G im n a st ik a d a r sl a r id a in no va tsio n t e X n o L o g iy a L a r


Download 4.92 Mb.
Pdf просмотр
bet1/13
Sana22.12.2019
Hajmi4.92 Mb.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13

U SM A N O V   U.H.
G IM N A ST IK A
D A R SL A R ID A
IN NO VA TSIO N
T E X N O L O G IY A L A R
l o s h k e n t   -   2 0 1 3

( )‘/J)KKISTON RESPUBLIKASI 
Ol ,1V  VA  O  RTA MAXSUS TA’LIM VAZIRLIGI
Usmanov  B.H.
GIM NASTIK A  DAR SLAR IIM   INNOVATSION 
TEXNOLOGIYALAR
0 ‘zbekiston  Respuhlikasi Oliy va o ‘rta maxsus ta ’lim vazirli- 
g i tomonidan  “jismoniy tarbiya va jismoniy madaniyat” 
у  о 'nalishida ta'lim olayotgan talabalar uchun o ‘quv qo'tianma 
sifatida tavsiya etilgan
I  \l  Л К Is I  l<  ИО-STONI» 
l OS l l k l NI  
2013

UO‘K:  796.4(075) 
75.6 
U-73
T aqrizchilar:
X o n k e ld iy ev   SH .X .  -  p ed ag o g ik a fanlari  doktori, 
professor;
Ism ailov  T .U .  -  p ed ag o g ik a  fanlari  nom zodi
U sm a n o v   B .H .
G im n astik a 
d arslarid a 
in n o v a tsio n  
texn ologiyalar: 
o ‘quv 
q o ‘llan m a /  U sm anov  B .H .;  0 ‘zb ek isto n  R esp u b lik asi  O liy  va o ‘rta m a x ­
sus t a ’lim   vazirligi.  -  T:  T afakkur  B o ‘stoni,  2013.  184  b.
ISB N   978-9 9 4 3 -4 2 3 7 -8 -7
0 ‘quv  q o ’llan m a  g im n astik a  d arsin in g   m azm uni,  tuzilish i,  vosita- 
lari,  tash k illash   u slu b iy o tlarig a  oid  so h a  m utax assisi  kasb iy   tayyor- 
garlig in in g   nazariy,  uslubiy,  am aliy  tay y o rg arlig i  biU m larini  o 'z id a  
m u jassam lash tirg an  b o i i b ,  ped ag o g ik a  oliy  o ‘quv yu rtlarin in g  “Jism oniy 
tarb iy a va jism o n iy  m ad an iy a t",  “C h aq iriq q ach a harbiy ta 'lim ”  ixtisosligi 
bak alav rlari,  m ag istran tlarin i  ta y y o rlash   o 'q u v   rejalarid ag i  fanlarning 
D TS  talablari  a so sid a yozilgan.
M azkur o 'q u v  q o ‘lla n m a jism o n iy  m ad an iy at va sport m utaxassislari. 
o 'q itu v ch ilar,  sp o rt m u rab b iy lari, jism o n iy   tarbiya  fakultetlari  talabalari. 
m ala k a o sh irish  k u rslarin in g  tin g lo v c h ila ri v a  k o 'p  sonli  o ta-o n alar uchun 
m o ‘ljallangan.
KB К   75.6ya7
U O LK:  796.4(075) 
K B K   75.6ya7
ISBN   9 7 8 -9943-4237-8-7
©   U sm anov  B .H .,  2013 
©   « T afak k u r  B o 's to n i»   M C hJ,  2013

SO ‘ZBOSHI
Mnsiaqillik yillarida barcha sohalarda bo‘lgani kabi y o shlarva 
ulaming  la’lim-tarbiyasida  ham  ulkan  islohotlar  am alga  oshirildi. 
Iln  islohotlar,  eng  avvalo  ajdodlarim izdan  qolgan  ta ’limga  oid 
buy  m a'naviy  m erosni  va  eng  yaxshi  bunyodkorlik  g'oyalarini 
yushkir ongiga singdirish va shu bilan birga ularni vatanga sadoqat, 
xalqparvarlik  ruhida  tarbiyalashda 
o' z
  aksini  topa  boshladi.
I  ar/andlarim izning  ajdodlarim iz  kabi  dunyo  tam adduniga  xizmat 
qila  olish  ruhida  u lg ‘ayishini  ta ’m inlash  hozirgi  kunimizning 
ck>l/arb  vazifalaridandir.
Yosh  avlod  tarbiya tizim ining  tarkibiy  qismi  asosida jism oniy 
larhiya ta'lim i yotadi.  T a'lim  jarayonining bu jabhasi  o'quvchilarni 
liar lomonlama jism oniy, ruhiy v am a'n av iy  fazilatlarini tarbiyalash, 
hayotga.  mehnatga,  Vatan  m udofaasiga  tavyorlash,  jism oniy 
kamolotga  erishish  uchun  zarur jism oniy  zaxiralar  bankini  o ‘zida 
nuijassamlashtirgan  jam iyat  a'zosini  shakllantirishdek  maqsad 
uchun  xizmal qiladi.
( iimnastika qator muammolarni hal qiluvchi, k o ‘pqirrali jism o- 
uiy  lai biya vositasidir.  Buni  insoniyat tarixidagi tan tarbiyasiga oid 
11mi\  materiallar  ham  tasdiqlaydi.  Gimnastika  mashqlari  o ‘rga- 
liladigan  darslur,  m ashg'ulotlar  orqali  shug‘ullanuvchida jism oniy 
si I at larni  i ivojlanlii isli.  qomaliii  to ‘g ‘ri  shakl lantirish,  sog'liqni 
iniislalikaiiilasli.  iunla\ i> 
la/.ilallami  tarbiyalash,  harakatlarni 
mulmima.  yaigil,  kalla  quvval  saillamay  ijro  elishga  o'rganishdek 
va/.ilalar  muvaHaqqiyalli  ha I  cl i lad i.
M am lakatim i/ jismoniy tarbiya li/im ining DTSlari dasturlarida 
f'.imnaslikani  jismoim  larbiya jarayonida  keng  q o ‘llash  uchun  lo­
/ iui  bo'lgaii  darajaila  o'rin  ajralilgan.  Shuning  uchun  ham  gim- 
nastika  maslig'nlollari.  irqiiv  daslurning  boshqa  b o ‘limlaridagi 
o'quv  materiallaii  singari  o'quvchi-talaba  yoshlarning  jism oniy 
tarbiyasining  asosiy  va/i la lari ni  hal  qilish  vositasi  b o ‘lib  xizmat 
qiladi.
3

Yuqoridagilardan kelib  chiqib  e'tiboringizga havola qilinayot- 
gan  o'quv  q oilan m asi  Respublikam iz ta ’lim  muassasalarida  gim- 
naslika  darsini  tashkillanishi  va  o4kazilishiga  oid  к о ' pvillik  ilg'o r 
tajribalarni  umumlashtirib  jism oniy  tarbiya  ta ’limi  jarayoniga 
m novatsiontexnologiyalarnijoriy etishorqali uning samaradorligini 
oshirishm um kinligining ilmiy-nazariy asoslarini o ‘zida mujassam- 
lashtirgan.  M uallif inson jism oniy  m adaniyatining  asosiy  vositasi 
sanalgan  gim nastika  bilan  shug'ullanish  m ashg'ulotlarining  maz- 
muni,  tuzilishi,  ularni  o'tkazish  va  tashkillash jarayoni  nazariyasi 
ham da  hozirgi  kunda  amaliyotda  q o ilan ilayotgan  kuch.  tezkorlik 
va  boshqa  jism oniy  sifatlarni  rivojlantirishga  oid  materiallarni 
mutaxassislar e'tiboriga havola qilgan.
Gimnastika  darsi  (m ashg'ulotlari)ni  maqsadli 
0 ‘tkazish  orqali 
jism oniy m ashqlar bilan shug'ullanish odatini  shakllantirish har bir 
jism oniy tarbiya mutaxassisining asosiy ishi b o ‘lishi lozim. Hozirgi 
zam on  talabi  harakatga  o'rgatish  texnologiyasiga  innovatsiyalarni 
kiriti shni  taqozo  etmoqda.
A ynipaytdayuqorim alakalivadarsningtuzilishtarkibidaxilm a- 
xil  vositalarni  qo'llash  mahoratiga  ega  b o ‘lgan  mutaxassislarni 
tarbiyalash muammosi  o ‘z mohiyatini  yo'qotm aydi.
Sir  emas,  darslar  mazmunining  bir  xilligi,  foydalaniladigan 
vositalar  samaradorligining  pastligi,  m ashqlarni  o'rgatish  uslu- 
biyotlarida turli-tum anlikning vo'qligi. bajarilayotgan mashqlardan 
k o ‘riladigan  foyda  haqidagi  bilimlarning  sayozligi  o'quvchi- 
talaba  voshlarda  gim nastikaga  va boshqa  m ashg'ulotlarga  bo'lgan 
qiziqishni  pasaytirishiga  amaliyotdan  guvohmiz.  Oliy  o 'q uv   yurt- 
lari,  kasb-hunar  kollejlari,  akademik  litseylar  va  umumiy  ta ’lim 
maktablarida  o ‘tkazilayotgan  gim nastika  darslaridagi  o'qitish 
jarayonini,  k o ‘p yillik ish tajribalarni  kuzatishlar  shuni ko'rsatdiki, 
b o ia ja k   mutaxassis  talabalar  va  tajribasi  yuqori  b o ‘lm agan  yosh 
mutaxassislar dars vazifalarini belgilash, ularni hal  qilish y o ilarin i 
topish,  uning  m a ’ruza  m ashg'ulot  matnidagi  ustunlik  tomonlarini 
yoritishning  samarali  vosita  va  uslubiyotlarini  tanlashda  qiyin- 
chiliklarga  duch kelmoqdalar.
4

Mazkur  qcTllanmada  shu  muammolarni  kengroq  yoritish  or- 
qali  talabalar  uchun  gim nastika  darsi  nazariyasi  va  uslubiyotiga 
oid  bilimlar  va  maktab  sport  gim nastika  to'garagida  murabbiylik 
mahoratiga  doir  boshlang‘ich  bilimlarni  izchil  egallab  olishlarida 
ko'm aklashishni  nazarda tutdik.
Q o'llanm ada  gim nastika  darsi  uchun  um um ta’lim  maktabi 
dasturi  materiallari  bo'yicha  vositalardan  nam unalar  tavsiya 
qilingan.  Dars  m ashg'ulotlarining  materiallari  majmuasi  sohaning 
\o sh   mutaxassislari  va  jismoniy tarbiya fakultetlarining  talablariga 
o '/   n a/ari\  I'ilimlari  va  amaliy  malakalarini  boyitish  imkonini 
hci.iili  deb  innid  qilam i/.

I  bob.  M AM LAKATIM IZ JISM O NIY TARBIYA 
TIZIM IDA  GIM NASTIKA
M amlakatimizda  jism oniy  tarbiya  -   jam iyatim iz  a ’zolarini 
jism onan  har  tom onlam a  tarbiyalashning  tarkibiv  qismi  bo ‘lib, 
ularni  mehnatga,  Vatan m udofaasiga tayyorlash. jism oniy jihatdan 
barkam ol qilib yetishtirishning ta'sirchan vositasi deb tan olingan.
Hozirgi  kunga  kelib  m am lakatim izda  jism oniy  tarbiyaning 
vositavausullariningyagonatizim i yaratilgan. M azkurvositalarning 
eng  omm aviylaridan  biri  sanalgan  gim nastika  bu  tizim da  haqli 
ravishda muhim o 'rin  tutadi.
1.1.  G im nastikaning ta ’rifi
Yosh  avlodni  bolalik  chog‘idan  boshlab  jism oniy  jihatdan 
sog‘lom   qilib  tarbiyalashni,  ularda  jism oniy  va  m a’naviy  kuch- 
larni  garmonik  tarzda rivojlantirishni  ta ’minlash  vazifasi  hukuma- 
tim izning  qator  qarorlari  va  m am lakatim iz  Prezidenti  tom onidan 
m ana  20  yildan  ortiq  muddat  davom ida  to ‘xtovsiz  va  o'rinli 
ta'kidlanm oqda.
Gimnastikaning tarbiyajarayonidagi asosiy vazifalari quyidagi- 
lardan iborat:
1.  Inson  organizmining  shakli  va  vazifalarini  yaxshilash.  jis ­
moniy  qobiliyatlarini  har  tom onlam a  takomillashtirish,  salomat- 
ligini mustahkamlash. uzoq yillar davom ida faol harakat faoliyatida 
bo'lishi  uchun lozim bo ’lgan harakat zaxiralarini yaratish va ulami 
boyitish.
2.  M uhim  hayotiy  zaruriy  harakat  m alakalarini  va  ko'nik- 
malarini  shakllantirish  va  ularga  oid  zaruriy  maxsus  bilimlarni 
berish.
3.  M a'naviy,  ruhiy,  irodaviy  estetik  va  boshqa  xislatlarni 
tarbiyalash, jism oniy  tarbiya  ta'lim i  va tarbiyasiga  oid  k o 'p   asrlik 
tajriba  va  jismoniy  tarbiya  sohasidagi  zam onaviy  fan  vutuqlari 
asosida  yaratilgan  jism oniy  tarbiya  vositalaridan  va  ta'lim ning 
innovatsion texnologiyalaridan samarali foydalanish.
6

Bolalar va o ’ smirlarni jism oniy shakllantirishda gimnastikaning 
ahamiyati  ayniqsa  katta.  Gimnastikatning  xilma-xil  vosita  va 
uslubiyotJari  yordam ida  boshlang'ich  jism oniy  tarbiya  vazifalari 
muvaffaqivatliroq  hal  qilinadi,  bolalar  va  o'sm irlarda  jism oniy 
hamda  harakat  qobiliyatlarini  rivojlantirish  uchun  asos  yaratiladi, 
nlarning  funksional  va  m oslashish  (adaptatsiyaviy)  imkoniyatlari 
deyurli  kengavadi.
Gimnastikaning  juda  katta  gigiyena  va  sog'lom lashtirish 
ahamiyati  haqida  dunyoning  atoqli  m utafakkirlaridan biri  Plutarx: 
■•( limiiaslika  mcdilsinaning  shilbbaxsh  qismidir»  -   degan  edi1. 
I.iliim  lanining  aloqli  arlioMai i  bo’lgan  rus  olimlari  l.M.  Sechenov, 
I I ’.  I'avlov.  IN .  Mcchnikov.  1 4 .  I.esgalt,  V.V.  Gorinevskiylar 
jismoniy  mashqlarga.  jum ladan,  gimnastika  mashqlariga  katta 
aham i\al  he rib.  bu  mashqlarni  hayoliy  laoliyal  va  ishchanlik 
i|obiliyalini  oshirishning.  shuningdek  sog'lom lashish  va  laol  dam 
olishning  eng  yaxsbi  vositasi  deb  bilgan  ed ilar.
(iim nasiika  bilan  hamma  -   bolalar-u  kattalar,  keksalar-u 
yoshlar.  yaxshi  tayyorgarlik  k o ‘rganlar-u  u  bilan  shug'ullanishni 
endi  boshlovchilar,  sog'lom   kishilar-u  va  hatto  betob  kishilar 
ham  shug'Lillanishlari  mumkin.  Gimnastika  bilan  maktabgacha 
voshdagi  bolalar muassasalarida. maktablarda, o 'rta  maxsus ta ’limi 
va  oliy  o ’quv  yurtlarida,  ishlab  chiqarish  jam oalari  va  davolash 
muassasalarida,  dam  olish  uylari  va  sanatoriylarida,  arm iya  va 
llnlda  ham  sluig'ullaniladi.  Gimnastika  bilan  k o ‘pchilik  mustaqil 
ia\  islula  o '/   uylarida  radiodan  eshitib,  televizorda  namoyish 
i|ilm ,i\oIl'.id  sog’lom  turm ush  tarzi  (STT)  jism oniy  madaniyati 
maslig  ulollarmi  ko‘rib  turib.  m ahallalar  va  boshqalarda  shu- 
H'ullanadilar.  ( iimnastikaning  bunchalik  ko‘p  yoyilganligiga 
sabab 
umiif’
  baivliaga  tushunarli  va  xilma-xil  ekanligida, jism oniy 
lai hi\ ani!))-■  tin 1
1  \ a/ilalarini  hal  qilish  uchun  mashqlar  tanlash 
imkoniyali  kalla  ckanligidadir.
(iimnasiikaniim  ta  limiy  ahamiyati  ham  ju d a  katta.  O'quv
1 «Гинастпка».  I lo.i  (ннпсИ  ред.  П.1лемина  A.M ., Бры кина  А.Т.  -Т.: 
"У к н т у в ч н ” .  I l)S2.  (>- s 
:  Shuning o'zi,  6 - s;ilii!;i.
7

topshiriqlari  aniq  taqsim lanishining  shartliligi,  harakatlar tahlili  va 
sintezining  keng  ishlatilishi,  o'rganilgan  harakat  faoliyatlarining 
xilma-xil  ijro  variantlarida  murakkablash-tirilishi,  harakatlarni 
kombinatsiyalashni  chegaralanm aganligi,  shakl  va  koordinatsiya 
jihatidan  xilma-xil  b o ‘lgan ju da  k o ‘p  jism oniy  mashqlarni  o ‘rga- 
n ish -  bularning ham masi shug‘ullanuvchilarga o'zlarining harakat 
imkoniyatlarini  baholashni  va  harakat  faoliyati  umumiy  qonuni- 
yatlarini  aniqlab  olishni  o'rganish  imkonini  beradi.
Gimnastika bilan shug'ullanish natijasida qaddi-qomati,  gavda 
tuzilishidagi  nuqsonlar  tuzaladi,  gavdaning  ayrim  bo'g'inlarini 
rivojlanishida  ham,  umum an  tananing  rivojlanishida  ham  juda 
yaxshi mutanosiblikka  erishiladi.
Gimnastikaning  pedagogik  ahamiyati  shundaki,  muntazam 
shug‘ullanuvchilar ta ’lim am aliyotiga ongli munosabatda, m ashg'u- 
lotlarga q at'iy tartibda qatnashadilar,  o'qitish jarayonida maksimal 
faollik namoyon qiladilar. jism oniy tarbiya jarayoniga e'tib o r bilan 
qarashga odatlanadilar.
Gimnastikada 
qo‘llaniladigan 
uslubiyotlar 
shug‘ullanuv- 
chilam ing  intellektual  faoliyati  faolligini  oshirish  imkonini 
beradi,  markaziy  asab  tizim ining  xizmatini  yaxshilaydi,  uning 
muskul  faoliyatining  turli  holatlariga  moslasha  olish  qobiliyatini 
shakllantirishga yordam  beradi.
M amlakatimizda jism oniy  tarbiya  o ‘zaro  aloqador  ikki  yo'na- 
lishda  amalga  oshiriladi.  Bulardan  biri  umum tayyorlov  y o ‘nalishi 
b o ‘Isa,  ikkinchisi  ixtisoslashgan-amaliy  (professional-amaliy, 
harbiy-amaliy  va  sport-amaliy)  yo'nalishidir.  Gimnastikaning 
vositalari,  uning  m ashg‘ulotlarini  tashkil  etishdagi  uslubiyotlari 
har  ikkala  yo'nalishda  ham  keng  q o ‘llaniladi.  Yuqorida  qayd  etib 
o ‘tganimizdek,  gimnastikaning  o ‘ta  ta'sirchanligi  boshlang‘ich 
jism oniy  tarbiya  bosqichlarida,  insonning jism oniy  qobiliyatlarini 
har  yoqlama  va  garmonik  rivojlantirish  poydevori  yaratilayotgan 
vaqtda  nam oyon  b o ia d i.  Gimnastikaning  bu  asosiy  funksiyasi 
uning  k o 'p   asrlik  taraqqiyot  tarixi  m obaynida  shakllandi  va  qaror 
topdi.

Gimnastika mashqlarining xilma-xilligini  hisobga olgan holda 
ta ’sir etishi  qat’iy bir tartibda olib borilsa, ular kishi  organizmining 
ayrim  tizim lariga  tanlab  va  lokal  (alohida  bo‘g ‘imlariga)  ta ’sir 
k o ‘rsatadi,  bu  esa  gim nastikadan  jism oniy  tarbiyaning  amaliy- 
ixtisoslashgan  shakllarida  foydalanishni  belgilab  beradi.  Uchuv- 
chilar  tarkibi  va  kosmonavtlarning jism oniy  tayyorgarlik  k o ‘rishi, 
shuningdek, gim nastikadan ayrim sport turlarida (suzuvchi gimnas- 
tikasi, bokschi gimnastikasi, futbolchi gimnastikasi va hokazolarda) 
foydalanish  gim nastikadan  ana  shunday  am aliy-ixtisoslashgan 
gimnastikada  foydalanish  mumkin,  degan  gapga  yorqin  misol 
boMishi  mumkin.
Sport faoliyatida  gimnastikaning  uchta  mustaqil turi  bor:  sport 
gimnastikasi,  akrobatika va  badiiy  gimnastika.
Sport gimnastikasi -  sportning  olimpiada turi,  olimpiya o ‘yin- 
lari  qayta  tiklangan  (1896-  y.)  dan  beri  gim nastika  hozirgi  zam on 
olimpiya o'yinlari qatoridan m ustahkam  o ‘rin egallab kelmoqda.
1.2.  G im nastikaning  asosiy vositalari
M axsus  ishlab  chiqilgan  harakat  shakllari  gim nastikaning 
tipik vositalari  (mashqlari)  hisoblanadi.  U lar yordam ida odamning 
havotiv  zaruriy  muhim  harakat  malakalari  va  k o ‘nikm alari  tako-
У 

•/
millashtiriladi.  Qator  m ashqlar  odam larning  mehnat,  harbiy  va 
turm ush faoliyatidan (yurish,  yugurish, tirm ashib  chiqish,  sakrash, 
emaklash,  muvozanat  saqlash,  uloqtirish, to'siqlardan oshib o ‘tish, 
yuk  tashish  va  h.k.)dek  kundalik  turm ushda  uchraydigan  hayotiy 
muhim  harakatlardan olingan.
Jismoniy  tarbiya  amaliyoti  haqidagi  ilmiy  bilim lar  rivojlana 
borgan  savin  bir  butun  harakatlantiruvchi  faoliyatdan  ajratib  olin­
gan  clomcnlar harakatlardan iborat m ashqlar paydo  b o ‘la boshladi. 
Bu  mashqlar  asosan  harakat  asoslarini  o ‘rgatish  uchun,  jism oniy 
sifatlarni rivojlanlirish vaturlipedagogikvazifalarni hal etish uchun 
q o ilan ilad i.  Tananing  ayrim  a ’zolariga  m o'ljallangan  ham da turli 
gim nastika  asboblarida  ijro  etiladigan  m ashqlar  shular  qatoriga 
kiradi.
9

Gimnastika  mashqlari  pedagogik  vazifalariga  k o ‘ra  hamda 
harakatlantiruvchi  faoliyati  tuzilishiga  muvofiq  tarzda  quyidagi 
asosiy  guruhlarga bo'linadi:
1.  S af mashqlari -   safdagilarning  barchasi  bir  vaqtning  o'zida 
birgalikda  bajariladigan,  shug‘ullanuvchilarda  uyushqoqlik va  bar- 
chani  bir vaqtning o ‘zida bir xil  harakat qilish -  teng  harakatlanish 
intizomini,  jam oa  tarkibida  safdan  chiqmay  harakat  qilish 
malakalarini,  ayniqsa,  qomatni  safdagidek tutish,  shuningdek,  ritm 
va sur’at hissini his  qilishni tarbiyalashda qo'llaniladi3.
2.  U m umrivojlantiruvchi m a s h q la r - ко "proq ayrim  bo‘g ‘inlar, 
organizmning  alohida  bo‘laklarida  bajariladigan,  y a ’ni  har  to­
monlama  jism oniy  tayyorgarlik  uchun,  organizmning  funksional 
imkoniyatlarini  kengaytirish  va  adl  qomatni  tarbiyalash  uchun 
qoMlaniladigan mashqlardir4.
Ular  ayrim  muskul  guruhlariga.  tana  a ’zolariga  alohida, 
shuningdek,  harakat-tayanch  apparatiga  umumiy  ta ’sir  ko'rsatadi, 
xilma-xil  harakat  malakalari  va  ko'nikm alarini 
0 ‘zlashtirish  jara- 
yonini  yengillashtiradi.  Umumrivojlantiruvchi  mashqlar  kishiga 
shunday  dastlabki  oddiy  ko'nikm a  va  malakalarni  egallab  olish 
imkonini  bcradiki.  ulardan  inson  kcyinchalik  turm ush  tarzida 
o'zining  harakat  qobi 1 i\atlarini  takomillashtirish  maqsadida  har 
qanday  murakkablikka  cga  bo'lgan  yaxlit  harakatlantiruvchi  fao- 
liyatni  tuzadi  va  undan  maqsadli  ioydalanadi.
3.  Erkin  mashqlar  -   tananing  ayrim  a'zolari  bilan  qilinadigan 
turli harakatlarni,  shuningdek, akrobatik va xoreografik mashqlarni 
birga  qo'shib  bajarishdir.  U lar  kom binatsiya  tarkibidagi  harakat­
larni  birga  q o ‘shib  bajarilishini,  davomiyligi,  uni  sekin-asta 
murakkablashtira  borishdek  usul  bilan  belgilangan  talablarga 
binoan,  uzluksiz  kom pozitsiya  tarzida  tuziladi.  Erkin  mashqlarni 
bajarishdan  asosiy  maqsad  -   shaxsning  koordinatsion  qobiliyatini 
takomillashtirish,  ritm  va  harakat  go’zalligi  hissini  tarbiyalashdir. 
Ular 
harakat 
uslubini 
shakllantirishning 
samarali 
vositasi
3  «Гипастика»  Пол  общ ей  ред.  Ш лемина  A.M.,  Б ры кина  А.Т.  -Т.: 
“Ук,итувчи” ,  1982,  8-s.
4  Shuning  o 'zi,  9-s.
10

hisoblanadi.  Erkin  m ashqlar  buyum larsiz  (sport  gimnastikasida) 
va  q o ‘lga  turli  buyumlar  olib  (o !quv  tarbiya  jarayonida,  badiiy 
gim nastikada  va  gim nastikachilarning  ommaviy  chiqishlarida) 
к о ‘proq foydalaniladi.
4.  Am aliy  m ashqlar  -   yurish,  yugurish,  uloqtirish,  tirmashib 
chiqish,  oshib  o ‘tish,  emaklab  o'tish,  m uvozanat  saqlash,  to ‘siq- 
lardan oshish,  sirpanish va h.k.  Shug‘ullanuvchilar ular yordamida 
hayotiy  zarur  harakat  malakalari  va  k o ‘nikm alarini  egallaydilar, 
ulardan xilm a-xil  sharoitda foydalanishni o ‘rganadilar.
5.  Sakrash  (tayanmay  va  tayanib)  sakrovchanlikni  rivojlan­
tirish,  shuningdek,  oyoq  va  q o ‘llam ing  kuchini,  harakat  tezligi 
va  aniqligini,  chaqqonlik  va  dadillikni  rivojlantirish  uchun  q o ‘l- 
laniladi.  Sakrash  shug‘ullanuvchilar  organizmining  funksional 
holatini  yaxshilabgina  qolmay,  balki  organizm ga  um um iy  ta 'sir 
ham   k o ‘rsatadi.  Sakrash  ijro  etilayotganda  m uskullar  ishidagi 
«portlovchan»lik  tipik bir holdir.
6.  Snaryadlarda (“ot”,  halqalar,  bruslar,  tum ik,  yakkacho‘pda) 
bajariladigan  m ashqlar  —   sport  gim nastikasining  eng  xarakterli 
vositalaridir.  U lardan  k o 'z d a  tutilgan  asosiy  m aqsad  -   gavda  va 
harakatlam i  boshqarish  m alakasini  takomillashtirishdir.  Bundan 
tashqari,  bu  m ashqlar  shug‘ullanuvchilarni  jism oniy  tayyorlash 
uchun ham  qo ilanilad i.
7.  A krobatika  mashqlari  -   akrobatik  sakrashlar  va  statik 
holatlarni  ham  o ‘z  ichiga  olgan  m uvozanat  saqlash  mashqlarini 
birlashtiradi. U larturli guruhlar b ilan o ‘tkaziladiganm ashg‘ulotlarda 
kuch,  chaqqonlik, harakat reaksiyasi tezligi,  fazoda m o ‘ljal  olishni 
rivojlantirish  uchun,  shuningdek  vestibulyar  (muvozanat  saqlash) 
apparatni mashq  qildirish uchun keng q o ‘llaniladi.
8.  Badiiy  gim nastika  mashqlari  -   gim nastika  anjomlari  (ar- 
qon,  gardish,  sharf,  to ‘p,  ch o ‘qmorlar  va  h.k.)  bilan  va  gim ­
nastika  anjomlarisiz  ijro  etiladigan,  shakli  jihatidan  turlicha 
“raqs”  xarakteridagi  harakatlarning  uzviy  va  birikib  ketgan  kom- 
binatsiyalaridan  iborat  b o ‘ladi.  U lar  musiqa  j o ‘rligida  ijro  etilib, 
jism oniy  kam olot  ham da  nafislik,  erkinlik  va  jozibadorlikni
11

tarbiyalash  vositasi  bo'lib xizm at qiladi.  Bundav mashqlar guruhda 
xotin-qizlardan  iborat  b o ’lgan  guruhlardagi  m ashg’ulotlarda 
qo'llani ladi.
Gimnastika  inson  organizmini  har  tomonlama  jism onan 
shakllantirishini  e ’tiborga  olgan  holda,  uni  quyidagi  guruhlarga 
ajratish mumkin:
a)  jism oniy  sifatlar  va  harakatlantiruvchi  qobiliyatlarni  umu- 
miy  rivojlantirishga  qaratilgan  mashqlar  (saf mashqlari,  umumri­
vojlantiruvchi mashqlar,  o 'y in va estafetalar);
b)  hayotiy-zarur  harakat  malakalari  va  ko'nikm alarini 
shakllantirishga 
yo'naltirilgan 
mashqlar 
(amaliy 
mashqlar, 
tayanm ay sakrashlar);
d)  harakatlantiruvchi  qobiliyat  va  irodaviy  xislatlarni  jadal 
rivojlantirish  va  takom illashtirishga  qaratilgan  m ashqlar  (erkin 
mashqlar,  tayanib  sakrashlar,  snaryadlarda  bajariladigan  mashqlar, 
akrobatika  mashqlari  va badiiy  gimnastika  mashqlari).
Gimnastika asosiy  vositalarining  hammasini  mana shu taxlitda 
ajratish  lining  biron  turi  uchun,  turii  pedagogik  vazifalarni  hal 
qilishda  muayyan  mashqlar  tanlashni  osonlashtiradi.
K o‘pchilik  muhim  ko'nikm a  va  malakalarni  takom illashtirish 
hamda  mustahkamlash.  sluig'nllanuvchilarning  emotsional  kayfi- 
yatini  ko’tarish  va  m ashg’ulot  jarayoniga  ishtiyoqini  orttirish 
maqsadida  gim nastika  m ashg'ulotlarida  mashqlar  bilan  bir  qa- 
torda  xilma-xil  harakatli  o ‘yinlar  keng  qo'llaniladi.  Estafetalar 
o ’tkazganda  ham  o ’yinlardagi  m aqsad  k o ‘zda  tutiladi-yu,  ammo 
estafetalarda m usobaqalashuv elementi k o ’proq  ko'zga tashlanadi.

Каталог: Elektron%20adabiyotlar -> 75%20Спорт
75%20Спорт -> Basketbol nazariyasi va uslubiyati
75%20Спорт -> Sh. X. Isroilov, Z. R. Nurimov, Sh. U. Abidov, S. R. Davletmuratov, A. A. Karimov sport va harakatli
75%20Спорт -> Sport pedagogik mahoratini oshirish yengil atletika
75%20Спорт -> G ’u L o m o V z. T., Nabiullin r. X. K a m ilo V a g. Z. Jismoniy tarbiya va sport menejmenti
75%20Спорт -> A. Abduhamidov, H. Nasimov, U. Nosirov, J. Xusanov algebra va matematik analiz asoslaridan masalalar toplam I
75%20Спорт -> A. g a z I y e V, I. Is r a IL o V, M. Y a X s h ib o y e V matematik analizdan misol va masalalar
75%20Спорт -> I ism o ilo V, T. Rizayev, X. M. Maxmudova fizikadan praktikum
75%20Спорт -> L. A. Djalilova jismoniy tarbiya va olimpiya harakati
75%20Спорт -> Sport universiteti I. S. Islamov, R. R. Salimgareyeva yakkakurash, koordinatsion va siklik sport turlari


Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling