Enterotoksemija je zarazna bolest koja nanosi velike štete u odgoju ovaca i koza


Download 7.94 Mb.
Sana15.12.2019
Hajmi7.94 Mb.

Enterotoksemija je zarazna bolest koja nanosi velike štete u odgoju ovaca i koza.

  • Enterotoksemija je zarazna bolest koja nanosi velike štete u odgoju ovaca i koza.
  • Najčešće obolevaju jagnjad i jarad, dok se u odraslih životinja bolest ređe javlja.
  • Kod vrlo mladih životinja bolest nanosi velike štete, jer uvek završava uginućem.
  • Smrtnost se u odgoju može kretati od 30 %, pa čak do 100 %.
  • Predhodnih godina ovom bolešću su bila desetkovana mnoga stada u Vojvodini.

obolenja koja su prouzrokovana anaerobnomim bakterijama iz roda  Clostridium.

  • obolenja koja su prouzrokovana anaerobnomim bakterijama iz roda  Clostridium.
  • Osim enteritisa ove bakterije mogu da prouzrokuju i druga obolenja životinja i ljudi.
  • Najvažniji uzročnik klostridijske upale creva kod životinja je Clostridium perfigens.
  • Klostridijalni enteritisi mogu kod ovaca, koza, jagnjadi i jaradi izazvati sledeće oblike i forme bolesti: enterotoksemija jagnjadi, dizenteriju jagnjadi , hemoragičnu enterotoksemiju ovaca, sindrom naglog uginuća ovaca, sindrom kašastih bubrega jagnjadi, enterokolitis koza i dr.

Uzročnici bolesti su klostridije, bakterije koje žive u hrani, zemljištu i prostirci. Klostridije su bakterije koje su tradicionalno i distriktno vezane za područje Vojvodine i koje dugo preživljavaju u zemljištu.

  • Uzročnici bolesti su klostridije, bakterije koje žive u hrani, zemljištu i prostirci. Klostridije su bakterije koje su tradicionalno i distriktno vezane za područje Vojvodine i koje dugo preživljavaju u zemljištu.
  • Razvijaju se kada se za to steknu povoljni uslovi, npr. smanjena otpornost organizma, intenzivnija ishrana (preobilni obroci) ili nagle promene obroka bez privikavanja.
  • Najčešće se javlja u proleće, kad ovce isterujemo na ispašu, odnosno kod prelaska sa zimske ishrane na letnju bez prethodnog privikavanja.
  • Bolest se često javlja kod jagnjadi koja sisaju u starosti od 1 do nekoliko nedelja života.
  • Izbijanju bolesti u odgoju pogoduje loša higijena smeštaja, ishrane ili prežderavanje koncentrovanim hranivina i zelenom pašom.

Jagnjad se zaraze preko sise uprljane zemljom ili balegom.

  • Jagnjad se zaraze preko sise uprljane zemljom ili balegom.
  • Vrlo čest uzrok bolesti je prežderavanje žitaricama ili koncentratima
  • Tek rođene životinje su vrlo osetljive prema uzročniku bolesti, jer ako se zaraze, obolevaju već za 4 do 5 sati.
  • Izbijanju bolesti pogoduje zaostajanje mleka u vimenu nakon sisanja,
  • U zaostalom se mleku mogu razmnožiti uzročnici bolesti,
  • Bolesti pogoduju loš smeštaj, posebno hladnoća i vlaga.
  • Izbijanju bolesti pogoduje i neizbalansirana ishrana u toku graviditeta,
  • prisustvo crevnih parazita u digestivnom traktu,
  • različiti meteorološki i klimatski faktori.
  • Od enterotoksemije najčešće uginjavaju najveća i najjača jagnjad u stadu.

Simptomi bolesti, tok i mortalitet  zavise od mnogih faktora (vrsta  klostridija, vrsta toksina, vrsta životinje, starost životinje i  dr.).

  • Simptomi bolesti, tok i mortalitet  zavise od mnogih faktora (vrsta  klostridija, vrsta toksina, vrsta životinje, starost životinje i  dr.).
  • Simptomi  variraju od blagog proliva do toksemije s dehidracijom, šokom i uginućima.
  • Klostridijski enteritisi mogu imati veoma buran tok koji završava naglim uginućem životinja bez predhodno ispoljenih znakova, a patoanatomski nalaz može biti negativan.
  • U lakšim slučajevima bolest ima nešto blaži tok , može trajati nekoliko dana i tada može doći do ozdravljenja.  
  • U težim slučajevima ispoljavanja simptoma životinja je nevesela, ne jede, javlja se proliv koji može biti žućkast, vodenast ili krvav. 
  • Žestoki prolivi dovode do dehidratacije, hipovolemijskog i endotoksičnog šoka i završavaju uginućem.

Može se javiti u subakutnom i akutnom obliku.

  • Može se javiti u subakutnom i akutnom obliku.
  • Subakutni oblik bolesti teško je uočiti zbog njenog brzog toka. Životinja normalno pase, jede, a drugo jutro može uginuti.
  • Akutni oblik nešto je blaži, traje 3 do 4 dana, ali i on obično završava uginućem. Za to vreme telesna temperature je povišena (do 41,5 °C), bolesne životinje imaju proliv, ne jedu, nekontrolisano se kreću i imaju grčeve. Ponekad je životinja pospana, uzbuđena, kreće se u krug, naleće na prepreke, diše ubrzano, plitko, a može imati i obojenu mokraću. Ako životinja preživi, dugo ima živčane poremećaje, bremenite ovce pobace.

Anamneza, patomorfološki nalaz i klinička slika mogu da pobude sumnju na obolenje, ali potvrdna dijagnoza se postavlja laboratorijskom izolacijom i identifikacijom uzročnika i  toksina u crevnom sadržaju.

  • Anamneza, patomorfološki nalaz i klinička slika mogu da pobude sumnju na obolenje, ali potvrdna dijagnoza se postavlja laboratorijskom izolacijom i identifikacijom uzročnika i  toksina u crevnom sadržaju.

Lečenje klostridijskih enteritisa je često bezuspešno zbog brzog toka bolesti mada neki slučajevi mogu da se leče.

  • Lečenje klostridijskih enteritisa je često bezuspešno zbog brzog toka bolesti mada neki slučajevi mogu da se leče.
  • Terapija podrazumeva sistemsku i peroralnu upotrebu antibiotika širokog spektra kod enterotoksemija, primenu specifičnog antiseruma i simptomatsku terapiju.
  • Antibiotici često ne stignu da ispolje svoje dejstvo zbog brzog toka bolesti.
  • Antibiotici uništavaju klostridije, ali ne deluju na toksine uzročnika koji dovode do oboljenja.

S obzirom da se klostridijski enteritisi javljaju zbog dejstva nespecifičnih faktora, potrebno je poboljšati uslove držanja i ishrane životinje, smanjiti stres, izbegavati nagle promene ishrane, izbegavati preobilnu ishranu ugljenim hidratima i zelenom pašom itd.

  • S obzirom da se klostridijski enteritisi javljaju zbog dejstva nespecifičnih faktora, potrebno je poboljšati uslove držanja i ishrane životinje, smanjiti stres, izbegavati nagle promene ishrane, izbegavati preobilnu ishranu ugljenim hidratima i zelenom pašom itd.
  • Voditi računa o izboru antibiotika koji se koriste u terapiji infekcija i dužini trajanja antibiotske terapije.
  • Imunoprofilaksa se sprovodi kod goveda i ovaca vakcinom koja sadrži inaktivisanu kulturu bakterija Clostridium perfringens tip B, C i D, anatoksin beta i anatoksin epsilon poreklomod Cl. Perfringens.

Među vakcinama koje se kod nas koriste za vakcinaciju i imunizaciju ovaca, koza i jagnjadi na tržištu su prisutne.Poliovin i Kventodiz.

  • Među vakcinama koje se kod nas koriste za vakcinaciju i imunizaciju ovaca, koza i jagnjadi na tržištu su prisutne.Poliovin i Kventodiz.
  • Poliovina ima da se nabavi na tržištu, a Kventodiza nema.
  • Bolest je najbolje suzbijati vakcinacijom ovaca i koza u zadnjoj trećini graviditeta, čime postižemo stvaranje kolostruma u kojem se nalaze antitela koja nakon rođenja i sisanja štite jagnjad i jarad

kod ovaca i koza podstiče stvaranje aktivneog imuniteta protiv dizenterije janjadi tzv. nekrotične enterotoksemije (Cl. perfringens tip A), enterotoksemije (Cl. perfringens tip D i C), malignog edema (Cl. septicum), nekrotičnog hepatitisa (Cl. novyi tip B) i zarazne šepavosti (Fusobacterium necrophorum i Arcanobacterium pyogenes). Vakcinisane ovce i koze stiču otpornost protiv klostridijskog metritisa (Cl. septicum) i gangrenoznog mastitisa (Staphylococcus aureus).

  • kod ovaca i koza podstiče stvaranje aktivneog imuniteta protiv dizenterije janjadi tzv. nekrotične enterotoksemije (Cl. perfringens tip A), enterotoksemije (Cl. perfringens tip D i C), malignog edema (Cl. septicum), nekrotičnog hepatitisa (Cl. novyi tip B) i zarazne šepavosti (Fusobacterium necrophorum i Arcanobacterium pyogenes). Vakcinisane ovce i koze stiču otpornost protiv klostridijskog metritisa (Cl. septicum) i gangrenoznog mastitisa (Staphylococcus aureus).

se razvije 7 dana nakon osnovne vakcinacije, dok je najviši nivo imuniteta 14 dana nakon revakcinacije. Na osnovu terenskih ispitivanja imunost traje 12 meseci.

  • se razvije 7 dana nakon osnovne vakcinacije, dok je najviši nivo imuniteta 14 dana nakon revakcinacije. Na osnovu terenskih ispitivanja imunost traje 12 meseci.
  • Vakcinacija se ne sme primjenjivati kod bolesnih i kahektičnih životinja, životinjama invadiranim parazitima i neposredno pre transporta.
  • Pre upotrebe flašicu s vakcinom treba protresti. Poliovin® se aplikuje sc. u kožni nabor, na bočnoj strani vrata ili iza lopatice, poštujući pritom pravila aseptičnog postupka.
  • Doza, bez obzira na starost, telesnu masu i rasu, iznosi 2 ml/grlu. Životinje se vakcinišu dvokratno s razmakom od 21 dan.

Životinje se jednokratno vakcinišu 12 meseci nakon osnovne vakcinacije.

  • Životinje se jednokratno vakcinišu 12 meseci nakon osnovne vakcinacije.
  • Smatra se da su jagnjad/jarad vakcinisanih ovaca/koza pasivno zaštićena dok sisaju. Kada navrše 4 nedelje života, jagnjad/jarad se moraju dvokratno vakcinisati radi podsticanja aktivnog imuniteta.
  • Vakcina se ne primenjuje tokom laktacije.
  • Karenca: Meso i jestive iznutrice: 0 dana. Mleko: 0 dana.

U ogledu je bilo testirano 6 odraslih ženskih grla il d france rase koje su vakcinisane poliovinom redovno tokom godine po programu vakcinacije i preporukama proizvođača vakcine,

  • U ogledu je bilo testirano 6 odraslih ženskih grla il d france rase koje su vakcinisane poliovinom redovno tokom godine po programu vakcinacije i preporukama proizvođača vakcine,
  • Nakon jagnjenja, (a ojagnjeno je 11 živih jagnjadi i jedno mrtvo, 2 ovce su ojagnjile trojke, 2 ovce su ojagnjile dvojke i 2 ovce su ojagnjile jedinčad. Ovce su se ojagnjile u razmaku od 3 dana.
  • Posle navršenih 28-30 dana jagnjad su vakcinisana poliovinom i revakcinisana posle 3 nedelje. Jagnjad su živa i zdrava i sa 3 meseca su imala u proseku 34 kg.
  • Predhodne godine uginuća od enterotoksemije su odnela 20 % jagnjadi.

Redovna godišnja vakcinacija ovaca poliovinom (jagnjad su zaštićena prve 4 nedelje preko mleka majke (kolostruma) koje sadrži antitela.

  • Redovna godišnja vakcinacija ovaca poliovinom (jagnjad su zaštićena prve 4 nedelje preko mleka majke (kolostruma) koje sadrži antitela.
  • Da bi se podstaklo stvaranje aktivnog imuniteta jagnjadi, neophodno je radi zaštite od enterotoksemije izvršiti vakcinaciju jagnjadi između 28 i 30 dana života, a potom i revakcinaciju posle tri nedelje.
  • Pored mera vakcinacije neophodno je da se preduzmu mere preventive koje se tiču: kvaliteta ishrane (u ishrani ovaca u laktaciji i jagnjadi koristiti najkvalitetniju i neukvarenu hranu, kao i hranu ne zagađenu zemljom – silaža, repini repići i dr. , higijene ambijentalnih uslova (temperatura i vlažnost vazduha, dobra provetrenost, čista prostirka i održavanje higijene životinja i vimena)


Do'stlaringiz bilan baham:


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling