Fayzulla boynazarov qadimgi dunyo tarixi


  Kursiy  R uf,  2 8 8 -  bet


Download 9.54 Mb.
Pdf просмотр
bet5/34
Sana08.12.2019
Hajmi9.54 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   34

1  Kursiy  R uf,  2 8 8 -  bet.
2  Kursiy  R uf.  2 9 4 -  bet.
1  Kursiy  Ruf,  295-  bet.
58

bilan  hech  shubha  qilmasdan  o ‘rmonga  kirib  boradi.  Massagetlar Attin 
qo'shiniga qo'qqisdan hujum qilib,  ularning ham m asini qirib tashlaydi»1.
Bu  m ash’um  xabar Aleksandrning sarkardasi  Kraterga yetib keladi va 
и  yordam ga  shoshiladi.  M assagetlar  allaq ac h o n   u  yerdan  j o ‘nab 
(|olishgandi.
Aleksandr  bu  talafot  haqidagi  shum  xabarni  eshitib,  juda  darg‘azab 
bo'ladi.  Kursiy  R uf o 'z   rom anining  keyingi  sahifalarida  ov  epizodlarini 
ilodalar  ekan,  «Bazoir  deb  atalmish  u  yerlarning  o'rm o nlarid a  xilma- 
41I  yowoyi  hayvonlar  nihoyatda  ko'p  ekanligini,  ov  qilishning  gashti 
borligini2  qayd  etadi.
Aleksandr xushmanzara  Bazoir o ‘rmonlaridan yana  M aroqand tom on 
yo'l  oladi.  Keksayib  qolganligi  tufayli  Artabaz  M aroqand  hokimligidan 
o/od  etilib,  uning  o ‘rniga  Klit  tayinlangan  edi.  Klit  Aleksandrning  eng 
yaqin  kishisi  edi.  Buning  ikki  sababi  bor.  Birinchidan,  Klit bir dahshatli 
Inugda  shohning hayotini  saqlab qolgan edi.  G ranik yaqinidagi jangda u 
Aleksandrning boshiga  qilich  solayotgan  Rezak  qulini  chopib tashlaydi. 
Ikkinchi  sababi,  Klitning  opasi  Gellanikani  shoh  o 'z   onasidek  sevardi. 
(  hunki,  G ellanika  F ilip p  saroyida enaga b o ‘lib  xizm at  qilar,  A lek- 
hiiiidrni  go'dakligidan  tarbiyalab,  unga  ko‘krak suti  bergandi3.  Shuning 
n«  Inin  ham ,  A leksandr  bosib  olgan  h u d u d in in g   k a tta   q ism ini  - 
So'g'diyonani  va  uning  markaziy  shahri  M aroqand  hokimligini  katta 
Ishonch  bilan  Klitga topshirib qo'ygandi.
Aleksandr  M aroqandga kelganda  Klit afsonaviy  Dians sharafiga katta 
/lyol'at  berib,  shohni  izzat-ikrom   bilan  kutib  oladi.  Ziyofat  chog'ida 
iinehagina  kayfi  oshib  qolgan  Klit  Aleksandrga  ta ’na  toshlari  otib,  uni 
kninsitishga harakat qiladi. Aleksandmi o'limdan saqlab qolganligini minnat 
qiladi,  uchinchidan,  Aleksandrning  o'zini  obro'sizlantirishga  harakat 
qiladi.  Nihoyat, qahr-g‘azabi oshgan Aleksandr «qilichini qinidan sug'urib 
olib,  Klitga tashlanmoqchi bo'lganda Ptolomey bilan  Perdik shohni ushlab 
qoladi.  H am m a ziyofatni tark etib o'tirishdan chiqib ketadi.
Aleksandr soqchining nayzasini oladi-da, eng keyin chiqib ketayotgan 
КI it i ling biqiniga sanchadi.  Klit yiqilib, jon beradi»4.
1  Kursiy  Ruf,  2 9 6 -  bet.
'
  Kursiy  Ruf,  3 01-  bet.
1  Ikkinchi  tom on d an   G ellan ik a  F ilip p n in g   eng  yaqin  kishisi  b o'lgan   D ron id n in g 
i|l/i  edi  Ayrim  manbalarda  Lanika  deb  atalib,  u  K litning  on asi  b o'lgan   deyiladi.
1  K m siy  Ruf,  3 07-  bet.
59

A leksandr  haqidagi  asarlarning  deyarli  ham m asida  Klit  voqeasi 
tasvirlangan.  Bu voqea ko'pgina asarlarda unchalik o'zgarishga uchramasdan, 
asosan  shu  m azm unda  o 'z   ifodasini  topgan.  Shunday  qilib,  uchinchi 
m arta tashrif buyurgan Aleksandrning «poyqadamiga»  M aroqand shahri 
xush  kelmadi.  Birinchi  m arta  u  M aroqandning  baland  va  m ustahkam  
devorlaridan  o 'to lm ag a n   edi.  S o'ngra,  Z arafshon  b o 'y larid a  A ttin 
boshchiligidagi  katta  qo'shinidan  ajraladi.  Bugun  esa  M aroqandda  eng 
yaqin  kishisi  Klitni  o 'z  qo'li  bilan  o'ldiradi.
Kitobda ifodalangan ko'pgina muhim voqealar Maroqand,  So'g'diyona 
shaharlari  atrofida,  Zarafshon  vohasi  bo'ylarida  bo'lib  o'tganligining 
guvohi bo'lam iz.
Klit  fojiasidan  so'ng  A leksandr  M aroqandda  o 'n   kun ch a  bo'ladi. 
So'ngra  M aroqand hokimligini Amintga topshirib,  o'zi  So'g'diyonaning 
c h e k k a   o 'lk a la r id a n   b iri  K se n ip p g a   kelad i.  «Bu  y erd ag i  ja n g d a  
Aleksandrning 80 jangchisi o'ladi,  350 kishi yarador bo'ladi»1.  Shundan 
so'ng A leksandr So'g'diyonadagi yirik shaharlardan biri-X erionni bosib 
oladi.  N autakdan2  o'tib ,  X erion3  qal’asiga  keladi.  Bu qal’aning hokim i 
Sisimifr  edi.  T aqdir  taqozosiga  ko'ra,  Sisimifr  o 'z   onasiga  uylanib, 
undan  ikki  o 'g 'il ko'rgan edi.  Rom an  muallifi o'sh a davrlarda X erionda 
shunday odat bo'lganligini  qayd qiladi.
Bunday g'aroyib voqealar o'tm ishda sodir bo'lgan.  Masalan, avliyosifat 
Ardaviraz  o'zining  yettita  singlisiga  uylanadi.  Zardushtiylik  diniga tobe 
bo'lgan Atossa akalariga turm ushga chiqadi. Aytishlaricha,  D oroning qizi 
ham  o'zining bir necha aka-ukalariga turm ushga chiqadi'1.
Sisimifr o'zining yurtdoshlari bilan shaharni qattiq turib him oya qilardi. 
Tashqariga olib chiquvchi yerosti yo'llari  ularning o'zlarigagina m a ’lum  
edi. Aleksandr ulardan shahami topshirishni talab qiladi.  Elchi qilib o'zining 
eng  yaqin  kishisi  -  so'g'diyonalik  Oksiartni  yuboradi.  Sisimifr  shaharni 
topshirishga  rozi  b o 'lad i.  Biroq  uning  onasi  (shuningdek,  xotini) 
«o'zgalarning  oyog'i  ostiga  shaharni  tashlaguncha  o 'lm o q   afzaldir, 
joningning  tinchini  o'ylaguncha,  vijdoningni  o'ylagin»5,  deydi.
1  Kursiy  R uf,  3 0 9 -  bet.
2 N au tak   -  Qarshi  shahri  yaqinida  ekanligi  aniqlangan.

X erion  -  O ks daryosining yuqori  o q im i,  Baqtriya bilan  S o 'g 'd iy o n a  chegarasida, 
baland  tog'lar  b ag‘rida joylashgan.
4 A vesto.  Izd -v o   A N   A zS S R ,  Baku,  1960,  str.  8 0 -8 1 .
5  Kursiy  R uf,  3 1 1 -  bet.
60

So'ngra,  «Sisim ifr  Oksiartga  o 'g 'illarin i,  h am y u rtlarin i  qo 'sh ib  
onasining huzuriga yuboradi.  Oksiartning bergan va’dalariga ishongandan 
so'ng,  shaharni topshirishadi.  Aleksandr Sisimifrning ikki  o 'g'lin i o'ziga 
jnngchi  qilib  oladi,  o'zini  hokim  qilib  tayinlab,  bundan  buyon  do'st 
bo'lib qolishga va’da beradi»1.
Kitobda Xerion  qal’asi atrofida bo'lib o'tgan voqealar tafsiloti ancha 
la'sirli  bayon  etilgan.  O'quvchini  bunday  hayajonga  soluvchi  voqealar 
o'/iga xos badiiy ravishda inkishof etilgan. Ayniqsa,  So'g'diyona yerlarida 
bo'lib o'tgan oxirgi  m ash’um voqealar o'quvchi qalbini beixtiyor larzaga 
ki'lt iradi.  Bu mash’um voqealar nimalardan iborat degan savolga, asarning 
keyingi  sahifalaridan javob topamiz.
Aleksandr Daxlar eliga yurish qiladi.  Bu yerda M akedon qo'shinlariga 
Uv  tez  hujum  qilib,  xavf  tug'dirayotgan  dovyurak  Spitam en  bor  edi. 
Spitam enning  vatanparvarligi  va  m atonati  haqidagi  hikoyalar  ham  
kitobdan  keng  o'rin  egallagan.  Ayniqsa,  Spitam enning  o'lim i  haqidagi 
opi/.od ancha ta ’sirli bayon etilgan.
Spitamen  fojiasiga  sabab  bo'lgan  xoinlarga,  q o 'rq o q   va  sotqinlarga, 
uvniqsa,  uning  xotiniga  nisbatan  o'quvchi  qalbida  kuchli  nafrat  o'ti 
nlangalanadi.
1 lorib-charchagan Spitamen shirin taom  va vino ta ’sirida qattiq uyquda 
yotardi.  «Xotini  pinh on a  kelib,  qilichini  qinidan  sug'urib  oladi-da, 
Spitamenning boshini kesib tashlaydi.  Qonga belangan erining kallasini 
bn  jinoyatdan  ogoh  bo'lgan  qulga  keltirib  beradi.  So'ngra  m akedon 
qo’shinlari joylashgan  lagerga kelib, Aleksandrga xabar qilishni,  m uhim  
xabar olib kelganligini, shohga shaxsan o'zi yetkazishi lozimligini aytadi. 
Aleksandr  bu  mudhish  voqeadan  ogoh  bo'lgach,  qattiq  g'azablanadi.
Aleksandr Spitamen bilan yakkama-yakka jangda olishish niyatida edi. 
Inllod xotinni lagerdan tashqariga haydab yuborishni, unga sherikbo'lgan 
qiilni  yerli  xalqning  eng  og 'ir  jazosiga  m ahkum   etishni  buyuradi2. 
Spitamenning xotini  erining boshi  evaziga A leksandrdan katta mukofot 
olishdan  umidvor edi.  U  xor-zor bo'lib o'ladi.  «O 'z eriga xiyonat qilgan 
xolin  menga  do'st  bo'larm idi»,  deydi  Aleksandr.  «Oksiart  shohning 
uhn’niga katta ziyofat berib, uni izzat-ikrom bilan qarshi oladi.  Oksiartning 
uchta  o'g'li  bor edi.  Aleksandr ularning ikkitasini  o 'z  q o 'shinida xizmat
1  Kursiy  Ruf,  311-  bet.
'
  Kursiy  Ruf,  311-  bet.
61

A leksandr  haqidagi  asarlarning  deyarli  ham m asida  Klit  voqeasi 
tasvirlangan.  Bu voqea ko'pgina asarlarda unchalik o'zgarishga uchramasdan, 
asosan  shu  m azm unda  o ‘z  ifodasini  topgan.  Shunday  qilib,  uchinchi 
m arta tashrif buyurgan Aleksandrning «poyqadamiga»  M aroqand shahri 
xush  kelmadi.  Birinchi  m arta  u  M aroqandning  baland  va  m ustahkam  
devorlaridan  o 'to lm ag a n   edi.  S o'ngra,  Z arafshon  b o 'y larid a  A ttin 
boshchiligidagi  katta  qo'shinidan  ajraladi.  Bugun  esa  M aroqandda  eng 
yaqin  kishisi  Klitni  o 'z  qo‘li  bilan  o'ldiradi.
Kitobda ifodalangan ko'pgina muhim voqealar Maroqand,  So‘g‘diyona 
shaharlari  atrofida,  Zarafshon  vohasi  bo'ylarida  bo'lib  o ‘tganligining 
guvohi bo'lam iz.
Klit  fojiasidan  so'ng  A leksandr  M aroqandda  o ‘n  k u n ch a  b o ‘ladi. 
So‘ ngra  M aroqand hokimligini Amintga topshirib,  o'zi  So'g'diyonaning 
c h e k k a   o 'lk a la r id a n   b iri  K se n ip p g a   k elad i.  «Bu  y erd ag i  ja n g d a  
Aleksandrning 80 jangchisi o'ladi,  350 kishi yarador bo'ladi»1.  S hundan 
so'ng A leksandr So‘g‘diyonadagi yirik shaharlardan biri-X erionni bosib 
oladi.  N autakdan2  o'tib ,  X erion3  qal’asiga keladi.  Bu q al’aning  hokimi 
Sisimifr  edi.  T aqdir  taqozosiga  ko'ra,  Sisimifr  o 'z   onasiga  uylanib, 
undan  ikki o 'g 'il ko'rgan edi.  Rom an muallifi o 'sh a davrlarda X erionda 
shunday odat bo'lganligini  qayd qiladi.
Bunday g'aroyib voqealar o'tm ishda sodir bo'lgan.  Masalan, avliyosifat 
Ardaviraz  o'zining yettita singlisiga  uylanadi.  Zardushtiylik  diniga tobe 
bo'lgan Atossa akalariga turm ushga chiqadi. Aytishlaricha,  Doroning qizi 
ham  o'zining bir necha aka-ukalariga turm ushga chiqadi4.
Sisimifr o'zining yurtdoshlari bilan shaharni qattiq turib him oya qilardi. 
Tashqariga olib chiquvchi yerosti yo'llari  ularning o ‘zlarigagina m a ’lum  
edi. Aleksandr ulardan shaharni topshirishni talab qiladi.  Elchi qilib o'zining 
eng  yaqin  kishisi  -  so'g‘diyonalik  Oksiartni  yuboradi.  Sisimifr shaharni 
topshirishga  rozi  b o 'lad i.  Biroq  uning  onasi  (shuningdek,  xotini) 
«o'zgalarning  oyog'i  ostiga  shaharni  tashlaguncha  o 'lm o q   afzaldir, 
joningning  tinchini  o'ylaguncha,  vijdoningni  o'ylagin»5,  deydi.
1  Kursiy  R uf,  3 09-  bet.
2 N au tak   -  Qarshi  shahri  yaqinida  ekanligi  aniqlangan.
’  X erion  -  Oks daryosining yuqori  o q im i,  Baqtriya bilan  S o ‘g ‘d iyon a chegarasida, 
baland  tog'lar  bag'rida joylashgan.
4
 A vesto.  Izd -v o   A N   A zS S R ,  Baku,  1960,  str.  8 0 -8 1 .
5  Kursiy  R uf,  3 1 1 -  bet.
60

S o 'ng ra,  «Sisim ifr  O ksiartga  o ‘g ‘illarini,  h am y u rtlarin i  q o 'sh ib  
onasining huzuriga yuboradi.  Oksiartning bergan va’dalariga ishongandan 
so'ng, shaharni topshirishadi.  Aleksandr Sisimifrning ikki  o ‘g‘lini o'ziga 
jangchi  qilib  oladi,  o'zini  hokim  qilib  tayinlab,  bundan  buyon  do'st 
bo'lib qolishga va’da beradi»1.
Kitobda Xerion  qal’asi  atrofida bo'lib o'tgan voqealar tafsiloti  ancha 
la’sirli  bayon  etilgan.  O 'quvchini  bunday  hayajonga  soluvchi  voqealar 
o'/.iga xos badiiy ravishda inkishof etilgan. Ayniqsa,  So'g'diyona yerlarida 
bo'lib o'tgan oxirgi  m ash’um voqealar o'quvchi qalbini beixtiyor larzaga 
keltiradi.  Bu mash’um voqealar nimalardan iborat degan savolga, asarning 
keyingi  sahifalaridan javob topamiz.
Aleksandr Daxlar eliga yurish qiladi.  Bu yerda M akedon qo'shinlariga 
tcz-tez  hujum  qilib,  xavf tug'dirayotgan  dovyurak  Spitam en  bor  edi. 
Spitam enning  vatanparvarligi  va  m atonati  haqidagi  hikoyalar  ham  
kitobdan  keng  o 'rin   egallagan.  Ayniqsa,  Spitam enning  o'lim i  haqidagi 
epizod ancha ta ’sirli bayon etilgan.
Spitamen  fojiasiga  sabab  bo'lgan  xoinlarga,  q o'rqo q  va  sotqinlarga, 
ayniqsa,  uning  xotiniga  nisbatan  o'quvchi  qalbida  kuchli  nafrat  o 'ti 
nlangalanadi.
I lorib-charchagan Spitamen shirin taom  va vino ta ’sirida qattiq uyquda 
yotardi.  «Xotini  pin ho n a  kelib,  qilichini  qinidan  sug'urib  oladi-da, 
Spitamenning boshini  kesib tashlaydi.  Qonga belangan erining kallasini 
bu  jinoyatdan  ogoh  bo'lgan  qulga  keltirib  beradi.  So'ngra  m akedon 
qo'shinlari joylashgan  lagerga kelib,  Aleksandrga xabar qilishni,  m uhim  
xabar olib kelganligini, shohga shaxsan o'zi yetkazishi lozimligini aytadi. 
Aleksandr  bu  m udhish  voqeadan  ogoh  bo'lgach,  qattiq  g'azablanadi.
Aleksandr Spitamen bilan yakkama-yakka jangda olishish niyatida edi. 
Inllod xotinni lagerdan tashqariga haydab yuborishni, unga sherik bo'lgan 
qulni  yerli  xalqning  eng  og 'ir  jazosiga  m ahkum   etishni  buyuradi2. 
Spitamenning xotini  erining boshi evaziga A leksandrdan katta mukofot 
olishdan  umidvor edi.  U  xor-zor bo'lib o'ladi.  «O 'z eriga xiyonat qilgan 
xotin  menga  do'st  bo'larm idi»,  deydi  Aleksandr.  «Oksiart  shohning 
sha’niga katta ziyofat berib, uni izzat-ikrom bilan qarshi oladi. Oksiartning 
uchta  o'g'li bor edi.  Aleksandr ularning ikkitasini  o 'z  qo'shinida xizmat
1  Kursiy  Ruf,  311-  bet.
1
  Kursiy  Ruf,  311-  bet.
61

qilishni so‘raydi.  Oksiart bunga jo n -u  dilidan rozi bo'lib,  So'g'diyonaning 
o‘ttizta eng go‘zal qizini Aleksandrga in’om etmoqchi bo'ladi.  Ular orasida 
Oksiartning go‘zal qizi  Roksana ham bor edi.  Roksana nihoyatda go'zal 
edi.  Uning husni jamoli butun  makedonliklaming e ’tiborini o ‘zigatortadi. 
Ayniqsa,  Aleksandr  Roksanaga  mahliyo  bo'lib  qolgandi»1.
Shoh  Roksanaga  uylanib,  O ksiartni  S o'g 'diy on aga  hokim   qilib 
tayinlab,  o ‘zi  hind  eli  tom o n  yurishini  davom  ettiradi.
Kitobda Aleksandrning  Roksanaga uylanishi bilan So'g'diyona tasviriga 
yakun  yasaladi.
PLUTARX
Plutarx eramizning 46- yilida Gretsiyadagi  Beotin o'lkasining shimoli- 
g'arbiy qismiga joylashgan uncha katta bo'lmagan Xeron shahrida tug'ilgan. 
Uning  otasi  Avtobul  o 'z   zam onasining  o'qim ishli  kishilaridan  biri  edi. 
Shuning  uchun  ham ,  u  Plutarxning chuqur  ilm  olishiga alohida e ’tibor 
bilan qaraydi.  U ning bobosi  Lampriy ham   ilm -m a’rifatga rag'batli  kishi 
edi.  Lampriy xonadoniga xeronlik adabiyot  ahllari,  donishm andlar tez- 
tez  tashrif buyurib,  quyuq  suhbatlar  qilib  turardi.
Bobosining  bobosi  Nikarx  ham  X eronda  yashab,  eram izdan  aw algi 
31-yilda Antoniy bilan Oktavian qo'shinlari o'rtasida bo'lib o'tgan Aksium 
jangining ishtirokchisi bo'lgan edi.  Plutarxning ikkala akasi  Lampriy bilan 
Tim on  ham  o'qim ishli bo'lib  ulg'ayadi.
Plutarx Tim oksena ismli go'zal ayolga uylanadi.  U ndan to 'rt og'il, bir 
qiz  ko'radi.  Ikki  o'g'li-kattasi va eng kichigi  ham da qizi  yoshligida o'lib 
ketadi.  Qizining  o'lim i  munosabati  bilan  xotini  Timoksenga  yo'llagan 
g'oyat  hayajonli  maktubi  hozir  ham   Plutarxning  tanlangan  asarlaridan 
o 'rin   olgan.
Geografik  sharoiti  qulay  bo'lgan  bu  shaharda  qadim da  bosqinchilik 
urushlari  k o'p   bo'lgan.  Dastlab,  o'zaro  yaqin-atrofdagi  o'lkalarda  turli 
urush  xatarlari  bo'lib,  kichkina X eronni talab  ketardi.  Jang-u jadallarni 
boshidan  k o 'p   kechirgan  xeronliklar  o 'z   shahrini  jon-jahdlari  bilan 
him oya  qilishardi.  B unday  q irg 'in   urushlar  ichida  eng  dahshatlisi 
eram izdan  aw algi  338-  yilda bo'lib  o'tgandi. Shoh  Filipp 
II 
davrida
1  K ursiy  Ruf,  317-  bet.
62

M akedoniya  istilochilari Xeronga bostirib  keladilar.  X eronliklar  katta 
otryad  tuzib,  F ilip p  q o ‘shiniga  qarshi  b ir  n ech a  kun  q attiq   turib 
i;mg  q ilad ilar.N ih o y atd a  katta  kuchga  ega  b o 'lg an   F ilip p   q o 'sh in - 
larini  qaytara  olm agan  bo 'lsa  ham ,  xeronliklarning  vatanparvarligi 
keyinchalik  uzoq  yillar davom ida tillarda d o ston  b o ‘lib yurdi.
Xeron  tarixiy  voqealarga  boy  shahar  b o ‘lgani  uchun  ham   uning 
odamlari ko‘proq o'tmish haqida qiziq-qiziq hikoyalar so'zlashga odatlanib 
qolgan  edilar.  M ana  shunday tarixiy voqealarni  bolaligida  Plutarx  ko'p 
linglardi.  Balki o'tm ish sarguzashtlariningta’siridadir,  Plutarx ulg'ayganda 
o z   shahrining  va  um um an  grek  xalqining  tarixiga  hayrat  bilan  qaray 
boshladi.  Xeronni  juda  sevardi.  U  qayerda  b o ‘lmasin,  bu  shahar  bilan 
qalban  bog'lanib turardi.
Plutarx sayohat qilishni yaxshi ko‘rardi.  O 'zga xalqlar o ‘tm ishiga ham 
qiziqish  bilan  e ’tibor  berardi.  Keyinchalik  u  Afinadagi  adabiy  hayot 
bilan yaqindan aloqa bog'laydi.  Madaniyat  markazi bo'lgan bu shaharda 
C.iek donishmandlari asarlarini benlib o'qiydi. Qadimiy tarixga ega bo'lgan,
111 n  m a’rifat  maskani  Afina  shahri  Plutarx  dunyoqarashiga  katta  ta ’sir
o  tkazadi.  Zam onasining ilg'or fikrli faylasufi A m m on  Sakkas bilan yaqin 
aloqada  bo'ladi.  U  bilan  birga  ko'p  o'tm ay,  Kichik  Osiyo,  Gretsiya, 
Italiya  savohatiga jo'naydi.  Bu  sayohat  davom ida  Plutarx  ko'pgina  sirli 
voqealarning,  g'aroyib  sarguzashtlarning  guvohi  bo'ladi.
Allnada  u  falsafa  ilmini  chuqur  o'rgatuvchi  A m m oniya  maktabiga 
qalnaydi.  Bu maktabga u o ‘zining dastlabki ijod  mashqlari bilan ishtirok 
etadi.  Eramizning  60-yilida  u  zam onasining  m a’rifatli  kishisi,  tarixchi 
Neyron bilan Gretsiya bo ‘ylab sayohatga chiqadi.
So'ngra Makedoniya safari chog'ida Aleksandriya shahriga boradi. Plutarx 
I>u  shaharda bo'lganida Aleksandr M akedonskiy haqida ko'plab rivoyat 
va  hikoyatlar eshitadi. Aleksandr tarixi bilan yaqindan qiziqadi.  U haqda 
nsar  yozish  niyatida  fakt  va  m ateriallar to'play boshlaydi.
Eramizning 90- yillarigacha Plutarx  Italiya yerlarida, xususan,  Rim da 
bo'ladi.  Rimdagi  adabiy hayot  uni  yangi  ijod  sari  undaydi,  u  lotin tilini 
o'lganishga kirishadi.  Biroq davlat ishlari bilan band bo'lganligi tufayli u 
н/oq  yillar bu tilni  o'rgana olmaydi.  Faqat  keksaygandagina lotin  tilida 
yo/ilgan asarlarni o'qishga muyassar bo'ladi.
Kim  tarixiga  qiziqish  bilan  qaragan  Plutarxni  im perator  Trayan, 
keyinchalik  Adrian  ham   qabul  qiladi.  Plutarxning  ch uq ur  bilim   egasi 
rkanligi,  yozuvchi  dunyoqarashidagi  ilg'or  fikrlar  Rim  im peratorlarini
63

qiziqtirib qolgandi.  Shuning uchun ham,  Plutarxga  Rim imperatorligining 
yaqin  kishisi  degan  sharafli  nom   berdi.  K eyinchalik  Plutarx  Rim 
imperiyasining  elchisi,  hatto  Gretsiyaning  Axaym  viloyati  prokurori 
lavozimiga ham ko‘tariladi.  Plutarx birinchi o'rinda o'zini Afina farzandi, 
uning sadoqatli fuqarosi  deb tushunadi.  Gretsiya  Rim  imperatorligi  qo'l 
ostida  bo'lsa  ham   Plutarx  Afmani  sevardi.  Afina  bilan  m um kin  qadar 
ham isha yaqin aloqada bo'lishga intilardi.  Plutarxga yozuvchilik qalamini 
tutqazgan  ham  Afina shahri edi.
Plutarx juda  ch uq ur  ilm  sohibi  edi.  Uni  qomuschi  adib  desak  ham 
bo'ladi.  Shu bilan  birga,  u  sermahsul  yozuvchi,  katta talant  egasi  edi.
Keksalik  chog'ida  Plutarx  yana  ona  shahri  Xeronga  qaytib  boradi. 
M azmunli  um r  kechirib,  eram izning  127-  yilida  vafot  etadi.
Plutarxning adabiy hayot yo'li dramatik voqealarga nihoyatda boy.  Uning 
ko'pgina  asarlari  bizgacha yetib  kelmagan.  Plutarxning o'lim idan  so'ng 
uning asarlarini o'g'li  Lampriyem to'playdi.  Uning aytishicha, otasining 
asarlari  210  tadan  ziyod  bo'lgan.
Plutarx  asarlarini  ikki  guaihga  bo'lib  o'rganishim iz  mum kin:  tarixiy 
asarlar va  falsafiy-adabiy asarlar.
Plutarx  asarlari  ja n r jihatidan  ham   xilma-xildir.  M uhim i  shundaki, 
uning  asarlari  falsafiy  fikrlarga  boyligi  bilan  antik  adabiyotda  yaratilgan 
ko'pgina asarlardan ajralib turadi.  Uning «Qo'shaloq hayotnomalar» asari 
greklar  va  rimliklar tarixiga  asoslangan  bo'lib,  Plutarx  nom ini  tanitadi. 
Bu  asar  zam ondoshlari  va  o'tm ishdoshlari  taijimayi  holini  tasvirlashga 
qaratilgan  b o'lib,  to 'p la m d a   u  o'zin in g   haqiqiy  badiiy  m ahoratini 
qahram onlariga  xarakteristika  berish  va  obrazlar  yaratish  jarayonida 
namoyish  etadi.
P lu tarx n in g   bu  asariga  p ro to tip   b o 'lg a n   q a h ra m o n la r  ich id a 
sarkardalar,  imperatorlar, davlat ishlari bilan band bo'lgan boshqa kishilar, 
shuningdek,  oddiy  xalq  vakillari,  pok  qalbli  insonlar  bor.  O 'zi  Rim 
imperatorligiga  yaqin  kishi  bo'lgan,  im peratorlikda  m ansabdor  shaxs 
sifatida ishlaganligi tufayli, saltanatning ichki sirlari bilan yaqindan tanish 
bo'lgan  Plutarx  im peratorlar va  sarkardalar obrazini  yaratishga  alohida 
e ’tibor  beradi.
Plutarx 50 ta «Hayotnoma» yozadi.  Shulardan 46 tasi grek va  rimliklar 
hayotidan olib yozilgan biografik xarakterdagi asarlardir.
M uhim   tom oni  shundaki,  Plutarx  rimliklarga  yon  bosadim i  yoki 
ko'proq greklarga,  degan savol tug'ilishhi tabiiy.  Plutarx o'zi grek bo'lsa
64

hum,  Gretsiya  tuprog‘ida  tug‘ilsa  ham ,  o ‘zini  Rim ning  faxriy  fuqarosi 
deb hisoblardi.  Rim imperatorligida esa martabali kishilardan biri bo'lgan, 
shuning  uchun  ham ,  u  o ‘z  asarlarida  rimliklar  hayotiga  xuddi  greklar 
luiyotiga  qaragandek  qiziqish  bilan  qarar,  h a tto   ularning  hayotini 
nslidagidan go‘zal qilib tasvirlashga urinardi. Afina va  Rim  Plutarx uchun 
ц о ‘ у о  
tarozining ikki  pallasi edi, ularga misoli egizak shahar deb  qarardi.
O 'tm ish  Plutarx  uchun  bamisoli  bir  ko‘zgudir.  M ana  shu  ko‘zguga 
qarab u o'zining hayotini o'zgartirishga,  kelajagini qayta qurishga harakat 
i|iladi.  Uning  «Aleksandr»,  «Emiliy  Pavel»,  «Perikl»,  «G ay  Mariy» 
asarlarida  o'tm ishning go'zal badiiy ifodasi aks etgan.  Yozuvchi  o'zining 
bn  asarlarida  qahram onlarning  ijobiy tom onlarnni  tasvirlashga,  yomon 
lomonlarini  esa  m um kin  qadar chetlab  o'tishga  harakat  qiladi.  Plutarx 
asarlaridagi  q ah ram o n lar  o 'zlarin in g   ijobiy  xislatlari  bilan  o 'z a ro  
miisobaqalashadi.  Inson tug'ilganda sof va pokiza bo'lib tug'ilar ekan,  u 
nlg'ayganda  ham   shunday  bo'lib  qolishi  kerak,  degan  g'oya  Plutarx 
asarlarida bo'rtib ko'rinadi.
I ’li itarxning barcha biografik xarakterdagi asarlari deyarli bir xil uslubda 
yo/ilgan.  Q ahram onning  tug'ilgan  joyi,  bolaligi,  ulg'aygandan  keyingi 
islilari,  xarakteridagi  ayrim  xislatlari tasviri va hokazolar.
Plutarx o'z qahramonlarining taqdirini o'sha davrtaqdiri bilan bog'laydi. 
(.)aln am on larin in g  x arak terid an   davrn ing   m u h im   xususiyatlarini 
uxlarishga intiladi.
Plutarx  asarlaridagi  yengil  hazil-m utoyiba,  o'quvchining  ko'nglini 
oluvchi  tasvirlar  A ttika  davrining  buyuk  kom cdiyanavisi  Aristofan 
asarlarini esga soladi.  Uning ijodiy uslubi,  ifoda vositalari  M enandr ijodiga 
vnqin  turadi.  Bu  holat  Plutarxning Aristofan  va  M enandr  a n ’analarini 
ilavom ettirganligidan dalolat beradi.
Каталог: Elektron%20adabiyotlar -> 63%20Тарих%20фанлари
63%20Тарих%20фанлари -> Namangan davlat universiteti
63%20Тарих%20фанлари -> «0 ‘zbekiston milliy ensiklopediyasi» Davlat ilmiy nashriyoti
63%20Тарих%20фанлари -> Vatan tarixi. 1-kitob. Shamsuddinov R, Karimov SH.pdf [Abulhasan simjuriy Muhammad ibn Ibrohim]
63%20Тарих%20фанлари -> Talim vazirligi toshkent davlat sharqshunoslik instituti
63%20Тарих%20фанлари -> Vatan tarixi 2-kitob. Shamsuddinov R.pdf [Ahmadbekhoji mehmonxonasi]
63%20Тарих%20фанлари -> «sharq» nashriyot-matbaa aksiyadorlik kompaniyasi bo sh tahririyati
63%20Тарих%20фанлари -> Namangan davlat universiteti e. Kenjayev qadimgi dunyo tarixi
63%20Тарих%20фанлари -> O`zbekiston tarixidan universal qo`llanma tmp9232.pdf [Amudaryo xazinasi]
63%20Тарих%20фанлари -> A b d u m a jid m a d r a im o V gavhar fuzailo va


Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   34


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling