G ’u L o m o V z. T., Nabiullin r. X. K a m ilo V a g. Z. Jismoniy tarbiya va sport menejmenti


Download 5.26 Mb.
Pdf просмотр
bet14/24
Sana05.12.2019
Hajmi5.26 Mb.
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   24
§ 
ад 
Cd  .с
U,  <л 
aj  га 
ТЗ  ’П
С
X  
СЛ
о   cd 
С   с
>  
S3
cd’  С
+-*  cd
.£'.3
а\а
§■2 
3   а
X   >ч
2   X  
cd
*а  5 
S h
од
з
с
| с :
и .2
3
  cd
С   . с
§  -  
ас2 
И  о
S&
ь о . ^
с   .-г 
t:
a's*-- §.
о  fS
СЛ
w   cd
£   6
м>  u  с
td  3   o f l. i;  
■О  -С   С   -м
га  Й - з J= 
• —» га  с   сл
« 1 1 1 5
С   3   ь-<
- *  
j s
  В
С   Cd  cd  _   С
о 
55
  с  ti  о
C
l
  cd 
— , - 0
^  g  00 о
О-  (и  й
М   3  
ж
_s;>-.e  .S'"  х  2
О
сб
.2?.—
 
’>  П 
га  п!
С   1—
1
га  з 
с   ~  
cd  <я
вд  с  
С  о
ад 
33  3 
га 
'3 
а *   3
3
о
С   £   й  
ts«g  га 
D-  £   О
СЛ  0 , 0 2
г£  е   •-
.? 5 - °
- 3   3*
о   *•  cd
U-.  >»
ад  о *й
го -1*2 3 
■а 
й
  g
C
cd  и

>   flj 
С   cd  "d
о Ж £
сл  '*3 
3  >*
Г
о  :
О . с,
ад
з ._* 
£/о 
 
« 
С 'О
л   • -  
-С   - g
з  '3 
. -  
х  з 
ад 
-£-
с
cd  з  
.  
а д   га  
у ,   — . 
д=; 
га  2 
2 « с | ;  
тэ 
з   ^ 
х>  сг  га  Uh
■ a u S f t
з   __
ЕЭ
=   *   -С
ад  *
СЛ  с о
- -  
 
о  5
СЛ  _S>(
■-3  cd
£   Е
аа > 
с  ■§  J3  с  '*- 
o .S ,!  c-S 
ад  С гд ’С  Г 
• £ . £ : = «   я
T J  
(Н   U r H
СО  со 
с
с   а   с   с   о 
2 3  
S "м :
С . ^ 
t i •
  О-  й>
сл /■  i   V3  —  .
Си  cd 
------ о
cd
а
о
>  J3
га  cd
з  “
cd 
з
с  Л!
св 
cd
ад  с
з   о
3  сл
С  
сл
С  
о
§ .£
сг.  с .

сг
3
cd
О
* *; 
о  _ 
о--
х>  га '3
cd  i s
^   cd  _,  ; 3   . —  „  
>-  >» 

• =   SO 
.
- ■ S a i l  I f
5/1  33  . 5 .   3
«   2   ?   с г
"С £  га  з
1 5   с г   Н   ЗС
сл  га 
* 3   cd  и.
я  2: 
г.  cd  -а
Й   - г   . К
га 
 
з 
о
Л
С   - 6  
2 1  
*■!
■ 1 3
га  сл
з
:=>  cd
л V. 
х   о
cd  сл 
>  ^
с 1 з ' ° . * Г
-   «  • 
Ом
•а  з
о  .*
т з   cd
сл  з  
J = > ^
О   3  
CL
с5 х
О  cd 
ад Ь: 
о  з


- ““  >
S  S?  3
U|  га  —
‘5 '2  “
3   Й  cd
«  . й   '3 7  z r  

и   cd 
!  ад  cd  г з
•’  С Т З   с
ij ^  -I
>т(  га 
зц  >   С  
С   -Й   >■
с  >.£
д:
on
O'
<
-о  ^  -5-  Z  ^ - s   =   =  'S  «   i   :=-S  g
c  J-^fiN Q   i  s С id  С .2 s
J2  E  g , ; д О Я   g Q   о   S
С
О
C-
cn
irt iS
cd
^ 3
О  2? 
Й  сл
. ^  о
сл
л   cd
3
а)
E
ь-
а д . -
cd
"7
с
. 3   га
е
S  
-
о

4-1  cd 
/  
” 3
 
га
cd  х  
г:
сЛ
•Г.
сг
3
сг
X
E ra
СЛ
3  о
^   3 
3  з
ас  s
о
X .
5   °
сл
Cd
Е . _

’3
Я
 
с   ■=
с  
>.  Г
СО 
ГЗ 
L .
Н 
m -а
137

Jahon  professional  sportida  jam oa  (jamoalar)ga  nisbatan 
m ulkchilikning  asosan  uch  xil shakli  am alda  qo'llanib  kelinyapti, 
ular AQSh va Yevropada turli xil nisbatda tarqalgan.  U lar qatoriga 
shaxsiy  (individual  yoki  guruhli),  korporativ  va  hissadorlik, 
korporativ  m ulkchilik  shaklida  klubning  egasi  bo‘lib,  firm a  yoki 
kom paniya  hisoblanadi,  hissadorlik  jam iyatida  aksiyalar  egalari 
jam oaga  ham   egalik qiladilar.  Hissadorlik jamiyatlariga  rahbarlik 
xususiyati,  asosan,  Yevropa  professional  sportiga  mansubdir. 
Rossiya  va  0 ‘zbekistonga  keladigan  bo'lsak,  keyingi  15  yil  davo- 
m ida  professional  klublar  egalarini  almashtirish  va  jam olarga 
optim al  egalik shakllarini  qidirish jarayoni  davom  etyapti  va  ush- 
bu jarayon  hali  oxiriga  yetgan  emas.
Yurtim izdagi  hozirgi  zam on  iqtisodiy  sharoitlar,  ya’ni  bo­
zor  iqtisodiyotini  rivojlanib  borayotgani,  jahon  moliyaviy-iqti- 
sodiy  inqirozining  oqibatlari  va  boshqalar  professional  tijorat 
sportini  boshqarish  m unosabatlarini  tubdan  o ‘zgartirib  boryap- 
ti.  Professional  tijorat  sportini  shakllanish  va  rivojlanish  ja ra­
yoni  yangidan  yangi  tashkiliy-iqtisodiy  prinsiplarni  va  subyektlar 
faoliyatining  yangi  huquqiy  shakllarini  qidirishni  taqozo  etadi. 
Sportning  o ‘yin  turlariga  keladigan  b o ‘lsak,  bozor  m uno- 
sabatlariga o ‘tish sharoitida ko‘pgina klublar o ‘z egalarini almash- 
tirishga  m ajbur  bo'ldilar.
Yangi  rahbarlar  (egalar)  uchun  professional  tijorat  sportini 
boshqarish  m unosabatlarini va  m ulkchilik shakllarini  isloh  qilish, 
m oliyalashtirish m anbalarini qidirish,  katta darom ad olishga intil- 
ish  asosiy  masala  b o ‘lib  qoldi.  Federatsiyalar va  ligalar darajasida 
ushbu  jarayon  jam oalarni,  milliy  birinchiliklarni  samarali 
boshqarish  sistemasini  yaratish,  tom oshabin  va  televideniyeni 
jalb  etishga  yo‘naltirilgan  m usobaqalar  o'tkazish  jadvallarini 
tuzishga  qaratildi.  Eng  e ’tiborga  sazovorligi  1990-yillarga  kelib, 
egalari  xususiy  m ulk  sohibi  bo‘lgan  klublarning  yuzaga  kelishi 
b o ‘ldi  ( “A sm aral”  va  “ R o to r”  futbol  klublari).  Klublarga  egalik 
qiluvchilarning  tarkibi  tobora  kengayib  bordi,  masalan,  yangi 
sharoitda  moliyalashtirish  im koniyatini  yaratib  beruvchi  davlat 
hukm ronlik  tizim lari;  homiylarning  kuchli  moliyaviy  q o ‘llashiga 
tayangan  hissadorlik  jam iyatlari  va  korxonalar;  jam iyatning 
siyosiy  va  moliyaviy  qatlamlariga  tegishli  shaxslarni  jalb  etuv-
138

chi  kengashlar.  Professional  tijorat  sportini  boshqarib  borish  va 
m ulkchilik shakllarini  isloh  qilishning eng  asosiy xususiyatlaridan 
biri davlat sektorining yo‘naltiruvchi rolini saqlab qolishdan iborat 
bo‘ldi,  shu  bilan  bir  qatorda,  u  professional  tijorat  sport  tiz- 
im ini  iqtisodiy  tom ondan  qo‘llab-quw atlovchi  omil  sifatida  o ‘z 
mavqeyini  yo'qotib bora boshladi.  Professional tijorat sportiga va 
klublarga  egalik  qilayotgan  hissadorlik  jam iyatlari  barcha  jahon 
bozorlarida  yuksak  reytingga  ega  b o ‘lgan  yirik  tijorat  tizimiga 
aylandilar.
Professional  tijorat  sporti  m enejm enti  sohasida  moliyalash­
tirish  manbayining  yangilarini  faol  qidiruvchi,  klublar,  fede- 
ratsiyalar,  ligalar  va  musobaqalar  faoliyatining  iqtisodiy  samara- 
dorligini  oshirish  yo‘llarini  topuvchi  jarayonlar  shakllana  bosh­
ladi.  M usobaqalardan  darom adlarni  oshib  borishi,  teletranslya- 
tsiyalar  huquqini  sotishdan  kelgan  darom adlarni  ortib  borishi, 
tom oshabinlarni jalb qila bilish va dastur (birinchi galda mavsumli 
abonem entlar)  chiptalarini  sotish  ishlaridan,  lotoreyalar  va  to- 
talizatorlar  o ‘tkazish,  stadionlarda  tom oshabinlar  uchun  qu- 
lay  shart-sharoitlar  yaratish,  reklam a  —  homiylik  va  litsenzion 
faoliyatlaridan  iboratdir.  Buning  uchun  quyidagi  om illar  mavjud 
bo‘lishi  lozim:
*  yuksak  raqobatli  kurash  sharoitini  oldindan  yarata  bilish, 
g'olibni  oldindan  bilib  bo‘lmaslik;
*  bir  necha  yillar  davomida jadvalning  m o ‘ta ’dilligi;
*  mavsum  davomida  m usobaqalar  sonining  optim al  sonini 
aniqlash;
*  transport  xarajatlariga  bo'ladigan  mablag‘  va  vaqtni  tejash;
* jam oalar homiylari va sportchilar uchun imtiyozli sharoitlarni 
yaratish.
Takrorlash  uchun  savollar:
1.  Professional  sporti  um um iy  sportning  bir  turimi?
2.  Sport  musobaqalarini  tashkil  etish,  ularni  o ‘tkazish,  ularda 
qatnashish  professional  sportda  qanday?
3.  Sportchi  o ‘zining  asosiy  faoliyat  turi  sifatida  barcha jara- 
yonlarda  ishtirok  etishi  mum kinmi?
4.  M arosim  va  musobaqalar tashkilotchilari  tom onidan  m od-
139

diy  rag'batlantirilishi  yoki  xizmat  haqi  olish  professional  sportda 
qanday?
5.  Professional  sportining  tashkiliy  tizim i  qanday?
6.  Sport  turi  b o ‘yicha  rasmiy  tan  olingan  federatsiyaga  kiruv- 
chi  professional  sport  tashkilotlar  nim alardan  iborat?
7.  Sport  birlashm alari  bilan  m ehnat  shartnom alari  tuzgan 
sportchi  professionallardan  iborat  bo'lishi  shartmi?
8.  Jahondagi  professional  sportning  uchta  modeli  nim alardan 
iborat?
9.  A m erikancha  m odel  nima?
10.  Yevropacha  m odel  nima?
11.  Aralash  m odel  nima?
11.2 .  P rofessional  sport  menejmenti  rivojida 
legionerlarning  o ‘rni 
Reja:
Hozirgi  kundagi  professional  sport  rivojida  legionerlarning 
o ‘rni.
Xorijlik  sportchilarning  bizning  klublarimizdagi  ishtiroki.
Yangi  asrning  boshidagi  butun  dunyo  professional  sportining 
rivoji.
Professional  sport  m enejm entini  om m alashib  borishi.
Yurtim izda  legionerlarni  taklif  etishni  odat  tusiga  kira  bori­
shi.
Futbol  va  boshqa  jam oalarim izga  murabbiylar  va  sportchilar 
taklif  etilishi.
Legionerlardan  foydalanishning  avj  ola  boshlashi.
Rossiyada  legionerlardan  foydalanishning  avj  ola  boshlashi.
Tayanch  iboralar:
Professional  sport,  sport  m enejm enti,  legionerlar,  tak­
lif,  legionerlardan  foydalanish,  avj  ola  boshlash,  legioner 
m urabbiylar,  legioner  sportchilar,  MASK  futbol  jam oasi, 
U EFA   kubogi,  m usobaqalar,  “Z e n it”  Sankt-Peterburg 
jam oasi,  C hem pionlar  ligasi,  “ M anchester  Y unayted” , 
MASK  basketbol jam oasi,  Federatsiya  kubogi,  sovrindor.
140

Hozirgi  kundagi  professional  sport  rivojini  legionerlarsiz 
tasaw ur qilib bo'lm aydi,  chunki  legionerlar professional sportchi 
sifatida o ‘z faoliyatlarida shaxsiy m anfaat bilan jam oa m anfaatini 
kuchli  ravishda  bog‘lab  olib  borish  zarurligini  kuchli  his  eta 
oladigan  shaxsdirlar.
Yurtimizda  mustaqillik  yillaridan  boshlab,  ayniqsa,  bozor 
iqtisodiyotini  rivojlanishi,  professional  sportning  kirib  kelishi 
tufayli  xorijlik  sportchilarning  bizning  klublarimizdagi  ishtiro- 
ki  ortib  borayotganini  ko‘rish  mumkin.  0 ‘z  navbatida,  biz­
ning  sportchilarim izning  xorijdagi  professional  klublarga  taklif 
etilayotganliklarini  kuzatish  mumkin.
Yangi  asrning  boshidagi  butun  dunyo  professional  sportin- 
ing  rivoji  legioner  professional  sportchilar  orqali  jadal  rivojlana 
boshladi.
Professional  sport  m enejm entini  omm alashib  borishi  esa 
yurtimizda  legionerlarni  taklif  etishni  odat  tusiga  kiritdi,  futbol 
va  boshqa  kom an-dalarim izga  legioner  murabbiylar  va  legioner 
sportchilarni  taklif etilishini  rivojlantirdi.
Rossiyada  ham   legionerlardan  foydalanishning  avj  ola  bosh- 
lashi  professional  sportni  rivojlanishiga  katta  hissa  qo‘shib  kel- 
yapti.  Rossiyada,  masalan,  2008-yilga  kelib,  Prem yer  liga  futbol 
klublarida 5 nafar xorijlik murabbiy, 200 nafar xorijlik futbolchilar 
taklif  etilgandilar.  Rossiyaning  ba’zi  futbol  klublarida  xorij­
lik  legionerlarning  soni  yurtdosh  o'yinchilar  sonidan  ham   oshib 
ketgandi.  Legioner  m urabbiylar  va  sportchilarning  jalb  etilishi 
nafaqat  milliy  birinchilikka  bo‘lgan  qiziqishni  kuchli  darajada 
oshirdi,  shu  bilan  bir qatorda, jam oalarning o ‘yin sifati  ham  osha 
boshladi,  natijada,  m usobaqalarning  tomoshabopligi  ham  yuksa- 
lib  bordi.  Bularning  isboti  sifatida  MASK  futbol  jam oasining 
U EFA  kubogi  musobaqalarida  g‘alabaga  erishganini,  2008-yilda 
uning  yutig'ini  “Z en it”  Sankt-Peterburg  jamoasiga  takrorlagani 
va  shu  yilning  o ‘zida  C hem pionlar  ligasi  g‘olibi  “ M anchester 
Yunayted”  jam oasini  2:1  hisob  bilan  mag‘lub  etib,  Superkubok 
sohibi  bo‘lganini  ta ’kidlash  mum kin.  MASK  basketbol  jamoasi 
Yevropadagi  eng  kuchli  jam oa  degan  sharafli  nomga  ega  bo‘ldi. 
Rossiya  tennischilari  keyingi  to ‘rt  yil  ichida  uchinchi  m arotaba 
Federatsiya  kubogi  sovrindori  boMdilar.
141

2007-yilda rossiyalik basketbolchilar va voleybolchi qizlar Yev- 
ropa  chem pionlari  bo‘lishgani,  Rossiyaning  basketbolchi  qizlari 
Jahon  chem pionatining  oltin  medaliga  sazovor  bo‘lganligi,  fu t­
bol  jam oasi  esa  Yevropa  birinchiligining  final  bosqichiga  chiq- 
ib,  bronza  medaliga  sazovor  bo‘lganliklari  shular jum lasidandir. 
N atijada  2008-yilda  MASK  basketbol jam oasi  ikkinchi  marotaba 
Yevropa  chem pioni  bo‘ldilar,  xokkey  term a  jamoasi  15  yillik 
tanaffusdan  so‘ng  yana  Jahon  chem pioni  bo'ldilar  va  ular  2009- 
yilda  o ‘z  yutuqlarini  ikkinchi  m arotaba  takrorlashdi.
Professional  sportda  legionerlardan  foydalanish  musobaqa- 
larning  tom oshabopligini  oshirib  boradi  va  yetakchi  jam oalarga 
nufuzli  xalqaro  m usobaqalarda  yuqori  o'rinlarni  egallash  im- 
konini  beradi,  lekin  shuni  doim   nazarda  tutish  lozimki,  ushbu 
holat  m a’lum  darajada  mahalliy  sportchilam ing  o ‘yin  vaqtlarini 
kamayishiga,  hatto  yo‘qolishiga  olib  keladi,  ayniqsa,  yosh  sport- 
chilarga  taalluqli  bo'lishi  salbiy  holat  hisoblanadi.
Legionerlarning  so‘zsiz ishtirokini  inkor etmagan  holda,  Ros- 
siya  Basketbol  federatsiyasi  2009-yilda o ‘ziga xos  “legioner inter- 
vensiyasiga”  yo‘l qo'ymaslikka qaror qildi.  Buning uchun  Rossiya 
Basketbol  federatsiyasi  yaqin  bir necha yillar davomida  sportchi- 
legionerlar  sonini  qisqartirishga  qaror  qildi.
23-jadval
Basketbol  bo‘yicha  xorij  lenionerlarining  Rossiya jamoalaridagi
dinamikasi
D avr
Erkaklar
A yollar
Erkak ja m o a  
m urabbiylari
A yol jam oa 
m urabbiylari
2 0 0 4 -2 0 0 5
75
41
8
4
2 0 0 5 -2 0 0 6
67
60
13
5
2 0 0 6 -2 0 0 7
64
56
13
6
2 0 0 7 -2 0 0 8
77
57
18
8
2 0 0 8 -2 0 0 9
57
33
9
5
2 0 0 9 -2 0 1 0
55
31
8
5
2 0 1 0 -2 0 1 1
53
30
7
4
Rossiya 
basketbol 
birinchiligida 
qatnashadigan 
xorijlik
142

o ‘yinchilar soni  ham  kamayib  borganini  ko‘rish  mumkin.  Ushbu 
dinam ikani  24-jadvaldan  ko‘rish  mum kin.
24-jadval
Rossiya  basketbol  birinchiligida  qatnashish  huquqiga  ega 
bo‘lgan  xorijlik  o ‘yinchilar  soni
Davr
Klubdagi 
legion erlar  soni
H ar  bir  o'yin ga 
biriktirilgan  legion erlar 
so n i
O 'yin ch ilar
tarkibidagi
legion erlar
2 0 0 4 -2 0 0 5
C hek lan m agan
6
3
2 0 0 5 -2 0 0 6
C h ek lan m agan
6
3
2 0 0 6 -2 0 0 7
7
5
3
2 0 0 7 -2 0 0 8
6
5
3
2 0 0 8 -2 0 0 9
6
4
3
2 0 0 9 -2 0 1 0
5
4
3
2 0 1 0 -2 0 1 1
5
3
2
Jadvaldan  shu  narsa  ko‘rinib  turibdiki,  birinchilikka  taklif 
qilingan  xorijlik  o ‘yinchilar  limiti  qisqartirib  borilgan,  har 
o'yinga  5  nafar  xorijlik  sportchi  taklif  qilingan  bo‘lsa,  m urab- 
biy  maydonga  3  nafardan  ortig'ini  tushura  olmagan,  2012-yil- 
dan  boshlab  ushbu  nisbatning  5  nafarga  2  nafar  bo‘lishi  ko‘zda 
tutilgan.
Xorijlik  yetuk  m urabbiylarning  yurtim izda  ustozlik  qilishi, 
albatta,  katta  ijobiy  samara  beradi,  lekin  ushbu  faoliyatning 
o ‘ziga  yarasha  kam chilik  tom onlari  ham  mavjud,  shunday 
aniq  a n ’ana  ko‘zga  tashlanib  turadiki,  odatda,  xorijlik  yetuk 
m urabbiylar  yurtimizga  o ‘zlarining  butun  bir  brigadasi  bilan 
kelib  ishlaydilar,  buning  ustiga  ularning  pedagogig  m ahorati 
har  doim   ham  olayotgan  ish  haqlariga  mos  kelmaydi.  U sh­
bu  holat  bir  tom ondan  katta  m ablag1  talab  qilsa,  ikkinchi  to- 
m ondan  mahalliy  mutaxassislar  m a ’lum   darajada  o ‘zlarining 
aniq  istiqbollarini  yo'qota  boshlaydilar  va  ularning  pedagogik 
m ahoratini jadal  o'sib  borishiga  to ‘siqlar  paydo  bo‘la  boshlaydi. 
Shuning  uchun  Rossiya  Basketbol  federatsiyasi  2009-yilda qabul 
qilgan qarorga ko‘ra,  har bir klubda  bir vaqtning o ‘zida faqatgina 
bitta  xorijlik  murabbiy  ishlashi  m um kin.  U  ham   b o ‘lsa,  Yev-
143

гора  birinchiliklarida  1—3  o'rinlar,  Jahon  chem pionatlaridagi 
o ‘z  yurtining  milliy  term a  jam oasi  bilan  1—5  o'rinlarni  yoki 
o ‘zining  klub  jam oasi  bilan  Yevropa  kuboklarida  g‘olib  bo'lishi 
yoki  finalga  chiqqan  b o ‘lishi  lozim.
Takrorlash  uchun  savollar:
1.  Hozirgi  kundagi  professional  sport  rivojida  legionerlarning 
o'rn i  qanday?
2.  Xorijlik  sportchilarning  bizning  klublarimizdagi  ishtiroki 
qanaqa?
3.  Yangi  asrning  boshidagi  butun  dunyo  professional  sportin­
ing  rivoji  nim alarga  bog'liq?
4.  Professional sport m enejm entini om m alashib borishi nim a­
larga  olib  keladi?
5.  Y urtim izda  legionerlarni  taklif etishni  odat  tusiga kira  bor­
ishi  yaxshimi?
6.  Futbol  va  boshqa jam oalarim izga  m urabbiylar  va  sportchi­
lar  taklif  etilishi  maqsadga  muvofiqmi?
7.  Legionerlardan  foydalanishning avj  ola boshlashi nimalarga 
bog‘liq?
8.  Rossiyada  legionerlardan  foydalanishning  avj  ola  boshlashi 
qanday  natijalar  berdi?
11.3.  P rofession al  sporti  menejmentida  korporativ 
boshqaruvning  xususiyatlari 
Reja:
Professional  sporti  m enejm entida  korporativ  boshqaruv.
Sport  klublarining  xilma-xil  faoliyat  yo'nalishlari.
Shaxs va  sport  tashkilotlarning o ‘zaro  ham korlikdagi  ish  yuri- 
tishi.
Professional  sporti  m enejm entida  korporativ  boshqaruv  sis- 
temasi.
M anfaatdor  shaxs  va  sport  tashkilotlarining  turlari.
Jism oniy  tarbiya jam iyatlari,  sport  klublari  ta ’sischilari.
Professional  sportda  hissadorlar  (aksionerlar).
Professional  sportda  o ‘yinchi  va  murabbiylar.
144

Havaskorlar.
Professional  sportda  homiylar  va  investorlar.
Professional  sportda  davlat  tizimi  vakillari.
Tayanch  iboralar:
Professional  sporti,  m enejm ent,  korporativ  boshqaruv, 
sport  klublari,  xilma-xil  faoliyat,  yo‘nalishlar,  shaxs,  sport 
tashkilotlari, o ‘zaro ham korlik, ish yuritish, korporativ bosh­
qaruv  sistemasi,  m anfaatdor  shaxs,  sport  turlari,  jism oniy 
tarbiya  jam iyatlari,  sport  klublari,  ta ’sischilar,  hissadorlar 
(aksionerlar),  o ‘yinchi,  murabbiylar,  havaskorlar,  homiylar, 
investorlar,  davlat  tizimi,  vakillar.
Professional  sporti  m enejm entida  korporativ  boshqaruv  de- 
ganda,  sport klublarining xilma-xil faoliyat yo‘nalishlariga tegish- 
li  bo'lgan  ko'pchilik  shaxs  va  tashkilotlarning  o'zaro  ham korlik- 
dagi  ish  yuritishi  tushuniladi.
Professional  sporti  m enejm entida  korporativ  boshqaruv  sis- 
temasiga  quyidagi  m anfaatdor  shaxs  va  tashkilotlar  kiradi:
— jism oniy  tarbiya jam iyatlari,  sport  klublari  ta ’sischilari;
—  hissadorlar  (aksionerlar);
—  o‘yinchi  va  murabbiylar;
—  havaskorlar;
— hom iylar  va  investorlar;
— davlat  tizim i  vakillari.
Jahon  professional  sporti  m enejm entida  korporativ  boshqa- 
ruvning  yagona  modeli  mavjud  emas,  shuning  uchun  quyidagi 
asosiy  yo‘nalishlarni  ajratish  mumkin:
1.  Ingliz-am erikancha  model  (AQSh,  Buyuk  Britaniya,  Ka- 
nada)  boshqarish  organi  bo‘lib,  direktorlar  kengashi  hisob­
lanadi,  uning qo ‘lida  “nazorat”  va  “boshqaruv”  funksiyalari  m u- 
jassamlashgan.
2.  N em ischa  model  (G erm aniya,  N iderlandiya).  Boshqarish 
organi  ikki  b o ‘g‘inli  tizim dan  iborat  b o ‘lib,  unga  mustaqil  (xo- 
lis)  direktorlar va  menejerlardan  tashkil topgan  pravlenie  nazorat 
kengashi  kiradi.  Uning  asosiy  xususiyati  shundaki,  “n azorat”  va 
“boshqaruv”  funksiyalari  mujassamlashmagan  bo‘lib,  alohida
145

ajratilgan  bo'ladi:  nazorat  kengashi  kompaniyaning  amaldagi 
faoliyatini  bevosita  boshqaruvchi  ijrochi  organ  ustidan  bevosita 
nazorat  funksiyasini  amalga  oshiradi.
Korporativ  boshqaruv  sistemasining prinsiplari  va  uning  sport 
klublari  m exanizm larining  har  xil  tashkiliy-huquqiy  shakllari 
o ‘xshashdir. 
H issadorlar  va  ta ’sischilarning  boshqaruvdagi 
huquqlari tashkilotning yuqori boshqaruv organlari ishida bevosita 
qatnashish  im koniyatlari orqali amalga oshiriladi va quyidagilarga 
xizmat  qiladi:
—  hissadorlik  jam iyatlarida  —  hissadorlarning  um um iy  maj-
lisi;
—  m as’uliyati  cheklangan  jam iyatlarda  —  ishtirokchilarning 
um um iy  majlisi;
— jam oat  birlashm alarida  —  majlis  (konferensiya).
Majlis,  odatda,  yiliga  1  m arotabadan  kam  bo‘lmasligi  lozim, 
uning  mavqeyi  (kompetensiyasi)  qonunchilik  darajasida  hal  etil- 
gan,  shu  bilan  bir  qatorda  korporativ  rivojlanishning  boshqaruvi 
va sport tashkilotlarining o ‘zgarishi  bilan  bog'liq b o ‘lgan  quyidagi 
kompetensiya  bandlarini  keltirish  mumkin:
—  kengash  a ’zolarini  saylash  va  chaqirib  olish,  jam iyat  rah- 
barini  saylash;
— jam iyatning  asosiy  faoliyat  yo‘nalishlarini  aniqlash;
— jam iyatning  tashkiliy  tizim ini  belgilash;
— ulush,  aksiya  (shu  bilan  bir qatorda  boshqa  klublar tom oni­
dan  chiqariladigan  va  o ‘z  klubi  tom onidan  chiqariladigan)  olish 
masalalarini  hal  etish;
— nizomga  o ‘zgarishlar  kiritish;
— tashkilotlar  (farm -klublar),  filiallar  va  vakolatxonalar  fao ­
liyatini  yurgizish  yoki  to ‘xtatish;
— sport  tashkilotlarining  faoliyatini  to ‘xtatish;
—  moliyaviy  zaxiralarni  (shu  jum ladan,  foydani)  taqsimlash 
tartibini  aniqlash  va  zararlarni  qoplash  tartibi.
Professional  klublarini  korporativ  boshqaruvi,  odatda,  vasi- 
ylik  kengashlari  tuzish  bilan  bog‘liq  bo‘ladi,  uning  tarkibiga  na- 
zarga  tushgan  insonlar  jalb  qilinadi  (siyosatchilar,  tadbirkorlar, 
am aldorlar),  bunday  insonlar  pirovardida  klub  siyosatini  belgi- 
laydilar,  hatto  uning  faoliyati  bilan  bog'liq  bo‘lgan  m uhim   masa- 
lalarni  hal  etadilar.
146

Vasiylik  kengashi  — jamoaviy  nazoratchi  va  maslahatchi  o r­
gan  hisoblanadi,  u  o ‘z  sport  klubi  nizomi  asosida  ish  yuritadi  va 
juda  keng  vakolatlarga  ega.  Kengash  sport  klublari  faoliyatini 
nazorat  qilish  va  ushbu  m aqsadda  auditor  tashkilotlarini jalb  q i­
lish  vakolatiga  ega,  shuningdek,  pul  m ablag'laridan  maqsadga 
muvofiq  foydalanishini  tekshirish,  sport  klublari  faoliyatini 
takomillashtirish  bo'yicha  takliflar  kiritish,  ayniqsa:  tashkiliy- 
huquqiy  shaklni  o'zgartirish,  nizomga  o ‘zgarishlar  kiritish, 
bosh  murabbiyni  almashtirish,  o ‘yinchilar  sotib  olish  va  shunga 
o'xshashlar.  Vasiylik  kengashiga,  odatda,  lavozimdagi  shaxs 
rahbarlik qiladi,  u  keng  hukm ronlik vakolatiga  ega  bo‘lishi  lozim 
(tum an  va  shahar  hokim lari  yoki  ularning  m uovunlari),  yana 
yirik tadbirkor  ham  bo‘lishi  m um kin,  ular am alda  klubning  egasi 
hisoblanadilar.
Каталог: Elektron%20adabiyotlar -> 75%20Спорт
75%20Спорт -> Basketbol nazariyasi va uslubiyati
75%20Спорт -> Sh. X. Isroilov, Z. R. Nurimov, Sh. U. Abidov, S. R. Davletmuratov, A. A. Karimov sport va harakatli
75%20Спорт -> Sport pedagogik mahoratini oshirish yengil atletika
75%20Спорт -> A. Abduhamidov, H. Nasimov, U. Nosirov, J. Xusanov algebra va matematik analiz asoslaridan masalalar toplam I
75%20Спорт -> A. g a z I y e V, I. Is r a IL o V, M. Y a X s h ib o y e V matematik analizdan misol va masalalar
75%20Спорт -> I ism o ilo V, T. Rizayev, X. M. Maxmudova fizikadan praktikum
75%20Спорт -> L. A. Djalilova jismoniy tarbiya va olimpiya harakati
75%20Спорт -> Sport universiteti I. S. Islamov, R. R. Salimgareyeva yakkakurash, koordinatsion va siklik sport turlari
75%20Спорт -> G im n a st ik a d a r sl a r id a in no va tsio n t e X n o L o g iy a L a r


Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   24


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling