G ’u L o m o V z. T., Nabiullin r. X. K a m ilo V a g. Z. Jismoniy tarbiya va sport menejmenti


 ‘z  qimmatli  qog‘ozlarining  emissiyasi


Download 5.26 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/24
Sana05.12.2019
Hajmi5.26 Mb.
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24

0 ‘z  qimmatli  qog‘ozlarining  emissiyasi. 
Tashqaridan  m oli­
yaviy  tushum larni  jalb  qilish  uchun  sport  tashkiloti  o ‘z  qimmatli
232

qog‘ozlarini  chiqarishi  mumkin.  Q im m atli  qog'ozlarni  sotishdan 
hosil bo‘ladigan tushum lar moddiy bazani mustahkamlash,  ilmiy- 
tadqiqot  ishlarini  rivojlantirish,  yangi  sportchilarni  sotib  olish  va 
tashkilotning  boshqa  ehtiyojlari  uchun  foydalanishi  mumkin.
Shuni  ta ’kidlash  kerakki,  o ‘z  qim m atli  qog'ozlarini  chiqarish 
bilan  mashhur,  moliyaviy  jihatdan  baquw at,  aksiyalari  fond 
birjasida  e ’tiborga  ega  bo‘lgan  sport  klublari  shug'ullana  oladilar. 
Masalan,  “ Latsio”,  “ R om a” ,  “ In ter” ,  “ M anchester  Y unayted” 
singari  taniqli  futbol  klublari  shular  jum lasidan.  Sport  klublari 
va  tashkilotlari  uchun  investitsiyadarning  bir  varianti  tegishli 
tashkilotlar  aktsiyalarini  sotib  olish  yo‘li  bilan  yondash  biznesda 
ulushga  ega  bo‘lishdir.  Bu  sport  tovarlari  va  atributlari  d o ‘koni, 
turoperatorlik  biznesi,  model  va  reklam a  biznesi,  uyali  aloqa 
kompaniyasi  bo‘lishi  mumkin.  Bu  operatsiyalarning  barchasi 
sport  klublarini  yanyada  barqaror,  ishonchli  qiladi.
Sport klublari  ko‘pincha ishlab topilgan pul  m ablag'larini yan­
gi sport  inshootlarini  qurish  va  eskilarini  ta ’mirlashga  investitsiya 
qiladilar.  Pul  vositalarini  joylashtirishning  bunday  shakli  juda 
foydali bo‘lib, vaqti bilan bu sport inshootlari xarajatlarni qoplaydi 
va  darom ad  keltira  boshlaydi.  Agar  sport  klubining  o ‘z  sport  in- 
shooti  (stadioni)  bo‘lmasa,  klub  uni  ijaraga  olib,  ko‘p  mablag' 
sarflashiga to ‘g‘ri  keladi.  Bu  holatda  klub ishlab topilgan  pullarga 
stadion  yoki  boshqa  inshoot  qurishi,  bundan  tashqari,  moliyaviy 
vositalarni  ta ’mirlash  yoki  tiklashga  yo‘naltirishi  mumkin.
T a ’kidlash joizki,  sport  tashkilotlari  erkin  moliyaviy vositalar­
ni  faqat  qurilish  yoki  ta’mirlashga  emas,  har  qanday  foyda 
keltiruvchi  tijorat  loyihalariga  sarflay  oladi.  Bu  Internetdagi  rek­
lama yoxud  taqdim ot vazifalarini bajaradigan xususiy veb-saytlar, 
mollarni  sotish,  muxlislarning  sportchilar  va  murabbiylar  bilan 
aloqasini  amalga  oshiruvchi  internet-auksionlar  va  boshqalar 
bo‘lishi  mumkin.  Bozor  m unosabatlarining  ushbu  bosqichida 
ko‘pgina sport  klublari  o ‘z televizion  kanallari,  m ehm onxonalari, 
radiostansiyalariga  ega.  A m aliyotdan  ko‘rinib  turibdiki,  butun 
dunyodagi  muxlislar  yuksak  darajadagi  sport  m ahorati  namoyish 
etiladigan,  sportchilar  g‘alaba  uchun  bor  kuchini  ishga  solib 
kurash  olib  boradigan  m usobaqalarni  ko‘proq  tom osha  qi­
lish  uchun  boradilar.  Agar  sportchilar  m ahorati  yuqori  darajada
233

bo‘lmasa,  ularning chiqishlari  u qadar ifodali  bo‘lmasa,  muxlislar 
ham  bunday  m usobaqalarga  borishni  to ‘xtatib  q o ‘yadilar.  Bular- 
ning  barchasi  sport  tashkilotining  moliyaviy  ahvolida  salbiy 
iz  qoldiradi.  Bunday  ahvolni  tuzatish  uchun,  tabiiyki,  sport 
tayyorgarligi  darajasini  ko'tarish,  eng yaxshi  sportchilar,  istiqbolli 
yosh  atletlarni jalb  qilish  lozim.  Boshqacha  aytganda,  sportchilar 
va  murabbiylarga  investitsiyalar  sarflash  zarurati  paydo  bo‘ldiki, 
bu  ish  ikki  yo‘nalishda  amalga  oshirilmoqda.
1.  K adrlar  tayyorlash  maktabini  yaratish  —  bolalar-o'sm irlar 
sport  maktablari  ochish,  istiqbolli  sportchi  va  murabbiylarni 
ko‘paytirish.
2.  M amlakatdagi  va  xorijdagi  klublardan  yuqori  toifali  sport­
chilar  ham da  m urabbiylarni  sotib  olish.
Shunday  investitsiyalarni  am alga  oshirib,  sport  tashkilotlari 
ko‘pincha  vaziyatni  yaxshilaydilar,  jam oalar  toifasi  o ‘sadi, 
m ahorati  ortadi  va  m urabbiy  ham da  sportchilar  bor  kuch- 
larini  sarflaydigan  b o ‘ladilar,  shu  tariqa  m inbarlardagi  tom o- 
shabinlar  soni  ko‘payadi,  bularning  bari  sport  tashkilotlari 
darom adi  o'sishiga  olib  keladi,  sportchilar  va  murabbiylarga 
sarflanayotgan  m ablag‘larni  qoplaydi.  Istiqbolli  sportchilarning 
bozor  qiym ati  tez  o ‘sib  borayotganligini  hisobga  olib,  ayrim 
sport  klublari  o ‘z  bizneslarini  kelajagi  porloq  yosh  sportchilarni 
tayyorlashga  investitsiyalar  qilish  asosiga  quradilar,  bunda  iqti- 
dorli  sportchilarni  sotishdan  olinadigan  foyda  xarajatlarni  o ‘n 
m artalab  qoplaydi.
14.5 .  Soliqlarni  boshqarish,  tamoyil  va  turlari
Sport  tashkilotlarida  moliyaviy  m enejm entning  eng  muhim 
vazifalaridan biri, yuqorida aytib o'tilganidek, eng kam xarajatlarni 
amalga  oshirib,  maksimal  foyda olishdan  iborat.  Bunga sof ishlab 
chiqarish  xarajatlarini  qisqartirish  hisobiga,  shuningdek,  soliq 
to ‘lovlari  hisobiga  erishish  mum kin.  Davlat  budjetiga  tushadigan 
soliq  toMovlari  m am lakatim izda  ham ,  xorijda  ham   barcha  uc­
hun  majburiydir.  D avlatning  istalgan  vazifalarining  bajarilishi, 
masalan,  ijtimoiy  boyliklarni  taqdim   etish,  makroiqtisodiy 
barqarorlikni saqlabturish, jam iyat m anfaatlariga zid axborotlarga
234

to ‘siq  q o ‘yish  moliyaviy  vositalarni  talab  etadi.  U larni  faqat 
soliqlar  yordam ida  qo‘lga  kiritish  mumkin.
Soliqlar  —  davlat  tom onidan jism oniy  ham da  huquqiy  shaxs- 
lardan olinadigan majburiy to ‘lovlar.  Soliqlarning o ‘ziga xos jihati 
aynan  shu  majburiyligidir.  D em ak,  jism oniy  yoki  huquqiy  shaxs 
xohish-istagidan  q at’i  nazar,  qonun  bo‘yicha  soliq  to ‘lashi  shart. 
Bu  majburiyatni  bajarmaslik u  yoki  bu  m amlakat  qonunchiligida 
ko‘zda  tutilgan jazolar  bilan  bog‘liq.
Soliqlar  to ‘g‘ridan  to ‘g‘ri  va  bilvosita  turlarga  ajratiladi. 
Bevosita  jism oniy  va  huquqiy  shaxslar,  shuningdek,  ularning 
daromadlari  to ‘g‘ridan  to ‘g‘ri  soliqqa  tortiladi,  resurslar,  faoliyat 
turlari,  tovar  va  xizmatlar  uchun  bilvosita  soliq  to ‘lanadi.
G ap  to ‘g‘ridan  to ‘g‘ri  soliqlar  ustida  ketganda,  soliq  m iq- 
dori  bevosita  soliq  to ‘lovchi  tom onidan  xazinaga  topshiriladi. 
Bilvosita  soliqqa  tortishda  soliq  miqdori  sotilayotgan  tovar  yoki 
xizmat  bahosi  ichiga  kiritilgan  b o ‘ladi.  Masalan,  bir  shisha  spirt - 
li  ichimlik  yoki  bir  quti  sigaret  sotib  olib,  siz  shu  tariqa  bilvosita 
soliq  to ‘ladingiz,  chunki  aksiz  qiymati  tovar  bahosi  tarkibiga 
qo‘shilgan.  Aksiz  —  ayrim  keng  iste’mol  m ollari,  eng  aw alo, 
alkogolli  ichimliklar,  tam aki,  benzin  bahosiga  kiritish  yo‘li  bilan 
to ‘latiladigan soliqdir.  Sotishdan olinadigan soliqlar ham  bilvosita 
soliq  sanaladi,  lekin  ularning  ta ’sir  doirasi  aksiznikidan  kengroq. 
T o‘g‘ridan  to ‘g‘ri  va  bilvosita  soliqlarning  asosiy  turlari  tasnifi 
27-jadvalda  berilgan.
27-jadval
T o‘g ‘ridan  to ‘g ‘ri  va  bilvosita  soliqlarning  asosiy  turlari
T o ‘g ‘ridan  t o ‘g ‘ri  soliqlar
B ilvosita  soliqlar
Daromad  soliqlari
A holidan  u m u m iy  d a ro m a d  solig 'i
A yrim   darom ad  turlaridan  soliq lar,  jum ladan:
Ish  h aq id an   so liq ,  tadbirkorlar  fo y d a sid a n  
so liq ,  korporatsiyalar  fo y d a sid a n   so liq ,  f o iz li 
darom adlardan  so liq ,  yer  ren tasid an   so liq ,  m o l- 
m ulk  so lig 'i,  ju m la d a n ,  q o ‘z g ‘alm as  m ulk  solig'i. 
M eros  va  so v g ‘alardan  soliq.
Y er  so lig ‘i.
B ojxon a  to 'lo v la ri 
A ksizlar
Q o 'sh im c h a   qiym at 
s o lig 'i  (Q Q S ) 
S a v d o -so tiq d a n  
soliqlar.
235

Biz  soliqqa  tortish  bilan  bog'liq  ayrim  eng  m uhim   nuqtalar 
ustida  to'xtalib  o ‘tamiz.
Soliq  bazasi  soliqqa  tortish  hajm ining  qiymatli, jism oniy  yoki 
boshqa  tavsifi  hisoblanadi.
Soliq  hajmi  soliq  bazasining  o ‘lchov  birligiga  nisbatan  soliq 
hajmi  kattaligidan  iborat.  Buxgalterlik  hisobi  iqtisodiy  nazariyasi 
va  am aliyotida  soliq  m iqdori,  odatda,  foizlarda  ifodalanadi. 
M asalan,  soliq bazasi sifatida fuqaroning  100 000 so‘m  hajmidagi 
shaxsiy  darom adi  maydonga  chiqadi,  soliq  kattaligi  esa  10  000 
so‘m ni  tashkil  etadi,  bunda  soliq  stavkasi  10%  dan  iborat  bo‘- 
ladi:
(10  000  so‘m  :  100  000  so‘m)  x  100  %  =   10  %.
Chegaraviy  va  o 'rtach a  soliq  stavkasi  farqlanadi.  Chegaraviy 
soliq  stavkasi  to ‘lanadigan  soliqning  o ‘sishi  bilan  olinadigan 
darom adning  o ‘sishiga  nisbatini  ko'rsatadi.  Bu  holatda  gap 
shaxsiy  darom ad  solig'i  ustida  boryapti.  0 ‘rtacha  soliq stavkasi  — 
to ‘langan  soliqning  soliqqa  tortiladigan  darom ad  kattaligi  bilan 
nisbati  hisoblanadi.
Bozor  iqtisodiyoti  sharoitida  soliqlar  juda  m uhim   vazifani 
bajaradi.  U lar  orasida,  a n ’anaviy  tarzda  rag‘batlantiruvchi,  qayta 
taqsim lash  ham da  fiskal  turlarini  farqlash  qabul  qilingan.
R ag‘batlantiruvchi  vazifa.
  Soliq  iqtisodiy  subyektning  hara- 
katlarini  turli  sohalarda:  iste’mol,  jam g'arm alar,  m ehnat  va 
boshqalarda  rag‘batlantirishi  m um kin.  M asalan,  agar  foydadan 
olinadigan  soliq  25  %ga  kam aytirilsa,  tadbirkorlarning  real 
iqtisodiy  sektorni  investitsiyalashga  intilishi  o ‘zgaradimi  yoki 
yo‘qmi?  Tabiiyki,  javob  ijobiy  b o ‘ladi.  Boshqa  misol:  bir  shisha 
pivoning  narxini  30  %ga  oshiradigan  yangi  aksiz  kiritilsa, 
aholining  bu  ichim likni  iste’mol  qilishi  o ‘zgaradimi?  Albatta, 
agar  pivoga  talab  narxiga  ko‘ra  yuqori  darajada  egiluvchanligi 
bilan  ajralib  tursa,  bu  kam  alkogolli  ichim likni  iste’mol  qilish 
hajm i  kamayadi.
Qayta  taqsimlash  vazifasi.
  M azkur  vazifani  tahlil  qilganda, 
ikkita  m uam m oning  o ‘zaro  aloqasini  tushunib  olish  lozim: 
adolat  ham da  sam aradorlik.  A holining  bir  guruhi  darom adidan 
soliq  ko‘rinishida  m a’lum  qism ini  olib,  boshqa  guruhlarga 
turli  ijtimoiy  to ‘lovlar  ko‘rinishida  taqdim   etar  ekan,  davlat
236

darom adlarning  taqsimlanishidagi  notekislikni  bir  oz  silliqlash- 
ga  intiladi.
Soliqlarning fis k a l  (xazina)  vazifasi
 
tegishli  hokimiyat  organ- 
larining  davlat  budjetini  to'ldirishga  intilishida  aks  etadi,  chunki 
aynan  soliqlar  budjet  darom adlarining  asosiy  tarkibi  hisoblanadi. 
Shuni  ta ’kidlash  lozimki,  soliqlarning  ko'rib  chiqilgan  uchchala 
vazifasi  bir-biri  bilan  ziddiyatga  kirishishi  mumkin.  Masalan, 
fiskal  vazifasi  rag‘batlantiruvchi  vazifasi  bilan  ba’zan  pasayishi 
iqtisodiy  agentlarning  ish  faolligini  rag‘batlantirishga  qaratilishi 
kerak,  bu  fiskal  vazifaga  ziddir.  Shunga  ko'ra,  quyidagicha  savol 
tug‘iladi:  soliqqa  tortish  qanday  um um iy  tamoyillarga  muvofiq 
bo‘lishi  kerak?  Quyida  pozitiv  (am alda  qanday)  tahlildan  farqli 
o ‘laroq,  m e’yoriy,  ya’ni  norm ativ  (qanday bo‘lishi  zarur)  m e’yor 
to ‘g‘risida  so‘z  boradi.
1

Sam aradorlik  yo k i  betaraflik  (neytrallik)  tamoyili
 
soliqlar 
bozorda  yuzaga  kelgan  erkin  raqobatga  muvofiq  munosabatlarni 
imkon  qadar  kam roq  buzib  ko‘rsatishi  kerakligini  bildiradi.
2.  Egiluvchanlik  tamoyili
 
soliqqa  tortish  tizimining  iqtisodiy 
konyunkturadagi  o'zgarishlarga  reaksiyasi  bilan  bog‘liq.
3.  Ma ’muriy soddalik tamoyili
 
soliq  tizimi  um um an  m a’muriy 
chegirmalarning  kam  m iqdori,  uning  shaffofligi  ham da  soliq 
to ‘lashdan  bosh  tortishning  murakkabligi  bilan  tavsiflanishini 
ifodalaydi.
4.  Shaxsning  ustunligi  tamoyiliga
 
ko‘ra  soliq  tizimi  har  bir 
fuqaro  uchun  teng  sharoitlarni  yaratishga  emas,  balki  teng 
imkoniyatlarni  shakllantirishga  yo‘naltirilishi  lozim.
5.  Siyosiy  m a s’ullik  tamoyili
 
soliq  to'lovchilar  aynan  nim a 
uchun  soliq  to ‘lashlarini  chuqur  anglashlarini  bildiradi.
6.  Adolat  tamoyili
 
bo‘yicha  soliq  to ‘lash  aholining  bir  toifasi 
uchun  haddan  tashqari  og‘ir,  boshqalari  uchun  o ‘ta  yengil 
bo‘lmasligi  zarur.  Shu  bilan  bog‘liq holda iqtisodiyot  nazariyasida 
gorizontal  va  vertikal  tenglik  haqida  so‘z  yuritiladi.
G orizontal  tenglik  har  jih atd an   teng  odam lar  bir  xil  tarzda 
soliqqa tortilishini ifodalaydi, ya’ni soliqqa tortishda huquqlarning 
cheklanishi,  kamsitilishga  yo‘l  q o ‘yilmaydi.  Vertikal  tenglik 
deganda  ayrim  kishilarning  o ‘z  mavqelariga  ko‘ra  boshqalarga 
qaraganda  ko‘proq  soliq  to'lashlari  kerakligi  tushuniladi.
237

Shunday  qilib,  ideal  soliqqa  tortish  tizim ining  ko‘rib  chi- 
qilgan  tam oyillari  mavjud  soliq  tizim lari  qaysi  yo‘nalishda  tako- 
millashtirilishi  ham da  isloh  qilinishi  zarurligini,  mamlakatning 
qabul  qilingan  soliq  qonunlarini  buzm asdan  soliq  boshqaruvini 
qanday  amalga  oshirish  lozimligini  ko'rsatadi.
Savol tug'iladi: agar darom ad,  m ol-m ulk solig'i, QQS va bosh­
qalar  qonunchilik  bilan  qat’iy  reglamentlangan  bo'lsa,  u  holda 
soliq to ‘lovlarini  qanday qilib qisqartirish  mum kin?  O datda,  soliq 
m e’yorlari  va  nizom lari  to ‘plami  katta  hajmli  hujjatlarni  tashkil 
etadi,  ularda  to'lanadigan  soliqlarning  m iqdorigina  emas,  soliq 
to'lovchilar  uchun  m a’lum  imtiyozlar  ham  belgilanadi.  Xuddi 
shu  fikrlarni  bojxona  to'lovlari  haqida  ham  aytish  mumkin. 
Shuning  uchun  moliyaviy  menejer  budjetga  barcha  darajadagi 
soliqlarni  to 'lash d a  m am lakatning soliq va bojxona qonunchiligi- 
ni  chuqur bilish  bilan chegaralanmasligi,  balki  quyidagi  om illarni 
ham   hisobga  olishi  kerak:
0 ‘z  m am lakati  va  boshqa  m am lakatlarning  soliq  va  boj­
xona  qonunchiligiga xos  xususiyatlar.  K o'pgina  davlatlarda,  shu- 
ningdek,  0 ‘zbekistonda  soliq  qonunchiligi  sport  tashkilotlari  uc­
hun  muayyan  soliq  va  bojxona  im tiyozlarini  ko‘zda  tutadi,  bu 
darom ad  solig'i,  QQS  stavkasini,  bojxona to ‘lovini  kamaytirishda 
ifodalanadi.  Shuningdek,  darom ad  solig'ining  bir  qismiga  im ­
tiyozlar  katta  aham iyatga  ega,  negaki  ko'pgina  sportchilar  chet 
elga  chiqib,  katta  m ukofotlar,  qim m atbaho  sovrinlarni  yutib 
oladilar.  O lim piada  o ‘yinlari  chem pionlari  va  sovrindorlariga 
Milliy  Olim piya  q o ‘mitasi  ham  m ukofotlar  topshiradi.  Sportchi- 
ni  shunday  m asala  qiziqtiradi.  U  m azkur  m ukofotlardan  soliq 
to ‘lashi  kerakm i  va  qancha  miqdorda?
Tabiiyki,  bu  qo nu nch ilik   im tiyozlarining  ba^chasi  haqida 
moliyaviy  m en ejer  tasavvurga  ega  b o ‘lishi  va  ularni  am aliyotda 
q o 'llay  olishi zarur.  Bu sport tashkiloti ham da ayrim  sportchilar, 
m urabbiylarga  ko‘p  m iqdordagi  pullarini  saqlab  qolish  im koni- 
ni  beradi.  M oliyaviy  m enejer,  yuqorida  eslatib  o'tilganidek, 
xorijiy  m am lakatlar  soliq  qonunchiligini  ham   yaxshi  o ‘rgangan 
bo'lishi  kerak.  C h un ki  0 ‘zbekistondan  tashqarida  shartnom a 
asosida  ishlaydigan  sportchi  va  m urabbiylar  darom adlari  ishlab 
topilayotgan  m am lakatlarda  soliq  to ‘lashga  m ajburlar.  Shunday
238

hollarda  o ‘z  V ataniga  qaytib  kelganlaridan  so ‘ng  ular  soliq 
to ‘laydilarm i  yoki  yo‘qmi?  Bunda  ikki  m artalab  soliqqa  to r­
tish  yuz  beradi.  U ndan  qochish  uchun  davlatlararo  kelishuv 
tuzilishi  lozim.  Tegishli  kelishuv  mavjud  b o ‘lsa,  soliqlardan 
ozod  qilish  tizim i  Norvegiya,  Fransiya,  Avstriya,  Shveytsariya, 
Rossiyada am al qiladi.  Soliqlarni tartibga solishga boshqacharoq 
yondashuv  shundan  iboratki,  agar sportchi  yoki  sport  tashkiloti 
xorijda  soliq  to ‘lagan  bo‘lsalar,  bu  ularning  o ‘z  m am lakat- 
larida  ichki  soliqlarni  to ‘lashi  paytida  hisobga  olinadi.  M o ­
liyaviy  m enejer  m ahalliy  soliq  qonunchiligiga  xos  xussiyatlarni 
o ‘zlashtirib  olgan  b o ‘lishi  shart,  chunki  barcha  m am lakatlarda 
m ahalliy  hokim iyatlarga  o ‘z  hududi  uchun  soliq  tizim ini 
kiritishga,  shuningdek,  im tiyozlar  belgilashga  ruxsat  berilishi 
m um kin.  Shuning  uchun  moliyaviy  m enejer  m ahalliy  soliq 
qonunchiligining  barcha  jih atlarin i  batafsil  bilishi,  ularni 
buzm asligi,  ayni  paytda,  u  yoki  bu  im tiyozlarni  bilm aslik 
orqasida  o rtiqcha  pul  to ‘lanishiga  hokim iyat  (m unitsipalitet) 
sp o rt-tom osha  tadbirlarini  soliqlardan  ozod  qilish,  sport 
tashkilotlariga  bepul  tarzda  stadionlarda  b u fetlar,  reklam a 
o ‘rnatishga  huquq  berish  am aliyotini  q o ‘llaydi.  0 ‘zbekistonda 
dunyoning  ko‘pgina  m am lakatlarida b o'lgani  kabi,  ayniqsa,  us- 
tuvor sport turlari  uchun  im tiyozli  soliq to ‘lash  k o ‘zda tutilgan. 
M asalan,  0 ‘zbekiston  Respublikasi  P rezidentining  “2012- 
yilda  L ondonda  o ‘tkaziladigan  XXX  O lim piada  o'yinlariga 
tayyorgarlik  k o ‘rish  to ‘g‘risida”gi  qarorining  4 -b an d id a  shun- 
day  deyilgan:  “ ...  0 ‘zbekiston  Respublikasi  M adaniyat  va 
sport  ishlari  vazirligi,  M illiy  O lim piya  q o ‘m itasi,  olim piya 
sport  turlari  b o ‘yicha  federatsiyalar  ham da  jism oniy  tarbiya- 
sport  tashkilotlari  2009—2012-yillar  m obaynida  0 ‘zbekiston 
V azirlar  M ahkam asi  to m o n id an   tasdiqlangan  ro ‘yxat  b o ‘yicha 
kiritilayotgan  tovarlar  uchun  bojxona  to ‘lovlarini  q o ‘llashdan 
ozod  q ilinsin” .
0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidentining  2006-yil  1-maydagi 
“0 ‘zbekistonda futbolni rivojlantirish bo‘yicha qo‘shim cha chora- 
tadbirlar  to ‘g‘risida”gi  138-PQ  ham da  2011-yil  19-yanvardagi 
“2011—2013-yillar  uchun  respublikada  futbolning  moddiy- 
texnika  bazasini  yanada  mustahkamlash  va  uni  rivojlantirishning
239

q o ‘shim cha  chora-tadbirlari  to ‘g‘risida”gi  1466-PQ  qarorlari 
ijrosini,  shuningdek,  Toshkentdagi  “B unyodkor”  stadionidan 
samarali  foydalanishni  ta ’minlash  maqsadida  2012-yil  1-iyulda 
Vazirlar  M ahkam asining  “0 ‘zbekistonda  futbolni  rivojlantirishni 
qo'llab -qu w atlash   masalalari  to ‘g‘risida”gi  158-sonli  qarori 
qabul  qilindi,  unda  2012-yilning  1-iyunidan  3  yil  muddatga 
0 ‘zbekiston  futbol  klublari,  futbol  federatsiyasi  ham da  uning 
hududiy  bo'linm alarini  stadionlarni  ta ’mirlash  va  futbol  klublari 
m oddiy-texnika  bazasini  m ustahkamlash  uchun  zarur  bo‘lgan 
respublikada  ishlab  chiqarilm aydigan  jihozlar,  asbob-anjom lar 
ham da  materiallarga  q o ‘yiladigan  bojxona  to ‘lovlarini  amalga 
oshirishdan  (bojxona  rasmiyatchiliklari  uchun  to ‘lovdan  tash­
qari),  shuningdek,  soliqlar  va  to ‘lovlarning  barcha  turlaridan 
(yagona  ijtimoiy  to ‘lovdan  tashqari)  ozod  qilish  ko‘zda  tutilgan. 
Keyinroq  bu  nizom   “ B unyodkor”  stadioni  qurilishi  bo ‘yicha 
kapital  qurilish  bo'lim iga  ham   tatbiq  etildi.
Yuqoridagilardan  tashqari,  ayrim  m am lakatlarning  qonun- 
chiligi  o'zining  m uayyan  hududlarida  shu  yerda  ro'yxatga  olin- 
gan  subyektlarni  soliq  to ‘lashdan  qism an  yoki  to ‘la  ozod  qil- 
ishni  ko‘zda  tutuvchi  qulay  ish  tartibini  joriy  etadi.  Bunday 
hududlar ofshor zonalar (qirg‘oqdan uzoqlashtirilgan) deb ataladi 
(Irlandiya,  Liberi,  Shveytsariyada)  sport  tashkilotlari  uchun, 
agar  ular  hisobida  yoki  chet  elda  katta  moliyaviy  vositalarga  ega 
b o ‘lsa,  soliqlarni  m inim allashtirib  qulaylik  yaratishda  ofshor 
sxemalardan  foydalaniladi.
Bundan  tashqari,  jism oniy  shaxslarni  soliqqa  tortishda  um ­
um iy  darom adga  oziq-ovqat,  sport  anjomlari,  sportchi  va  m u­
rabbiylarga  beriladigan  sport  form alari,  O lim piada  o'yinlari, 
Jahon,  Osiyo chem pionatlarida sovrinli o'rin lar uchun beriladigan 
m ukofot  va  sovg‘alar  qiymati  kiritilmaydi.  Shuningdek,  jis­
m oniy  tarbiya-sport  tashkilotlarining  tashqi  iqtisodiy  faoliyati, 
sportchilarning  xalqaro  turnirlar,  sport-tom osha  tadbirlaridagi 
ishtirokining  davlat  tom onidan  q o ‘llab-quw atlanishi  ham  jiddiy 
am allardan  hisoblanadi.
Davlat  0 ‘zbekiston  oliy  o ‘quv  muassasalariga  o ‘qishga  kiruv- 
chilar  uchun  im tiyozlar  joriy  etgan.  0 ‘zbekiston,  Osiyo,  Jahon 
chem pionlari  M adaniyat  va  sport  ishlari  vazirligi  tom onidan
240

berilgan  sertifikatlar  asosida  imtiyozli  ravishda  jism oniy  tarbiya 
va  sport  ixtisosligi  bo‘yicha  kirish  test  sinovlarisiz  o ‘qishga 
kiradilar.
Takrorlash  uchun  savollar:
Davlat  budjetida  jism oniy  tarbiya  va  sportni  moliyalashtirish 
qanday  o ‘rin  tutadi?
Sport  tashkilotining  moliyaviy  menejeri  qanday  bilimlarga 
ega  boMishi  kerak?
Sport  tashkilotida  mablag‘lar  va  soliqlarning  samarali 
boshqarilishi  nim alardan  iborat?
Jismoniy  tarbiya  va  sportni  rivojlantirishda  soliq  va  boshqa 
turdagi  im tiyozlam ing  ahamiyati  nim alardan  iborat?
Jismoniy  tarbiya  va  sportni  moliyalashtirishning  tamoyillari 
ham da  manbalari  qaysilar?
Budjethisobidan moliyalashtirish vao‘z-o ‘zini moliyalashtirish­
ning  mohiyati.
J ismoniy tarbiya-sport tashkilotlarida tadbirkorlik f  aoliyatining 
turlari  va  mazmuni.  M enejerning  sport  tashkiloti  moliyaviy 
ahvolini  tahlil  etishi.
M enejer  soliqlarni  samarali  boshqarishi  uchun  qanday 
bilimlarga  ega  bo‘lishi  kerak?
Sport biznesining samarali boshqarilishi va moliyaviy tahlilning 
mohiyati  nim alardan  iborat?
Adabiyotlar
1.  К аримов  И.А.  Ж а^он молиявий-ик;тисодий  инк,ирози, 
Узбекистон  ш ароитида  уни  бартараф  этиш нинг  йуллари  ва 
чоралари.  — Т.:  Узбекистон,  2009.
2.  К аримов  И.А.  Э нг  асосий  мезон  —  *аёт  ^ак.ик.атини 
акс  эттириш .  — Т.:  У збекистон,  2009.
3.  М амлакатимизни  м одернизация  ^илиш   ва  янгила- 
ниш ни  изчил  давом  эттириш   —  давр  талаби.  П резидент 
Ислом  Карим овнинг  2008  йилда  м ам лакатим изни  ижти- 
м оий-иктисодий  ривож лантириш   якунлари  ва  2009  йил- 
га  мулжалланган  ик,тисодий  дастурнинг  энг  му^им  устувор
241

йуналиш ларига  ба™ ш ланган 
Вазирлар  М а^камасининг 
м ажлисидаги  маърузаси  / /   Хал к,  сузи,  2009  йил  14  февраль.
4.  Акрамов  Р.  С  верой  в  искренний  футбол.  —  Т.:  Янги 
аср  авлоди,  2012.
5.  Ахматов  М .С.  Узлуксиз  таълим  тизимида  оммавий 
спорт  соЕпамлаштириш  иш ларини  самарали  бошк.ариш.
-   Т.:  2005.
6.  Гулямов  З.Т.,  А кбаров  Ф .С.  Основы  менеджмента  и 
его  особенности  в  условиях  ф орм ирования  рынка  в  Узбе­
кистане.  — Т.:  ТГАИ,  2006.
7.  М ескон  М .,  Альберт  М .,  Хедоури  Ф.  Основы  менед­
жмента.  —  М.:  АНХ,  1995.
8.  П рчи нкин  А.В.  М енеджмент  в  сфере  физической 
культуры  и  спорта.  —  М.:  С оветский  спорт,  2010.
9.  Рихард  X.,  Бёме  Г.  К ак   руководить  людьми  (практи­
ка  менеджмента).  «ЕВ РО М ЕН ЕД Ж М ЕН Т»,  Бад  Гарцбург 
(Германия).  2013.
10. Яраш ев К.Д. Ж и см оний тарбия ва спортни бошк.ариш.
—  Т.:  Абу Али  ибн  С ино.  2002.
11.  УР  ОУМТВ.  М актаб,  академ ик  лицей,  касб-^унар 
коллеж ларига  ж исм оний  тарбия  ук;итувчиларини  тайёр- 
лаш   муаммолари  (илм ий-назарий  анжуман  туплами).  —  Т.: 
ТД П У ,  2013.
12.  Elektron  ta ’lim  resurslari:
Internet  saytlari
www.bilim.uz
www.ekonomika.ru
www.m enejment.com
www.edu.uz  — vazirlik  sayti
www.ziyo.edu.uz  — vazirlik  sayti
w ww .perform ance,  edu.uz  — vazirlik  sayti
242

X
a
lq
a
ro
 
m
u
so
b
a
q
a
la
rd
a
 
0
‘z
b
ek
is
to
n
 
sp
o
r
tc
h
ii
a
r

q
o
‘l
ga
 
k
ir
it
ga
n
 
m
ed
a
ll
a

so
n
i
imBf
lП 40 Qo
43

|
4
5
4
5
31
14
34
1
5
3
9
7
8
]
1
2
6
9

13
58
 
1
13
65
7]

50
91
 
|
Y
il
la
r
20
0
6
■ I
1
i
о -
2
3
1
44
1
1
0
4
1
9
4
2
0
2

2
46
in
o
о
гм
1 I
1
i

89
Г-*
oc
63
2
1
8 *T
1
ГМ
12
3
Os

367
''З-
о
о
гм
ГЧ - ГМ
ГМ
го
О
CO
wo «п

4
8
1
Os
40

282
2003
«п
гм
3
2

46
 
|
3
’““■4
40 о
1
4
2
1
2
5
42
3

52
6
20
0
2
44
59
8
2
JO
Oo OO
1
2
9
13
3
1
2
8
40
8
со
O
n
m
О
о
гм
4D
ГО
3
7
48
n
1
0
2
1
2
5 V0
36

\

4
8
2
о
о
о
гм
-
-
гм
5
4
3
ОС
16
8
4О 
ГМ CO
1
3
4
1
2
9
4
2
0
OO
OO
•n
19
99
1 1 1
1 гм
2
8
2
6
96
Tf
4C
ON
40

2
5
5
1
35
1
1
9
9
8
1 1 1
1 со
Г
2
8

33
92

5
4 ОО
40 40
Os

2
8
3
1
99
7
1 1 1
1
2
3 ON ON
61
CO »n
ГЧ

1
0
5
2
3
7
]

29
8
9
6
6
1
1 - -
гм 1Г. О ON
4
4
m ГМ
40
70
ОО
оо 
269
1
9
9
5
1 1 1
1 ГМ
ON
3
5
«П OO
Г 
7
2
8
9
24
4

279
OS
O
n
-
I
1 -
2
2 Г"
2
8
6
7
Г О
in 40
7
7
19
2

2
5
9
1
9
9
3
1 1
ГМ
1
1
С О
-
3
8
-
49
4
Г-
«п

1
9
2
1
9
9
2
го
-
6

Е
Н
)
О

О
31
-
co ОО
о
Г 
42
1
9
9
1
1 1 1
I
Г-
co oo
18
oo in 40 "t
co
« 1 1 4 »  IM
o
lt
in
k
u
m
u
sh
 
I
b
ro
n
za
 
I
ja
m
i
o
lt
in
k
u
m
u
sh
b
r
o
n
z
a
ja
m
i
lo
lt
in
С
•*—
* 
О

сл 
3
Е
3
b
r
o
n
z
a
\j
a
m
i
|j
am

me
da
lla
r
M
u
so
b
a
q
a
tu
r
la
ri
O
li
m
p
ia
d
a
o
‘y
in
la
r
i
Ja
h
on
 
v
a
 
O
si
yo
 
c
h
e
m
- 
p
io
n
a
tl
a
r
i,
 
O
si
y
o
 
o
'v
in
la
r
i
J
a
h
o
n
k
u
b
o
k
la
r
i,
b
o
sh
q
a
x
a
lq
a
r
o
m
u
so
b
a
q
a
la
r
243

2-ilova
Sport  sohasida  Davlat  mukofotlari  bilan  taqdirlangan  sportchi 
va  murabbiylar  to ‘g ‘risida  ma’lumot
Davlat  mukofotlari
Yillar
1
9
9
2
19
93
1
9
9
4
1
9
9
5
1
9
9
6
1
9
9
7
199
8
19
9
9
2
0
0
0
2
0
0
1
2
0
0
2
2
0
0
3
2
0
0
4
2
0
0
5
ja
m
i
“0 ‘zbekiston 
iftixori”  Faxriy 
unvoni
-
8
5
3
7
8
2
2
-
35
“0 ‘zbekiston 
Respublikasida 
xizm at  k o‘rsatgan 
sportchi”  Faxriy 
unvoni
8
-
32
-
-
-
1
2
18
10
5
2
3
1
81
“0 ‘zbekiston 
Respublikasida 
xizm at  ko'rsatgan 
sport  ustozi” 
Faxriy  unvoni
1
-
9
-
-
-
17
14 21
5
7
5
2
2
81
“0 ‘zbekiston 
belgisi”  ko'krak 
nishoni
3
16
-
-
-
-
6
4
2
29
Jami
9
41
3
42 21 42 22 20
15
11
5
231
%
\
244

Boshlang'ich 
sp
o
rt
 
jam
oa
iar
ini
ng
 
so
n
i
20
0
5
12
85
14
75
975
876
1
50
3
547
1
33
0
2001
14
10
44
3
1
6
0
1
11
2
73
927
595
1
62
41
o
о
гм
1
2
9
1
1
51
2
975
606
1
4
9
1
549
1
3
1
8
1
97
4
1
40
0
528
1
68
2
1
32
5
93
2
809
16
49
4
20
0
3
1
28
5
14
50
975
903
15
25
5
4
1
131
6
1
93
7
13
87
560
1
7
0
1
11
3
5
3
9
2
4
615
1
64
72
2
00
2
1
28
4
14
44 99
6
899
1
5
3
8
4D
О
1
31
0
1
93
0
1374
592
1
71
6
1
29
7
935
6
22
16
413
2
0
0
1
1
2
5
8
143
4
957
Г"
ON
O O
1
5
2
9
о
1
2
9
6
1
9
0
2
1
3
6
1
58
6
1
69
4
1
2
8
2
O
n
ГМ
04
6
0
4
16
23
3
О
о
о
гм
12
50
136
4
927
oo
oo
1
5
2
3
5
1
8
1
21
9
1
86
7
1
35
9
5
62
1
67
6
1
2
8
5
9
13
6
19
1
5
96
3
1
9
9
9
126
0
130
9
91
6
87
5
1
50
9
46
8
1214
1
8
2
8
13
57
562
1
4
2
1
1
3
1
1
915
59
6
1
5
54
1
8
6
6
1
1
2
4
9
124
4
8
75
814
1
5
1
8
4
66
1
2
0
8
1
72
9
1
3
4
7
56
7
1
42
2
1
19
2
8
8
1
57
3
15
08
5
1
99
7
1220
117
2 988
8
10
1394
,4
8
5
11
96
16
87
13
03
5
7
4
139
6
[125
0
879
53
6
1
47
88
19
96
1220
113
9
O O
Г'-'
QO oo
136
0
,42
3
109
7
16
62
1274
575
14
09
11
2
3
8
86
3
5
51
14
500
1
99
5
1
17
2
1
16
4
ГМ
40
oo
O O
"3-
oo
1
3
4
5
4
3
4
0
6
0
1
1
5
7
9
12
84
56
9
1
4
1
8
гм
860
548
14
408
1
99
4
1
16
2
1
20
2 Г"»
r-
oo
18
67
1
31
9
4
8
5
1
07
5
15
94
12
66
54
2
14
06
13
19
85
5
532
1
4
5
0
1
1
9
9
3
1
1
8
5
11
94
950
8
5
1
12
80
4
80
10
58
15
42
124
0
53
5
1
3
9
7
1
49
0
oo
530
1
45
77
1
9
9
2
1
17
4
1
1
3
5
;9
3
9
85
3
O O
ГМ
Tl*
О
1
05
4
1
5
3
6
1
1
9
0
5
1
8
1
4
3
3
ГТ
4
7
1
84
3
60
9
1
4
50
7
1
9
9
1
115
4
1
12
4
1
32
2
8
0
5
1
2
8
3
i
987
1
87
9
1
18
0
5
5
1
11
4
3
1
1
4
4
5
O O
oo
57
8
14
55
7
H
u
d
u
d
la
r
Q
o
r
a
q
a
lp
o
g
; i
st
o
n
A
n
d
ij
o
n
B
u
x
o
r
o
J
iz
z
a
x
Q
a
sh
q
a
d
a
r
y
o
N
a
v
o
iy
N
a
m
a
n
g
a
n
S
a
m
a
r
q
a
n
d
S
u
r
x
o
n
d
a
r
y
o
О
>.
Ui
Л
U
u
T
o
sh
k
e
n
t
|F
a
r
g
‘o
n
a
X
o
r
a
z
m
T
o
sh
k
en

sh.
J
a
m
i
245

S
p
o
rt
 
tu
rl
a
ri 
bi
la

sp
o
rt
 
to
‘g
a
ra
k
la
ri
d
a
 
va
 
b
o
‘l
im
la
rd
a
 
m
u
n
ta
za
m
 
sh
u
g
‘u
ll
a
n
u
v
ch
ila

so
n
i
in
о
о
гч
1
6
6
8
5
4
2
9
8
8
6
9
16
0
1
4
3
1
2
2
6
2
3
2
3
2
2
8
6
1
0
8
7
2
6
2
6
6
0
3
5
4
3
9
1
8
2
2
1
8
9
2
3
'7
0
7
3
2
17
0
7
2
8
3
3
5
6
5
3
1
4
7
0
2
2
1
7
1
5
8
5
,
29
05
31
2
0
0
4
15
5
1
6
9
2
8
2
6
2
0
181321
84
2
2
2
2
1
3
9
5
8
1
0
3
1
0
4
2
3
7
0
1
3
2
9
4
4
2
9
2
0
8
4
9
6
О
гч
oo
■'3-
r--
1
9
4
63
6
2
9
4
6
7
7
14
2
8
73
18
1
5
52
20
0
3
1
1
6
4
2
0
2
5
3
4
6
3
1
7
7
85
2
7
9
8
5
5
1
8
4
00
4
7
5
7
8
9
2
5
8
0
9
2
2
6
2
7
7
7
1
9
0
73
9
6
9
3
8
8
1
4
0
67
4
2
4
7
44
1
О
Tf
ОО
СО
о
1
86
75
5
23
47
08
9
ГЧ
о
о
ГЧ
О
ГЧ
ГЧ
о
о
2
3
0
1
2
3
9
63
73
9
1
0
9
9
1
844
97
7
2
1
58
2
8
8
09
1
2
3
4
2
3
7
13
6
9
90
74
2
0
7
11
837
8
2
0
5
5
4
5
1
064
92
12540
1
20
63
81
3
о
о
сч
9
5
6
1
7
2
0
3
7
0
4
7
9
5
4
0
7
5
5
13
18
1
9
44
72
1
5
8
2
6
2
5
2
3
23
6
4
4
5
1
3
5
62
4
74
0
3
3
1
26
98
6
О
о
о
гч
9
3
4
9
4
1
0
94
35
19
57
08
6
2
0
0
0
8
3
7
02
1
87
57
9
8
3
2
1
4
71
5
7
7
2
0
5
2
9
0
65
1
1
2
26
09
91
2
1
0
4
7
4
1
11
27
5
7
0
7
72
1
3
4
94
4
183671
8
7
9
17
9
9
6
6
8
18
56
18
6
19
99
9
0
7
4
9
1
7
6
21
2
75
3
4
4
68
8
4
6
1
78
35
3
4
8
1
2
7
1
24
5
85
0
1
99
10
9
1
03
98
5
6
7
0
6
3
1
28
37
0
14
8
4
74
7
5
4
0
5
r -
oo
oo
oo
ON
I
866
1
16
2
2
4
2
1
7
8
6
6
4
7
2
8
5
3
6
5
4
6
3
16
5
6
19
58
1
2
8
18
9
6
46
17
61
63
9
2
5
0
5
6
5
0
3
4
1
1
2
90
6
1
31
43
7
7
3
6
4
9
9
1
5
1
9
15
35
82
8
г-~
о
\
ON
7
2
4
9
7
1
4
1
91
9
6
6
9
5
3
5
6
4
0
4
14
0
8
65
5
5
8
6
3
1
7
2
38
8
1
6
8
7
8
6
91
2
5
7
5
8
5
5
7
1
20
43
9
1
22
21
8
6
8
7
7
5
79
5
2
1
1
1996
7
4
8
4
5
1
5
5
5
1
0
5
9
1
4
0
5
6
3
7
9
13
0
9
2
2
5
2
9
1
3
О
O
n
in
О
1
6
2
7
6
3
8
1
2
6
7
59
16
1
10
0
8
9
2
12
0
2
7
8
6
51
41
7
3
0
7
4
13
32
87
5
19
95
7
5
2
9
5
16
1
9
20
5
7
6
0
2
5
0
9
6
0
1
56
29
7
14
6
3
4
7
117551
15
3
4
42
6
7
0
3
9
54
0
2
5
О
in
oo
о
1
10
19
3
2
0
9
7
2
oo
О
OO
ЧО
12
56
95
8
199
4
1
00
76
2
11
5
63
6
9
61
6
0
8
5
2
8
3
6
14
59
96
1
4
7
6
1
2
1
335
28
1
530
73
8
6
6
1
6
5
5
7
48
1
0
4
54
4
13
0
0
7
6
7
0
0
5
7
59
4
1
8
13
58
24
3
1993
СП
Tf-
оо
оо
оо
ГЧ
ОО
O
n
' t
СП
62
6
6
0
4
5
7
8
3
1
2
2
98
6
3
7
7
9
6
1
3
49
28
1
4
77
04
895
77
5
1
7
4
0
10
32
36
12
29
14
6
9
0
0
7
5
5
7
18
12
67
87
4
19
92
73
3
5
4
1
17
74
5
53
5
1
6
4
3
6
8
4
1
06
96
4
3
26
84
11119
3
12
5
6
90
75
1
2
2
4
8
5
5
2
9
0
7
3
0
1
119
82
6
0
9
21
5
90
32
11
11
16
9
1
9
9
1
9
9
7
9
3
1
49
33
4
1
33
74
4
5
9
3
9
0
12
835
2
1
in
OO
oo
CO
1
93
37
6
8
92
87
6
5
0
2
5
11
9
5
9
0
14
4
7
94
7
3
3
3
6
in
t"-
NO
NO
O'
14
91
51
1
H
u
d
u
d
la
r
Q
o
ra
q
a
lp
o
g
‘i
s
to
n
A
n
d
ij
o
n
B
u
x
o
ro
---
--
---
---
--
---
---
---
---
---
---
---
---
---
---
---
---
---
---
---
---
---
--
1
J
iz
z
a
x
Q
a
s
h
q
a
d
a
ry
o
N
a
v
o
iy
N
a
m
a
n
g
a
n
S
a
m
a
rq
a
n
d
S
u
rx
o
n
d
a
ry
o
S
ir
d
a
ry
o
T
o
s
h
k
e
n
t
F
a
rg
‘o
n
a
jX
o
ra
z
m
T
o
s
h
k
e
n

s
h
.
|j
a
m
i
246
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling