Iiq ism. Fuqarolik binolari «tafakkur» nashriyoti toshkent


Download 16.76 Mb.
Pdf просмотр
bet6/14
Sana15.12.2019
Hajmi16.76 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14

90

12.4-rasm.
  Poydevorlar gidroizolyatsiyasi: 
a-yer osti  suvlari  bosimi  200 mm kam bo'lganda; 
b-bosim  2 0 0 - 1 000mm  b o‘lganda; 
d-bosim   1000  mm  dan ko‘p bo‘lganda:  1—rulonli  gidroizolyatsiya; 
2-surtish (ranglash)  usulidagi  gidroizolyatsiya 
(issiq  bitum  bilan  2  marta);  3-yopishtirish usulidagi  gidroizolyatsiya; 
4—g ‘ishtdan ko'tarilgan  himoya  devorchasi;
5-shisha mato  (steklotkan); 6-deform atsiya choki;
7—moyli  loy;  8—yerto'la  poli  (to‘shamasi);
9-qoplam a;  10—temir-beton  plita;
11-betondan  qilingan  bostirma;
12-tayyorlov qatlami.
12.3. 
P O Y D E V O R L A R N I N G  
K O N S T R U K T I V  Y E C H I M L A R I
Tasmasimon  poydevorlar  faqatgina  yuk  ko‘taruvchi  konstruksiya 
bo‘lib qolmasdan,  ko‘p holda yo‘rto‘laning himoya devori  bo‘lib ham 
xizmat qiladi.  12.5-rasmda tasmasimon poydevorlaming yerto‘lasiz va 
yerto‘lali  variantlarda  rejadagi  va  qirqimdagi  ko‘rinishlari  va  hamma 
elementlari ko‘rsatilgan.
91

12.5 - rasm.
 Tasmasimon poydevorlar: 
a-yerto‘lalik binoning y ig ‘ma  beton  bloklardan tayyorlangan 
tasmasimon poydevorining  rqjasi  va qirqimi;  b,  d-yaxlit va bo‘shliqli 
bloklardan tayyorlangan yerto‘lasiz variantlari;  e,  f,  g-poydevor tagligi 
minimal, oddiy va maksimal  kengaytirilgan  bikr poydevor konstruksiyalari; 
h-assimetrik poydevor;  i—poydevorni  bir o ‘rnatish chuqurligidan  ikkinchi 
o ‘rnatish chuqurligiga o'tishi; j, k,  1-tasmasimon  poydevorlarning monolit 
betondan,  butobetondan va tabiiy toshdan  tayyorlangan variantlari:
1—yerto‘laning  devor bloklari;  2-yerto‘laning bo‘shliqli  devor bloklari;
3-poydevor tagligi;  4-devorlar;  5-ofaliq  tom;  6-yerto‘la poli; 
7-tashqi  devor atrofi to ‘shamasi;  8-beton poydevor;  9-butobeton poydevor;
10—tabiiy  toshdan tayyorlangan poydevor;  11-birinchi  qavat poli
Hozirgi zamon ommaviy qurilishida tasmasimon poydevorlar, odat- 
da  yig‘ma  beton  va  temir-beton  elementlardan  ko‘tariladi.  Industrial 
yig‘ma tasmasimon poydevorlar ikki  tipdagi yig‘ma elementlar -  poy­
devor  bloki  (tagligi)  va  yerto‘laning  devor  bloklari  asosida  yig‘iladi 
(12.6-rasm).
92

93
1
2
.6
-r
a
sm
.
 Y
ig
'm
a
 b
et
o
n
 v
a
 temir
-beto

p
o
y
d
e
v
o
rl
a
r.
 
a
-b
o
‘s
h
 g
ru
n
tl
a
rd
a
 o
'm
a
ti
la
d
ig
a
n
 p
o
y
d
e
v
o

k
o
n
st
ru
k
siy
a
la
ri
; 
b
-k
a
m
 y
u
k
la
rd
a
 v
a
 mu
stahkam 
g
ru
n
tl
a
rd
a
 p
o
y
d
e
v
o

b
lo
k
la
ri
n

ter
ish;
d

e
-y
ir
ik
 p
a
n
e
ll

b
in
o
la
m
in
g
 p
o
y
d
e
v
o
rl
a
ri;
 f
-y
ig
‘ma
 b
et
o
n
 
p
o
y
d
e
v
o
rl
a
rn
in
g
 ele
m
en
tla
ri

g

h—
p
a
n
el
li 
p
o
y
d
e
v
o
rl
a
m
in
g
 elem
en
tlar
i.

Ustunsimon  povdevorlar  kolonnalar  ostiga  o‘matiladi.  Yig‘ma  be- 
tondan qilingan alohida turuvchi poydevorlar zavodlar ishlab chiqilgan 
elementlaryordamida loyihalanadi (12.7-rasm).
12.7-rasm.
 Ustunsimon  poydevorlar: 
a—reja;  b—qirqimlar:  1—poydevor;  2—poypesh  (tsokol) paneli; 3—rigel;
4—devor paneli;  5-kolonna;  6-tom  konstruksiyasi; v-poydevorlam ing 
y ig ‘ma beton  elementlari:  1—kolonna;  2—stakan;  3—kolonna osti  poydevor 
elementi; 4-traverslar;  5-poydevor tagligi;  g-alohida turuvchi  (ustunsimon) 
poydevorlar variantlari:  1-betonli;  2-butobetonli;  3-tabiiy  toshli  (buto);
4—y o g ‘ochli;  d-kam   qavatli  binolarning ustunsimon poydevorlari  (umumiy 
ko‘rinishi,  reja,  qirqim):  1-ustun; 2-poydevor to ‘sini;  3-devor
Yaxlit povdevorlar to‘sinli yoki  to‘sinsiz,  betonli yoki  betonsiz pli- 
talar ko‘rinishlarida  loyihalanadi.  To‘sinli  plitalarning qovurg'alari  te- 
paga yoki pastga qaratib qurilishi mumkin.  Qovurg‘alar kesishgan joy- 
ga ustunlar minishi ko‘zda tutiladi.  12.8-rasmda yaxlit poydevorlaming 
turli xil variantlari  ko‘rsatilgan.
94

12.8-rasm.
 Yaxlit poydevor plitalari: 
a-qovurg‘asiz;  b-qovurg‘alari pastga qaratilgan; 
d-qovurg‘atari  tepaga qaratilgan;  e-qutisim on
Ooziqsimon  povdevorlaming  asosiy  elementlari  bo‘lib,  qoziqning 
o‘zi,  bosh  qismi  va rostverklar  xizmat  qiladi.  Qoziqlar -  temir-beton, 
beton,  kamroq  hoiatlarda  yog‘och  yoki  metal  sterjenlar  ko'rinishida 
bo‘lib, ular gruntga urish yoki vibratsiya usulida, parmalash yo‘li bilan, 
yoki  parmalangan  skvajinalami  o‘mida  betonlash  usullarida  gruntga 
o‘matiladi (12.9-rasm).
95

12.9-rasm.
  Qoziqsimon poydevorlar:
a-reja va qirqimlar;  b-gruntga nisbatan qoziq k o‘rinishlari-mustahkam 
gruntga tayanadigan ustun-qoziq va  ishqalanish hisobiga ishlaydigan  osma- 
qoziq;  d-qoziqsim on poydevorning elementlari:  1-rostverk; 2-b o sh  qismi; 
3-qoziqlar; e-q oziq  ko‘rinishIari:  1, 2,   3,  4-urib kiritiladigan,  beton va temir- 
beton qoziqlar -  kvadrat,  aylana, yaxlit va bo‘shliqli  shakllarda;  5,  6-oddiy 
va boshm og‘i kengaytirilib qo‘yiladigan qoziqlar;  7,  8-kamufletli; 
9-bosh m og‘i  shamirli  ochiladigan;  10-prizmatik qoziq;  1 l-qobiqsim on 
qoziq;  12-keng skvajinadagi  qoziq (atn?fi  to‘ldiriladigan);  1 3 -y o g ‘och 
qoziq;  14-vintli  qoziq;  f-qoziqlar joylashuvi:  qoziqlar qatori,  qoziqlar butasi, 
qoziqlar maydoni;  g-qoziqsim on poydevorning rostverksiz varianti:  1-qoziq;
2-bosh   qismi;  3-poypesh paneli;  4-oraliq tom;  5-kolonna;  6-rigel.
Yuqorida ta’kidlanganidek,  gruntga kiritish  usuliga  qarab,  qoziqlar 
urib  kiritiladigan,  quyiladigan,  qobiqsimon,  parmalab  kiritiladigan  va 
vintsimon turlarga bo‘linadi.
96

13-BOB. TASHQI DEV O RLA R VAULARNING 
K O N STR U K TIV  EL EM EN TL A R I
13.1.  TASHQI DEVORLARGA QO‘YILGAN TALABLAR VA 
KONSTRUKSIYALARINING TASNIFI
Tashqi devorlar binoning eng murakkab konstruksiyasidir. Ular juda 
ko‘p. Kuch ostidagi va kuch ostida bo‘lmagan faktorlar ta’siridaboMadi 
(7 
3.1-rasm ).
13.1-rasm.
  Tashqi  devor konstruksiyasiga tushadigan yuklar va ta’sirlar: 
R^-devorning o ‘z massasi;  R2-orayopmadan tushadigan vertikal yuk;
R3 va M -balkon plitasidan tushadigan vertikal yuk va  egilish momenti; 
W -sham olning bosimi;  R  quyosh radiatsiyasi; A—atm osferayog‘inlari;
T va W -havoning o ‘zgaruvchan harorati  va namligi;  L |S  L^-tashqi  va ichki 
shovqin;  S r S,-seysm ik  ta’sirlar;  Q -issiqlik  oqimi;  E -b u g‘  oqimi.
97

Tashqi  devorlar  bir  vaqtning  o‘zida  ham  to‘siq  konstruksiya,  ham 
fasadning dekorativ elementi,  ham yuk ko‘taruvchi konstruksiya funk- 
siyalarini  bajaradi.  Ular quyidagi  talablarga javob  berishi  kerak:  mus- 
tahkamlik,  abadiylik,  olovga chidamlilik (binoning sinfiga mos  holda) 
hamda xonalarni  nomuvofiq tashqi ta’sirlardan himoya qilish,  himoya 
qilinadigan xonalarda kerakli  harorat va namlik tartiblarini ta’minlash, 
dekorativ  sifatlarga ega bo‘lish.  Shu bilan birga tashqi devor konstruk- 
siyasi  industriallik hamda iqtisodiy talablarini ham qondirmog‘i lozim.
Tashqi  devorlarda  xonalarni  yoritish  uchun,  odatda,  deraza 
bo‘shliqlari,  kirish  va  chiqish  uchun  eshik  bo‘shliqlari  o‘matiladi. 
Shuning  uchun  bu  konstruktiv  elementlar tashqi  devorlarga  qo‘yilgan 
talablarga javob berishi kerak. Madomiki devorlaming statik funksiyasi 
va ulaming himoyaviy sifatlariga ichki yuk ko‘taruvchi konstruksiyalar 
bilan bog'liq holda erishilar ekan,  tashqi  devor konstruksiyalarini  ish- 
lab chiqish bog‘lanishlar va orayopmalar, ichki devorlar yoki karkaslar 
bilan birikishlami o‘z ichiga oladi.
13.2.  DEFORMATSIYA CHOKLARI
•m
*
Tashqi devorlar, shular bilan birga binoning boshqa konstruksiyalari, 
kerak  boTganda  yoki  tabiiy-iqlimiy  va  muhandis-geologik  shart-sha- 
roitlarga  bogTiq  holda  hamda  binoning  hajm-rejaviy  yechimlarini  hi- 
sobga olib vertikal  deformatsiya choklari  bilan (temperatura-cho‘kish, 
cho‘kish,  antiseysmik) boTinadi.  13.2-13.3-rasmlarda g‘ishtdan quril- 
gan binolarda temperatura choklarini o‘matish detallari ko‘rsatilgan.
98

99

13.3-rasm.
  G ‘ishtdan qurilgan binolarda temperatura 
choklarini o ‘rnatish  detallari:
a -b o ‘ylam ayuk ko'taruvchi  devorlar bilan (ko‘ndalang bikrlik  diafragmasi 
zonasida);  b -q o ‘shaloq  ichki devorlari  bor bo'lgan holda,  ko'ndalang 
devorlar bilan:  1-tashqi  devor; 2-ichki  devor;  3—ruberoidga o ‘ralgan 
isituvchi  qo‘shimcha  qatlam (vkladish); 4-4oslash  (konopatka);  5-qorisbma;
6-yoriq  berkitgich;  7-ocayopm a plitasi
Tashqi  devor konstruksiyalari  quyidagi  belgilarga ko‘ra tasniflana- 
di:  devorlaming statik funksiyasi, uning bino konstruktiv sistemasidagi 
o‘rni;  bino  qurilish  sistemasi  aniqlab  beradigan  materiali  va  ko‘tarish 
jarayoni.
100

13.3.  K 1 C H I K   0 ‘ L C H A M L A R I   E L E M E N T L A R D A N  
T E R I L G A N   T A S H Q I  D E V O R L A R
Statik  fun ksiyasi  bo‘yich a  d evo rlar  yu k   ko'taru vchi,  o ‘ z -o ‘ zini 
k o 'ta ru vch i  va  y u k   ko'tarm aydigan  turlarga  boMinadi.  Tashqi  devorlar 
turli  oMcham dagi  q u rilish   buyum laridan  tayyorlanadi.
K ic h ik   o 'lch a m la ri  elem entlardan  terilgan  tashqi  d evo rlar  uchun 
tabiiy  yo k i  su n’ iy  m ateriallardan  tayyorlangan  shakli  to‘ g ‘ ri  tosh  yoki 
g ’ isht  m ateriallari  ishlatiladi.  G ’ ishtlar ohak,  ohak-sem ent yo ki  sement 
qorishm alari  yordam ida  teriladi.  G ’ ishtlam ing  (od d iy  va  silikatli,  toTiq 
tanali  va  bo‘ s h liq li)  m assasi  4 -4 ,3   kg  gacha  bo‘ lishi  m um kin.  toshlar- 
ning  (b o ‘ sh liq li,  z ic h lig i  1400  kg/m   3  gacha,  b o 's h liq li  yengil  beton. 
z ic h lig i  1200  k g /m 3  gacha,  avto klavli  va  avto klavsiz  serg 'o v ak   beton, 
z ich lig i  800  k g /m 3  gacha,  tabiiy  yen gil  tosh  m ateriallari,  z ic h lig i  1800 
k g/m 3  gacha)  m assasi  30  kg  gacha,  b alandligi  esa  20   sm  gacha  bo'lad i 
(
13.4-rasm).
D ev o m in g   m ustahkam ligini  toshning,  qorishm aning  m ustahkam ligi 
va vertikal  choklarni  bog’ lash  ta’ m inlaydi.  D e v o rla m i  m ustahkam ligini 
gorizontal  holatda  g 'ish t qatorlari  orasida  q o 'y ilad ig an   armatura to‘ rlari 
ham  ta’ m inlaydi.
S eysm ik  a k tivlik k a   ega  boMgan  rayonlarda  g ’ isht  va  tosh  d evo rlar 
m ustahkam ligiga  katta  e ’tibor  b erilish i  kerak.
D e v o rla m in g   tu rg 'u n lig i  fazoda  ich k i,  vertikal  va  gorizontal  kons- 
truksiyalar  bilan  b og'lash  y o ’ li  bilan  ta'm inlanadi.
D evo rla m i  dekorativ  sifatini  o shirish  uchun  ular  fasad  g ’ ishtlari  va 
fasad  tosh  d evo rlam in g   ch id a m lilig in i  m aterialning  sovuqbardoshligi 
ta’ m inlaydi.  M aterialnin g  sovuqbardosh lik  k o 'rsa tk ich i  15  dan  kam 
bo’ lm aslig i  kerak.
101

J3.4-rasm.
  To'liq tanali  terilgan tashqi  dcvorlaming  matcriallari  va tiplari: 
a-oddiy  g'isht:  b—bo'shliqli  g'isht: d-keramik  toshlar;  e-teshik bo'shliqli  yengil  beton 
loshlar. f—uch  bo'shliqli  yengil  beton toshlar (eniga va  bo'yicha teriladigan); g-olti 
qatorli  g'isht terimi: h-ikki  qatorli  g'isht tcrimi: 
i-keramik toshlardan terilgan devor; j.  k-bctondan  va tabiiy  toshlardan  terilgan  devor; 
l-yuzasi  g'isht  bilan qoplangan  serg'ovak  beton  toshlardan  terilgan devor
102

13.5-rasm.
  K o ‘p  qatlamli  yengillashtirilgan  (ashqi  devorlar:

gorizontal  bikrlik  diafragmasi  bilan;  II  vertikal  bikrlik  diafragmasi  bilan; 
a -g ‘ isht-beton  dcvor;  b-ycngil  va  serg'ovak  be ton I ar  bilan  toMdirilgan  devor: 
d -b o‘shlig‘i  gMlak  yoki  keramzit bilan  toMdirilgan  devor;  e,f-bo'shlig‘ i 
plitali  isitgich  bilan  toMdirilgan  devor;  g -b o ‘shligM  zarrali  isitgich  bilan 
toMdirilgan  va  gorizontal  armaturalangan  sement  qorishmali  diafagmasi  bor 
boMgan  quduqsimon  bo'shliqli  devor
D ev o r  m aterialini  va  mehnat  sarfini  iqtisod  q ilish   m aqsadida y e n g il­
lashtirilgan  k o 'p   qatlam li  d evo rlar  ishlatiladi  (
1 3.5-rasm ).
Sopol  toshlaridan  foydalaniladi.  H o zirg i  kunda  dekorativ  terishning 
turli  x illa ri  m avjud  (1 3 .6 - 1 3 .7-rasm lar).
103

1
104
1
3.6
-r
asm
.
 D
e
k
o
ra
tiv
 q
o
p
la
m
a
li 
d
e
v
o
rl
a
r:
 
a,
 b
-q
o
p
la
m
a
li
 g
'is
h

d
e
v
o
rl
a
r;
 d
-q
o
p
la
m
a
li
 so
p
o

tosh
li 
d
e
vo
r;
 
e
-k
e
ra
m
ik
 to
sh
 q
o
p
la
m
a
li 
g
'i
sh

d
e
vo
r; 
f-
so
p
o

p
li
ta
 q
o
p
la
m
a
li 
g
‘is
ht
 d
e
v
o
r;
 g

h
-g
'i
sh

va 
so
po

to
sh
 d
e
v
o
rl
a
r;
 i
to
sh

be
to
n
-p
lit

q
o
p
la
m
a
li 
g
'is
h

d
e
v
o
r

1
I T T
r x r
T - f T
~Г~  -Г
I

4
T
T
i
T
1
I
1
d:
1
1
_L
\
1
1
_L
1
1
|
I
1
1
X
1
1
1
1
1 \
_L
1
|
1
1
Г
I
|
I
I
1
X
I
1
1

1
I
1
1
I
|
|
i
1
1
I
1
i 1  1  1  1  1  1  1  1  1  1  1  >~l





1
_L_ 1  1  11  14  I  I  l~ 1  I  I  1
.---- 1---- 1--- 1----1----1 
Г  T--
l " r l   1  1  11  I  »  11  I
t
13.7-rasm.
  Fasad  devorlarining  dekorativ  qoplashga  misollar:
1-3-  g'ishtli  qoplama;  4-sopol  blokli  qoplama
Tashqi  d evo rlam in g   poypesh  (s o k o l)  qism i  m ustahkam ,  to*liq  tanali 
g ‘ ishtlardan  teriladi.  G 'ish tn in g   sovuq b ard osh lik  m arkasi  50  dan  kam  
b o 'lm a slig i  kerak.  A tro f to'sham asidan  1 5 -2 0   sm  balandlikda  poypesh-
105

da  gid roizolyatsiya  qatlam i  o'm atilad i.  B u   qatlam  ruberoidni  m astika 
(m u m )  yordam ida  yop ishtirish  bilan  yo k i  sement  qo rishm asini  quyish 
bilan  bajariladi.  Poypeshlar  g'ishtlard an  tashqari  yana  tabiiy  v a   su n’ iy 
toshlardan,  sopol  va  boshqa  m ateriallardan  b ajarilishi  m um kin  (
13.8- 
rasm ).
13.8-rasm.
  Poypesh  konstruksiyalari: 
a -g ‘ishtli;  b -g ‘ isht  va  tabiiy  tosblarning  bog'liq  holda  termasi;  d -g ‘isht 
termasini  tabiiy  tosh  plitkalari  bilan  qoplash;  c-sopol  plitkalar  bilan 
qoplangan  beton  bloklar:  f-zavodda  sopol  plitkalar  bilan  pardozlangan. 
temirbeton  plita:  1-to‘shama;  2-gidroizolyatsiya;  3-quym a  beton  poydevor;
4
—beton  poydevor  bloki;  5-temir-beton  plita;  6-temir-beton  brus; 
7-poypesh  panel i.
14-B O B .
  Y O R U G ‘ L J K   0 ‘ T K A Z A D I G A N  
T A S H Q I  H I M O Y A   K O N S T R U K S I Y A L A R I
U m u m iv  talablar.  F uq arolik binolarida asosiy y o ru g ‘ l ik o ‘ tkazadigan 
konstruksiyalarga derazalar, eshiklar, vitrina va vitrajlar kiradi.  B u  kons- 
truksiyalar  kuch  ostidagi  va  kuch  ostida  bo'lm agan  ta'sirlarga  uchray- 
di:  tashqaridan  ularga  sham ol  bosim i  kuchlari,  atm osfera  y o g 'in la ri. 
o 'zg a rib   turuvchi  havo  harorati  va  nam ligi,  quyosh  radiatsiyasi,  shov- 
qin,  chang-to‘ zon  va  atm osfera  nam ligidagi  suvga  eruvch i  k im y o v iy  
eritmalar,  ichkaridan  iss iq lik   va  bug'  oq im lari.  shovqin.
106

14.]-rasm da  tashqi  d evo rlam in g   deraza  va  eshik  b o 'sh liq la ri,  pesh- 
toq.  parapet  kabi  elem entlari  keltirilgan:
14.1- 
rasm.
  Tosh  devorlaming elementlari: 
a,  b -y ig ‘ma  temir-beton  tepadon  (peremichka); 
d -po‘ lat  burchakli  tepadon;  e-oddiy  tepadon:  f-g ‘ ishtli  peshtoq; 
g-temir-beton  peshtoq:  h-parapet:  l-b m sli  tepadon;  2 -to ‘sinli  tepadon;
3-profil-g'isht;  4—burchakli  po‘ lat;  5-armatura  sterjeni;
6-sementli  qorishma;  7-peshtoq  temir-beton  plitasi;  8-zulfin-to‘sin.
Tushadigan  ta'sirlarn i  hisobga  olgan  holda  y o ru g 'lik   o 'tk a zu vch i 
konstruksiyalar  qu yidagi  xossalarga  ega  b o 'lish i  kerak:  talab  elilgan 
m ustahkam lik  va  b ikrlikka,  germ etiklikka,  foydalanish  shartlariga  m u- 
vofiq  ovozdan  him oya  qilish g a  va  talab  etilgan  issiq lik   uzatishga  qar- 
sh ilik   ko'rsatish.
Issiq   iq lim   sharoitida  bu  ko nstruksiyalar  quyoshdan  him oyalovchi 
Каталог: Elektron%20adabiyotlar -> 85%20Санъат
85%20Санъат -> IM. M. Vaxitov, sh. R. M irzayev I q I s m. M e ’ morf hilik tarixi
85%20Санъат -> I oism. M e ’ m o r c h IL ik tarixi 0 ‘zbek3ST0n respublikasi oliy va
85%20Санъат -> Sa id a h b o r bulatov asrol m u xto ro V g a n c h k o r L i k
85%20Санъат -> Binolar zilzilabardoshligi. Rahmonov B, Siddiqov M.pdf [Abdurasulboy madrasasi]
85%20Санъат -> B. S. Sayfullayev, V. K. Rustamov madaniy tadbirlarni tashkil etish
85%20Санъат -> D. U. Isamuxamedova shahar va qishloqlar rekon struktsiy asi
85%20Санъат -> Yodgorliklarini
85%20Санъат -> Iii qism. Sanoat binolari «tafakkur» nashriyoti toshkent
85%20Санъат -> Iii qism. Sanoat binolari «tafakkur» nashriyoti toshkent
85%20Санъат -> Oliy va 0 ‘rta maxsus ta’lim vazirligi r. Dosmetova N. Abraykulova raqs


Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling