G ’u L o m o V z. T., Nabiullin r. X. K a m ilo V a g. Z. Jismoniy tarbiya va sport menejmenti


Download 5.26 Mb.
Pdf просмотр
bet19/24
Sana05.12.2019
Hajmi5.26 Mb.
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24

Takrorlash  uchun  savollar:
1.  0 ‘zbekistonlik  sportchilarim izning  xalqaro  darajaga  chiq- 
ish  orzularini  qanday  amalga  oshirish  mumkin?
2.  Olimpiadalarda  ishtirok  etish  sharafiga  ega  bo‘lish  uchun 
nim alar  qilish  kerak?
199

3.  Yurtimiz  dovrug‘ini  jahonga  taratish  Prezidentimiz  ta- 
shabbusi,  sportchilarim izning  vazifalari  nim alardan  iborat?
4.  M ustaqillik  yillarida  0 ‘zbekiston  sportchilarim izning 
Osiyo,  Jahon,  Olim piya  musobaqalarida  qatnashishi  qanday 
bo‘ldi?
5.  Jahondagi  rivojlangan  davlatlar  sportchiiari  darajasiga  ko‘- 
tarilish  masalalari.
6.  Xorijiy  m am lakatlarda  sport  klublarining  m enejm entini 
o'rganish.
7.  Xorijiy  m am lakatlarda  sport  klublarining  menejmenti  taj- 
ribalaridan  o ‘z  faoliyatimizda  foydalimi?
8.  G ‘arbdagi  sport  term a jamoalaridagi  yutuqlar.
9.  G ‘arb  sport  industriyasi  biznes  qonuni.
10.  Sport  jam oalarim izga  sport  industriyasi  biznesi  degan 
tushunchalarni  kirib  kelishi.
11.  Jismoniy  tarbiya  va  sportda  bozor  iqtisodiyoti  afzallik-
lari.
12.  Foydani  chiqarishda  m enejm entning  roli.
13.  Buyuk  Britaniya  misolida  sport  menejmenti  sohasining 
rivoj i.
Adabiyotlar
1.  Каримов  И.А.  Ж а^он  молиявий-ик;тисодий  инк,ирози, 
У збекистон  ш ароитида  уни  бартараф  этиш нинг  йуллари  ва 
чоралари.  — Т.:  Узбекистон,  2009.
2.  Каримов  И.А.  Э нг  асосий  мезон  —  ^аёт  ^ак;ик;атини 
акс  эттириш .  — Т.:  Узбекистон,  2009.
3.  М ам лакатим изни  модернизация  к;илиш  ва  янгила- 
н и ш н и   изчил  давом  эттириш   —  давр  талаби.  П резидент 
И слом   К арим овнинг  2008  йилда  мамлакатим изни  ижти- 
МОИЙ-ИК.ТИСОДИЙ 
ривож лантириш   якунлари  ва  2009  йил- 
га  мулжалланган  ик;тисодий  дастурнинг  энг  му^им  устувор 
йуналиш ларига  багиш ланган 
Вазирлар  М а^камасининг 
маж лисидаги  маърузаси  / /   Халк,  сузи,  2009  йил  14  февраль.
4.  А крамов  Р.  С  верой  в  и скренн ий  футбол.  —  Т.:  Янги 
аср  авлоди,  2012.
200

5.  Ахматов  М .С.  Узлуксиз  таълим  тизимида  оммавий 
спорт  согламлаш тириш   иш ларини  самарали  боищ ариш.
-   Т.:  2005.
6.  Гулямов  З.Т.,  Акбаров  Ф.С.  Основы  менеджмента  и 
его  особенности  в  условиях  ф орм ирования  ры нка  в  У збе­
кистане.  — Т.:  ТГАИ,  2006.
7.  М ескон  М .,  Альберт  М .,  Хедоури  Ф.  О сновы  м енед­
жмента.  —  М.:  АНХ,  1995.
8.  П рчинкин  А.В.  М енеджмент  в  сфере  ф изической 
культуры  и  спорта.  —  М.:  С оветский  спорт,  2010.
9.  Рихард  X.,  Бёме  Г.  К ак  руководить  людьми  (практи­
ка  менеджмента).  «ЕВРО М ЕН ЕД Ж М ЕН Т»,  Бад  Гарцбург 
(Германия).  2013.
10. Яраш ев К.Д. Ж исм оний тарбия ва спортни бош кариш .
— Т.:  Абу Али  ибн  Сино.  2002.
11.  УР  ОУМТВ.  М актаб,  академик  лицей,  касб-^унар 
коллежларига  ж исм оний  тарбия  ук;итувчиларини  тайёр- 
лаш   муаммолари  (илм ий-назарий  анжуман  туплами).  —  Т.: 
ТДПУ,  2013.
12.  Elektron  ta ’Iim  resurslari:
Internet  saytlari
www.bilim.uz
www.ekonomika.ru
www.menejment.com
www.edu.uz  — vazirlik  sayti
www.ziyo.edu.uz  — vazirlik  sayti
www .perform ance,  edu.uz  — vazirlik  sayti
13.2.  Xorij  mamlakatlarida  sport  marketingining 
konsepsiyasi  va  funksiyalari 
Reja:
Marketing  dunyo  amaliyotida  paydo  bo‘lishi.
Sport  tovarlari  ishlab  chiqarishni  va  sotishni  rivojlantirish. 
Sport  tovarlari  ishlab  chiqarishning  uslublari,  maqsadlari  va 
vazifalariga  m enejm entning  munosabati.
201

M arketing  konsepsiyasining  paydo  bo'lishi.
XVIII  asrning  ikkinchi  yarmidagi  taniqli  iqtisodchi  Adam 
Sm itning  “Jamiyat  boyliklari”  asari.
Ishlab  chiqaruvchining  iste’molchi  talabini  qondirishdan 
tashvishi.
M arketing 
konsepsiyasining 
shakllanishiga 
ilmiy-texnik 
yondashish.
M arketing  evolyutsiyasining  birinchi  bosqichi.
XX  asrning  boshidan  hozirgi  kungacha  bo‘lgan  davrdagi 
marketing.
M arketing  evolyutsiyasining  birinchi  bosqichida  ketm a-ket 
ikki  konsepsiya  paydo  b o ‘lishi.
Ishlab chiqarishni takom illashtirish va tovarni takomillashtirish 
konsepsiyalari.
Tayanch  iboralar:
M arketing,  sport  tovarlari,  ishlab  chiqarish,  sotish, 
rivojlantirish,  uslublar,  m aqsadlar,  vazifalar,  m enejm ent- 
ning  m unosabati,  m arketing  konsepsiyasi,  Adam  Sm it­
ning  “Jam iyat  boyliklari”  asari,  ishlab  chiqaruvchi,  iste’­
m olchi,  talab,  qondirish,  tashvish,  m arketing  konsepsiya­
si,  shakllanish,  ilmiy-texnik  yondashish,  marketing  evoly- 
utsiyasi,  XX  asr  marketingi,  m arketing  evolyutsiyasi,  tako­
millashtirish,  tovarni  takom illashtirish.
M arketing  dunyo  am aliyotida  to'satd an   paydo  b o ‘lgan  emas. 
U ishlab chiqarishni va sotishni rivojlantirish uslublari, maqsadlari 
va  vazifalariga  m enejerlarning  ko‘p  yillik  qarashlari  natijasidir. 
Q adim   o ‘tgan  zam onlarda  etikdo‘z  o ‘z  ustaxonasi  peshtog‘iga  bir 
ju ft  ta ’mirlangan  etikni  osib  q o ‘yib,  tovarni  siljitishning  ayrim 
uslublaridan  foydalangan,  zero  m arketing  konsepsiyasi  ancha 
keyin  paydo  bo'lgan.  XVIII  asrning  ikkinchi  yarm ida taniqli  iqti­
sodchi  Adam  Smit  o ‘zining  “Jam iyat  boyliklari”  asarida  ishlab 
chiqaruvchining  iste’m olchining  talabini  qondirishdan  bo‘lak 
tashvishi  yo‘qdir,  — deb  yozgan  edi.
M arketing  konsepsiyasining  shakllanishiga  ilmiy-texnik  ta- 
raqqiyot,  ularning  tez  su r’atlar  bilan  yangilanib  turishi,  ish-
202

lab  chiqarishni  samarali  boshqarish  va  hokazolar  katta  ta’sir 
ko‘rsatadi.  Marketing  evolyutsiyasining  birinchi  bosqichi  XX 
asrning  boshidan  30-yillarning  o'rtalarigacha,  ikkinchi  bos­
qichi  esa,  o'tgan  asrning  30-yillari  o ‘rtalaridan  80-yillarning 
o ‘rtalarigachani,  uchinchi  bosqichi  esa,  o ‘tgan  asrning  80-yillari 
o'rtalaridan  to  hozirgi  kungacha  bo‘lgan  davrni  o ‘z  ichiga  oladi.
Marketing  evolyutsiyasining  birinchi  bosqichida  ketma- 
ket  ikki  konsepsiya  paydo  bo'ldi:  ishlab  chiqarishni  va  tovarni 
takomillashtirish  konsepsiyalari.
Ishlab chiqarishni takomillashtirish konsepsiyasini 
qo‘ Hash ikki 
holatda  o ‘rinli  bo‘ladi.  Birinchisi,  talab  taklifdan  yuqori  bo‘lgan 
holatda.  Bu  holatda  korxona  rahbariyati  asosiy  e ’tiborni  ishlab 
chiqarishni  yuksaltirishga qaratadi.  Ikkinchisi,  tovarning tannarxi 
yuqori  bo‘lganda,  chunki  uni  kamaytirish  uchun  ishlab  chiqarish 
samaradorligini  oshirish  talab  etiladi.  Demak,  bu  konsepsiyada 
tovar  ishlab  chiqarilsa  bas,  hech  qanday  m arketing  tadbirlari 
qo ‘llanmasa  ham  tovarning  xaridorlarga  sotilishi  ta ’minlanadi.
Tovarni  takomillashtirish  konsepsiyasining 
mohiyati  shundan 
iboratki,  iste’molchilar  yuqori  sifatli,  yaxshi  ekspluatatsion  xu- 
susiyatlarga va tavsiflarga ega bo‘lgan tovarga nisbatan xayrixohlik 
bilan  qaraydilar.  Demak,  firm a  yoki  korxona  boshqaruvchilari 
tovar  sifatini  yaxshilashga,  ekspluatatsion  xususiyatlarini  oshi- 
rishga,  o ‘rab-joylash,  baho  va  dizayn  yordamida  tovarning  xari- 
dorgirligini  oshirishga,  um um an  bu  tovarning  sifati  a ’lo  darajada 
ekanligiga  iste’molchini  ishontirishga  o ‘z  kuch-qudratini  sarf- 
lamog‘i  zarur.  Boshqacha  aytganda,  bu  konsepsiya  “uzoqni 
ko‘rolmaydigan  m arketing”ga  olib  kelishi  mum kin.  M asalan, 
“0 ‘zbekiston  Havo  yo‘llari”  kompaniyasining  rahbariyati  mijoz- 
larga  faqat  samolyot  kerak,  deb  o ‘ylab,  boshqa  qulayliklar  va 
xizmatlarni  tashkil  etishni  o‘ylashmasa,  u  holda  mijozlarini  yo‘- 
qotib  q o ‘yishi  ham   mumkin.
M arketing  evalyutsiyasining  ikkinchi  bosqichida  tijorat  fao- 
liyatini  jadallashtirish  va  marketingning  umumiy  konsepsiyalari 
(marketing-miks) 
vujudga  keladi.  Bu  konsepsiyalarda  asosiy  e ’ti- 
bor  tovarni  sotishga  va  iste’m olchilarga  qaratilgan.
Tijorat  faoliyatini jadallashtirish  konsepsiyasi 
tovarni  siljitish, 
sotish  va  sotilishlarini  rag‘batlantirish  sohasida  yetarli  darajada,
203

hatto  agressiv  harakatlar  amalga  oshirilmasa,  iste’m olchilar  kor- 
xonaning  tovarlarini  kerakli  miqdorda  sotib  olm aydilar  deb 
hisoblaydi.  K o‘pgina  firm alar  sotishda  qiyinchiliklar  tug'ilsa, 
ortiqcha  ishlab  chiqarish  belgilari  ko'rina  boshlasa,  m azkur  kon- 
sepsiyani  m o ‘ljal  qiladilar.  Bunday  firm a  va  kom paniyalarning 
maqsadi  —  bozor  talab  qilayotgan  tovarlarni  ishlab  chiqarish 
emas,  balki  ishlab  chiqarilgan  tovarlarni  sotishdan  iboratdir.
Ko‘pchilik  hollarda  tijorat  faoliyatini  jadallashtirish  va 
m arketing  konsepsiyalarini  bir-biri  bilan  chalkashtiradilar.  M ar­
keting  sohasi  bo‘yicha  yirik  mutaxassis  T.  Levitt  ularni  bir-biri- 
dan  quyidagicha  farqlaydi:  tijorat  faoliyatini  jadallashtirish  kon­
sepsiyasi  —  bu  d iq q at-e’tiborni  sotuvchi  zaruriyatiga  qaratish, 
m arketing  konsepsiyasi  esa  butun  diqqat-e’tiborni  xaridorga  qa- 
ratishdan  iboratdir.
M arketing  funksiyalari  uning  amaldagi  faoliyatini  ifodalaydi, 
asosan,  m arketingning  to 'rtta   funksiyasi  mavjud:  analitik,  ishlab 
chiqarish,  sotish,  nazorat.
Analitik  funksiyaning 
asosiy  m azm uni  keng  qamrovli  m ar­
keting tadqiqotlarini  (m arketing  research)  o'tkazishdan iboratdir. 
Bu  tadqiqotlar,  asosan,  uchta  yo‘nalishda  olib  boriladi:  bozor- 
ni  kompleks  tadqiq  qilish,  firm aning  ishlab  chiqarish  va  sotish 
im koniyatlarini  o'rganish,  marketing  strategiyasini  ishlab  chi- 
qish.
M arketing  analitik  funksiyasining 
so'nggi  natijasi  har  qaysi 
bozorda  firm aning  maqsadli  rivojlanishi  va  bunga  erishish 
strategiyasini  shakllantirishdan  iborat  bo‘ladi.  M asalan,  firm a 
o ‘zining  global  rivojlanishining  asosiy  —  harakatlantiruvchi  vo- 
sitasi  sifatida  har  xil  bozorda  “qaym og'ini  olish”  yoki  “bozor- 
ni  butunlay  qam rab  olish”  strategiyalaridan  foydalanib,  diver- 
sifikatsiya strategiyasini tanlashi m um kin va hokazolar.  U m um an, 
u yoki  bu  strategiyani  tanlash  firm aning  imkoniyatlari,  bozordagi 
mavjud  holat,  kom paniyaning o ‘z oldiga qo‘ygan  maqsadi  kabilar 
bilan  aniqlanadi.
Ishlab chiqarish  funksiyasi 
m a’lum assortim entdagi  tovarlarni 
yaratish,  jihozlarni  yangilash,  yangi  texnologiyalarni  ishlab  chi- 
qish,  tovar  sotilgandan  keyingi  xizmatni  tashkil  etish  va  hoka- 
zolarni  o ‘z  ichiga  oladi.
204

Sotish  funksiyasi 
tovar  harakati  tizimini  tashkil  etish,  narx 
siyosati,  tovarni  siljitish  bo‘yicha  chora-tadbirlar  ishlab  chiqish, 
kadrlarni  ishga  qabul  qilish,  o'qitish,  malakasini  oshirish  uchun 
qayta  tayyorlash  kabi  masalalarni  o ‘z  ichiga  oladi.
M arketing  nazorat  funksiyasi 
firm aning  marketing  dasturini 
amalga oshirish jarayonida,  ya’ni q o ‘yilgan maqsadga erishishdagi 
marketing  faoliyatining  yutuq  va  kamchiliklarini  aniqlash  uc­
hun  o ‘tkaziladi.  Agar  kamchiliklar  aniqlansa,  bu  kam chiliklarni 
tugatish  chora-tadbirlari  ishlab  chiqiladi.
Inson  birinchi  navbatda  m uhim ,  zaruriy  ehtiyojini  qondi- 
rishga  harakat  qiladi.  Bu  vazifa  hal  etilgandanoq,  inson  navbat- 
dagi  muhim   ehtiyojni  qondirishga  harakat  qiladi.  M aslou  pira- 
midasida  ko‘rsatilganidek,  inson  uchun  birinchi  zaruriy  ehtiyoj 
fiziologik  (oziq-ovqat,  kiyim-kechak,  yashash  uchun  joy)  ehti­
yoj  hisoblanadi.
Ishlab  chiqarish  ehtiyojlari 
deganda  esa  korxonaning  ishlab 
chiqarish  faoliyatini  amalga  oshirish  uchun  zarur  b o ‘ladigan 
predm et  va  xizm atlar  tushuniladi.
Xohish  (istak) 
—  bu  ehtiyojning  konkretlashtirilgan  shaklidir. 
Masalan,  oziq-ovqat  mahsulotlariga  bo'lgan  ehtiyoj  um um iy 
bo‘lsa,  olm a  mevasiga  bo‘lgan  ehtiyoj  konkretlashtirilgan  ehti- 
yojdir.  Bir  m am lakatda  yashovchi  iste’m olchilar  ehtiyojlarini 
xilma-xil  turdagi  va  assortim entdagi  tovarlar  sotib  olish  yo‘li 
bilan  qondiradilar.
Talab 
—  bu  bozorda  aks  etgan,  pul  bilan  ta ’m inlangan  ehti- 
yojdir  (uning  bir  qismidir).  Talab  hajmi  m a’lum  vaqt  davomida 
va  m a’lum  narx  darajasida  iste’molchi  xarid  qilishi  m um kin 
boMgan  m ahsulotlar va xizm atlar  miqdoridir.  Talabning  hajmi  va 
tarkibi  aholi  tarkibi  va  zichligiga  ham da  ularning  darom adlariga 
bogMiqdir.  Talab  — bu  bozorni  harakatlantiruvchi  kuchdir,  desak 
xato  qilmagan  bo‘lamiz.
Tovar 
—  bu  iste’m olchilarning  m a’lum  bir  ehtiyojlarini 
qondirish  m aqsadida  bozorga  sotib  olish,  foydalanish,  iste’mol 
qilish  uchun  taklif  etilgan  m ehnat  mahsulidir.  Tovar  —  butun 
marketing  faoliyatining  asosidir.  Agar  tovar  iste’m olchilarning 
talabini  qondira  olmasa,  u  holda  hech  qanday  sotishni  tashkil 
etish  harakatlari,  qo'shim cha  xarajatlar  tovarning  va  firm aning
205

bozordagi  pozitsiyasini  yaxshilay  olmaydi.  M arketingning  birin­
chi  q at’iy  qoidasi  “Agar  sizda  tovar  b o ‘lmasa,  sizda  hech  narsa 
yo‘q ”dan  iboratdir.
Ayirboshlash  —  bu  taklif  etib,  taklif  etilgan  narsa  o ‘rniga  ke- 
rakli  narsani  olish  harakatidir.
Xohish  bo'yicha  ayirboshlashning  amalga  oshirilishi  quyida- 
gi  shartlarning  b o ‘lishini  taqozo  etadi:
1.  T om onlar  eng  kamida  ikkita  b o ‘lishi  kerak.
2.  Ikkala  tom onning  har  biri  qaram a-qarshi  tom onni  qiziq- 
tiradigan,  talabini  qondiradigan  narsaga  ega  bo‘lishi  kerak.
3.  H ar  bir  tom onning  ayirboshlashni  amalga  oshirishi  uchun 
istagi  bo‘lishi  kerak.
4.  H ar  bir  tom o n   ikkinchi  tom onning  taklifini  qabul  qilish- 
da  va  qabul  qilmaslikda  erkin  b o ‘lishi  kerak.
5.  H ar  bir  tom on  o ‘z  tovarining  kommunikatsiyasini  va  yet- 
kazib  berilishini  ta ’minlay  bilishi  kerak.
Agar  ayirboshlash  ilmiy  fan  sifatida  m arketingning  asosiy 
tushunchasi  bo‘lsa,  u  holda  m arketing  doirasining  asosiy  o ‘lchov 
birligi  bitim  hisoblanadi.
Bitim 
—  ikki  tom on  orasidagi  savdo  operatsiyasi  bo‘lib,  u 
kam ida  ikki  subyektning  m anfaatini  o ‘zida  mujassamlashtiradi. 
M asalan,  xaridor  magazinchiga  besh  ming  so‘m  berib,  choynak 
xarid  qiladi.  Bitimlar  ikki  xil  bo'ladi:  pul  bitimi  va  barter  bitimi. 
Pul  bitim ida  tovar pulga  ayirboshlanadi,  barter bitimida  esa tovar 
tovarga  ayirboshlanadi.
Bozor  (m arket) 
—  sotuvchi  bilan  xaridor  o ‘rtasida  tovarni 
pulga  ayirboshlash  m unosabati.  Ayirboshlash  obyektining  m od- 
diy  shakli  jihatidan  olganda,  iste’mol  tovarlari  va  xizmatlar, 
ishlab  chiqarish  vositalari,  investitsiya,  qim m atbaho  qog'ozlar, 
ilmiy  g‘oyalar,  texnikaviy  ishlanm alar  va  m ehnat  (ish  kuchi) 
bozorlari  mavjud.  U m um an  olganda,  m arketing  tushunchasi 
u  yoki  bu  yo‘sinda  bozorga  m unosabati  mavjud  boMgan  inson 
faoliyatidir.
M arketing  falsafasi  m arketing jarayonining  rivojlanish  yo‘li- 
ni  aks  ettiradi.  M arketing  falsafasining  kelib  chiqishini  anglash 
uchun  iqtisodiy rivojlanish  tarixiga  m urojaat  qilamiz.  M a’lumki, 
1880-yillarda pul-tovar m unosabatlariga asoslangan ishlab chiqa-
206

rish Angliya,  G erm aniya,  Fransiyada shakllanib,  m ahsulot  ishlab 
chiqarish  ko‘paya  bordi.  N atijada  bozorlar  mahsulotlarga  to 'lib- 
toshib, taklif talabdan oshib ketdi.  Bu vaziyat iqtisodda turg‘unlik 
davrining boshlanishi edi.  Tovar ishlab chiqaruvchilarning oldida 
ishlab  chiqarilgan  tovarlarni  qanday  qilib  sotish  muammosi 
paydo  bo‘ldi.  Olim lar,  iqtisodchilar vaziyatni  tahlil  qilish,  ishlab 
chiqarishni  shakllantirish  m aqsadida  “nim ani  sotish  m um kin 
bo'lsa,  shuni  ishlab  chiqarish  kerak” ,  —  degan  g‘oyani  taklif 
qildilar.  Bu  m arketingning  birinchi  falsafasi  bo‘lib  tarixga  kir- 
di.  Albatta,  nim ani  sotish  m um kin  bo'lsa,  shuni  ishlab  chiqarish 
uchun  iste’m olchilarning  talabini  o ‘rganish  lozim  bo‘ladi. 
Shunday qilib,  birinchi  m arta  ishlab chiqarish  iste’m olchilarning 
talabi  bilan  bog'liq  bo‘ldi.
M arketingning  birinchi  falsafasi 
1930-yillargacha,  ya’ni 
G ‘arbiy  Yevropa,  Amerikada  buyuk  depressiya  davrining  bosh- 
lanishiga  qadar  samarali  natija  berdi.  XX  asrning  20-yillarining 
oxirlariga  kelib  yana  iqtisodiy  inqiroz  boshlandi.  Bu  davrda  ro‘y 
bergan  inqirozning  sababi  yana  taklifning  talabdan  oshib  ketishi 
edi.  Yana  vaziyatni  tahlil  qilib,  olim lar,  iqtisodchilar  quyidagi 
taklifni  berdilar  “mahsulotni  qancha  sotish  m um kin  b o ‘lsa, 
shuncha  ishlab  chiqarish  kerak” .
E ’tibor  bering,  birinchi  falsafa  “ nim ani  sotish  m um kin 
bo ‘lsa,  shuni  ishlab  chiqarish  lozim  ed i” .  Ikkinchi  falsafa  esa 
“nim ani,  qancha  ishlab  chiqarish  b o ‘ld i” .  Endi  nafaqat  talabni, 
balki  uning  miqdoriy  ko'rsatkichini  ham   aniqlash  lozim  bo‘lib 
qoldi.  M asalan,  avtomobil  ishlab  chiqaradigan  korxona  biryo‘la 
avtomobillarni  (yuk,  yengil,  yo'lovchi  tashuvchi,  maxsus 
avtom obillarni)  qancha  m iqdorda  ishlab  chiqarish  masalasini 
ham   hal  qilishi  lozim  edi.
M arketingning  ikkinchi  falsafasi  ham  birinchisidagidek 
taxm inan  50 yil xizmat qildi.  30-yillardan boshlab biror korxonani 
qurishdan  aw al  talabni  o ‘rganib,  qanday  mahsulotga ehtiyoj  bor, 
keyin  shu  mahsulotga  b o ‘lgan  ehtiyojni  aniqlab,  uni  quradigan 
bo‘ldilar.  Hozirgi  kunda  ham   tadbirkorlar  sarmoya  tikib,  biror 
korxonani  qurishdan  aw al  ehtiyojni  o ‘rganish,  uni  qondiradigan 
mahsulotni  ishlab  chiqaradigan  korxona  quradi.
XX asrning  80-yillariga  kelib ishlab chiqarish yangi  texnika va
207

texnologiya  bilan  jihozlandi.  M ahsulotning  sifati  ham ,  m iqdori 
ham  oshib  ketdi.  Ishlab  chiqarish  yuqori  darajada  avtomatlasha 
boshladi.  Bir  yo‘la  marketing  tadqiqotlari  ham   taraqqiy  etdi. 
Shunga  qaram ay  o ‘sha  klassik  masalani  yechish  lozim  bo‘ldi. 
Zam on  o ‘zgarishi  bilan  yechiladigan  masala  m azm unan  bir 
bo‘lgani  bilan  uni  yechish  usuli  yangicha  bo‘ldi.  Yana  o ‘sha 
vaziyat  yuzaga  keldi.  Y a’ni  taklif talabdan  o ‘zib  ketgan,  iqtisodiy 
rivojlanish  su r’atlari  sekinlashgan,  ishlab  chiqa-rishga  tikilgan 
sarmoya  harakati  ham   sustlashgan  edi.  Olimlar,  iqtisodchilar 
vaziyatni  tahlil  qilib,  marketingning  uchinchi  falsafasini  taklif 
qildilar.  Bu  falsafaning  m azm uni  quyidagicha:  “shunday  mah- 
sulotni  ishlab  chiqarish  kerakki,  unga  talab  yuqori  b o ‘lib,  uni 
kam  xarajatlar  bilan  ishlab  chiqarib,  yuqori  darajadagi  foydani 
ko‘zlab  sotish  m um kin  bo ‘lsin” .  Bu  falsafa  hozirgi  kunda  ham 
katta  sam ara  bilan  xizm at  qilmoqda.  Uning  m azm uni  quyidagi­
cha:  M utaxassislar  erkak,  ayol,  yoshlarning  oilada,  ishda,  dam 
olish,  o ‘qish  va  boshqa  vaziyatlarini  o ‘rganib,  iste’m olchilarning 
m ahsulotni  iste’mol  qilish  va  ulardan  foydalanish  jarayonini 
yengillatishni 
k o ‘zlab 
tovarlarning 
yangi 
turlarini 
ishlab 
chiqardilar.
Yangi  tovarlar  eskisidan  bir  qancha  afzalliklarga  ega  bo‘l- 
ganligi  uchun  ularga talab  paydo  bo‘lib,  u  sekin-asta  o ‘sib boradi. 
M asalan,  eski  oynayi  jahon  apparatlarini  boshqarish  bevosita 
ularni  yoqib-o‘chiradigan,  bir  dasturdan  boshqa  dasturga  o ‘t- 
kazadigan,  tovushni  baland,  past  qiladigan  tugm alari  orqali 
amalga  oshiriladi.  Hozirgi  zam on  oynayi  jaho n   apparatlari  esa 
m asofadan  turib  boshqaradigan  moslamalari  bo'lganligi  uchun, 
tom oshabin o ‘tirgan joyidan xohlagan  operatsiyani  bajaradi.  Yoki 
hozirgi  zam on  oynayi  jahon  apparatlarida  biryo‘la  ikkita  yoki 
ekranni  to ‘rt  bo‘lakka  bo‘lib  dasturdagi  ko‘rsatuvlarni  tom osha 
qilish  m um kin.  Yana  hozirgi  zam on  televizion  apparatlarida 
tom oshabin  lozim   topsa,  ekrandagi  rasmning  nusxasini  rangli 
tasvirda  olish  im koni  bor.
Hozirgi  zam on  yengil  avtom obillarini  oladigan  boMsak, 
ular  m ikroprotsessorlar  bilan  jihozlangan  bo‘lib,  avtomobilni 
boshqarishda,  uning texnik  holatini  nazorat  qilishda  haydovchiga 
bir  qator  yengilliklar  tug‘diradi.  Avtomobilga  o ‘rnatilgan  m ikro-
208

protsessor  bakdagi  benzin  m iqdorini,  avtom obilning  qismlarini 
va  ularning  holatini  nazorat  qilib  turib,  biror  nosozlik  paydo 
bo‘la boshlasa,  haydovchini darrov ogohlantiradi.  Eng zamonaviy 
yengil  avtomobildagi  o'rnatilgan  m ikroprotsessorlar  yo‘lning 
yuzasiga  qarab  optim al  tezlikni,  avtomobilni  yer  yo'ldoshlari 
yordam ida berilgan yo‘nalishda boshqarib borish im konini beradi. 
H atto,  kutilmaganda  avtomobil  oldidan  biror to ‘siq  chiqib  qolsa, 
uni  zudlik  bilan  to'xtatadi.  Bu  imkoniyatlar  haydovchiga  juda 
katta  qulayliklar  yaratib,  uni  qattiq  charchatm aydi  va  har  xil 
yo‘l  qoidalarining  buzilishini  oldini  oladi.  H arakat  xavfsizligini 
keskin  oshiradi.
M arketingning  uchinchi  falsafasi  m ahsulot  ishlab  chiqarish 
m azm uniga  ijobiy  ta ’sir  ko‘rsatadi.  Bu  falsafa  tufayli  iqti- 
sodiy  inqirozlar  ham  ro‘y  bermay  qo'ydi.  Hozirgi  paytda  ishlab 
chiqariladigan  tovarlarning  turlari  va  ularning  ko'rsatkichlari 
ham   keskin  ko‘payib  ketdi.  U ndan  tashqari  tovarlarning  turi, 
assortim enti ham tez-tez o ‘zgarib turadigan bo‘ldi.  M arketingning 
uchinchi  falsafasi  m arketing  tadqiqotlarining  yanada  chuqurroq, 
yanada  kengroq  olib  brishni  taqozo  qildi.
Takrorlash  uchun  savollar:
1.  M arketing  dunyo  amaliyotida  paydo  bo'lishi.
2.  Sport  tovarlari  ishlab  chiqarishni  va  sotishni  rivojlantirish.
3.  Sport  tovarlari  ishlab  chiqarishning  uslublari,  maqsadlari 
va  vazifalariga  m enejm entning  munosabati.
3.  M arketing  konsepsiyasining  paydo  bo'lishi.
4.  XVIII  asrning  ikkinchi  yarmidagi  taniqli  iqtisodchi  Adam 
Simitning  “Jamiyat  boyliklari”  asari.
5.  Ishlab  chiqaruvchining  iste’molchi  talabini  qondirishdan 
t-ashvishi.
6.  M arketing  konsepsiyasining  shakllanishiga  ilmiy-texnik 
yondashish.
7.  M arketing  evolyutsiyasining  birinchi  bosqichi.
8.  XX  asrning  boshidan  hozirgi  kungacha  bo'lgan  davrdagi 
marketing.
9.  M arketing  evolyutsiyasining  birinchi  bosqichida  ketm a-ket 
ikki  konsepsiya  paydo  bo‘lishi.
209
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling