0 ‘z b e k ist 0n respublikasi oliy va 0 ‘rta m axsus t a ’lim vazirligi m. K. Mirzayev tumanni rejalashtirish


belgilari  klassifikatsiyasini  hisobga  olgan  holda  am alga  o sh irilm o g ‘ i


Download 38.92 Kb.
Pdf ko'rish
bet8/12
Sana02.02.2018
Hajmi38.92 Kb.
#25788
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12

belgilari  klassifikatsiyasini  hisobga  olgan  holda  am alga  o sh irilm o g ‘ i 
kerak:
-   aholi  joylariaro,  aholi  joylari  tizim i  shakllanishi  jarayonida 
tuzilayotgan, 
1 ,5 -2  
soat 
transport 
etarliligida 
joy la sh g a n  
va 
tugallangan  tarhiy-rekreatsion  tuzilm adan  iborat;
-   shahardan  tashqaridagilar  uchun  alohida  shaharlar  va  shahar 
aglom eratsiyalari  ah olisin in g  dam  olish   joylariga  boMgan  ehtiyojini 
qondirishga  qaratilgan;
-  shaharliklar (shahar yaqinidagilar)  uchun,  dam  o lish   kunida dam 
o lish   funksiyasini  bajaruvchi  va  shahar «ostonasi»da joylash gan .
Qisqa  muddatli  dam  olish  qismlarini
  loyihalashda  quyidagi 
om illarni  h isob ga o lish   lozim :
-   shaharning  kattaligi  va  uning  xalq  x o ‘jalik   profili  (aholining 
shahardan  tashqari  dam  olish   jo ylariga  b o ‘lgan  ehtiyojini  h isob ga 
olishda:  o ‘rta  va  katta  shaharlar  uchun  shahar  ah olisin in g  17-25% , 
katta  va yirik  shaharlar uchun  2 3 -4 2 % );
-   dam  olish   q ism ining  shahar  y o k i  aglom eratsiya  rekreatsion 
tizim in in g   qurilmalari  va  elem entlariga  nisbatan  jo y la sh ish i  (qisqa 
m uddatli  dam  o lish   qism larining  ob od on ch ilik   darajasi 
shahar 
m arkaziy  b o g ‘ larining  ob od on ch ilik   darajasiga  m os  boMishi  kerak);
-   transport  yetarliligi  sharoitlari  (dam   oluvchilarning  80%   shahar 
yaqinidagi  qism lar  1,5  soatdan  kam  transport  yetarliligida  qatnaydi, 
60%   i  1 ,5 -2   soat transport yetarliligida tumanlarga  qatnaydi).
Tum anni  rejalashtirish  loyihalarida  qisqa  m uddatli  dam  olish  
qism lari  tarkibida  um um iy  ovqatlanish,  savdo,  m adaniy-tarbiyaviy 
tadbirlar,  fizkultura  va  sport,  birlam chi  tibbiyot  yordam i  markazlari 
y o k i  m uassasalarini  k o ‘zda tutm oq  lozim .
R ekreatsion  tuzilm alar  tarhiy  tarkibining  a so siy   elem entlari 
sifatida  shuningdek,  om m aviy  dam  olish   tumanlari  va  qism larining 
x o ‘ja lik   va  m adaniy-m aishiy  xizm at  k o ‘rsatish  markazlarini  k o ‘rib 
chiqm oq  kerak,  bularga  yuqoridagi  funksiyalarni  bajarishga  etarli 
asoslari 
b o ‘lgan  aholi  joylari 
kiradi. 
Bunda 
sogM omlashtirish 
profilidagi  tumanlar m arkazlarining  xizm at  k o ‘rsatish  radiuslari  2 0 - 3 0  
km ,  yirik   dam 
olish   qism lari  m arkazalarining  xizm at  k o ‘rsatish 
radiuslari  5 - 1 0   km ,  dam  olish   kom plekslari  va  sanatoriya-kurort 
m uassasalarining xizm at  k o ‘rsatish  radiuslari  1 -2   km ni  tashkil  etadi.
Tum anni  rejalashtirish  loyihasida  o m m aviy  dam  olish n i  hududiy 
tashkil  etish  32-33-rasm lard a  keltirilgan.
101

32-  rasm. Rekreatsion  m arkazlarni tarhiy tashkil etish:
1-eng yirik  shahar  (500  mingdan  ortiq  ahuli);  2-yirik  shahar  (250- 
500  ming  aholi);  3-o'rta  shaharlar  (50-100  ming  aholi);  4-kichik 
shaharlar  (aholisi  50  mingdan  kam);  5-temir  yo'llar; 
6
-bosh 
avtomobil  yo ‘llari;  7-loyihaviy  davrda  shakllanadigan  rekreatsion 
lumanlar  tashkiliy-xojalik  markazlari; 
8
-loyihaviy  davrdan  key in 
shakllanadigait  rekreatsion  tumanlar  tashkiliy-xojalik  markazlari;
9 -o ‘rganish 
turizm 
markazlari; 
10-rekreatsion 
ahamiyatdagi 
avtoyoilar; 
1 1
-yirik  va  eng  yirik  shaharlar  transport  yetarliligi  bir 
soatlik izoxranasi; 
12
-yirik va  eng yirik shaharlar transport yetarliligi 
ikki  soatlik  izoxronasi;  13-14-  qisqa  muddatli  dam  olish;  15-bolalar- 
ning  uzoq  muddatli  dam  olishi;  16-kattalarning  uzoq  muddatli  dam 
olishi;  1 7-loyihaviy  davrdan  keyin  o'zlashtiriladigan  rekratsion 
hududlar;  18-qo ‘riqlanadigan tabiiy landshaftlar.
102

33-rasm .  Dam  olish qismlarining  tarhiy  tizimlari:
a-cluziqli;  b-to'plamli;  v-chuqur-to'plamli.  I-dengiz  qirg'og'i; 
2
-hi- 
moyci  o'simliklari;  3-mavjud aholi joylari;  4-yangi  dam  olish posyol- 
kalari;5-avtomobil yo 'llari; 
6
-parklcir;  7-o 'rmon praklari; 
8 -0
 'rmon- 
lar;  9-plyajlar;  10-dam  olish qismlari chegaralari;  ll-m axsus  qishloq 
x o ja lik  erlari; 
12
-xizmat qiluvchi personal yashaydigan posyolkalar.
103

Nazorat uchun savollar
1.  R ek reatsiya  nim a?
2.  T um anni  rejalashtirish  tu zilm a  va  loyihalarida  rekreatsiya 
m asalalari  qanday yortiladi?
3 .  R ekreatsion tum anlar turlari.
4 .  Ix tiso sla sh g a n   tum anlar turlari.
5.  Q isq a   m uddatli  dam   o lish n i  tashkil  etish  tam oyillari.
5.4.  Hududni me’moriy-estetik tashkil etish
H ududni  tarhiy  tashkil  etish n in g  m uhim   tom onlaridan  biri  -   uni 
me'moriy-estetik  tashkil  etishdir.
  U   inson  ya sh a y d ig a n   m uhitning 
e stetik  jih atlarin i  saqlash  va y a x sh ila sh g a  qaratilgandir.
T um anni.  rejalashtirish  tuzilm alarida  m e ’m oriy-estetik   tashkil 
etish   m uam m olari 
anchagina  katta  hududlar  aniqlanadi:
  m uhim  
transport  kom m unikatsiyalaridan  k o ‘rish  qism lari;  q o ‘riqlash  y o k i 
rek u ltivatsiya  q ilish n i  talab  etayotgan   landshaftlar;  bu  hududlarning 
m e ’m o riy -estetik  tashkil  etish   y o ‘nalishi  aniqlanadi.
T um anni  rejalashtirish  loyihalarida  hududlar 
landshaftlarning 
jozibaliligi  va  xilma-xilligi
  ham da  u lam i  tom osh a  q ilish   sharoitlariga 
k o ‘ra  boM inadilar.  Bu  hududlarni  m e ’m oriy-landshaft  qism larga 
b o ‘lish ,  landshaft  havzalari  chegaralarini  aniqlash,  k o m p o zitsio n   o ‘q 
va  dom inantlarni  b elg ila sh ,  tum anning  um u m iy  m e ’m oriy-landshaft 
•tarkibini  aniqlash  va  shu  asosd a  atrof-m uhitning  estetik   sifatlarini 
saq lash   va  y a x sh ila sh n i  ta ’m in lo v ch i  tadbirlar  a so siy   y o ‘n alishini 
b e lg ila sh   im k on in i  beradi.
Landshafitlarni  estetik  ta ’sirining  o ‘z ig a   x o slig i  va  in ten siv lig i  turli 
x il  usullarda  bah olan ish i  mum kin:
-  
tabiiy  muhitni  inson  tomonidan  o'zgartirish  darajasi  bo'yicha 
(yirik  shaharlarning  tipik  shahar  landshafti;  q ish loq   va  tabiiy 
elem en tlar  q o ‘shilgan  shahar  landshafti;  shahar  elem entlari  q o ‘shilgan 
q ish lo q   va  tab iiy  landshaftlar;  tabiiy  elem en tlar  q o ‘shilgan  q ish loq 
landshafti;  q ish loq   y o k i  rekreatsiya  elem entlari  q o ‘sh ilgan   tabiiy 
landshaftlar;  in son n in g  sezilarli  ta’siri  izlarisiz  tabiiy  landshaftlar);
-  
bir  xillik  darajasi  bo'yicha
  (m on oton   -   bir  x il,  kam  ifod ali, 
landshaft  turi  -  siyrak  o ‘rm on,  c h o ‘l  va  boshqalar; jo z ib a li  -   landshaft 
turli  kom p on en tlarin in g  estetik   to ‘laqonli  u y g ‘unligi;  xaotik   -   turli
104

x illar  bilan  tartib siz  t o ‘ lib  toshgan;  la n d sh a ftn in g   estetik  k a m   ifodali 
turi  -  b ed len d );
-  
mutaxassislcir ekspert bahosi bo 'yicha va sotsiologik tadqiqotlar 
natijasi  bo'yicha
 
estetik  q im m a ti  b o 'y i c h a   (ulkan,  kam   u c h ra y d ig a n , 
j o z ib a li,  k a m  jo z ib a li, j o z ib a s iz .  buziigan);
-  
asosiy  landshaft  tashkil  etuvchi  omillarning  xususiyatlari  va 
uyg'unlashuv  soniga  ko'ra
 
(jozibali  o ‘rm oniar,  ifodali 
relef,  suv 
h av zalari  va  suv  y o ‘llari  estetik   ifodali  m e ’m o riy   o b y e k t  yoki 
p a n o r a m a la rn i  h is o b g a   olg an   holda).
L a n d s h a ft 
tashkil 
etuvchi 
o m illa rn in g  
x u su siy a tla rig a  
va 
u y g 'u n l a s h u v   so n ig a   k o ‘ra  h u d u d n in g   estetik  q im m a ti  q u y id a g ila rg a  
boMinishi  m u m k in :
-   b a rc h a   lan d sh aft  o m illa rin in g   -  jo z ib a li  o ‘rm o n lar,  ifodali  relef, 
suv  h av z a la ri  va  suv  ta rm o q lari;  ifodali  m e ’m o riy   o b y e k tla r  va 
p a n o r a m a la rn in g   u y g ‘unligi;
-   ikkita  o m iln in g   -   r e le f  va  o ‘rm on,  suv  havzalari  y o k i  tarm o q lari 
va  o ‘rm o n lar, 
ifodali 
m e ’m o riy   o b y e k tla r  va 
p a n o ra m a la rn in g  
o ‘rm o n la r  yo k i  suv  havzalari  va  ta rm o q la ri  bilan  u y g ‘unligi;
-   q a n d a y d ir   bitta  o m iln in g   --  o ‘rm o n lar,  relef,  suv  havzalari  va 
ta rm o q la ri,  ifodali  m e ’m oriy  p a n o r a m a la rn in g   m avjudligi;
-
 
estetik jihatdan  qulay  landshaft  omillarining  yo'qligi 
-
  tekis 
relefli,  o ‘r m o n s iz   h a m d a   suv  havzalari  va  tarm o q la rid a n   u zoqda 
j o y l a s h g a n   h u d u d lar.
B u n d a y   b o ‘linish  q im m a ti  turli  darajali  la n d sh aftlarn in g   nisbiy 
kattaligi  b o ‘y ic h a   (u m u m iy   m a y d o n g a   nisb atan   %   hiso b id a)  a lo h id a 
r a q o b a td o s h   m a y d o n la rn i  estetik  m e z o n   a so sid a   solishtirish  im konini 
beradi.
L aridshaftlarni 
estetik 
b ah o lash n i 
ularni 
t o m o s h a  
qilisli 
s h a ro itlarisiz  o ‘tkazib  b o ‘lmaydi.  B u n d a   o m m a n in g   n a z a rig a   nisb atan  
ko^proq  tu s h a d ig a n   h u d u d la r   a lo h id a   qiziqish  t u g ‘diradi.  B u  odatda, 
aholi  j o y la r i 
tizim larin in g  
m a rk a z -s h a h a rla rig a   va  en g  
m u h im  
tra n sp o rt 
m a g is tra lla rig a  
h a m d a  
b o s h q a  
o m m a v iy  
o d a m la r 
t o ‘p la n a d ig a n  jo y l a r g a   tu ta sh u v c h i  m ak o n lard ir,
Hududni tomosha qilish sharoitlari
 
q u y id a g ila rg a   boMinadi,
-   « o ch iq lik »   darajasi  b o ‘y ic h a   -   y o p iq   (q u rilg a n   m a s s iv la r  ichida, 
o ‘rm o n la rd a ,  rele fn in g   b e rk   pastliklarida);
-   y a r im  
o c h iq  
( o ‘rm o n  
m assiv lari 
ch ek k a sid a , 
qurilrnalar 
c h e g a ra sid a);
105

-  ochiq  (yirik akvatoriyalar,  dalalar va  h.k.);
-   vizual  aham iyati  b o ‘yicha:  aholi  joylari  tizim larining  asosiy 
m arkazlaridan, 
bu 
m arkazlarni 
biriashtiruvchi 
asosiy 
transport 
ko m m unikatsiyalaridan.  boshqa  shahar  va  posyolkalardan,  o m m aviy 
dam   olish jo y la rid a n   k o ‘rinuvchi.
L oyihalash ja ra y o n id a   uchta  ketm a-ket  keluvchi  bosqichni  ajratish 
m um kin:
-  
birinchi  bosqich  -
  loyihaoldi, 
loyihalovchilarni 
kerakli 
b o s h la n g ‘ich  m a 'l u m o t   bilan  ta ’minlash  vazifasini  bajaradi.  Bu 
bosqichda  tarhiy  holatning  xususiyatlari  o ‘rganiladi  va  uning  natijasi 
b o ‘lib  tu m an n in g   m e ’moriy-landshaft  tarkibi  t o ‘g ‘risida  tasavvur 
pay do  boMadi;
-  
ikkinchi bosqich -
  loyihaviy,  unda  loyihaviy  yechim   variantlarini 
shakllantirish  va  tanlash  (shuningdek,  hududni  m e ’m oriy-landshaft 
tashkil  etish  b o ‘yich a  tavsiyalar)  bundan  oldingi  bosqichda  am alga 
oshirilgan  baholash  asosida  o ‘tkaziladi.  B aholash  natijasida  olingan 
tarhiy  konkretlashtiriladi.  Bu  loyihaviy yechim lar variantlarini  obyektiv 
solishtirish,  qulay  m e ’moriy  landshaft  sharoit-sharoitlarini  saqlash  va 
yaxshilash  vizfalarini  hisobga  oluvchi  tum anni  rejalashtirish  obyekti 
tizim e halarining  m odelini  tuzish  imkonini  beradi  (34-rasm).
A rxitektura  landshaft  baholash  materiallari  hududni  kom pleks 
baho lash d a  ham   ishlatiladi.  Loyihaning  m atnida  va  chizm asida  qayd 
etilgan  hud u d n in g   arxitekturaviy-landshaft  tashkil  etish  b o ‘yicha 
tavsiyalar  atrof-m uhitni  m uhofazalash  kom pleks  tuzilm asida,  aholi 
jo y la sh u v i  b o ‘y ic h a   tavsiyalarda,  dam   olish  va  turizm ni  tashkil 
etishda,  transport  kom m unikatsiyalarini  o ‘tkazishda  va  boshqalarda 
ishlatiladi.
H u d udni  kom p lek s  baholashni  tugallovchi  uning  arxitektura- 
landashft  tarkibi  t o ‘g ‘risidagi  tasavvijr  mavjud  tarhiy  holatning  estetik 
tom onini 
arxitektura-Iandshaft 
markazlari, 
o ‘qlari, 
qismlari 
va 
havzalari  tizimi  sifatida  aks  ettiradi.  M arkazlar  sifatida  aholi joylari  va 
p a n o ram alar  ochilishi  joylaridagi 
maydonlar,  o ‘qlar  sifatida  -  
transport  k o m m unika tsiya la ri  va  passajirlar  ham da  piyodalar  oqimi 
a t r o f   p an oram alarni 
tom osha 
qilishi 
m um k in  
b o ‘lgan 
turistik 
m arshrutlar  xizm at  qiladi.  K o ‘rish  m aydonlari  —  o m m av iy   tom osha 
jo y lari  jo y la s h g a n   o ‘rni  b o ‘yicha;  ochilayotgan  panoram alarning 
estetik  qim m a ti  b o ‘yicha;  qatnashuvchilar  oqim ining  intensivligi 
b o ‘yicha  xillarga  b o ‘linishi  m um kin.  Arxitektura  landashft  havzalari
106

s ifatid a  m a rk a z la rd a n   yo k i  o c h iq   m a k o n la rd a g i  trassalar  m a y d o n la r id a  
k o ‘rish  sektorlari  d o irasid ag i  h u d u d la r  x iz m a t qiladi.
34- rasm. Tumanni  rejalashtirisli  obyektining  m e’moriy- 
landshaft tarkibi:
A-landshaft tumanining bosh o ‘qi va tomoslia markazlari; 
B-hududni lands haft Itavzalariga bo ‘lish.
1-landshaftni  tomosha  qilish  asosiy  piyoda  trassalari;  2-3-tomosha 
qilish 
qismlari 
chegaralari; 4-asosiy  suv 
trassasi;  ■
  5-markaz- 
shaharlar;  6-injener  inshootlari;  7-shahar  tomondan  tomosha  qilish 
yo ‘nalishlari;  8-ko 'finish  nuqtalari;  9-yopiq  ко  rinish  qismlari;
10-tumanning  bosh  lanlshaft-kompozitsion  o ‘qi;  ll-landshaft  hav- 
zalari;  12-tomoshaviy  to'siqlar;  13-shahar  qurilmalari;  14-tranzit 
avtomagistral;  15-tog‘ relefi.
107

O m m a v iy   k o ‘rish  m arkazlari,  o ‘qlari  va  havzalari  tarm oqlarining 
hududiy 
tarkibi  arxitektura-landshaft  tarkibining  karkasi  sifatida 
qaralishi  m um kin.  U  landshaftlarni  k o ‘rish  sharoitlarini  belgilab 
beradi.
Arxitektura-landashft  qism lari  o ‘zining  va  ularning  o ‘qlar  ham da 
o m m av iy   k o ‘rish  trassalaridan  tom oshaviy  k o ‘rinish  qismlari  bilan 
h a m ohangligida  estetik  qim m ati  b o ‘yicha  landshaftlar  turlariga 
bo'linishi  m um kin.
M e 'm o riy -la n d s h a ft 
tarkibi 
t o ‘g ‘risidagi 
tasavvur 
asosida 
tavsiyalar  ishlab  chiqiladi
,  ular  quyidagilardan  iborat  bo'lishi 
m um kin:
-   ajratilgan  om m av iy   tom osha  markazlari  va  trassalaridan 
k o ‘rinuvchi  estetik  tashkil  etilgan  siluet  va  panoram alarni  shakl- 
lantirish;
-  
m e ’m oriy-landshaft 
q o ‘riqxonalar, 
buyurtm axonalari 
va 
q o ‘riqlanadigan  qism larni  tashkil  etish,  m e ’m oriy  yodgorliklarni 
t a ’m inlash  yoMi  bilan  ajratilgan  landshaftlarning  eng  qim m atlilarining 
e s te tik   sifa tla rin i  q o ‘llash;
-   alohida  estetik  q im m a tg a   ega  b o ‘lgan  landshaftlarni  tom osha 
qilish 
sharoitlarini 
k o 'rish  
havzalarida 
va 
qism larida 
yerdan 
foydalanishning  chegaralovchi  rejimlarini  o ‘rnatish  orqali  qoMlash  va 
yaxshilash;
-  jo z ib a s iz   v a   buzilgan  landshaftlarni  tom osha  qilish  im koniyatini 
k o ‘rinishni  berkitish  tadbirlarini  o ‘tkazish  orqaii  cheklash  (daraxtiar 
o ‘tkazish,  devorlar qurish  va  h.k.);
-  
buzilgan 
landshaftlarni 
qayta 
tiklash 
v a  
jozib asiz 
landshaftlarning  estetik  sifatlarini  yaxshilash;
-  aholi jo ylari  rivojlanishi  y o ‘nalishini  aniqlaganda  va yangi  aholi 
joylari  uch u n   m ay d o n   tanlaganda,  aholining  om m av iy   dam   olishi  va 
turizmni  tarhiy  tashkil  etish  y o ‘nalishini  tanlaganda;  asosiy  transport 
kom m unikatsiyalarini  o 'tk a z g a n d a ;  aholi  joylari  panoram alari  va 
siluetlarini  shakllantirganda  m e ’m oriy-landshaft  sharoitlarini  hisobga 
olish.
H ududni  m e 'm o riy -la n d sh a ft  tashkil  etish  b o ‘yich a  takliflar, 
xuddi  unin g   estetik  baholash  natijalari  kabi  tu m anning  landshaftini 
saqlash  va  y axshilash  b o ‘yich a  tadbirlar  ishlab  chiqish  b o 'y ic h a   zarur 
b o s h la n g ‘ich  material  vazifasini  bajaradi.
108

Nazorat uchun savollar
1.  M e ’moriy-estetik tashkil  etish  nirna?
2.  Landshaftlarning estetik ta’siri  qanday  usullarda baholanadi?
3.  Hududning  estetik qimmati  nimalardan tashkil  topadi?
4.  Hududni  tomosha qilish sharoitlari  nimalarga bo‘linadi?
5.  Hududni  m e’moriy-estetik  loyihalash bosqichlari.
109

VI  B O ‘LIM . AT R O F-M U H IT N I SAQLASH  VA INJENERLIK
M ASA LA LA RI
6.1.  A tro f-m u h itn i  m u h ofaza  qilish
Tumanni  rejalashtirishning 
tabiatni  qo'iiqlashdagi  roli  tabiatning 
asosiy  komponentlari:  suv,  havo,  tuproq-o‘simlik  qatlami,  hayvonot 
dunyosini  saqlashga  yordam  beruvchi  sharoitlarni  yaratishdan  iborat 
boMib,  tuman  hududini  injenerlik  tayyorlash,  melioratsiya,  joyni 
sug‘orish  va  k o ‘kalamzorlashtirish  bilan  uzviy  bog‘liq.  Atrof-muhitni 
q o ‘riqlash  tumanni  rejalashtirish  doirasida  ishlab  chiqarish  kuchlarini 
tegishli  joylashtirish.  aholi  joylashuvi,  aholining  ommaviy  dam 
olishini  tashkil  etish,  tabiatni  q o ‘riqlash  tadbirlarini  o ‘tkazish  orqali 
amalga  oshiriladi.  Jumiadan,  xalq  x o ‘jalik  obyektlari  tizimini  tuman 
hududida 
ratsional 
makoniy 
joylashtirishda, 
undan 
effektiv 
fovdalanishda,  to‘g ‘ri  funksional  qismlarga  ajratishda  atrof-muhitni 
q o ‘riqlash  b o ‘yicha  katta  imkoniyatlar  mavjudki,  ularning  amalga 
oshishi  birinchi  navbatda tumanni  rejalashtirish  bilan  bog‘liqdir.
«Atrof-muhitni  qo'riqlash»  bo'limiga  quyidagi  bo‘limchalar 
к i rad i:
-  Tumanni  umumiy  ekologik  tavsifi;
-  Atmosfera havosini  q o ‘riqlash;
-  Yer usti va yer osti  suvlarini  qo ‘riqlash;
- T u p r o q   o ‘simlik qatlamini  q o ‘riqlash  va  buzilgan erlarni  tiklash;
-  Sanitar-epidemiologik  sharoitni yaxshilash;
-   Atrof-muhitni  shovqin,  elektromagnit  tebranishlar  ta ’siridan  va 
issiqlik  ifloslanishidan  saqlash;
-   0 ‘simliklarni  qo ‘riqlash  va  ko‘kalamzorlar  tizimini  shakl- 
lantirish;
-  Hayvonot dunyosini  q o ‘riqlash;
-  Q o ‘riqlanadigan  hududlar tizimini  shakllantirish;
-  Landshaftni  saqlash va yaxshilash;
-   Injener-ekologik  qismlarga  bo ‘lish  va  atrof-muhitni  q o ‘riq- 
lashning kompleks tuzilmasi.
110

B o‘lim  m a ’lum  bir  tartibda  ishlab  chiqiladi  va  quyidagi  analitik- 
prognoz va  Ioyihaviy  bosqichlarni o ‘z ichiga oladi:
-  atrof-muhit komponentlari  hozirgi  holati  tavsifi;
-   tumanning  umumiy  atrof-muhit  holatidagi  kamchiliklarni 
hamda tabiiy  resurslardan foydalnishdagi  kamchiliklarni aniqlash;
-   atrof-muhit  va  uning  alohida  komponentlari  holatini  tumanning 
kelajakda  belgilangan  iqtisodiy  va  ijtimoiy  rivojlanishi  bilan  bog‘liq 
holda prognozlash;
-   tuman  hududini  injener-ekologik  qismlarga  boMish  tuzilmasini 
ishlab  chiqish  va  uning  u  yoki  bu  qismida  paydo  bo‘ladigan 
muammoli  holatlarni belgilash;
-   atrof-muhitni  qo ‘riqlash  bo‘yicha  konkret  tadbirlar  tizimini 
ishlab  chiqish,  ularni  amalga  oshirish  muddatlarini  va taxminiy kapital 
harajatlarini  hamda amalga oshiruvchi tarmoq  va  idoralarni aniqlash;
-   atrof-muhitni  qo‘riqlashning  kompleks  tuzilmasini  tuzish  va 
Ioyihaviy  yechimlarni  tumanni  rejalashtirishning  boshqa  bo‘limlari 
bilan tugal  moslashtirish.
K o‘rilayotgan  regionning  hozirgi  atrof-muhit  holatini  bahoJash 
uning  tabiiy 
shart-sharoitlarini, 
resurslarini  xo‘jalik  va  aholi 
joylashuvini  tahlil  qilishga  asoslanadi  va  o ‘z  ichiga  injener-ekologik 
tavsifnomalarni 
aniqlash, 
eng  muhim 
muhit  tashkil 
qiluvchi 
komponentlarni  tahlil  qilish  hamda  tumanning  tabiiy  va  antropogen 
tuzuvchilari 
orasidagi  mavjud  kamchilik  va  disproporsiyalarni 
aniqlashni oladi.
Atrof-muhitni  prognozlash  vazifalariga  tumanni  rejalashtirish 
tuzilmasi 
(loyihasi) 
bo‘yicha 
tuman 
xo‘jaligini 
rivojlantirish 
masshtablaridan  kelib  chiqib  kutilayotgan  atrof-muhitning  kelajak 
holatini  aniqlash  kiradi.  Bu  masshtablarning  «ekologik»  mezonlari 
b o ‘lib,  atrof-muhitni  qo‘riqlashning  tegishli  standartlari,  sanitar- 
gigiyenik va boshqa normativlar xizmat qiladi.
Atrof-muhitni 
qo ‘riqlash 
masalalarini 
ishlab 
chiqishning 
Ioyihaviy  bosqichi  o ‘z  ichiga  injener-ekologik  qismlarga  bo'lish, 
muammoli  holat  va  areallarni  aniqlash,  konkret  tadbirlar  kompleksini 
asoslash,  atrof-muhitni  qo ‘riqlash  kompleks  tuzilmasini  tuzish  hamda 
tabiatni  qo ‘riqlash  tadbirlariga  ketadigan  taxminiy  kapital  harajatlarni 
aniqlashni oladi.
Tumanni  rejalashtirish  tuzilmalari  va  loyihalarida  atrof-muhitni 
q o ‘riqlashning alohida boMimlarini  ishlab chiqish  metodikasi  umuman
111

bir  xilda,  ammo  u  yoki  bu  masalalarni  ko ‘rib  chiqish  va  ularni  grafik 
tasvirlash  anchagina  farq  qiladi.
Tumanni  rejalashtirish  tuzilmalarida  berilgan  viloyat  (o‘lka, 
respublika)  miqyosida 
tabiatni  qo'riqlash  strategiyasi  boyich a  
(akliflar va atrof-muhitni  q o ‘riqlashning asosiyyo 'nalishlari beriladi.
Tumanni  rejalashtirish  loyihalarida  esa  tegishli  viloyat  (o‘lka, 
avtonom  respublika)  uchun  qabul  qilingan  tabiatni  q o ‘riqlash 
strategiyasi  atrof-muhitni  q o ‘riqlash  tadbirlari  tizimida  konkret- 
lashtiriladi.
Atrof-muhit  holatining  tavsifnomasi  o ‘z  ichiga  quyidagilarni
oladi:
-   mavjud  xo ‘jalik,  tabiatdan  fovdalanish  va  aholi  joylashuvining 
ta'siri  natijasida tumanning umumiy atrof-muhiti  holatini  baholash;
-   antropogen  bosimni  respublika  va  viloyat  yoki  tumanlar 
b o‘yicha o ‘rtacha k o ‘rsatkichlar bilan  solishtirish;
-  mavjud tumandagi  atrof-muhit  muhofazasi  bo‘yicha  eng  muhim 
muammolarni  aniqlash.
Injener-ekologik 
tavsifnomalar: 
rcproduktiv 
qobiliyat, 
geo- 
kirnyoviy  faollik  va  hududning  ekologik  sig‘imi  kabi  ko'rsatkichlar 
demografik  sig‘imi  bilan  birgalikda  tabiiy  muhitning  barcha  asosiy 
komponetlari  holatini  tahlil  qilish  va  prognozlash  uchun  asos  boMib 
hamda  tumanni  kelajak  rivojlanish  parametrlariga,  uning  aholisi 
soniga  va  nihoyat  atrof-muhit  muhofazasi  bo‘yicha  belgilangan 
tadbirlar  xarakteri  ta'siriga  umumiy  ekologik  cheklov  boMib  xizmat 
qiladi.
Hududning  reprodukliv  qobiliyati,  va’ni  atrof  tabiiy  muhit 
elementlari  -   atmosfera 
kislorodi,  suv,  o ‘simlik  qoplamini  qayta 
ishlab chiqish qobiliyati tushuniladi.
Kelajak  sanoat  rivojlanish  darajasini  belgilashda  reproduksiya 
indeksi  katta  ahamiyatga  ega.  Bu  k o ‘rsatkich  mavjud  yoki  kelajak 
asosiy  biosfera  tuzuvchilarining  iste’moli  nisbatini  bildiradi.  Repro­
duksiya  indeksi  1  ga  teng  bo ‘lganda  tabiiy  muhit  u  yoki  bu  kompo- 
nentining  balansi  iste’moli  to‘g ‘risida  gapirsa  boMadi.  Reproduksiya 
indeksi -1  dan  kichik b o ‘lganda tuman  noqulay  hisoblanadi.
Hududning 
geokimyoviy 
faolligi, 
y a ’ni 
tabiiy 
muhitni 
ifloslantiruvchi  texnogenez  mahsulotlarini  qayta  ishlash  va  chiqarish 
qobiliyati  tushuniladi.
112

Hududning tabiiy bosimga chidamliligi
Download 38.92 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling