Фалсафа асос doc


Download 1.03 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/77
Sana02.01.2022
Hajmi1.03 Mb.
#191655
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   77
Bog'liq
falsafa asoslari

Uchinchi savol ni yaratishda dunyoqarashning o„ziga xos xususiyati: 
Dunyoqarash  -  bu  avvalo  inson  o„rni  va  dunyoni  zaruriy  ravishda  anglashi, 
tushunishi,  bilishi,  baholashi  natijasida  yuzaga  kelgan  xulosalari,  bilimlari  asosida 
shakllangan  umumlashmalar  tizimidir.  Bu  jihatdan  dunyoqarash  dunyoning  inson 
ongidagi  o„ziga xos  in‟ikosi  bo„lib,  inson  o„z  -  o„zini  va  dunyoni  anglashning  alohida 
shaklidir. 
Dunyoqarash  ijtimoiy  -  tarixiy  harakterga  ega.  Bu  jihatdan  har  bir  davrning,  har 
bir  avlodning  dunyoqarashi  mavjud.  Shunga  ko„ra  dunyoqarash  o„ziga  xos  alohida 
maxsus va umumiy xususiyatlarga ega bo„ladi. 
Dunyoqarashning  o„ziga  xos  maxsus  xususiyati  shuki,  unda  mifologiya,  din, 



 
filosofiya,  fan,  siyosat, huquq, san‟at, ahloq  va shu  kabi  ijtimoiy  -  ma‟naviy  hodisalar 
mujassamlashgan holda in‟ikos etgan bo„ladi. 
Dunyoqarashning umumiy xususiyati shuki, u insonni, dunyoni va o„zini anglashi, 
tushunishi,  bilishi  va  baholash  usuli  bo„lishi  jihatdan  uning  har  qanday  moddiy  va 
ma‟naviy faoliyatlarida o„z ifodasini topadi. 
Dunyoqarash  tarkibiga  borliqning  oddiy  hissiy  va  aqliy  in‟ikosi  sifatida  hosil 
bo„lgan sezgi, idrok va tasavvurlardan tortib, nazariy tafakkurda mantiqiy jihatdan qayta 
ishlanib hosil bo„lgan mifologik, diniy, falsafiy, siyosiy, huquqiy, ahloqiy, estetik, badiiy 
va ilmiy bilimlar, nuqtai - nazarlar, ishonch va e‟tiqodlarning barchasi kiradi. 
Dunyoqarash  shu  bilan  birga  o„ziga  xos  vorislik  va  davomiylikka  ham  ega. 
Tarixda  bosib  o„tgan  har  bir  davrda  yashagan  avlodlar  tomonidan  hosil  qilingan 
dunyoqarashni  tanqidiy  o„rganib,  ularning  muhim  va  ijobiy  tomonlarini  o„zlashtirib 
olish  juda muhimdir. Sababi, o„tgan  avlodlar  tomonidan yaratilgan dunyoqarashlar har 
bir yangi avlod dunyoqarashining shakllanishida ma‟naviy zamin vazifasini bajaradi. 
Umuman  dunyoqarash  -  insoniyatning  o„tmishi,  hozirgi  va  kelajakdagi  hayoti 
sharoitlarining anglab olingan qadriyatlari tizimidan iboratdir. Dunyoqarashning tarixiy 
shakllari mifologik, diniy va falsafiy dunyoqarashlardir. 
Mifologik dunyoqarash voqelikning hayoliy in‟ikosi sifatida asosan qadimgi davr 
kishilari  uchun  harakterlidir.  Bu  dunyoqarash  o„z  ifodasini  ko„proq  qadimgi  davrlarda 
yaratilgan naqllarda,  rivoyat  va  afsonalarda  topgan.  Bu  rivoyatlar  va  afsonalar  ijtimoiy 
taraqqiyotning  dastlabki  davrlarida,  uning  turli  bosqichlarida  paydo  bo„lib,  ularda 
tasvirlangan obrazlar, afsonaviy qahramonlar, xudolar, yovuz kuchlar bo„lishgan. Bular 
orqali  qadimgi  kishilar  o„zlarining  tabiat,  jamiyat  va  bir-birlariga  bo„lgan 
munosabatlarini bildirganlar. 
Diniy  dunyoqarash  -  olamdagi  voqea  va  hodisalar  sabablarini  ilohiy  kuchlar, 
oldindan belgilangan maqsadlar bilan bog„lab tushunishdir. 
Diniy  dunyoqarashning  muhim  jihatlari  diniy  tuyg„u,  diniy  aqidalarga  ishonish, 
sig„inish,  diniy  e‟tiqod  va  shu  kabilar  tashkil  qiladi.  Diniy  dunyoqarashning 
boshlang„ich  elementi  -  bu  diniy  tuyg„udir.  Diniy  tuyg„u  kishilarning  his  -  hayajoni, 



 
kechinmasi, ruhiy holati bilan bog„liq bo„ladi.
Falsafiy  dunyoqarash  -  dunyoni,  borliqni  aqliy  jihatdan  umumlashtirib 
tushuntiruvchi  nazariy  qarashlar  tizimidir.  U  diniy  dunyoqarashdan  farqli  ravishda, 
insonning aqliy - intellektual faoliyatiga ko„proq e‟tibor beradi. 
Falsafiy  dunyoqarash  insonning  doimo  muayyan  maqsadga  qaratilgan,  amaliy  va 
nazariy  faoliyati  bilan  uyg„unlashgan  eng  umumiy  tushunchalarida  ifodalanadi.  Falsafiy 
dunyoqarashning  shakllanishi  va  rivojlanishi  falsafa  fanining  paydo  bo„lishi  bilan  uzviy 
bog„liq holda  yuz  beradi. Zamon  falsafiy dunyoqarashining  asosini  falsafiy qarashlar va 
tasavvurlar tashkil etadi. 
 
 



 
 

Download 1.03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   77




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling