G ’u L o m o V z. T., Nabiullin r. X. K a m ilo V a g. Z. Jismoniy tarbiya va sport menejmenti


XIII  bob.  XORIJIY  MAMLAKATLARDA  SPORT


Download 5.26 Mb.
Pdf просмотр
bet18/24
Sana05.12.2019
Hajmi5.26 Mb.
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   24

XIII 
bob.  XORIJIY  MAMLAKATLARDA  SPORT 
TASHKILOTLARINING  M ENEJM ENTI  VA  MARKETINGI
13.1.  Xorijiy  mamlakatlarda jism oniy  tarbiya  va  sport 
menejmentining  shakllanishi  va  rivojlanishi
Yevropa  mamlakatlarida  mavjud  sport  klublari
M am lakat
A h o li  so n i, 
m ln  
nafar
Klublar 
so n i,  m ingta
K lubdagilar
son i
Buyuk  Britaniya
4 9 ,5
160
309
Shvetsiya
8 ,8
29
303
Portugaliya
11,0
10
1100
N id erlan d iya
16,2
30
540
Lyuksem burg
0 ,4 3 6
1,5
290
Italiya
5 6 ,7
72
787
V engriya
10,1
5 ,3 8 5
1875
G retsiya
11,0
12
916
G erm a n iy a
8 2 ,5
88
937
Fransiya
58 ,0
170
341
F inlyandiya
5,2
8
65 0
D an iya
5,3
14
378
B elgiya
10,2
17
600
A vstriya
8 ,0
11,3
708
Jami:
-
700
514
Sport klublari  iqtisodiy nuqtayi nazardan ancha moslanuvchan 
tashkiliytizim ga kiradi, ular tadbirkorlikningm afkura (ideologiya) 
sini  tezda  o ‘zlashtira  oladi  va  zamonaviy  bozor  sharoitlari  talab- 
lariga  moslasha  oladi.  Shuning  uchun  ham  aynan  sport  klublari 
sog‘lomlashtirish-jismoniy  tarbiya  va  sport,  fitnes  industriyasi 
sohasidagi  zamonaviy  yangi  yo‘nalish  tadbirkorligining  tashkiliy 
asosi  bo‘lib  qoldi.
181

Fitnes  industriyasi  sog‘lomlashtirish jism oniy tarbiya  va  sport 
yo‘nalish  bo‘lib  qoldi,  hozirgi  davrda  u  baynalminal  ko‘rinishga 
aylandi.  U ning  yetakchilari  har  xil  mamlakatlarda  faoliyat 
ko‘rsatayotgan  yirik  fitnes-klub  birlashmalari  hisoblanadi.  Ular 
ichida  eng  yiriklaridan  hisoblanadigani  IHRSA  (Internatio­
nal  H ealth,  Racquet  and  Sportclub  Association),  transnatsional 
kompaniyasidir.  U  IHRSAga  a ’zo  bo‘lishga  intilayotgan  fitnes- 
klublar sonini  ortib borishi  bilan xarakterlanadi,  INRSA  safining 
eng  tez  o ‘sib  borish  darajasi  AQShga  hosdir.  Keyingi  yigirma  yil 
ichida A m erikada  IH RSA  o ‘z  tarkibida  fitnes-klublar sonini  uch 
m artadan  ortiqqa  ko‘paytirdi.
0 ‘zbekistonlik  sportchilarim izning  xalqaro  darajaga  chiqish 
orzulari:
Olim pialarda  ishtirok  etish  sharafiga  ega  bo'lish.
Y urtim iz  dovrug‘ini  jahonga  taratish.
M ustaqillik  yillarida  shaxsan  sportchilarim izning  Osiyo,  Ja­
hon,  Olimpiya  musobaqalarida  qatnashishi.
Jahondagi  rivojlangan  davlatlar  sportchilari  darajasiga  ko‘ta- 
rilish  masalalari.
Xorijiy m am lakatlarda sport  klublarining m enejm entini o'rga- 
nish.
Xorijiy  m am lakatlarda  sport  klublarining  menejmenti  tajri- 
balaridan  o ‘z  faoliyatimizda  unumli  foydalanish.
G 'arbdagi  sport  term a jamoalaridagi  yutuqlar.
G ‘arb  sport  industriyasi  biznes  qonuni.
Sport  jam oalarim izga  sport  industriyasi  biznesi  degan  tu- 
shunchalarni  kirib  kelishi.
Jism oniy  tarbiya  va  sportda  bozor  iqtisodiyoti  afzalliklari.
Foydani  chiqarishda  m enejm entning  roli.
Buyuk  Britaniya  misolida  sport  m enejm enti  sohasining  rivoji.
Tayanch  iboralar:
Xalqaro  daraja,  Olimpiada,  Mustaqillik  yillari,  Osiyo, 
Jahon,  Olimpiya  musobaqalari,  sportchilar  darajasi,  sport 
klublari,  m enejm ent,  G ‘arbdagi  sport,  term a  jam oalar, 
G ‘arb  sport  industriyasi,  biznes  qonuni,  sport  industriya­
si  biznesi,  bozor  iqtisodiyoti,  foydani  chiqarish,  Buyuk 
Britaniya  sport  menejmenti.
182

0 ‘zbekistonlik  sportchilarim izning  a n ’anaviy  orzulari  — 
agarda,  Osiyo,  Jahon  birinchiliklarida,  O lim piadalarda  sovr- 
indor  bo‘linmasa  ham ,  ularda  ishtirok  etish  sharafiga  ega 
bo‘lish  orqali  o ‘zlarini  baxtli  his  etish  va  yurtimiz  dovrug‘ini 
jahonga  taratishdir.  Mustaqillik  yillarida  shaxsan  Prezidentim iz 
I .A. Karimov  tashabbuslari  bilan  0 ‘zbekistonda  jism oniy  tarbiya 
va  sport  misli  ko‘rilmagan  darajada  rivojlandi,  ko'pgina  sport- 
chilarim iz  m untazam   ravishda  Osiyo,  Jahon  birinchiliklarida  va 
Olimpiya  musobaqalarida  qatnashib,  oltin,  kumush  va  bronza 
medallari  sohibi  bo‘lib  kelayaptilar.  Lekin jahondagi  rivojlangan 
davlatlar sportchiiari  darajasida  sportning barcha turlari  bo'yicha 
sovrindorlar  qatorida  bo ‘lish  orzusida  yashar  ekanm iz,  hali 
ko‘pgina  jiddiy  ishlarni  amalga  oshirishim iz  lozim,  faqatgina 
yaxshi  niyatning  o ‘zi  bilan  chegaralanib  b o ‘lmaydi.  Jum ladan 
xorijiy m am lakatlarda sport klublarining m enejm entini o ‘rganish, 
ularning  tajribalaridan  o ‘z  faoliyatim izda  unum li  foydalanish 
katta  ahamiyat  kasb  etadi.
Sportdagi 
yutuqlarimizga 
nazar 
tashlaydigan 
bo'lsak, 
sportning  yakkakurash  turlarida  ko‘proq  g‘oliblikni  q o ‘lga 
kiritayotganligimizni  guvohi  bo‘lamiz.  Ayniqsa  yurtimizda 
a n ’anaviy  ravishda  rivojlanib  kelayotgan  “ Erkin  kurash” ,  “ Milliy 
kurash” ,  “Y unon-rum   kurashi”,  “ Boks”,  “ Badiiy  gim nastika” , 
“ Ot  sporti“ ,  “ Suzish” ,  “ Eshkak  eshish”  kabi  sport  turlarida 
erishayotgan  g‘alabalarimiz  diqqatga  sazovordir.  Lekin,  sport­
ning  jam oa  turlarida  ushbu  jarayon  qiyin  kechayotgani  hali 
oldimzda  katta  m uam m olar  turganini  ko‘rsatadi,  sabab  nim ada 
ekan?  Shu  narsa  m a’lumki,  jam oada  qatnashadigan  ko‘pgina 
o ‘yinchilar  o ‘z  jam oalarida  milliy  term a  jamoagiga  nisbatan 
yaxshiroq  o ‘yin  ko‘rsatayotganliklarini  sezamiz.  N im a  uchun  o ‘z 
jam oasida  yaxshi  o ‘yin  ko‘rsatayotgan  sportchilar  term a  jam oa 
tarkibida  oqsaydilar?  Balki  o ‘yinchilarim iz  sportga  katta  in- 
dustriya  a ’zosidek  kiraolmayapgandirlar?  Balki  asossiz  ravishda 
hukm  surib  kelayotgan  murabbiylar,  hatto  sportchilarning 
shaxsiy  ambitsiyalari  halaqit  qilayotgandir?  Yoki  murabbiylar 
ayibdorm ikanlar,  o ‘yinchilar  ularning  ko‘rsatmalari  asosida 
harakat  qilmaydilarmi?  N im a  uchun  G ‘arbdagi  sport  term a 
jam oalarida  ushbu  holat  sezilmaydi  yoki  kam  seziladi  va  yum- 
shoq  tarzda  nam oyon  bo‘ladi?
183

Barchamizga  m a ’lum ki,  G ‘arb  sport  industriyasi  biznes  qo­
nuni  asosida  yashaydi,  uning  asosini  sportga  tikilgan  har  qanday 
miqdordagi  m ablag1,  albatta,  foyda  keltirishi  lozimligi  tashkil 
etadi.  Bizning  sport  jam oalarim izga  sport  industriyasi  biznesi 
degan  tushunchalar  endigina  kirib  kelayapti,  shuning  uchun 
hozirgi  zam on  bozor  iqtisodiyoti  afzalliklari  sport  jam oasi 
rahbarlari  tom onidan  hali  chuqur  o ‘zlashtirilgan  emas,  afsuski, 
hanuzgacha  biz  o ‘zim izning  kam chiliklarimizni,  m uvaffa- 
qiyatsizliklarimizni  davlat  tizim lariga  qo ‘yishga  harakat  qilamiz, 
go‘yoki,  davlat  yetarli  darajada  yangi  sport  maktablari  qurib 
bermayapti,  mavjud  sport  inshootlari  holatini  talab  darajasida 
ta ’m inlam ayapti,  sport  targ‘ibotiga  yetarli  kuch  tashlamayapti 
va  boshqalaar.  Lekin,  bizning  sportim izda  xususiy  kapitalning 
o ‘rnini qay darajada  kuchayib borayotganini  ham m am iz bilamiz. 
Faqat  gap  shundaki,  har  doim  ham  biz  tikilgan  m ablag'dan 
kelayotgan  foydani  his  qilayotganimiz  yo‘q.  Foydani  chiqarish 
uchun m enejm ent kerak, u tikilgan mablag‘ evaziga olinishi lozim 
bo ‘lgan  foydani  hisoblab  beradi,  bizni  asossiz  tavakkalchilikdan 
xoli  qiladi.  Ayniqsa,  sport  jam oalarida  ishtirokchilarning 
samarali faoliyatini tashkil qilish jism oniy tarbiya va sport m enej­
m entining  eng  m uhim   va  eng  asosiy  vazifalaridan  biri  ekanligini 
esdan  chiqarm aslik  lozim.  0 ‘zbekiston  Davlat  jism oniy  tarbiya 
institutida  sport  m enejm entiga  ixtisoslashgan  kafedra  tashkil 
etilgan,  kafedra  yosh,  sohaning  o ‘zi  ham   biz  uchun  hali  yan­
gi,  G ‘arb  oliy  o ‘quv  yurtlari  darajasiga  chiqish  uchun  hali  ko‘p 
ishlarni  amalga  oshirish  lozim.
Birgina  Buyuk  Britaniyani oladigan bo‘lsak,  unda jam i  12  oliy 
o ‘quv  yurtlarida  sport  m enejm enti  sohasi  bo‘yicha  magistratura 
mavjudligini  ko'ram iz.  Bular:
1.  De  M onfor  (D e  M ontfort  University).
2.  Leychester  (Leicester  University).
3.  Markaziy  Lankashira  (Central  Lancashire  University).
4.  London  M etropoliten  (London  M etropolitan  University).
5.  N ortum brii  (N orthum bria  University).
6.  Sheffild  Xallam  (Sheffield  Hallam  University).
7.  Luton  (Luton  University).
8.  Lids  M etropoliten  (Leeds  M etropolitan  University).
184

9.  Lafboro  (Loughborough  University).
10.  Koventri  (Coventry  University).
11.  Edinburg  (Edinburgh  University).
13.  Bolton  (Bolton  Institute),  universitetlari.
M asalan,  Koventri  universiteti  Xalqaro  biznes  boshqaruvi 
(XBB)ni  sport  m enejm enti  (M aster  of  Business  A dm instration 
in  Sport  M anagem ent)  hisobida  joriy  etgan.  0 ‘qish  m uddati 
Angliyadagi  barcha  magistrlik  dasturlaridagidek  bir  yil  davom 
etadi.  O ktabr—iyun  oylarida  ikki  semestr  o ‘qish  va  iyun—sentabr 
oylarida bir semestr dissertatsiya yoziladi.  0 ‘qish rejasi bloklardan 
tashkil  topgan  bo‘lib,  unga  sport  m enejm enti,  sport  marketingi, 
sort  inshootlarini  boshqarish,  personalga  rahbarlik,  moliya, 
sport  iqtisodiyoti,  sport  jurnalistikasi,  homiylar  bilan  ishlash  va 
boshqalar  kiritilgan.
M agistraturada  o ‘qish  narhi jam i  8500  fu n t  sterlingni  tashkil 
etadi.  M usobaqalarda  yuksak  natijalarga  erishgan  sportchilar 
Koventri  universiteti  magistraturasida  o ‘qishni  xohlasalar,  ularga 
4000  funt  sterling  m iqdorida  stipendiya  to ‘lanadi.
Britaniya  oliy  o ‘quv  yurtlari  m agistraturalarida  sport  m enej­
m enti  sohasida  o ‘qish  narxi  birm uncha  arzonroqdir va  7500  funt 
sterlingni  tashkil  etadi.
Kanadada sport  menejmenti  magistrlik  darajasini  Nyu  Brans- 
vik  (University  o f  New  Brunswick),  Brok  (Brock  University), 
M onreal  (U niversite  de  M ontreal)  va A lberto1  (U niversity o f Al­
berta)  universitetlarida  olish  mumkin.
A lberto'  universitetida  Xalqaro  biznes  boshqaruviga  o ‘qitish, 
dam  olishni  tashkil  etish  va  sport  m enejmentiga  ixtisoslashggan 
holda olib boriladi. 0 ‘quvdasturining asosiy yo‘nalishibuxgalteriya 
hisobi,  biznes  taraqqiyotining  rivoji,  sport  iqtisodiyoti,  m o ­
liya,  boshqaruv,  marketing,  tashkiliy  xulq  modeli  va  boshqalarni 
tashkil etadi.  0 ‘qish  muddati  ikki  yil  davom  etadi,  birinchi va  ik­
kinchi  kurslar  orasida,  albatta,  am aliyot  darslari  b o ‘ladi.  0 ‘qish 
narxi  39200  K anada  dollarini  tashkil  etadi.
Avstraliya oliy o ‘quv yurtlarida ham  sport m enejm enti sohasida 
mutaxassislar  tayyorlanadi,  ayniqsa,  Sausem  Kross  (Southern 
Cross  University) universiteti ushbu sohaga chuqur ixtisoslashgan. 
Bir  yillik  dastur  asosida  o ‘qish  narxi  19800  Avstraliya  dollarini 
tashkil  etadi.
185

Yevropada  ushbu  yo‘nalishda  bilim  olish,  asosan,  N an t  va 
M arsel  Fransuz  oliy  tijorat  m aktablarida  amalga  oshiriladi.  N ant 
(Audencia  N antes)  oliy  tijorat  m aktabida  sport  tashkilotlarini 
boshqarish  (M astere  Specialise  in  M anagem ent  o f Sport  Organi­
sations)  dasturi  to ‘liq  fransuz  tilida  olib  boriladi,  o ‘qish  narxi 
8200  yevroni  tashkil  etadi.
Y evrom ed-M arsel  (Eurom ed-M arseille  Ecole  de  M anage­
m ent)  magistrlik  kurslarida  xalqaro  sport  m enejm ent  (M aster  in 
International  Spork  M anagem ent)  ingliz  tilida  o ‘qitiladi,  o ‘qish 
narhi  8000  yevroni  tashkil  etadi.  Fransuz  oliy  maktablarida  sport 
bilan bog‘liq bo ‘lgan to ‘rt oylik am aliyotni hisobga olganda o q ’ish 
bir  oylik  m uddatni  tashkil  etadi.
Y evromed-M arsel  (Eurom ed-M arseille  Ecole  de  M anage­
m ent)  magistrlik  kurslariga  xalqaro  sport  m enejm ent  (M aster  in 
International  Sport  M anagem ent)  ixtisosligi  b o ‘yicha  o ‘qishga 
kirish  yuqorida  sanab  o ‘tilgan  barcha  oliy  o‘quv  yurtlaridan  bir 
m uncha  farq  qiladi.  Ulardagi  taalablar  oliy  m a’lumotli  bo‘lish, 
tillarni  yaxshi  bilish,  boshqa  o ‘quv  yurtlari  tom onidan  talab 
qilinadigan  tavsifnom a,  taqriz  va  yo‘llanm alardan  iborat  bo ‘lsa, 
M arselda  q o ‘shim cha  uch  yillik  am aliy  ish  tajribasi  va  maxsus 
dasturdan  o ‘tish  talab  qilinadi.
Rossiyada  Moskva  Davlat  universitetining  Iqtisodiyot  fakul- 
tetida  “ Sport  m enejm enti”  mutaxassisligi  bo'yicha  o ‘qishlar 
tashkil  etilgan.
Keyingi  yillarda  sportning jadal  sur’atlar  bilan  o ‘sib  borayot- 
ganini  Rossiya  m isolida  ham   ko‘rish  mum kin.  Rossiyada nafaqat 
professional  sportga  e ’tibor  berilayapti,  balki  ommaviy jism oniy 
tarbiya  va  sog‘lom lashtirish  harakatlariga  ham  keng  yo‘l  ochib 
berilayapti.  Davlat  va  xususiy  biznes  jism oniy  tarbiya  va  sport 
rivojiga  katta  m ablag‘  ajratayapti,  lekin  har  doim  ham  u  tegishli 
natijalarga  olib  kelayotgani  yo‘q,  iqtisodiy  va  ijtimoiy  samara 
yetarli  darajada  emas.
Ba’zi  sport  klublarining  rahbarlari  moliyaviy  va  iqtisodiy 
inqiroz  natijasida  o ‘z  jam oalarini  tarqatib  yuborishga  majbur 
bo‘layaptilar.  Davlat  rahbarlari  esa  ko‘pmillionlik  ishqivozlar 
bilan  birgalikda  Rossiya  sportchilarining  Olim piadada,  Jahon  va 
Yevropa birinchiliklarida uchragan  m ag‘lubiyatlariga ayibdorlarni 
qidirm oqdalar.
186

S
p
o
rt
 
me
nejmenti 
b
o
‘y
ic
h

X
a
lq
a
ro
 
b
iz
n
es
 
b
os
h
q
ar
u
vi
 
d
a
st
u
r
la
r
i
a
ча

T'
43
fN
сл
О
<
2.  я
сг
О
ЧО  Ч О  ЧО  Ч О  ЧО  ЧО  ЧО  4 0   ч о
1 Л 1 Л ' Л 1 Л 1 Л ' Л ' Л ' Л > Л  
1Г~1  IO   (Л ,  1Г)  > г.  «Л  
«Л   Ш ,
о о о о о о о о о
о о о о о о о о о
и п   »/*)  Ш  
1 П   > л   1 Л
о о о о о о о о о о о о о о о о о о
г-  г*»
Ш 1Л ш 
»Л 
УГ",  КГ~\
О О О  
О О О  
»л  <л  «л 
оо  оо  оо
N   N N  
N N   N
N   N N   N N   N
м  м  ьо  ад  ы}  м 
с   с  с   с   с   с
Ы
N
= :
N
' ~*
У .
-л>
С
ад
£2
г;
1—
U .
£
о
с
ад
"5
t:
S.
>
a
J3*
ъ
>
V i  ‘ g
J
d
 
5   .о
о
.>
с
>
я
—  
£
>.  о  
.г  >
£  'а

  D
,Ё 1
J5  ё
7-
с
  ~ 
--
о  и   Q
у;  сЗ 
a
j
.у  С
QJ  U
i-J  и
с  Ё  5?
D  1
cd  Id  <и
>   з:  -
*2  т-s  с
c
2
d
s o
— 
й
t;  ^  
о
о   2   ^  
z   й
о
_> >ч
"с **У5
£
I—
I
>>
а
cd
>
5
00
5—
.ts D и>
О
a
о
i_(
л
ад
3
*3
D
«3 о .3
s   £
сл
ад
1—
-U
ТЗ
и
ад
3 .5
О  ’О  о
J   ш  со
с
cd
3  I-
2а  ш
г
187

Shu  sababli,  ko‘pgina  mutaxassislar  savodli  sport  m enejm enti 
zarurligini ta n  olayaptilar,  ushbu masalada faqatgina professional 
m enejerlar  sport  investitsiyalarini  samarali  boshqara  olishlari 
m um kinligini  tan  olm oqdalar.  Shuning  uchun  ham   ko‘pgina 
sport  tashkilotlari  tom onidan  aynan  m enejm ent  mutaxassislariga 
qiziqish  ortib  borayapti.
H ozirda  omm aviy axborot vositalari  orqali taniqli  sportchilar, 
m urabbiylar  qatorida  sport  dunyosining  yanada  ham  m uhim  
nam oyandalarining  nom lari  tilga  olinayapti.  U lar  qatoriga  b i­
rinchi  navbatda  bosh  menejerlar,  sport  skautlari,  agentlar  va 
u  yoki  bu  sport  klubi,  term a  jam oalarining  har  xil  faoliyatlari 
b o ‘yicha  spikerlar  kiradi.  N om lari  keltirilgan  mutaxassislarnig 
faoliyati  orqali  zam onaviy  jaho n  sportida  ko‘p  m uhim   masa- 
lalar  hal  b o ‘layotganini  va  m usobaqalarda  sportchilarnig  yuk­
sak  ko‘rsatkichlariga  katta  hissa  q o ‘shilayotganining  guvo- 
hi  bo‘lib  turibm iz.  M enejerlar,  skautlar,  agentlar  va  spikerlar 
m as’uliyatlariga  reklam a  hom iylarini  topishdan  tortib,  to  o ‘yin- 
chilar  bilan sport,  xo‘jalik,  maishiy va boshqa m asalalar b o ‘yicha 
shartnom a  tuzishgacha  bo‘lgan  juda  katta  hajmdagi  ishlar 
kiradi.
Shunday  qilib,  jism oniy  tarbiya  va  sport  m enejm enti  yaqin 
kunlarda  ham   unga  yetarli,  jiddiy  e ’tibor  berilmaganligiga  qa- 
ram asdan,  u  bu tun  jahonda,  jum ladan,  0 ‘zbekistonda  ham   jis­
m oniy  tarbiya  va  sportni  shakllanishi,  harakati  va  rivojining 
m u h im   om ili  b o 'lib   kelayapti.  M asalan,  sobiq  Ittifo q   davrida 
m enejm ent  um um an  tan  olinm asdan,  qoralanib  kelingan, 
b iro n -b ir  ilm iy  izlanishlarda  uning  nom i  tilga  olinadigan  b o ‘lsa, 
faq at  uning  kam chiligi  tom onidan  yondashish  lozim   bo‘lardi. 
M enejm entni  kapitalistik  tuzum ga  xos  usul  deb  tushuntirilardi, 
shuning  u ch u n   un dan   xalq  xo‘jaligining  hech  bir  tarm og‘ida 
foydalanilgan  emas.  Shuning  uch un   jism oniy  tarbiya  va  sport 
ham   b undan  istisno  b o ‘lmagandi.
Jism oniy  tarbiya  va  sportda  ham   shunday  vaziyat  va  a n ’ana 
vujudga  kegandiki,  uni  boshqarishda  m urabbiylarning  o ‘zlari, 
uslubchilar  va  instruktorlar  shug‘ullanib  kelishgan.  Y a’ni  ular 
o ‘rindoshlik  hisobida  sport  klublari,  sport  federatsiyalari  va 
boshqa  shunga  o ‘xshash  tizim larni  boshqarib  kelishgan.  Shunisi
IKS

qiziqarli  ediki,  ularning rasmiy lavozim yo'riqnom alarida  bunday 
vazifalarni  bajarish  ko‘zda  tutilmagandi.  Rossiya  bozor  iqtisodi- 
yotining  boshqaruvda  jism oniy  tarbiya  va  sport  m enejm enti 
professional  faoliyatining  shakllanishi  bozor  iqtisodiyotining 
kirib  kelishi  bilan  bog‘liq  bo‘ldi.
Bozor  iqtisodiyoti  sharoitidagi  jiddiy  va  qattiq  iqtisodiy 
raqobat  jism oniy  tarbiya  va  sportni  m enejm enti  oldiga  alohida, 
murakkab  talablarni  qo‘ya  boshladi.  Endi  m enejerlik  funksiya- 
larini m urabbiylar va o ‘yinchilar yelkasiga oddiygina yuklash bilan 
ish  bitmaydigan  b o ‘lib  qoldi.  Sabab  zamonaviy,  murakkab  bozor 
iqtisodyoti  sharoitda  mavjud jism oniy tarbiya  va  sport boshqaruv 
tizim lari  faoliyatining juda  ham   past  samaradorligi  edi.
Zam onaviy  jism oniy  tarbiya  va  sport  tashkilotlari  asosan 
o ‘zlarining  ichki  boshqaruv  tizimlarga  ega  bo'lib,  ular  u  yoki  bu 
sport turining  aniq xususiyat-lariga asoslangan.  Ushbu  tizim larda 
departam ent,  boshqaruv  tizim lari,  b o ‘limlar,  jam oalar,  jam oalar 
va boshqalar mavjud, ya’ni boshqaruv faoliyatining turli ko‘rinish, 
xillariga  duch  kelinadi.  Buning  ustiga  rahbarlik  va  ijrochilik, 
o ‘zaro  m unosabatdagi  tizim lar  ham   mavjud.  D em ak  jism oniy 
tarbiya  va  sport  boshqaruv  tizim larining  har  xil  pog‘onalarida 
o ‘ziga  xos  vazifalarni  bajaruvchi  m enejerlar  b o ‘lishi  mum kin.
Jism oniy  tarbiya  va  sport  m enejm entini  hozirgi  kunda  shartli 
ravishda  ikki  asosiy  guruhga  bo‘lish  mum kin:
1.  Strategik  darajadagi  menejment.
2.  Taktik  darajadagi  menejment.
Jism oniy tarbiya  va  sport  m enejerlarining  aniq  lavozimlari  va 
professional  faoliyatlariga  qarab,  ularni  shartli  ravishda  quyidagi 
guruhlarga  bo‘lish  mum kin:  klub  prezidenti,  bosh  menejer,  sport 
federatsiyasining  rahbari,  sport  kompleksining  rahbari,  personal 
(xodim)  bo‘yicha  menejer,  reklama  va  m arketing  b o ‘yicha  m e­
nejer,  sport  tovarlari,  inventarlari  va  xizm atlarini  sotish  b o ‘yicha 
m enejer,  sportchi  m enejeri  (agent).
Hozirgi  kunda  aniq  sport  klubi,  term a jam oa,  alohida  sport- 
chining  yutuqlari  bevosita jism oniy  tarbiya  va  sport  m enejm enti­
ning ishiga bog‘liq b o ‘lib qolgan.  Bundan tashqari jism oniy tarbiya 
va  sport  m enejm entining  malakasiga  qarab  sport  tashkilotining 
aniq  moliyaviy  darom adi  shakllanadi.  Bu  yerda  ham   jism oniy
189

tarbiya  va  sport  m enejm entining  cho‘qqisi  hisoblangan  top 
darajadagi  m enejerlar  asosiy  m uhim   rolni  o ‘yinaydilar.  Yakuniy 
muvaffaqiyat  sport  tashkilotining  butun  boshqaruv  tizim i  ishini 
m enejerlar  qanday  tashkil  qila  olishiga  bog‘liq.
Sportning  top  darajasida  m enejm ent  amalga  oshiradigan 
uchta  tayanch  funksiyalarni  ko‘rish  mumkin:
1. Boshqaruv qarorini qabul qilish. Faqat professional m enejer- 
largina  jism oniy  tarbiya  va  sport  tashkilotlarining  rivojlanish 
yo‘nalishini  u  yoki  bu  darajada  aniqlab  bera  oladilar,  zaxiralarni 
taqsimlash,  zudlik bilan  o ‘zgarishlar  kiritish  bilan bog‘liq b o ‘lgan 
tegishli  m asalalarni  hal  etadi.  Shu  bilan  bir  qatorda  aynan 
m enejer  u  yoki  bu  xodim ni  ishga  qabul  qilishda  so‘nggi  qarorni 
qabul  qiladi.  Q aror  qabul  qilishdagi  bunday  eksklyuziv  huquq 
aynan  menejerga  tegishlidir,  shuning  uchun  u  personal  xulqi 
bilan  bog‘liq  b o ‘lgan,  keyinchalik  yuzaga  chiqadigan  barcha 
o ‘zgarishlarga  to ‘liq javobgar  hisoblanadi.
2.  Axborot  funksiyasi.  U shbu  yo‘nalishda  jism oniy  tarbiya 
va  sport  m enejeri  sport  tashkilotlarining  ichki  va  tashqi  m uhi- 
ti  bilan  bog‘liq  b o ig a n   m a ’lum otlarni  m ujassam lashtiradi, 
uni  m e’yoriy  k o ‘rsatm a  sifatida  ijrochilarga  tarqatadi,  so‘ngra 
tashkilotning  yaqin  oradagi  va  istiqbol  m aqsadlarini  personalga 
tushuntiradi.
3.  R ahbar funksiyasi.  Sport tashkilotining ichki va nazoratdan 
tashqari m unosabatlarini shakllantiruvchi jism oniy tarbiya va sport 
menejeri  uning  a ’zolarini  maqsadga  erishishga  motiv  (rag‘bat) 
lashtiradi,  rasmiy  vakil  sifatida  ish  yuritayotgan  tashkilotning 
boshqa  sport jam oalari  bilan  o ‘zaro  aloqa  va  harakatlarida  ular­
ning  faoliyatlarini  boshqaradi.
Bozor iqtisodiyoti doim iy ravishda noaniqlik va tavakkalchilik 
bilan  bog‘liq  b o ‘lganligi  uchun  u  jism oniy  tarbiya  va  sport  me- 
nejerlaridan  nafaqat  nazariy  bilim larni,  o ‘z  sohasi  bo‘yicha  jid- 
diy  tajriba,  m as’uliyat  va  boshqaruv  qarorlarini  qabul  qilishda 
mustaqil  fikrlashni  talab  qiladi.  Bunday m enejerlarning  m ahorati 
jism oniy tarbiya  va  sport  tashkilotlarini boshqarish  texnologiyasi, 
bozor  qonunlari  ham da  butun  jam oa  ishini  ham jihatlik  bilan 
tashkil qila bilish va tashkilot rivojini bashorat qila olishni chuqur 
o'zlashtirganligi  orqali  nam oyon  bo‘ladi.
190

Hozirda Rossiyada, jum ladan 0 ‘zbekistonda ham  o ‘n minglab 
sport  tashkilotlari  mavjud.  Professional  darajasida  tayyorgarlik 
ko‘rgan jism oniy  tarbiya  va  sport  menejerlarining  soni  taxm inan 
mingtaga yaqin.  Bu shuni anglatadiki, bizning yurtim izda jism oniy 
tarbiya  va  sport  m enejm enti  sohasida  m ehnat  bozori  endigina 
shakllanib  kelayapti.  Bugun  0 ‘zbekiston  zamonaviy  sportiga 
nafaqat  sortchilar  va  murabbiylar,  balki  jam oani  muvaffaqiyatli 
va o ‘rinli  boshqara  oladigan,  barcha  moliyaviy-xo‘jalik faoliyatni 
yurgiza  oladigan  professional  menejerlar,  agentlar,  iqtisodchi  va 
marketologlar kerakligi haqida gapirmasa ham bo'ladi.  Bozor iqti­
sodiyoti  sharoitida  xususiy jism oniy  tarbiya  va  sport  tashkilotlari 
sifatli  menejmentsiz  oddiygina  raqobatga  ham  chidashlari  qiyin, 
davlat  tizimlari  esa  yirik  xalqaro  musobaqalarga jiddiy  va  zam on 
darajasida  savodli  tayyorlanishlari  m um kin  boMmaydi.
Keyingi  yillarda  jism oniy  tarbiya  va  sport  m enejm entining 
iqtisodiyotga  ta ’siri  ortib  borayapti.  0 ‘zbekiston  hukum atining 
bevosita  rahbarligida  jism oniy  tarbiya  va  sport  m enejm entini 
samarali  ijtimoiy-iqtisodiy  tarm oqqa  singdirilishi  o ‘z  navbatida 
m intaqalarda  jism oniy  tarbiya  va  sportni  faol  rivojlanishiga  olib 
kelayapti.
Yaqin  10  yil  ichida  Rossiya  m intaqalarida  keng  miqyosdagi 
jism oniy tarbiya va sport m arosim larini o ‘tkazish ko‘zda tutilgan, 
jum ladan,  “Osiyo bolalari”  sport o ‘yinlari (Yakutiya,  2012),  XX- 
VII  B utunjahon  yozgi  universiadasi  (Q ozon,  2013),  IAAF yengil 
atletika  bo‘yicha  Jahon  chem pionati  (Moskva,  2013),  2014- 
yilda  Sochida  o ‘tkazilgan  qishki  O lim piada  o ‘yinlarigacha  74  ta 
test  musobaqalarini  o ‘tkazish  ko‘zda  tutilgan,  2018-yilgi  futbol 
bo‘yicha Jahon chem pionati va boshqalar. Shuning uchun, bugun- 
gi  kunda jism oniy  tarbiya  va  sport  tarm og‘i  nafaqat  professional 
sportchi  va  murabbiylarga  m uhtoj,  balki,  yuqori  m alakaga  ega 
bo‘lgan,  sport  tashkilotlarini  boshqarishda  yuksak  m aqsadlarga 
erishishga  yo‘l  ochib  bera  oladigan  professional  boshqaruv- 
chilar  —  sport  m enejerlariga  ham   katta  ehtiyojni  his  etm oqda. 
Hozirgi  kunda  katta  sport  industriyasi  obyektlarida,  iqtisodiyot- 
ning  ham   davlat,  ham   xususiy  sektorlarida,  sport  obyektlarini 
boshqarishda,  ichkirossiya  va  xalqaro  sport  m arosim larini  bosh­
qarishda,  ya’ni  chem pionatlarni,  festivallarni,  o ‘yinlarni,  tu r-
191

nirlarni  va  boshqalarni  boshqarishda  jism oniy  tarbiya  va  sport 
m enejm entiga  ehtiyoj  kattaligini  Rossiya  hukum ati  tan  olgan.
Jism oniy  tarbiya  va  sport  m enejm enti  —  bu  hozirda  mustaqil 
professional  faoliyat  turiga  aylangan.  Shuning  uchun,  Moskva 
Davlat  universiteti  “ Sport  m enejm enti”  D asturining  maqsadi 
yirik sport  industriyasi  obyektlarini  boshqarayotgan  rahbarlarning 
tayanch  bilim larini  yangilash  va  jism oniy  tarbiya  va  sport  m e­
nejm enti  sohasida  zamonaviy  malakaga  ega  bo‘la  oladigan 
tinglovchilarni  shakllantirishdan  iborat.  Ushbu  D astur  uch  xil 
toifadagi  tinlovchilarni  tayyorlashga  m o ‘ljallangan:
1.  Jism oniy  tarbiya  va  sport  sohasidagi  davlat  muassasalari- 
ning  ham m a  darajasidagi  rahbar  va  mutaxassislar.
2.  Jism oniy  tarbiya  va  sport  industriyasidagi  m enejerlar  va 
davlat-xususiy  kom paniyalar  mutaxassislari.
3.  Sport  industriyasi  obyektlarini  boshqarish  bo'yicha tayanch 
m a’lum otga  ega  bo‘lgan  tadbirkorlar  va  mutaxassislar  yoki  jis­
m oniy  tarbiya  va  sport  sohasida  o ‘z  biznesini  boshlashni  xoh- 
lovchilar.
D astur  quyidagi  masalalarni  hal  etishga  m o ‘ljallangan:
—  Rossiya  sport  industriyasi  rivojining  asosiy  yo‘nalishi 
uning  dolzarb  va  istiqbolli  yo‘nalishlari  bo'yicha  bilimlarni 
shakllantirish.
—  Sport  loyihalari  va  obyektlarini  jadal  ham da  strategik 
boshqarish  m asalalarida  bilimlarni  yangilash  va  professional 
malakani  shakllantirish.
—  Tayanch  funksional  sport  tashkilotlari,  sport  industriya­
si  obyektlari  va  loyihalarini  boshqarishda  eng  yangi  usullar 
va  texnologiyalardan  foydalanishga  erishish,  ya’ni  um um iy 
m enejm ent,  personal,  moliya,  m arketing,  risk-m enejm ent,  PR, 
Project-M anagem ent,  E vent-M anagem ent  va  boshqalar  ko‘zda 
tutiladi.
Rossiyada  “ Sport  m enejm enti”  o ‘quv  rejasida  darslar  dastur 
m odullari  asosida  tashkil  etilganini  ko‘rish  mum kin.  Dastur 
m odullariga  “ Sport  xo‘jalik  iqtisodiyotining  tarm og‘i” ,  “ Sport 
tashkilotining  m enejm enti”,  “ Роль  PR  и  С М И   в  спорте” , 
“ Event-  va  R roject-M enedjm ent” ,  “Yakuniy  nazorat  (G u- 
ruh  loyihalari  him oyasi)”  va  boshqalar  kiritilgan.  M odullarni
192

o ‘qitish  jarayoniga  strategik  m enejm ent  va  sport  m enejm enti 
sohasidagi  nazariyotchi  va  am aliyotchi  mutaxassislar,  professor 
va  dotsentlar jalb  qilingan.  Bulardan  tashqari,  o ‘quv  jaroyonida 
sport  turlari  bo ‘yicha  federatsiyalar  rahbarlari,  sport  klublari 
rahbarlari  sport  industriyasining  turli  doiralarida  ishlovchi  sport 
menejerlari  qatnashadilar.  Sport  sohasida  o ‘z  biznesini  ochm o- 
qchi  boMganlar  yoki  jism oniy  tarbiya  va  sport  sohasida  xususiy 
biznesni  boshqaruvchilar  uchun  o ‘quv  dasturiga  rahbariyat  bilan 
kelishgan  holda  “ Sport  industriyasida  m arketing” ,  “ Moliyaviy 
m enejm ent”  kabi  maxsus  darslar  kiritiladi.
Moskva  Davlat  universitetining  “ Iqtisodiyot  fak ultet”ida 
Sport  menejmenti  yevropacha  maktabi  mavjud.  M a’Iumki  yevro- 
palik  har bir ozm i-ko‘pmi tanilayotgan sportchining  o ‘z  menejeri 
bor.  Ko‘pchilik  tasaw ur  qilishi  qiyin  bo‘lgan  savol  turadi:  “ U 
m enejerlar kirn o ‘zi?” .  Ularning amalga oshiradigan  ishlari sport- 
chini  muvaffaqiyatli  va  o ‘rinli  boshqara  olish,  barcha  moliyaviy- 
xo‘jalik  faoliyatni  yurgiza  olish,  professional  m enejm entni 
namoyish  qilish,  agentlik,  iqtisodchi  va  marketolog  vazifasini 
o ‘tash  ekanligini  gapirmasa  ham   bo‘ladi.  Bozor  iqtisodiyo­
ti  sharoitida  yakka  sportchi  m enejm entsiz  oddiygina  raqobatga 
ham   chidashi  qiyin.  Yevropada  bunday  menejerlarni  o ‘n  yillab 
tayyorlab  kelinayapti,  Rossiyada  esa  bu  sohani  o ‘zlashtirishga 
endigina  kirishilayapti.
Sport  menejmentiga  kengroq  qaraydigan  bo‘lsak,  birinchi 
sport  menejerlari  rimliklar  bo‘lganini  ko‘ramiz,  ular  asosan 
gladiatorlarga  egalik  qilganlar.  Keyichalik  o ‘ta  polvon  xitoy 
yakudzalarining  agentlari  paydo  bo‘ldi,  ular  U zoq  Sharqdagi  eng 
yaxshi  jangchilarning  kurashlarini  uyushtirardilar,  kerak  b o ‘lsa 
ularni  o ‘qitganlar  (o‘qitish  hozirgi  kungacha  davom  etm oqda). 
Lekin, haqiqiy sport boshqaruvchilari faqat XIX asr oxirida yuzaga 
keldi,  chunki  shu  davrda  butun jahonni  sport  va  sport  tanlovlari 
bilan  umum iy  mashg‘ul  bo‘lish  qam rab  olgandi.  Shu  davrning 
o ‘zida  sport  atrofidagi  doiralarda  sport  m a’m urlar  (m a’muriy 
boshqaruvchilar)  yoki  agentlar  paydo  bo‘la  boshladilar,  ular 
amaldagi  menejerlar  edilar.
M a’m urlar  unvonli  sportchilarni,  ayniqsa  kuchli  bokschi  va 
kurashchilarni  har  xil  assotsiatsiya  va  ittifoqlarning  m a’muriy
193

tizim lari  bilan  aloqa  qilishdan  chetlatardilar.  M enejerlar  esa, 
aksincha,  m a’m urlar  orasidan  ajralib  chiqib,  m o‘tadil  ravishda 
sportchilarga  hukm ronlik  qila  boshladilar.  U lar  sportchilarning 
aniq  m asalalarini  hal eta boshladilar:  sportchi  qayerda,  kim  bilan 
m usobaqalashadi,  qaysi  axborot tizim larida  itervyu  berish  m um ­
kin  yoki  undan  uzoqroq  bo'lish  lozim,  qaysi  firm a,  korxonaning 
inventaridan  foydalanish  mumkin.  A sta-sekin,  tekis  ravishda 
m enejerlarning  darom adi  sportchilarnikidan  ham  ortib  bordi. 
H ozirda jism oniy  tarbiya  va  sport  m enejm entining  yo‘nalishlari 
yana  ham   kengayib  bormoqda:  “Jism oniy  tarbiya  va  sportda 
m a’m uriyatchilik” ,  “ Sport  turizm i” ,  “ Sport  m ahsulotlarining 
sanoat m enejm en ti”,  “Yengil atletika sporti m enejm enti” ,  “ Sport 
iqtisodiyoti” ,  “ Sport  m arketingi”  va  boshqalar.  Jism oniy tarbiya 
va  sport  m enejm entining  rivoji  shu  daraja  jadallashayaptiki, 
hozirda b a ’zan bir sportchining o ‘zi bir vaqtning o ‘zida bir necha 
m enejerni  yollayapti,  ularning  har  biri  o ‘z  sohasi  va  malakasi 
doirasida  xo'jayinini  “erkalashga”  harakat  qiladi.  M asalan,  biri 
sportchini  vaqtida,  to ‘g ‘ri  va  yetarli  kaloriyada  ovqatlantirishga 
harakat  qiladi,  ikkinchisi,  liboslarni  to ‘g‘ri  tanlash,  topib  kelish, 
h ar  xil  sharoitga  qarab  kiyintirish,  uchinchisi  o ‘z  zimmasiga  bu- 
tun  buxgalteriya,  iqtisodiyot  va  m arketingni  oladi,  to ‘rtinchisi 
yuridik  va  tashkiliy  ishlarni  hal  etadi.
M enejerlar  tayorrashlining  aniq  shakllangan  tizim i  b o ‘lma- 
ganligi  sababli  ular  o ‘z  vazifalariga  har  xil  darajada  tayyorgar- 
chilik  bilan  keladilar.  A n’anaviy  g‘arb  usuli  yoki  am aliyotini 
oladigan  bo'lsak,  XX  asrning  70-80-yillarda  ilgarigi  murabbiy 
yoki  sportchi  iqtisodiyot  fakultetini  tugatib,  sport  biznesining 
qaym oqli  joyiga  o'zlarini  urganlar.  Shuni  eslatib  o ‘tish  lozim- 
ki,  o ‘tgan  asrning  30-yillar  ilgari  G ‘arbdagi  har  qanday  sport 
jam oasi,  jam oalar  yoki  sportchilar  m enejerlarining  tashqi 
ko'rinishlari  m urabbiy yoki  o'yinchilardan  deyarli  farq qilmasdi. 
Shuning  uchun,  o ‘sha  davrlarda  keng  tarqalgan  “triko  va  sport 
shapkachasi” ,  degan  qanotli  so‘zlarga  o ‘rganib  qolingandi.
Ittifoq  davrida  Rossiyada  sport  m enejerlari  vazifasini  asosan 
harbiy  xizm atchilar  yoki  boshqa  m udofaa  vazirligi  vakillari 
bajarib  kelishgan.
0 ‘tgan asrning 80-yillarga kelib, Yevropada sport m enejerlarini
194

Xalqaro  biznes  boshqaruvi  dasturlari  yoki  davlat  ta ’Iim  etalonlari 
asosida  tayyorlaydigan  o ‘quv yurtlari  paydo  bo'la boshladi.  U lar­
ning  yuqorida  nom lari  keltirilgan  oliy  o ‘quv  yurtlariga  nisbatan 
prinsipial  alohidaligi  va  o'xshashliklari  ham   bor.  M asalan, 
ularning  prinsipial  alohidaligi  AQSh  va  K anadada  beysbol,  boks 
va  golf  sohalarida  maxsus  sport  m enejerlarini  tayyorlaydilar. 
O'xshashligi  esa,  Angliya  yoki  Shveytsariyada  Xalqaro  biznes 
boshqaruvi dasturlarini tugatib, sport menejerlari o ‘z vatani futbol 
jam oasida  xo'jalik  hisobi  m as’uliyatini  o ‘z  zimmalariga  oladilar. 
K o'rinib  turibdiki,  yuqorida  nomlari  keltirilgan  o ‘quv  yurtlarida 
murabbiy  yoki  shunga  o'xshash  mutaxassislar  tayyorlanayotgani 
yo‘q,  aksincha,  faqat  sportning  aniq  yo'nalishi  bo‘yicha  m e­
nejerlar  tayyorlanyapti.  Sport  menejerlari  tayyorlovchi  o'quv 
yurtlari  Yevropaning  deyarli  barcha  m am lakatlarida  mavjud, 
lekin birm uncha oldinda yuradigan m am lakatlar qatoriga Angliya, 
Fransiya,  Shveytsariya  va  G erm aniya  kiradilar.
Angliyani  oladigan  bo'lsak,  u  Yevropada  sport  m enejm enti 
ta ’Iim  sohasi  bo'yicha  eng  ilg'or  davlat  hisoblanadi.  Angliyada 
sport  biznes  boshqaruvi  va  biznes  m enejm enti  M aster  o f  Busi­
ness  A dm inistration  in  Sport  M anagem ent  universiteti  va  11 
ta  boshqa  institutlarning  tegishli  fakultetlarida  o ‘qitilinadi. 
M asalan,  Koventri  institutida  bir  yillik  dastur  asosida  2  sem estr 
davom ida  yakuniy  dissertatsiya  yozish  bilan  bir  qatorda  ham kor 
(o'rindosh)  fanlar  o'zlashtiriladi.  Bular  qatoriga  m arketing 
bazasi,  personalni  boshqarish,  pul  m enejm enti  va  boshqalar 
kiradi,  tor  ixtisoslashgan  fanlar  ham  shular  qatoriga  kiradi, 
masalan:  sport  jurnalistikasi,  sport  iqtisodiyoti,  hom iy  va 
boshqa  tashkilotlar  bilan  ishlash,  sport  uylarini  boshqarish  va 
hatto  sport  kastingi.  Bunday  o'qishning  narhi  8500—15000  funt 
sterlingni  tashkil  etadi.  Sportda  o ‘zining  shaxsiy  karyerasida 
yuksak  natijalarga  erishgan  talaba-sportchilar  stipendiya  olishga 
d a’vogarlik qiladilar,  stipediya  hajmi  4000  fu n t  sterlingni  tashkil 
etadi.  Lekin  stipendiyaga  erishish  oson  emas,  chunki  har  bir 
d a’vogarning  nomzodi  maxsus  komissiya  tom onidan  alohida 
ko‘rib  chiqiladi.
Sport  menejerlarini  tayyorlashda  De  M onfor  (D e  M ontfort 
University),  Lankashir  markazi  (Central  Lancashire  U niver­
195

sity)  va  London  M etropoliten  (London  M etropolitan  Universi­
ty)  institutlarining  nom lari  ham  yuqori  o ‘rinlarda  turadi.
Sport  m enejerlarini  tayyorlashda  fransuzlar tarbiyasi  B rita- 
niya  m aktablaridan  qolishm aydi.  Eng  kuchlilardan  biri  Yevro- 
m ed -M arsel  m aktabi  hisoblanadi,  o ‘qish  narxi  h ar  bir  kurs 
u ch u n   8000  yevroni  tashkil  etadi.  D astur tarkibi  B ritaniyaniki- 
ga  yaqin  hisoblanadi,  birdan  bir  tafovut  o ‘qishga  qabul  sh art- 
larining  og‘irIigidadir.  X alqaro  biznes  boshqaruvi  dasturlari 
u ch u n   qo'yilgan  yuksak  m adaniyat  va  tarbiya,  fransuz  va 
boshqa  tillarni  bilish,  u m u r  >iy  va  professional  natijalar,  tav- 
sifn om a  kabi  um um iy  ta la^lardan  tashqari,  G M A T  (G ra d ­
uate  M anagem ent  A ssessm ent  Test)  test  topshirish  va  soha 
b o ‘yicha  kam ida  3  yil  ishlaganligi  va  ishni  o ‘zlashtirganligini 
tasdiqlovchi  hujjatlarni  taqdim   etish  lozim.
Audensiya  N ant  (Audencia  Nantes)  pullik  maktabida  talaba 
b o ‘lish birm uncha osonroq, ushbu o ‘quv yurti sport tashkilotlarini 
boshqarish  (M astere  Specialise  in  M anagem ent o f Sport  O rgani­
sations)  ustozlik  dasturini  tavsiya  etadi.  Bu  m aktabda  darslar 
nafaqat  fransuz,  balki  boshqa  tillarda  olib  boriladi,  chunki  tilga 
bo‘lgan  talab  boshqa  o ‘quv  yurtlaridagidek  qat’iy  emas.  Ikkala 
fransuz  m aktablarida  ham   bir  xil  hajmda  va  bir  xil  m azm unda 
sport  tashkilotlarida  to ‘rt  oylik  am aliyot  ko‘zda  tutilgan.
Shveytsariyada  sport  m enejm entining  shakllanishi  va  rivoj- 
lanishini  ko‘radigan  bo‘lsak,  u  eng  avvalo,  Shveytsariyani  bu- 
tu n  dunyoga  m ashhur  qilgan  “ M ehm onxona  va  m ehm onxona 
xo‘jaligi m enejm enti”  asosida yuzaga kelganini ko‘rishimiz m um ­
kin.  Shuning  uchun  ham   hozirgi  kungacha  m enejm ent  sohasida 
mutaxassislar  tayyorlayotgan  ko‘pgina  o ‘quv  yurtlarining  asosiy 
faoliyat  yo‘nalishlari  —  m ehm onxona  va  m ehm onxona  xo‘jaligi 
uchun  menejerlar  tayyorlashdan  iborat.
Sport menejerlari va murabbiylar tayyorlash borasida shveytsa- 
riyalik  Xalqaro  biznes  boshqaruvi  dasturlari  mualliflarining 
ko‘nikm alari 
britaniyalik  va 
fransiyalik 
hamkasblarinikiga 
qaraganda sezilarli darajada kam bo‘lishiga qaram asdan, ular sport 
boshqaruvi  masalalarini  aniq  istiqbol  yo‘nalishlarida  o ‘rganib, 
rivojlantirib  boryaptilar.  M asalan,  eng  boshidan  ixtisoslashishga 
e ’tibor qilingan holda, tennis, futbol, chang‘idasirpanish va shunga
196

o ‘xshash  sohalarga jiddiy e ’tibor berib  kelinyapti.  Mutaxassislarni 
tayyorlash,  odatda,  bakalaviariat  etalonlari  asosida  olib  boriladi, 
ushbu  dastur  oldindan  o'tkaziladigan  2  yillik  am aliyotni  ham   o ‘z 
ichiga  oladi.  Shu  bilan  bir  qatorda  qisqartirilgan  dastur  asosida 
o ‘qitib,  sertifikat  berib,  keyinchalik  diplom  orti  tayyorgarligini 
davom  ettirish  ham   ko‘zda  tutilgan.
Shveytsariyada  sport  m enejm enti  sohasida  bakalaviariyatga 
o'qishga  kirish  unchalik  qiyin  emas.  Rossiyaliklar  yoki  M D H  
mamlakatlari  vakillarini  barcha  m ehm onxona  va  sport  m enej­
menti  m aktablarida  yaxshi  kutib  oladilar,  bu  borada  G lion 
Hotel  School  va  Les  Roches  o ‘quv  yurtlarining  dongi  taral- 
gan.  0 ‘qishga  joylashish  uchun  o ‘n  sakkiz  yoshga  to ‘lgan  abi- 
turiyentlar,  eng  avvalo,  TO EFL  bo ‘yicha  500  ball  yoki  IELK  
bo‘yicha  5,5  ball  to ‘plashlari  lozim.  D iplom orti  o'qishlariga  24 
yoshdan  katta  bo ‘lgan  shaxslar  qabul  qilinadilar.  Shveytsariyada 
sport  m enejm enti  sohasida  bakalaviaturada  o ‘qishning  eng  qi­
yin,  yakkayu-yakka  muammosi,  bu  ham   bo‘lsa  o ‘qish  haqi  dia- 
pazonining  kattaligidir,  u  17—33  ming  shveytsariya  frankini 
tashkil  etadi.
G erm aniyada  jismoniy 
tarbiya 
va 
sport 
m enejm enti, 
sport  ta ’Iimi  haqida  ko‘p  eshitilmasa  ham  Yevropada  eng 
yirik  hisoblangan  sport  m enejerlarini  tayyorlaydigan  markaz 
joylashgan.  1989-yildan  Kyolnda  joylashgan  eng  oliy  darajadagi 
Sport  maktabiga  qarashli  sport  iqtisodiyoti  va  sport  menejmenti 
(Institut fuer  Sportoekonom ie  und  Sportm anagem ent)  oliy o ‘quv 
yurti  odatdagi  Xalqaro  biznes  boshqaruvi  dasturlariga  o ‘xshashga 
intilmaydi.  U  yerda  a n ’anaviy  institut  bilimi  va  tarbiyasi  beriladi, 
oliy  o ‘quv  yurti  maskanidan  sport  tashkilotlarida  to ‘lovli  va 
notijorat  faoliyatlarning  huquqiy  zam in  sohasini  chuqur  o ‘z- 
lashtirgan  iqtisodchilar  chiqadilar.  Eng  kuchli  prinsipial  narsa, 
ushbu  oliy  o ‘quv  yurtida  ilmiy  izlanishlarga  juda  katta  e ’tibor 
berilgan:  o ‘qish  davomida  talabalar  jism oniy  tarbiya  va  sport 
boshqaruvi  sohasida  ilmiy  izlanishlar  bilan  shug'ullanadilar.
Fraysburgdagi  (Institut  fuer  Sprachen  und  W irkchaft)  tillar 
va  iqtisodiyot  oliy  o ‘quv  yurtida  sport  iqtisodiyoti  va  sport 
menejmenti  (Institut  fuer  Sportoekonom ie  und  Sportm anage­
ment)  oliy  o ‘quv  yurtidagiga  nisbatan  maxsus  (Sport  iqtisodiyoti
197

va  sport  m enejm enti  va  boshqa  fanlar)ni  o ‘qitish  aytarli  darajada 
keng qamrovli emas.  Bu yerda a n ’anaviy Xalqaro biznes boshqaruvi 
dasturlari  taklif qilinadi  va shu doirada talabalar sport marketingi 
tayanchi,  homiylik,  sport  tadbirkorligi  nazariyasi,  rejalashtirishda 
m a’muriy  boshqaruvni  takomillashtirish  va  shunga  o'xshash 
yo‘nalishlarda  ilmiy  izlanishlar  olib  boradilar.  Lekin,  nemislar 
o ‘z  dasturlarini  um u m ta’lim  fanlari  bilan  kengaytirmasalar, 
o ‘zlarini germ aniyaliklar deb hisoblay olmaydilar.  Talabalarga o ‘z 
xohishlariga  qarab,  ingliz,  fransuz,  ispan  tillari  doirasida  bilim 
olish  yoki  o ‘zining  anglash  doirasini  kengaytirish  imkoniyatlari 
beriladi.  O 'zaro  m unosabatlar,  sport  psixolgiyasi  va  madaniyat 
tarixi  masalalariga  ham   keng  o ‘rin  berilgan.  Ushbu  o ‘quv jaray- 
onining  narxi  15  m ing  yevroni  tashkil  etadi.
Qiziq  bir  m isol,  rossiyalik  A leksandr  Lankashir  institu- 
ti  dasturi  bo 'yich a  Business  A dm inistration  in  Sport  M an­
agem ent  biznes  m aktabi  talabasi:  u  biznes  saboqni  Rossiya 
Federatsiyasida olgan,  iqtisodchi,  uzoq vaqt  boks va  basketbolni 
havas  qilib  yurgan.  M a’lum  vaqt  o ‘tgach,  Sasha  am aliy  sportda 
yuksak  natijalarga  erisha  olishiga  ko‘zi  etm aydigan  b o ‘lib  qol- 
di,  lekin,  sportni  tashlashni  xohlam asdi,  shuning  uchun  sportda 
boshqa  yo‘l  bilan  “ishtirok  etm oqchi”  b o ‘ldi...  U  iqtisodiyot  va 
m enejm entda  biror  arziydigan  yangilik  yaratm agan,  lekin  o ‘zi- 
ning  ilgari  olgan  bilim larini,  izlanishlarini  sport  sohasiga  joriy 
etishga  harakat  qila  boshladi.  Lekin,  uning  yuqorida  keltirilgan 
im koniyat-salohiyatiga  qaram asdan,  sport  psixologiyasi  ke­
rak  b o ‘lib  qoldi.  Sasha  ilgari  sportchi  bo‘lgan,  u  o ‘zining 
ilgarilari  intuitsiya  darajasida  bilgan  narsalarini  hozirda  il­
miy  darajada  tushuntirish  im koniyatiga  ega  b o ‘la  boshladi,  bu 
esa  sportchilarning  kastingiga  katta  yordam   berardi.  Albatta, 
dasturda  boshqa  xalqlar  vakillari  uchun  m utloq  keraksiz  fanlar 
ham   mavjud,  m asalan,  m uruv-vatlik  faoliyati,  chunki  Rossiya 
Federatsiyasida  hom iylik  butunlay  boshqacha,  o ‘ziga  xos  tizim  
asosida  am alga  oshiriladi.
Jism oniy  tarbiya  va  sport  m enejm entining  asoslarini  o ‘rga- 
tadigan  har  qanday  dastur  3—9  oylik  amaliyotni  ko‘zda  tutgan 
bo‘ladi.  Yevropada  am aliyot  o ‘tish,  albatta,  Rossiya  oliy  o ‘quv 
yurtlarinikidan  tubdan  farq  qiladi.  Xorijdagi  am aliyot  tanlangan
198

soha  bo‘yicha  o'sishga  m o‘ljallangan  amaliy  ishdir,  ish  ham  
qattiq  talab  qilinadi,  oylik  m aosh  ham  to'lanadi.  0 ‘zini  yaxshi 
tom ondan  ko‘rsata  olganlar  keyinchalik  doimiy  ish  bilan  ta ’- 
m inlanishlari  ham  m um kin,  lekin,  boshlanishda  ko‘ngildagidek, 
yuqori  lavozimni  havas  qilishga  o ‘rin  yo‘q.
Boshqa  davlatlar  fuqarolari  uchun  Yevropa  m am lakatlarida 
ish  berish  ko‘pincha  ehtim oldan  xoli  darajasida  bo‘ladi,  chun- 
ki  uy-joy,  ayniqsa  fuqarolik  masalalari  jiddiy  m uam m o  tug‘- 
diradi.  Shunga  qaram asdan,  xorij  mamlakatlaridagi  am aliyot 
qiyinchiliklari  rossiyaliklarni  yo‘ldan  qaytarmaydi,  chunki  g‘arb 
sport  klublarida  olingan  bilim  va tajriba  Rossiya  bozorida  yuksak 
baholanadi.
Demak  sport  yuqori  malakali  m enejerlarni  tayyorlashda  bi­
rinchi  navbatda  xorijdagi  (Angliyada,  AQSh,  Rossiya  va  boshqa 
mamlakatlar)  o ‘z  biznes  maktablari  yoki  fakultetlariga  ega  b o ‘l- 
gan  katta  oliy  o ‘quv  yurtlari  tajribasiga  tayanish  maqsadga  m u- 
vofiqdir,  ular:
Nyu  Palts  Xalqaro  m enejm ent  universteti  (AQSh).
Plexanov  nomidagi  Iqtisodiyot  akademiyasi  (Rossiya).
De  M ontfort  University.
Leicester  University.
C entral  Lancashire  University.
London  M etropolitan  University.
N orthum bria  University.
Sheffield  Hallam  University.
Luton  University.
Leeds  M etropolitan  University.
Loughborough  University.
Coventry  University.
Edinburgh  University.
Bolton  Institute.
Каталог: Elektron%20adabiyotlar -> 75%20Спорт
75%20Спорт -> Basketbol nazariyasi va uslubiyati
75%20Спорт -> Sh. X. Isroilov, Z. R. Nurimov, Sh. U. Abidov, S. R. Davletmuratov, A. A. Karimov sport va harakatli
75%20Спорт -> Sport pedagogik mahoratini oshirish yengil atletika
75%20Спорт -> A. Abduhamidov, H. Nasimov, U. Nosirov, J. Xusanov algebra va matematik analiz asoslaridan masalalar toplam I
75%20Спорт -> A. g a z I y e V, I. Is r a IL o V, M. Y a X s h ib o y e V matematik analizdan misol va masalalar
75%20Спорт -> I ism o ilo V, T. Rizayev, X. M. Maxmudova fizikadan praktikum
75%20Спорт -> L. A. Djalilova jismoniy tarbiya va olimpiya harakati
75%20Спорт -> Sport universiteti I. S. Islamov, R. R. Salimgareyeva yakkakurash, koordinatsion va siklik sport turlari
75%20Спорт -> G im n a st ik a d a r sl a r id a in no va tsio n t e X n o L o g iy a L a r


Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   24


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling