Institut français d’Études sur l’asie centrale

succursale 

nf  bo‘lim,  filial;  les  succursales  d’une  banque  bankning 

shoxobchalari. 

sucer 

vt 1. emmoq, so‘rmoq; le bébé suçait  son pouce chaqaloq bosh 

barmog‘ini so‘rardi; 2. so‘rmoq, ichmoq (jonivorlar haqida). 

sucette 

nf  1.  so‘rg‘ich,  soska;  2.  so‘roqqand,  chaynamayshiming, 

xo‘rozqand. 

suceur,  euse 

I.  n  litt  so‘ruvchi,  ichuvchi;  loc  fig  suceur  de  sang 

odamlarning  qonini so‘ruvchi,  ichuvchi (birovlarni evaziga yashovchi); II. adj 

so‘ruvchi, ichuvchi (hasharotlar). 

suçoir 

nm so‘ruvchi xartumcha. 

sucrage 

nm qand qo‘shish. 

sucre 

nm  shakar,  qand;  sucre  de  canne,  de  betterave  shakarqam ish, 

qizilcha  shakari;  sucre  en  morceaux,  cristallisé,  en  poudre  chaqmoq 

qand, shakar, shakar kukuni; pince à  sucre qand  oladigan qisqich; loc  être 

tout sucre tout  miel shirindan-shakar, asalu-bol bo‘lmoq;  casser du sucre 

sur le dos de qqn birovning orqasidan gapirmoq, g‘iybatini qilmoq. 

sucré,  ée 

adj 1. shirin,  totli, mazali, lazzatli; des oranges très  sucrées 

juda shirin apelsinlar; 2. fig shiringina, shirin; 3. n xushomadli; shirin; faire le 

sucré tilyog‘lamalik qilmoq, tilidan bol tommoq. 

sucrer 

I.  vt  1.  qand,  shakar  qo‘shmoq,  solmoq;  il  ne  sucre  jamais  son 

thé u choyiga  hech  qachon  qand solmaydi;  loc fam sucrer les fraises qo‘li 

qaltiroq  bo‘lmoq;  eau  sucrée  shirin,  qand,  shakar  qo‘shilgan,  solingan  suv; 

2.  shirinlik  bermoq,  shirin  qilmoq;  II.  se  sucrer  vpr  1.  shakardan,  qanddan 

solmoq (choyga, qahvaga); 2. fam katta  foyda, daromad ko‘rmoq; il a dû se 

sucrer dans cette opération u bu ishda katta foyda ko‘rgan bo‘lishi kerak. 

sucrerie 

nf 1. qand zavodi; 2. shirinliklar, qandolat. 

sucrier,  ière 

I.  adj  qandga,  shakarga  oid;  qand,  shakar;  l’industrie 

sucrière qand sanoati; II. nm qanddon, shakardon; qand, shakar solinadigan 

idish. 

sud 

inv  I.  nm  1.  janub;  2.  le  Sud  janub,  janubiy  mamlakatlar;  l’Afrique, 

Amérique  du  Sud  Janubiy  A frika,  Janubiy  Amerika;  dans  le  sud  de  la 

France Fransiyaning janubida; II. adj janubiy; le pôle sud Janubiy qutb. 

sudation 

nf terlash, ter chiqarish. 

sud-est 

inv  I.  nm  janubi-sharq;  II.  adj  janubi-sharqiy;  la  région  sud-est 

janubi-sharqiy hudud. 

sudoripare 

adj terga oid, ter; glandes sudoripares ter bezlari. 

sud-ouest 

inv I. nm janubi-g‘arb; II. adj janubi-g‘arbiy. 

suède 

nm zamsh, ag‘darma teri. 

suédois,  oise 

I.  adj  Shvedsiyaga,  Shvedlarga  oid,  Shvedsiya;  II.  n  1. 

shved, shvedsiyalik; 2. nm shved tili. 

suée 

nf  fam  terga  botish,  terlab-pishish;  prendre  une  suée  qo‘rqmoq, 

qo‘rqoqlik, yuraksizlik qilmoq, cho‘chimoq. 

suer 

I.  vi  1.  terlamoq;  il  suait  à  grosses  gouttes  undan  marjon-marjon 

ter oqar edi; 2. fig ter to‘kmoq, ko‘p ishlamoq; il a fallu trimer et suer pour y 

arriver unga erishish uchun qattiq ishlash va ko‘p ter to‘kishga to‘g‘ri keldi; 3. 

faire  suer  fam  charchatm oq,  jonga  tegmoq;  tu  commences  à  me  faire 

suer!  sen  mening  jonimga  tega  boshlading!  4.  terlamoq,  namiqmoq;  les 

plâtres  suent  suvoqlar  namiqyapti;  II.  vt  1.  loc  suer  sang  et  eau  kuyib-

pishmoq, qora terga botmoq; 2. ajratmoq, chiqarmoq, taratmoq; anqimoq. 

sueur 

nf 1.  ter couvert, trempé, ruisselant de sueur  terga  botgan,  teri 

selday oqqan; en sueur  terga botib;  loc gagner  sa  vie à  la  sueur de son 

front  peshona  teri  evaziga  kun  kechirmoq;  2.  terlash;  des  sueurs 

abondantes ortiqcha  terlash; fig sueur froide sovuq  ter; fig cela  me donne 

des  sueurs  froides  mendan  sovuq  ter  chiqib  ketdi;  3.  mehnat,  harakat, 

g‘ayrat; le  sang, la sueur et les larmes d’un peuple  bir millatning  qon,  ter 

va ko‘z yoshlari. 

suffire 

I.  vi  1.  (à,  pour)  yetmoq,  yetarli  bo‘lmoq;  un  jour  suffit,  suffira 

pour  préparer,  pour  que  nous  préparions  la  rencontre  uchrashuvni 

tayyorlash  uchun  bir  kun  yetadi;  votre  parole  me  suffie  sizning  gapingiz 

menga  yetarli;  fam  ça  suffit!  yetarli,  bo‘ldi!  2.  yetarli  bo‘lmoq,  qoniqtirmoq; 

une personne suffisait à  l’entretien de la  maison  uyga qarash uchun  bir 

kishi yetarli edi; sa famille lui suffit, il ne voit personne unga oilasi  bo‘lsa 

bo‘ldi, u boshqa hech kimni ko‘rmaydi; 3. impers il lui suffit, il lui a suffi de 

se montrer pour que le calme se rétablisse tinchlik o‘rnatilishi uchun uning 

ko‘rinishigina  kifoya  bo‘ldi;  il  suffisait  y  penser  bu  haqda  o‘ylashning 

o‘zigina  yetarli  edi;  IV.  se  suffire  vpr  1.  yetarli  bo‘lmoq,  muhtoj  bo‘lmaslik; 

cette définition se suffit à elle-même uning o‘ziga shu ta’rifning o‘zi yetarli; 

2. o‘ziga yetarli  bo‘lmoq; le pays  se  suffit (à lui-même) quant  à l’énergie 

mamlakatning energiyasi o‘ziga yetadi. 

suffisamment 

adv yetarlicha, yetarli darajada. 

SUFFISANCE

 

SULFURE

 

 

 

546 

suffisance 

nf  farovonlik,  to‘kin-sochinlik,  serobgarchilik;  en  avoir  sa 

suffisance, à sa suffisance, en suffisance yetarlicha ega bo‘lmoq. 

suffisant, ante 

adj 1. yetarli, yetarlicha; je n’ai pas la somme suffisante 

mening yetarlicha pulim yo‘q; avez-vous le temps  suffisant pour terminer 

le travail? ishni tugatgani yetarli vaqtingiz bormi? 2. litt o‘ziga ortiq darajada; 

o‘ziga juda bino qo‘ygan. 

suffixation 

nf gram suffiksatsiya. 

suffixe 

nm gram suffiks, qo‘shimcha. 

suffocant,  ante 

adj  1.  bo‘g‘uvchi,  bo‘g‘adigan,  dimiqtiradigan,  nafasni 

qaytaradigan; une chaleur suffocante nafasni qaytaradigan issiq;  2. ensani 

qotiradigan; il a eu une réponse suffocante u ensani qotiradigan javob oldi. 

suffocation 

nf  bo‘g‘ilish,  entikish,  nafas  qisilish;  elle  souffre  de 

suffocation u nafas qisilishidan azob chekadi. 

suffoquer 

I.  vt  1.  bo‘g‘moq,  nafasini  qaytarmoq,  qismoq;  une  épaisse 

fumée  nous  suffoquait  quyuq  tutun  bizning  nafasimizni  qaytarardi;  2. 

bo‘g‘moq, qonini qaynatmoq, tutoqtirmoq; l’émotion, la colère le suffoquait 

hissiyot, g‘azab uni  tutoqtirardi; II. vi bo‘g‘ilib,  tutoqib ketmoq;  fig‘oni  falakka 

chiqmoq;  il  répondit  en  suffocant  de  colère  u  g‘azabdan  tutoqib  javob 

berdi. 

suffrage 

nm  1.  saylov,  saylov  ovozi;  suffrage  universel  umumsaylov 

huquqi; 2. litt ma’qullash, qo‘llash. 

suggérer 

vt 1. shama qilmoq, ko‘ngliga solmoq,  esiga solmoq; maslahat 

bermoq, yo‘l ko‘rsatib bermoq; il posait la question de manière à suggérer 

la  réponse  u  javobga  shama  qilib  sovol  berardi;  je  vous  suggère  d’agir 

sans  plus  tarder  men  sizga  hech  ham  kechiktirmay  ishga  kirishishingizni 

maslahat  beraman; 2. xayolida,  fikrida uyg‘otmoq, tug‘dirmoq; esga, xayolga 

keltirmoq, solmoq; ce passage du texte suggère de nombreux  symboles 

bu matn parchasi ko‘plab ishoralarni esga keltiradi. 

suggestif,  ive 

adj  esga  soluvchi,  esga  keltiruvchi,  xayolda,  fikrda 

uyg‘otuvchi, tug‘diruvchi. 

suggestion 

nf  1.  maslahat,  taklif;  2.  ishontirish,  ixlos  tug‘dirish; 

suggestion sous hypnose gipnoz ostida ishontirish. 

suggestionner 

vt ishontirmoq, ixlos tug‘dirmoq. 

suicide 

nm o‘z-o‘zini o‘ldirish, o‘z joniga qasd qilish; tentative de suicide 

o‘zini  o‘zi  o‘ldirishga  harakat;  c’est  un  suicide!  bu  o‘z-o‘zini  o‘ldirish!  un 

avion suicide o‘zini qurbon qiluvchi samolyot. 

suicidé, ée 

adj, n o‘zini o‘zi o‘ldirgan, o‘z joniga qasd qilgan; o‘zini qurbon 

qiluvchi. 

suicider (se) 

vpr o‘zini o‘zi o‘ldirmoq, o‘z joniga qasd qilmoq; fam il a été 

suicidé uni qatl qilishdi. 

suie 

nf qurum, qorakuya, is. 

suif 

nm yog‘, hayvon yog‘I, charvi. 

suiffer 

vt hayvon yog‘i bilan yog‘lamoq. 

suintement 

nm sizib chiqib turish. 

suinter 

vi sizib chiqib turmoq, tomchilab chiqib turmoq. 

suisse 

I.  adj  Shveysariyaga  oid;  les  Alpes  suisses  Shveysariya  A lp 

tog‘lari;  II.  n  1.  shveysariyalik;  loc  manger,  boire  en  suisse  yolg‘iz  o‘zi 

yemoq, ichmoq; 2. nm shveysar, darbon. 

suite 

nf  1.  davom;  la  suite  du  texte  matnning  davomi;  sans  suite 

tushunarsiz, nomutanosib, chalkash; prendre la suite de qqn biror kishining 

orqasidan,  ortidan  bormoq;  faire  suite  à  ortidan,  izidan  bormoq;  à  la  suite 

de oqibatida, natijasida; à la suite birin-ketin, ketma-ket; il a bu trois verres 

à la  suite  u birin-ketin uch stakan  ichdi; de suite  to‘xtovsiz,  qatorasiga; j’ai 

écrit  quatre  pages  de  suite  men  qatorasiga  to‘rt  bet  yozdim;  et  ainsi  de 

suite  va  hokazo;  tout  de  suite  shu  zahotiyoq,  shu  onda;  venez  tout  de 

suite!  tez  keling!  c’est  tout  de  suite  après  le  bureau  de  tabac  bu 

shundoqqina  tamaki  do‘konidan  keyin;  fam  j’arrive  de  suite  hozir 

ketyapman, mana ketyapman; 2. mulozimlar; l’émir  est descendu  à l’hôtel 

avec  sa  suite  amir  mulozimlari  bilan  mehmonxonaga  qo‘ndi;  3.  keyini, 

davomi;  la  suite  au  prochain  numéro  davomi  keyingi  sonda;  suite  et  fin 

oxirgi  bet,  oxirgi  ko‘rinish;  apportez-nous  la  suite  keyingisini  olib  keling 

(ovqatni);  attendons  la  suite  keyinini  kutamiz;  dans,  par  la  suite  undan 

keyin, so‘ng; 4. oqibat, natija; les suites d’une  maladie kasallikning  oqibati; 

donner  suite  à  davom  ettirmoq;  suite  à  votre  lettre  du  -dagi  xatingizga 

javoban;  par  suite  de  oqibatida,  natijasida;  5.  davomi,  birin-ketinlik;  la 

conversation  n’a  été  qu’une  suite  de  banalité  suhbat  chaynalgan 

gaplarning faqat davom igina edi; 6. mus suita. 

suivant

1

,  ante 

adj  1.  keyingi,  kelasi,  kelgusi,  kelar;  les  jours  suivants 

keyingi  kunlari;  la  page  suivante  keyingi  bet;  2.  quyidagi,  tubandagi;  shu; 

l’exemple suivant quyidagi misol. 

suivant

2

 

prép  1.  -ga  muvofiq,  -ga  binoan,  -ga  ko‘ra,  bo‘yicha;  suivant 

l’usage  odat  bo‘yicha;  2.  -ga  qarab;  suivant  le  jour,  il  est  gai  ou  triste 

kunga qarab u yoki xursand, yoki g‘amgin. 

suiveur, euse 

n 1. kuzatib boruvchi; la caravane des suiveurs du Tour 

de France Tur de Fransni kuzatib boruvchilar; 2. taqlidchi, qaytaruvchi. 

suivi,  ie 

I.  adj  1.  davomli,  doimiy,  davom  etadigan;  un  travail  suivi 

davomli  ish;  2.  bir-biriga  bog‘liq,  uzluksiz  bo‘ladigan;  ce  n’est  pas  une 

histoire  suivie  bu  uzluksiz  voqea  emas;  II.  nm  nazorat  qilish,  kuzatish;  le 

suivi thérapeutique d’un patient mijozni terapevtik nazorat qilish. 

suivre 

vt 1. orqasidan,  izidan  bormoq; ne suivez pas la voiture de trop 

près  avtomobilning orqasidan  juda yaqin yurmang; le chien suivait la bête 

à  la  trace  it  hayvonning  izidan  borardi;  2.  birga  bormoq,  kelmoq;  si  vous 

voulez  bien  me  suivre  dans  mon  bureau  idoramga  men  bilan  birga 

borsangiz; suivre qqn, qqch des yeux, du regard biror kishini, biror narsani 

ko‘zi  bilan  kuzatmoq;  3.  keyin  kelmoq;  on  verra  dans  l’exemple  qui  suit 

que  keyingi  keladigan  misoldan  ko‘ramizki;  comme  suit  quyidagicha; 

plusieurs  jours  d’orage  ont  suivi  les  grosses  chaleurs  ko‘p  kunli 

bo‘rondan so‘ng  qattiq issiqlar keldi; 5. kelmoq, kelib chiqmoq;  il suit de là 

que  bundan  kelib  chiqadiki;  6.  bo‘ylab,  yo‘nalishda  bormoq,  -dan  bormoq; 

suivez ce chemin shu yo‘l bo‘ylab boring; les chiens suivaient ses pistes 

itlar  uning  izidan  borishardi;  ces  deux  anciens  camarades  ont  suivi  des 

voies  bien  différentes  bu  ikki  eski  do‘st  turli-turli  yo‘ldan  borishdi;  nous 

suivons  le  quai  biz  sohil  bo‘ylab  boryapmiz;  7.  fig  amal  qilmoq,  sodiq 

qolmoq;  vous  auriez  dû  suivre  votre  idée  siz  o‘z  g‘oyangizga  amal 

qilishingiz kerak edi; le malade devra suivre un long traitement kasal uzoq 

vaqt  davolanishi  kerak;  suivre  un  cours  biror  darsga  qatnamoq;  à  suivre 

davomi  bor;  8.  bo‘ysunmoq, amal qilmoq;  j’aurais dû  suivre  mon premier 

mouvement  men  qalbimning  birinchi  ovoziga  quloq  solishim  kerak  edi;  9. 

taqlid  qilmoq;  un  exemple  à  suivre  taqlid  qilsa  bo‘ladigan  misol;  10. 

bo‘ysunmoq, aytganini qilmoq; il faut suivre la consigne tartibga bo‘ysunish 

kerak;  on  ne  m’a  pas  suivi  mening  aytganimni  qilishmadi;  11.  tinglamoq, 

eshitmoq, e’ tibor  bermoq,  e’ tiborini  qaratmoq; je suivais leur conversation 

men ularning suhbatini eshitib  turdim; suivre un cours, la  leçon ma’ruzani, 

darsni  tinglamoq;  cet  élève  ne  suit  pas  bu  o‘quvchi  darsga  quloq 

solmayapti,  darsni  tinglamayapti;  12.  kuzatib  bormoq,  tomosha  qilmoq;  les 

spectateurs  suivaient le  match avec passion  tomoshabinlar o‘yinni berilib 

tomosha qilishardi; le médecin qui suit un malade kasalga qarovchi vrach; 

13. tushunmoq; vous me suivez? siz meni tushunyapsizmi? 

sujet

1

,  ette 

adj  beriluvchan,  moyil;  je  suis  sujet  au  mal  de  mer  men 

dengiz kasalligiga moyilman. 

sujet

2

, ette 

n 1. fuqaro; elle est sujet britannique u Britaniya fuqarosi; 2. 

nm bo‘ysunadigan odam, tobe odam, bo‘ysunuvchi, qo‘l ostidagi odam. 

sujet

3

 

nm 1. mavzu, masala, mazmun; des sujets de  méditation o‘ylash 

uchun  mavzu;  nous  avons  abordé  une  multitude  de  sujets  biz  ko‘plab 

masalalarni  ko‘rdik;  revenons  à  notre  sujet  mavzuga  qaytaylik;  hors  du 

sujet mavzudan  tashqari;  au sujet de  haqida, mavzusida; 2.  fikr, g‘oya; un 

bon sujet de  roman romanning yaxshi  g‘oyasi;  3. sabab, asos; des sujets 

de  mécontentement,  de  dispute  norozilikning,  tortishuvning  sabablari;  4. 

gram  ega;  sujet  inversé  fe’ldan  keyin  kelgan  ega;  5.  bon,  mauvais  sujet 

yaxshi, yomon odam, shaxs; un brillant sujet juda yaxshi o‘quvchi; 6. tajriba 

qilinadigan hayvon; 7. phil subyekt. 

sujétion 

nf  1  litt  bo‘ysunish,  qaram lik,  tobelik;  2.  og‘ir,  faoliyatni 

chegaralab qo‘yuvchi hol, azob; c’est une sujétion que de travailler si loin 

de chez moi uyimdan uzoqda ishlash bir azob. 

sulfamide 

nm sulfamid. 

sulfate 

nm sulfat; sulfate de cuivre mis kuporosi, to‘ tiyo. 

sulfater 

vt mis kuporosi bilan ishlov bermoq. 

sulfure 

nm oltingugurt birikmasi. 

SULFURÉ

 

SUPPORTER

 

 

 

547 

sulfuré, ée 

adj oltingugurtga oid, oltingugurt. 

sulfurer 

vt otingugurt bilan ishlov bermoq. 

sulfureux,  euse 

adj  1.  oltingugurtli,  oltingugurt;  2.  litt  do‘zax,  shayton 

hidi. 

sulfurique 

adj acide sulfurique sulfat kislota. 

sultan 

nm sulton. 

sultanat 

nm  1. sulton  hokimiyati,  sultonlik;  2.  sulton  qo‘l  ostidagi  davlat, 

saltanat. 

sultane 

nf sultonning xotini. 

summum 

nm eng cho‘qqisi, eng yuqori darajasi. 

sumo 

nm  sumo  (yaponcha  kurash  uslubi);  shu  kurash  bilan 

shug‘ullanuvchi sportchi. 

sunnite 

adj, n sunniy. 

super

1

 

nm yuqori sifatli benzin. 

super

2

 

adj  inv  fam  zo‘r,  a’lo,  ajoyib,  yuqori;  ce  nouveau  disque  est 

vraiment super bu yangi disk haqiqatdan ham zo‘r ekan. 

superbe

1

 

nf litt  g‘urur; il n’a rien perdu de  sa  superbe  u o‘z g‘ururidan 

hech narsa yo‘qotm adi. 

superbe

2

 

adj ajoyib, go‘zal; la vue d’ici est superbe bu yerdan ko‘rinishe 

ajoyib. 

supercherie 

nf  aldov,  firibgarlik,  qalloblik;  découvrir  la  supercherie 

firibgarlikni fosh qilmoq. 

superfétatoire 

adj ortiqcha, o‘rinsiz, keraksiz. 

superficie 

nf  yer maydoni,  maydon,  yer;  yuz,  yuza;  la  superficie  de  la 

Terre yerning maydoni. 

superficiel, elle 

adj 1. ustki,  tashqi; des brûlures superficielles  sur  la 

peau  teridagi  ustki  kuyish;  2.  yuzaki,  shunchaki;  sayoz;  une  amabilité 

superficielle  yuzaki,  shunchaki  iltifot;  un  esprit,  un  travail  superficiel 

yuzaki, sayoz fikr, ish. 

superficiellement 

adv yuzaki, sayoz. 

superflu,  ue 

adj  keraksiz,  zarur  bo‘lmagan,  ortiqcha,  foydasiz;  ce  sont 

des biens superflus  bu  ortiqcha boylik; ces explications sont  superflues 

bu izohlar ortiqcha; impers il est superflu d’insister majbur qilishning hojati 

yo‘q; les poils superflus ortiqcha tuklar. 

supérieur,  eure 

I.  adj  1.  yuqori,  yuqorigi,  tepadagi,  ustki;  les  étages 

supérieurs d’un immeuble imoratning yuqorigi  qavati; la lèvre supérieure 

et  la  lèvre  inférieure  ustki  va  pastki  lab;  2.  oliy,  bosh,  ustun,  eng  yuqori; 

son nouvel ouvrage est nettement supérieur aux précédents uning yangi 

asari  oldingisidan  albatta  ustun;  un  homme  supérieur  à  la  situation 

mansabi  bo‘yicha  ustun  odam;  les  intérêts  supérieurs  du  pays  yurt 

manfaatining ustunligi; produit de qualité supérieure oliy navli mahsulot; 3. 

katta; un nombre supérieur  à 10 10dan katta son; 4.  oliy, ilgarilab ketgan; 

les  animaux  supérieurs  oliy  hayvonlar  (umurtqalilar);  les  végétaux 

supérieurs yuksak o‘simliklar; 5. oliy, yuqori, ustun, katta; les classes dites 

supérieures  de  la  société  jamiyatning  yuqori  sinfi  deb  ataluvchilar; 

l’enseignement  supérieur  oliy  ma’lumot;  officiers  supérieurs  katta 

zobitlar;  6.  o‘zini  katta  olib  qilingan,  takabburona,  kibrli,  kibor;  un  air,  un 

sourire supérieur  takabburona ko‘rinish,  jilmayish;  II. nm boshliq, rahbar; il 

a consulté son supérieur u o‘z boshlig‘idan so‘radi. 

supérieurement 

adv  juda,  juda  ham,  o‘ta,  yuqori  darajada;  un  garçon 

supérieurement intelligent o‘ ta aqlli bola. 

supériorité 

nf  ustunlik,  yuqorilik,  ko‘plik;  les  ennemis  s’étaient  assuré 

la  supériorité  numérique  dushmanlar  son  jihatidan  ustunlikni  ta’minlab 

olgan edi. 

superlatif,  ive 

I.  adj  orttiruvchi,  orttirma;  préfixes  superlatifs  orttirma 

prefikslar; II. nm gram orttirma daraja. 

supermarché 

nm savdo markazi, supermarket. 

superphosphate 

nm superfosfat. 

superposable 

adj ustiga tushadigan, mos keladigan. 

superposer 

vt ustiga, ustma-ust qo‘ymoq; superposer une chose à une 

autre bir narsani ikkinchisining ustiga qo‘ymoq. 

superposition 

nf ustiga, ustma-ust qo‘yish; qatlamlashish. 

superproduction 

nf katta mablag‘ sarflangan film, spektakl. 

supersonique 

adj  tovushdan  tez;  avion  supersonique  tovushdan  tez 

uchar samolyot. 

superstitieux,  euse 

adj  xurofiy,  xurofotga  berilgan,  irim-sirimlarga 

ishonadigan, bid’atparast; nous sommes treize à table, j’espère que vous 

n’êtes  pas  superstitieux  biz  stolda  o‘n  uch  kishimiz,  siz  xurofotga 

ishonmaysiz, deb o‘ylaymanki. 

superstition 

nf  1.  xurofot,  bid’at,  irim-sirim;  2.  ishqibozlik,  berilganlik, 

havas, ishtyoq, qiziqish, mayl. 

superstructure 

nf ustki, yuqoridagi qurilma; les superstructures d’une 

voie de chemin de fer temir yo‘ l ustidagi yo‘lning ustki qurilmalari. 

superviser 

vt nazorat qilmoq, kuzatmoq. 

supervision 

nf nazorat, kuzatish. 

supplanter 

vt  siqib  chiqarmoq,  o‘rnini  egallab  olmoq;  o‘rnini  bosmoq;  il 

cherche  à  supplanter  son  rival  u  o‘z  raqibini  siqib  chiqarishga  harakat 

qilyapti; la télévision n’a pas supplanté le cinéma televizor kinoning o‘rnini 

bosgani yo‘q. 

suppléer 

I. vt litt almashtirmoq, o‘rnini bosmoq; suppléer le pétrole par 

l’énergie  atomique  neft  o‘rnini  atom  energiyasi  bilan  almashtirmoq; 

suppléer qqn o‘rnini bosmoq, o‘rinbosarlik qilmoq; II. vi (à) o‘rnini to‘ldirmoq; 

suppléer  l’énergie  nucléaire  par  l’énergie  solaire  atom  energiyasini 

quyosh energiyasi bilan  to‘ldirmoq; la  rapidité de ce joueur supplée à son 

manque  de  puissance  bu  o‘yinchining  tezligi  uning  kuchsizligini  bosib 

ketadi. 

supplément 

nm  1.  qo‘shimcha,  yordamchi,  ilova;  un  supplément  de 

salaire  versé  sous  forme  de  prime  mukofot  sifatida  berilgan  ish  haqiga 

qo‘shimcha;  le  supplément  d’un  dictionnaire  lug‘atga  ilova;  2.  ustama, 

qo‘shimcha  pul; pour prendre  ce train vous devez payer un supplément 

bu  poyezdga  o‘ tirish  uchun  ustama  to‘lashingiz  kerak;  en  supplément 

qo‘shimcha; vin en supplément qo‘shimchali vino. 

supplémentaire 

adv  1.  qo‘shimcha;  demander  des  crédits 

supplémentaires  qo‘shimcha  kredit  so‘ramoq;  heures  supplémentaires 

qo‘shimcha  soat;  train  supplémentaire  qo‘shimcha  poyezd;  2.  ortiqcha, 

ustiga-ustak; c’est une charge supplémentaire bu ortiqcha tashvish. 

supplétif, ive 

adj, n yordamchi, qo‘shimcha (askar, harbiy qism). 

suppliant,  ante 

I.  adj  yalinadigan,  o‘tinuvchi,  yalinib-yolvoruvchi;  un 

regard suppliant yalinib, ko‘zlarini mo‘ltillatib  qarash; II.  n yalinuvchi,  o‘tinib 

so‘rovchi, yalinib-yolvoruvchi odam. 

supplication 

nf  o‘tinib  so‘rash,  yalinish,  yolvorish,  yalinib-yolvorish, 

munojot,  iltijo;  il  refuse  d’entendre  mes  supplications  u  mening  yalinib-

yolvorishlarimni eshitishdan bosh tortyapti. 

supplice 

nm  1.  azoblab  qatl  qilish;  le  supplice  de  la  croix  xochga 

tortish;  supplice  chinois  aql  bavor  qilmaydigan  yo‘l  bilan  qatl  qilish;  le 

dernier  supplice  oxirgi  jazo,  o‘lim  jazosi;  2.  jazo,  azob,  qiynoq,  qiynoqqa 

solish; ces  visites  sont pour  moi un supplice bu kelishlar men uchun  bir 

azob; être au supplice azob-uqubatda qolmoq. 

supplicié, ée 

n qatl qilingan yoki qiynoqqa mubtalo qilingan odam.