyomlarni sanoat miqyosida ishlab chiqarish………………..... 
96 
4.10.  Tabletka dori turlarini sanoat miqyosida ishlab chiqarish………………………….... 
102 
4.11.  Sanoat  miqyosida  jelatin  kapsulalari  ishlab  chiqarish.  Dori  moddalarini  jelatin 
kapsulalariga joylashtirish……………………………………………………………. 
110 
4.12.  Steril  va  aseptik  sharoitda  tayyorlanadigan  dori  turlari.  Ularni  sanoat  miqyosida 
ishlab chiqarish……………………………………………………………………..... 
118 
4.13.  Sanoat  miqyosida  ishlab  chiqariladigan  surtmalar,  linimentlar,  kremlar,  gellar  va 
pastalar. Ularni tayyorlashni umumiy va xususiy texnologiyalari………………….. 
126 
4.14.  Sanoat  miqyosida  rektal  dori  turlarini  ishlab  chiqarish.  Ularni  tayyorlash 
texnologiyalari………………………………………………………………………. 
135 
4.15.  Sanoat miqyosida dorivor o‗simlik xom ashyolaridan tayyorlanadigan dori turlari va 
ularni tayyorlash texnologiyalari…………………………………………………….. 
141 
4.16.  Sanoat miqyosida ishlab chiqariladigan gormonal preparatlar……………………..... 
152 
4.17.  Sanoat  miqyosida  ishlab  chiqariladigan  ferment  preparatlari  va  biogen 
stimulyatorlar………………………………………………………………………… 
162 
4.18.  Dori  vositalarining  sifat  ko‗rsatkichlari,  ularni  aniqlash  va  unga  ta‘sir  qiluvchi 
omillar………………………………………………………………………………… 
170 
4.19.  Dori vositalarining biologik samaradorligi va unga ta‘sir qiluvchi omillar…………..  183 
4.20.  Dori vositalarining turg‗unligi va saqlanish muddatlarini belgilash………………….  192 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

I.
 
ISHCHI DASTUR 
 
Kirish 
O‗zbekiston Respublikasining ―Ta‘lim to‗g‗risidagi‖ qonunida belgilangan mutaxasicslik 
fanlari  bo‗yicha  malakaviy  pedogog  kadrlarni  va  ilmiy  ish  olib  boruvchi  izlanuvchini,  har 
tomonlama etuk kadrlarni tayyorlash dolzarb masalalardan biridir. Ilmiy texnika taraqqiyoti misli 
ko‗rilmagan darajada rivojlanayotgan davrda oliy ta‘lim muassasalarini zamon yangi liklari bilan 
bir  qadamda  boruvchi,  tajribali  olimlar,  pedagoglar  zahirasini  yaratish  maqsadga  muvofiqligi 
zamon    talabidir.  Aholini  yuqori    samarali    turg‗un  va  arzon    dori    darmon  bilan  ta‘minlash, 
sanoat  miqyosida  farmatsevtik  ishlab  chiqarishni  ustivor  yunalishlaridan  biri  xisoblanib 
kelmoqda.  
O‗zbekiston Respublikasida tibbiyot amaliyotida qo‗llashga ruhsat etilgan dori vositalari 
ichida  tayyor  dori  vositalarining  ulushi  73%  ni  tashkil  etadi.  Mustaqillikka  erishganimizdan 
so‗ng esa bu ko‗rsatkich 90% dan oshib ketdi va  rivojlangan xorijiy mamlakat ko‗rsatkichlariga 
tenglashib  qoldi.  Lekin  bu  asosan  chetdan  keltirilayotgan  TDV  hisobiga  ekanligini  aytib  o‗tish 
lozim. 
Bugungi kunga kelib O‗zbekiston Respublikasida 115 ta korxona dori vositalari va tibbiy 
buyumlar ishlab chiqarish litsenziyasiga ega. Respublikada 590 dan ortiq maxalliy dori vositalari 
ro‗yhatdan o‗tgan bo‗lib, umumiy ro‗yxatdan o‗tgan dori vositalarining 12% ni tashkil etadi.  
Taxlil natijalari bo‗yicha maxalliy dori vositalari umumiy strukturasida 32 ta original dori 
vositalari  (birinchi  marotaba  yaratilgan),  523  turdagi  generik  dori  vositalari,  hamda  20  ta 
substansiya va 38 ta davolash va diagnostik vositalar ishlab chiqarishga ruxsat etilgan. 
Maxalliy  korxonalar  tomonidan  ishlab  chiqarilayotgan  dori  vositalarining  475  ta 
nomdagisining  to‗liq  texnologiyasi  o‗zlashtirilgan  bo‗lsa,  80  turdagi  dori  vositalarini  ishlab 
chiqarish  chet  el  firmalari  tomonidan  keltiriladigan  yarim  tayyor  mahsulotni  qo‗llashga 
asoslangandir. 
O‘quv  uslubiy  majmua  Sarfaraz  K.  Niazi  Handbook  of  pharmaceutical  manufacturing 
formulations  2nd  edition  1-6  volume  USA,  2014  horijiy  adabiyot  ma‘lumotlari  bilan  to‘ldirildi 
va boyitildi. 
 
Fanning maqsad va vazifalari 
5A 510603 – Dorilarning sanoat texnologiyasi mutaxassisligi bo‗yicha ta‘lim oluvchi 2 
kurs  talabalari  ―Sanoat  miqyosida  dori  vositalari  ishlab  chiqarish‖  mutaxassislik  fani  bo‗yicha 
sanoat miqyosida ishlab chiqariladigan tayyor dori vositalarini tayyorlash texnologiyasi va ishlab 
chiqarishni tashkil qilish bilan yaqindan tanishadilar. 
 ―Sanoat  miqyosida  dori  vositalari  ishlab  chiqarish‖  fanini  o‗qitishdan  maqsad  5A 
510603  –  Dorilarning  sanoat  texnologiyasi  mutaxassisligi  bo‗yicha  2  kurs  talabaantlariga 
korxona  sharoitida  ishlab  chiqarilayotgan  tayyor  dori  vositalarini  tayyorlash  texnologiyasi  va 
ishlab chiqarishni to‗g‗ri yo‗lga qo‗yish bo‗yicha umumiy ko‗nikmalarga ega bo‗lish. 
 
Fan bo‟yicha talabaning malakasiga qo‟yiladigan talablar 
 ―Sanoat  miqyosida  dori  vositalarani  ishlab  chiqarish‖  o‗quv  fanini  o‗zlashtirish 
jarayonida amalga oshiriladigan masalalar doirasida talaba: 
-  dori  vositalarini  ishlab  chikarish  borasida  farmatsevtik  ishlab  chikarish,  bu  ishlab 
chikarish uchun zarur bo‗lgan me‘yoriy texnik xujjatlar, unga ko‗yilgan talablar, ishlab chikarish 
uchun zarur  bo‗lgan asosiy  va  yordamchi  moddalar, asbob-uskunalar  va apparatlar,  shuningdek 
tayyor dori vositalarining ta‘rifi, tavsifi va tasnifi, dori vositalarini tayyorlash uchun eng kulay va 
oddiy xamda sodda usulni tanlashni bilishi kerak; 
-  dori   vositalarini   ishlab   chikarish   uchun  farmatsevtik  ishlab  chikarishni  tashkil  
kilish   bo‗yicha  ishlab chikarishga va asosiy va yordamchi moddalarga qo‗yilgan talablar, dori 
va  yordamchi  moddalarni  to‗g‗ri  tanlash,  dori  vositasini  tayyorlash  bo‗yicha  ularni  umumiy  va 
o‗ziga  xos  tayyorlanish  texnologiyalariga,  shuningdek  ularni  tayyorlashda  ishlatiladigan  asbob-

 

uskunalar bilan ishlay olish borasida aloxida ko‗nikmalariga ega bo‗lishi kerak;  
-      dori  vositalarini  tayyorlashda  farmatsevtik  ishlab  chiqarishni  to‗g‗ri  tashkil  qilish, 
unda  ishlatiladigan  boshlang‗ich  materiallarni  to‗g‗ri  tanlash,  dori  vositasini  tayyorlash  uchun 
zarur bo‗lgan asbob-uskuna va apparatlarni  ishlatish,    ularni    tegishli     parametrlarini    ish    
rejimiga  moslashtirish,    ularni    ish    unumdorligini    oshirish    bo‗yicha    o‗z  malakalariga  ega 
bo‗lishi kerak. 
O‟quv rejadagi boshqa fanlar bilan bog‟liqligi 
 ―Sanoat miqyosida dori vositalarini ishlab chiqarish‖ fani mutaxassislik fani xisoblanib, 
4-semestrda  o‗qitiladi.  Dasturni  amalga  oshirish  bakalavriatura  o‗kuv  rejasida  rejalashtirilgan 
matematik va tabiiy-ilmiy fanlar (oliy matematika, informatika va informatsiyaon texnologiyalar, 
fizika,  anorganik  kimyo,  organik  kimyo,  fiziologiya  anatmoiya  asoslari  bilan,  botanika, 
ekologiya),  umumkasbiy  fanlar  (analitik  kimyo,  fizik  va  kolloid  kimyo,  biologik  kimyo, 
kimyoviy  mikrobiologiya,  farmakologiya,  sanoat  gigienasi,  muxandislik  grafikasi,  hayot 
faoliyati  havfsizligi, kimyo-farmatsevtik ishlab  chiqarish jarayonlari  va apparatlari,  metrologiya 
va  standartizatsiya,  umumiy  kimyo  texnologiyasi,  lotin  tili,  elektrotexnika,  farmakognoziya, 
farmatsevtik  kimyo,  ishlab  chiqarish  menejmenti,  energotexnologiya)  dan,  talabaatura  o‗quv 
rejasida rejalashtirilgan etarli bilim va ko‗nikmalarga ega bo‗lishlik talab etiladi. 
Fanni o‟qitishda zamonaviy axborot va pedagogik texnologiyalar 
―Sanoat  miqyosida  dori  vositalarini  ishlab  chiqarish‖  fanini  o‗zlashtirish  uchun 
o‗qitishning ilg‗or  va zamonaviy usullaridan  foydalanish hamda  yangi  informatsion-pedogogik 
texnologiyalarni o‗quv jarayoniga  tatbiq  qilish  muhim ahamiyatga  egadir.  Fanni  o‗zlashtirishda 
zamonaviy  axborot  texnologiyalari:  eng  oxirigi,  yangi    darslik,  o‗quv  va  uslubiy  qo‗llanmalar, 
ma‘ruza  matnlari,  tarqatma  materiallar,  elektron  materiallar,  virtual  stendlar  hamda  ishchi 
holatdagi  asbob-uskunalar  va  apparatlarning  tayyor  dori  turlarini  laboratoriya  sharoitida 
tayyorlanish  texnologiyasidagi  namunalari  va  maketlaridan  foydalaniladi.  Ma‘ruza  va 
laboratoriya  mashg‗ulotlar  mos  ravishdagi  ilg‗or  pedogogik  texnologiyalariga  ("blits-so‗rov", 
"stol  ustidagi  ruchka",  "kaynoq  kartoshka",  "sen  menga  -  men  senga",  "aqliy  hujum"  va 
boshqalar) asosan olib boriladi. 
Fanni o‗qitishda zamonaviy axborot texnologiyalarni qo‗llashda fanni o‗zlashtirish uchun 
omil  bo‗ladigan  zamonaviy  axborot  texnologiyalarning  ahamiyati  va  o‗rni  ochib  beriladi. 
Jumladan,  pedagogik  jarayonni  jadallashtirish  maqsadida  axborot  texnologiyasi  va  texnik 
vositalardan  foydalanish  samaradorligini  oshiruvchi  didaktik  vositalardan  keng  foydalanish 
zarur. O‗quv jarayoni uchun zarur moddiy-texnik bazani yaratish lozim. 
Fanni  o‗qitishda  zamonaviy  pedagogik  texnologiyalarni    qo‗llashda  ta‘lim  jarayonini 
optimallashtirish  uchun  omil  bo‗ladigan  pedagogik  texnologiyalarni  qo‗llash  mexanizmlari 
ko‗rsatiladi. Dars jarayonida  qo‗llaniladigan  pedagogik amaliyotga ilmiy asoslangan  pedagogik 
texnologiyalardan  (―Fikrlar  xujumi‖,  ―Klaster‖  metodi,  ―Bumerang‖,  ―Skorobey‖,  ―Tarozi‖, 
―Elpig‗ich‖  texnologiyasi  va  boshqalar)  tanlab  olish  imkoniyatidan  foydalanish  kerak.  Bundan 
tashqari  pedagogik  jarayon  natijalarini  xolisona  baholash  (Test  usuli,  reyting  tizimi,  talabaning 
bilim va ko‗nikmalarini egallash jarayonini nazorat etish) maqsadga muvofiq  
Pedagogik texnologiyalar asosida yaratilgan fanga oid o‗quv majmualar beriladi.  
―Sanoat  miqyosida  dori  vositalarini  ishlab  chiqarish‖    kursini    loyihalashtirishda  
quyidagi  asosiy konseptual yondoshuvlardan foydalaniladi:  
Shaxsga  yo„naltirilgan  ta‟lim.  Bu  ta‘lim  o‗z  mohiyatiga  ko‗ra  ta‘lim  jarayonining 
barcha  ishtirokchilarini  to‗laqonli  rivojlanishlarini  ko‗zda  tutadi.  Bu  esa  ta‘limni 
loyihalashtirilayotganda,    albatta,    ma‘lum    bir  ta‘lim    oluvchining  shaxsini    emas,    avvalo,  
kelgusidagi  mutaxassislik faoliyati  bilan  bog‗liq  o‗qish  maqsadlaridan  kelib  chiqqan  holda 
yondoshilishni nazarda tutadi.  
Tizimli yondoshuv. Ta‘lim texnologiyasi tizimning barcha belgilarini o‗zida  mujassam  
etmog‗i    lozim:    jarayonning    mantiqiyligi,    uning    barcha  bo‗g‗inlarini  o‗zaro  bog‗langanligi, 
yaxlitligi.  
Faoliyatga  yo„naltirilgan  yondoshuv.  Shaxsning  jarayonli  sifatlarini  shakllantirishga, 

 

ta‘lim oluvchining faoliyatni aktivlashtirish va intensivlashtirish, o‗quv jarayonida uning barcha 
qobiliyati va imkoniyatlari, tashabbuskorligini ochishga yo‗naltirilgan ta‘limni ifodalaydi.  
Dialogik    yondoshuv.    Bu    yondoshuv    o‗quv    munosabatlarini    yaratish  zaruriyatini  
bildiradi.  Uning  natijasida  shaxsning  o‗z-o‗zini faollashtirishi va o‗z-o‗zini ko‗rsata olishi kabi 
ijodiy faoliyati kuchayadi.  
Hamkorlikdagi  ta‟limni  tashkil  etish.  Demokratik,  tenglik,  ta‘lim  beruvchi  va  ta‘lim 
oluvchi  faoliyat  mazmunini  shakllantirishda  va  erishilgan  natijalarni    baholashda    birgalikda  
ishlashni  joriy  etishga  e‘tiborni qaratish zarurligini bildiradi.  
Muammoli  ta‟lim.  Ta‘lim  mazmunini  muammoli  tarzda  taqdim  qilish  orqali  ta‘lim 
oluvchi  faoliyatini  aktivlashtirish  usullaridan  biri.  Bunda  ilmiy    bilimni    ob‘ektiv    qarama-
qarshiligi    va    uni    hal    etish    usullarini,  dialektik    mushohadani    shakllantirish    va  
rivojlantirishni,  amaliy  faoliyatga   ularni   ijodiy  tarzda   qo‗llashni    mustaqil   ijodiy    faoliyati 
ta‘minlanadi.  
Axborotni  taqdim  qilishning  zamonaviy  vositalari  va  usullarini  qo„llash    -    yangi   
kompyuter  va  axborot  texnologiyalarini  o‗quv  jarayoniga qo‗llash.  
O„qitishning    usullari    va    texnikasi.    Ma‘ruza    (kirish,    mavzuga    oid,  vizuallash), 
muammoli ta‘lim, keys-stadi, pinbord, paradoks va loyihalash usullari, amaliy ishlar.  
O„qitishni    tashkil    etish    shakllari:    dialog,    polilog,    muloqot  hamkorlik  va  o‗zaro 
o‗rganishga asoslangan frontal, kollektiv va guruh.  
O„qitish  vositalari:  o‗qitishning  an‘anaviy  shakllari  (darslik, ma‘ruza matni) bilan bir 
qatorda – kompyuter va axborot texnologiyalari.  
Kommunikatsiya    usullari:    tinglovchilar    bilan  operativ  teskari  aloqaga  asoslangan 
bevosita o‗zaro munosabatlar.  
Teskari  aloqa  usullari  va  vositalari:  kuzatish,  blits-so‗rov,  oraliq  va    joriy    va  
yakunlovchi  nazorat  natijalarini  tahlili  asosida  o‗qitish diagnostikasi.  
Boshqarish    usullari    va    vositalari:    o‗quv    mashg‗uloti    bosqichlarini  belgilab  
beruvchi    texnologik    karta    ko‗rinishidagi    o‗quv    mashg‗ulotlarini  rejalashtirish,    qo‗yilgan  
maqsadga  erishishda  o‗qituvchi  va  tinglovchining birgalikdagi  harakati,  nafaqat  auditoriya  
mashg‗ulotlari,  balki auditoriyadan tashqari mustaqil ishlarning nazorati.  
Monitoring  va  baholash:  o‗quv  mashg‗ulotida  ham  butun  kurs  davomida  ham 
o‗qitishning natijalarini rejali tarzda kuzatib borish. Kurs oxirida test  topshiriqlari  yoki  yozma  
ish   variantlari   yordamida  tinglovchilarning  bilimlari  baholanadi. Test tizimi   hamda  tayanch  
so‗z  va  iboralar  asosida  oraliq  va  yakuniy  nazoratlar o‗tkaziladi.  
“Sanoat miqyosida dori vositalarini ishlab chiqarish” fanidan mashg‟ulotlarning 
mavzular va soatlar bo‟yicha taqsimlanishi: 
t/r 
Mavzular nomi 
Jami soat 
Ma‟ruza 
 
Amaliy  
mashg‟ulot 
Mustaqil 
ta‟lim 
1.
 
 
Sanoat  miqyosida  dori  vositalari 
ishlab 
chiqarishning 
bugungi 
kundagi 
xolati 
va 
rivojlanish 
istiqbollari.  
11 



2.
 
 
―Yaxshi ishlab  chiqarish amaliyoti‖ 
(GMP) 
umumiy 
qoidalar 
va 
talablar. 
11 



3.
 
 
Validatsiya. 
11 



4.
 
 
Dori 
vositalarining 
sifatini 
ta‘minlash.  Dori  vositalari  sifat 
nazoratiga nisbatan talablar. 
11 



5.
 
 
Dori  vositalarini  ishlab  chiqarish 
jarayoni. 
12 



6.
 
 
―Yaxshi ishlab  chiqarish amaliyoti‖ 
jaxon  standartini  bino  va  xonalarga 
12 




 

bo‗lgan talablari. 
7.
 
 
Sanoat 
miqyosida 
farmatsevtik 
ishlab 
chiqarishda 
xodimlar 
taqsimoti.  Xodimlarga  qo‗ygan 
talablari.  SHartnoma  bilan  ishlash 
va o‗z-o‗zini tekshirish. 
12 



8.
 
 
Qattiq 
dori 
shakllarini 
sanoat 
miqyosida  ishlab  chiqarish.  Kukun 
dori 
turlarini 
ishlab 
chiqarish 
texnologiyasi. 
12 



9.
 
 
Granulalar  va  quruq  qiyomlarni 
sanoat miqyosida ishlab chiqarish. 
12 



10.
 
 
Tabletka 
dori 
turlarini 
sanoat 
miqyosida ishlab chiqarish. 
12 



11.
 
 
Sanoat miqyosida jelatin kapsulalari 
ishlab  chiqarish.  Dori  moddalarini 
jelatin kapsulalariga joylashtirish. 
13 



12.
 
 
Steril 
va 
aseptik 
sharoitda 
tayyorlanadigan  dori  turlari.  Ularni 
sanoat miqyosida ishlab chiqarish. 
13 



13.
 
 
Sanoat 
miqyosida 
ishlab 
chiqariladigan 
surtmalar, 
linimentlar,  kremlar, 
gellar 
va 
pastalar. 
Ularni 
tayyorlashni 
umumiy va xususiy texnologiyalari. 
13 



14.
 
 
Sanoat 
miqyosida 
rektal 
dori 
turlarini  ishlab  chiqarish.  Ularni 
tayyorlash texnologiyalari. 


Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling