Iqtisod-moliya


Download 10.4 Mb.
Pdf просмотр
bet2/27
Sana05.12.2019
Hajmi10.4 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   27
I l|l hprkl I
1
 ill I
1 4
I I i i i h n I i i I i i m   1 1II 
v a   k o ' r i s h  
M ihim liliigl 
I'li'k lio n  
y u ljlis h   s p c k lri.
•I  msin.  konsentratsiyasi  С  = 
'i  10 
i in >1/1 it r  bo'lgan 
4- 
gulioksi propiofenonning siklo- 
geksandagi  — (a),  etanoldagi  — 
(b),  xlorid  kislotadagi  (pH  = 
3,0)  —  (d )  va 
o ‘yu vch i 
nalriydagi  (pH  =  11,0)  —  (e) 
cntmalarining  U B  spektrlari.
Organik molekuladagi elektionlar,  asosan,  ikki xil:  o- va я -bog'lar hosil 
qiladi.  Agar  moiekulatla  gctematomlar  bo'lsa,  ularning  bir  yoki  bir  necha 
erkin  elektron juftlari  (n-eleklmnlar)  ham  uchraydi.  Elektronlarning  о -> 
a*  o'tishlari  uchun,  ya’ni  mustahkam  o-bog'  elektronlarini  qo'zg'algan 
holatga o'tkazish uchun juda katta cnergiyali  kvantlar (qisqa to'lqin uzunlikdagi 
nur)  kerak,  v-^ c*  va  л->л+  elektron o'tishlari  uchun  kichikroq energiyali 
(yoki  kattaroq 
to'lqin  uzunlikdagi)  nurlar  ham  kifoya.  Erkin  n- 
elektronlaming energetik sathi  тт-energetik  sathdan  yuqori, shuning uchun
21

я  -»  n*  elektron  ko'chishdan  ko'ra  v  ->a*  elektron  ko'chishi  oson  amalga 
oshadi. Shuning uchun ham,  UB-spcktr  eng oson qo'zg'aladigan 
71
-elgktronlar 
va umumlashmagan erkin elektron juftlari ko'chishini ko'rsatadi.  Erkin elektron 
juftlari  yoki  л-elektronlarga ega  atomlar guruhi  u yoki  bu  yutilish  sohalarini 
beradi.  Bunday o'rinbosarlarga xromofor guruhlar deyiladi  (2-jadval).
LIB  spektri  yozib  oluvchi  spektroskoplarning  ishchi  diapazoniga, 
asosan,  v  >
ct
*  va  я - » я *   elektron  o'tishlariga  mos  keluvchi  200-760  nm 
to'lqin  uzunlikdagi  nurlarning  yutilishi  tanlab  olingan.
Tutash  tizimli  dien va polienlarga  nisbatan aromatik uglevodorodlarning 
U B  spektrlari  o'ziga xos bo'lib,  murakkab shakl namoyon qiladi.  Benzolning 

В 
s
p
e
k
t
r
i
  
=  180  nm)  fcohada n  -> 
71

o'tishga mos keluvchi yutilish chizig'i qayd qilinadi. Uning boshqa hosilalarida 
esa bu  yutilish  maksimumi  spektrni  qayd qilish chegarasida kuzatiladi.  Bu 
xulosaning  to'g'ri  ekanligi  (
2
-rasm,  b  va  d)  benzol  halqasidagi  vodorod 
atomlarini  o'rinbosarlarga  almashingan hosilalari spektrini olganda osonlik 
bilan  ishonch  hosil  qilamiz.  Masalan,  benzol  halqasiga  musbat  induktiv 
effektli  o'rinbosar kiritilganda yutilish  maksimumi batoxrom  (alkil
+6
  nm, 
galogenlar+9  nm), ya’ni  katta to'lqin  uzunligi tomonga siljiydi.  O'rinbosar 
tarkibidagi atomda erkin elektron juftlarining mavjud bo'lsa, u benzol halqasi 
bilan  o'zaro  ta’sirlashib  kuchliroq  ta’sir  etadi  (O H   va  O S H
3+15
  nm, 
N H ,+25  nm).
IQ   spektroskopiya
Optik  spektroskopiyaning  ikkinchi,  eng  ko'p  tarqalgan  turi  infraqizil 
spektroskopiyadir.  Bu usul  moddalarning tuzilishini o'rganishda eng kerakli 
ma’lumotlarni beradigan  fizik usullardan  biri  hisoblanadi.  Moddaning gaz, 
suyuq  va  qattiq  agregat  holatida  ham  10  spektrlarini  olish  mumkin.  Har 
qanday  moddaga  ma’lum  kvant  energiyali  (hn)  nur ta’sir  etilganda  uning 
ichki energiyasi ortib,  aylanma, tebranma  harakatlari va valent elektronlarining 
energiyalarini oshiradi. Aylanma va tebranma harakatlar molekulaning normal 
harakati  bo'lib,  nur  energiyasi  uning  kinetik  energiyasini  oshiradi.  Shuni 
e’tiborga  olish  lozimki,  faqat  nurlarning  E  =  hv  energiyasi  elektronlar 
kvant pog'onalariga o'tish  energiyasiga (ДЕ)  mos kelsagina, energiya yutiladi 
va spektr  ktizatiladi.
M a ’lumki,  molekulada  atomlar  kimyoviy  bog'lar orqali  bog'langan  va 
ularning harakatini prujina orqali bog'langan sharchalar harakatiga o'xshatish 
mumkin.  Y a ’ni  ularning  harakatiga  cho'ziluvchi  va  qisqaruvchi  prujina 
harakatlarining yig'indisi deb qarash mumkin.  Odatda,  molekula tebranishi
22

m him  kvant  energiyasi  to'lqin uzunligi  А. = 1-15  nikm  va to'lqin soni  v’ = 
•10(1  4000 sm 
1
  oralig'ida bo'lgan  nurlar energiynhuiga  mos tushadi.
VaU'iil  lehranishlar  chastotasi  atom  massasi  va  bog'  energiyasi  bilan 
v ii
 .ik in I.им) Ii  Molekuladagi atomlarning massasi  usligan sari valent tebranish 
i hinlnliil.iii  pasayadi:
\V t.*   1000  sm 
1
  vt  „ •   2')M) 
ИМИ) 
sm 
1
line 
Iiiiiiui)'  karraligi  (ya’ni 
mustahkanillgi) 
nilgaii sari  ularning tebranish 
t IliinliHiiM  li nn 
oiladi:


1000
 sm 
1
 
v,  n 

1,1,0
  M"   ' 
v<
  о  *  llO O sn r
1
v,  ,  •  Ki(K)  sm 
1
 
v(  -  n 

v, -o  »  1700 sm
-1
V|  . i 
•  2200  м и - 1 
v i  . 
n
 
*  2 2M )  mn  1
( M ihl i 
'  liiuli bilan  valent  tebrdlllkhlnil lloiliiliinadi  IQ-spektrlarida 
valcni  Hhiiiniohl.nun  kii/iill.sh  in him 
Ikki 
Imilnnli  i|ulilnsi).’ii  noya  qilinishi 
lozim;
I. 
10  IHIihinhli tin  lulvnniiilun vul IIImIiI  ih Iii ii i  molektllil tebranish  paytida 
o'/illlllU  dlpnl  llli il IH  nlllll  И  /ц.Н III Hill  III 
1
111

N
i i i
I iiiinhiiiiir  \ ni ill ■■'hi  | 
i i
 \ nil i  I n|,ii  Мм 
'  I  i|ivm.ii)M  leng  energetik 
o'tishlai 
m ii
I
ii
  hu'hiill
Slium sl 
iii ii 
It 
11
 и к |

liiii 
1111
 

1
1111
 к 

1111
 u 
1
1
 
guruh  uchun  tebranish 
chastotalarl  ku  Ink 
miIiihIh 
v l |   s.i 
iiiiiiih 
shu  ihegaradagi  o'zgarishi  shu 
guruhning yaqin  qui ^luivl||ii 
1шц'|||| 
Spekli lai ni  (o'liq tahlil  qilish juda  qiyin 
masala  bo’lgani  iu him  vn  miiiiikkiih  lii/ihslulagi  molekulalarning  spektrini 
o'rganish  uchun  i|i>imlunh  luiilhliin  loydalanadilar.
/»ll
\ , /
<
i
5-rasm. 
a
  - 
OI 

guruhiuinu 
siiiiiikMi 
ik  valent  tebranishi  (v s 

3455-  3650 
s m 1),  b
 
-  asimmetrik valcni  Ichiamshi 
(vas =  3765 
s m 1), 
d - 
suv molekulasi,
О —H  bog'larining  del'omiatsnin  tebranishi  (S  =  1600  s m 1).
Shu  usul  bilan-ON,  N11,  NO,,  = C= 0  kabi  atomlar guruhi va C-C, 
C=C,  C= C,  C= N , C=  N  kabi  ayrim  bog'larni aniqlashga  erishadilar.  Bular 
ma'lum  tebranish  chastotalari  bilan  belgilanadi.  Bu  xildagi  tebranish 
chastotalar turli organik birikmalarda kam farq qilgani uchun ularga xarakterli 
chastotalar  deydilar  (3-jadval).
Fikrimizga misol tariqasida bir necha organik moddalarning IQ spektrlarini 
keltiramiz (
6-8
  rasmlar).

3  - j a  d v a  I.
IQ  spcktrlaridagi xarakteristik tebranish chastotalari
Bog'  yoki 
atomlar 
guruhi
Birikmalar
Chastota, 
v  sm  1
Intensivlik 
va  tabiati
-C  -  H
Alkanlar
2850-2960
kuchli
=  С  -  H
Alken  va  arenlar
3010-3100
o'rtacha
111
0
1
I
Alkinlar
3300
kuchli,  o'tkir
- С 
-  С  -
Alkanlar
600-1500
kuchsiz
с   =  с
Alkenlar
1620-1680
o'zgaruvchan
-  с   =  с   -
Alkinlar
2100-2260
o'zgaruvchan
1
о
III
2
Nitrillar
2200-2300
o'zgaruvchan
-   с   -   о   -
Spirtlar,  oddiy  efirlar, 
kislotalar,  murakkab 
efirlar
1000-1300
o'zgaruvchan
с   =  о
Aldegidlar
1720-1740
kuchli
с   = 
о
Ketonlar
1705-1725
kuchli
с   = 
о
Kislotalar va  murakkab 
efirlar
1700-1750
kuchli
-   о н
Spirtlar,  fenollar
3590-3650
o'zgaruvchan,
keskin
-   n h 2
Birlamchi  aminlar
3300-3500
qo'sh
cho'qqi
o'rtacha
-   N H
Ikkilamchi  aminlar
3300-3500
singlet
o'rtacha
6-rasm.  я -geksanning  IQ spektri.

7  шиш. 
M cllli’lllkHiMHllttii 
IQ
QiiyldiHil  ii.m ilii 
IQ 
'  i  >
  |.nl\.iM.iui  (|iymallardan
foydala 
ni I >
.  ul  ,ii <
 <
 <)t Ь  *  (и*||»ы  i ill  * 
i i i
I
i i
I
mc
  Ikki 
sil  iiitiloimi  holda  bo'lishi 
osonlik  I'll,
hi
 
i i h
I
i
|I
i h i i i i
II
11,(' 
i n ,  
IN  ill* 
I li< 
^,<11 
( X I I ,
С 
<
 


с
И 


II
(> 
11
 
t » 
о
и
atsetosirka eflrininji 
atsetosirka cfirining
diketon  shakli 
kelo-cnol  shakli
8-rasm.  Atsetosirka kislota etil efirining IQ spektri.
25

YA M  К  spektroskopiya
Y A M R   (yadro  magnil  rezonans  spektroskopiya)  usuli  diamagnit 
zarrachalar,  kompieks va organik birikmalarning tadqiqotini amalga oshirish 
imkoniyatini  beruvchi,  jadal  rivojlanib  borayotgan  zamonaviy  yuqori 
samarali  fi/ik-kimyoviy tadqiqot  usullaridan biridir.  Y A M R   hodisasi dastlab 
1945-yiIda  Parsell  va  Blox  rahbarligidagi  ikki  guruh  A Q S H   nazariyotchi 
fiziklar  va  ingliz  olimi  Rollin  tomonidan  tajriba  paytida  kashf qilingan. 
Ammo  uning  kimyo  fani  uchun  ahamiyatli  ekanligi  1949-1951-  yiliar 
davomida anglandi.  1960-yillardan  boshlab  Y A M R   kimyoviy moddalarni 
o'rganuvchi  asosiy  fizik  usullarning  biriga  aylandi.  Y A M R   spektroskopik 
usul  bilan xossalari  tadqiqot qilinadigan  modda atomlarining yadrosi  magnit 
xususiyatiga  ega  bo'lishi  kerak,  ya’ni  yadro spini  noldan  farq  qilishi  (1*0) 
lozim.  Spin deganda o'z magnit  maydoniga ega bo'lgan, harakatdagi zaryadli 
zarrachani  tushunamiz.
YA M  R spektroskopiyasi radio to'lqinlarning yutilishiga asoslangan.  Uning 
yordamida bir xil  magnit  xossali  yadrolarning turli  kimyoviy qurshovlarda 
har xil  chastotalardagi  radio to'lqinlarini  yutib,  signallar berishi  kuzatiladi. 
Oqibatda  kimyoviy jihatdan  ekvivalent,  ammo fazoviy va  magnit  qurshovi 
turlicha  bo'lgan  noekvivalent  yadrolarning  signallari  molekula  tarkibidagi 
boshqa  magnit  xususiyatli  yadrolar  soni  va  tabiatiga  muvoftq  o'ta  nozik 
strukturani  hosil  qiladi.  Ya'ni  molekuladagi  yadrolarning  o'zaro  spin-spin 
ta’siri  oqibatida signallar yig'indisi  (majmuasi)  — Y A M R  spektrlari  olinadi. 
Hosil  bo'lgan  spektrdagi  signailarning  intensivligi  (signal  cho'qqilarining 
yuzasi)  molekula tarkibidagi  har qaysi guruh magnitli yadrolari soniga to'g'ri 
proporsionaldir.  Bu  spektrlar  yordamida  birikmalarning  fazoviy  tuzilishi, 
organik  modda  molekulalarining  reaksiya  jarayonidagi  yoki  eritmadagi 
dinamikasi  haqidagi  muhim  ma’Iumotlar olinadi.
Y A M R   usulining  dastlabki  yutug'i  vodorod  yadrosi  ( ‘H)  spektrlarini 
statsionar  holatdaqayd qilish  bilan  belgilanadi  vabujarayon,  odatda,  svip- 
spektroskopik usul deyiladi. Organik  molekulalar tarkibidagi boshqa magnitli 
yadrolarga nisbatan vodorod izotopining ( 1H) yadrosi — proton tabiatda juda 
katta miqdorda (99,98 % ) bo'lib, ular kuchli intensivlikka ega bo'lgan signallar 
beradi.  Shuning uchun vodorod yadrosining  spektrlari YA M  R spektroskopiya- 
sining  xususiy holi  va  P M R  (proton  magnit rezonans) spektri  deb yuritiladi. 
Biz  faqat  P M R   spektroskopiyasi  bilan  tanishib chiqamiz.
Yadrolarning  magnit  xususiyatlari
Ko'z  oldirnizga yadroni  sharsimon  model  sifatida tasavvur qilib,  undagi 
musbat  zarvad  shu  sferik  hajmda  bir  tekis  tarqalgan  deb  faraz  qilaylik.
26

/ш vadlangan /airacha aylanishi oqibatida uning atrolidagi orbitasiga mos elektr 
loki  paydo bo'lib.  clektromagnit  maydon  hosil  qilmli  Demak,  atom  tuzilishi 
liiii|iilii|ii  kimyoviy planetar model tushunchasiga  ko'ia aylanayotgan zarracha 
о'/1и1иц bin* h.ik  momcntiga (harakat miqdori momenti) ega.  Burchak momenti 
«|i\m.iti 
/11
  Ihi11кuI•
 
1
  kvantlangan  bo'ladi

IMiiiik  ilulmiysi:
Мщ.  Iml-  nioiiH'iitining  maksimal qiymatl  \iiilio  .pi1
11
  bilan  belgilanadi:
. .  
Ill
Г  
l  h
  - - I s 
l"l
2 It

but Mil 
yoki  к it.i  soi)  (|i viiiitt 

it 

Iji» 
<
 
M'i  I'o'lnili 
N.
h
I
io
 
spin  kvant  soni
( I)   yoki  yurim  iplni  Iiitiluinchitiil oleklIDH H|ilnl  lii»hlmi luikiga  o'xshaydi.  Bu 
qiymul  sliil  Viiilm  atotiilniii|t  iiiilll*  hii|iiinl  In),  lining  massa  soni  (M )  —
ya’ni  yiuliiHliigi  |м ..I. ml 
11
  vu  и»  % 
111
 ti 
11
 
11
  ....   \ i|'  iiidisi  I «
1
1
 a 
11
  belgilanadi.
Tabiatda  ko'p  luit|iil|iiiii  l/olnplni  ( "   • 
" MS)  |uM  son  lailib  raqami
va  massa  Minima  t*jia  (I 
Hi  ишццИ  ^ov.asina  yo'q  va 
11
1 a 
1
  Y A M R  
spektroskoplyail  I>
 
1
1.и»  о  i|.  inilm  m il  1
1
 и|  mass
.1
  soni  va  lo«|  lailib  laqamli 
yadrolarning splnl  kam  *>i 
111
I
111
 цн  iiiii*.  ki'hull  I 
I/.’  ( 1, 11,  ,44l*,  " (( ',  ",,1’); 
I  =  3/2 
" I   I)  Mil  Viltliitliii  1ия1н|1  такпИ  maydoni  la ’sirida  o'/larini 
magnitlardck lnladi  va  iiiii'Iimii  vo'imII'.Iu  bo'vielia  la'sii lashadi.
Bundan  keyin 
laqai  I  /  (I,  iiitli|iog'l 

1/2  spinli  yadrolardan 
protonlarning  speklilailnl  (I'M IO   o'i(jiiinslina  kelishgan  edik,  chunki  ular 
magnit  dipol  momcntlna(M»ddami|  qilib  avlsak,  magnit  momentiga)  ega.
Bu  mitti  magnitchalamiim ymlto  пмдпН  momenti  vektori  -  f i  va burchak
momenti  vektori 
/’>
  o '/ню  knllriilaidn  (kolleniarlik  vektorlarning  bir 
chiziqli  yoki  o'zaro  patallel  ekanlinim  ilmlalovchi  tushuncha):
;/  -  у  ■
  Г  
(9)
/I  -  yadro  magnit  momenti  veklori; 
p   -  burchak  niomcnli  vckton; 
у   -  giromagnit  nisbat,  radian  /  gauss sek.
Proporsionallik  koeffitsiyenti  у boshqacha giromagnit  nisbat deyiladi.  Bu 
к at t a 1 i к  yadro  magnit  momcntiga 
o'xshab  shu  xildagi  yadrolarning 
fundamental  xossasi  bo'lib,  bevosita 
Y A M R  
eksperimentlari  yordamida 
aniqlanadi.
27

P M R   spektrini  olish  tartibi
Organik moddalarning PM R spektrlari zamonaviy YA M  R spektro-metrlarida 
yozib olinadi  Bugungi  kunda  100,  200,  300,  400  M Gs (I  M G s =  I06 gers) 
chastotada ishlaydigan spektrometrlar ishlab turibdi.  Ularning to'lqin  uzunligi 
5-10 metrni tashkil  qiladi, ya'ni  radiochastotalarga mos keladi.
P M R   spektri  olish  uchun,  odatda,  5-10  f'oizli  eritma tayyorlash  kerak. 
Erituvchi sifatida  Y A M  R spektrida signal  bermaydigan  erituvchilar (C C I4, 
C S 2,)  yoki  vodorod atomlari  deyterivga almashtirilgan  organik erituvchilar 
(C D ,O D ,  C D C I,,  C F ,C O O D ,  DM SO-d6,  D M FA -d ,  C (,D(,va  boshqalar) 
ishlatiladi.  Spektrometrlarda kuchli  magnit  maydoni  hosil qiluvchi  induksion 
chulg'amlar (1) bor,  ular orasiga namuna eritmasi solingan kvars ampulalari
(2)  kiritiladi.  O'zgaruvchan  tok  generatori  (4)  orqali  chastota  asta-sekin 
oshirilganda,  ya'ni  magnit  maydoni  kuchyib  borgan  sari  modda  orqali 
o'tuvchi  radioto'lqin  energiyasi  rezonanslashib  energiya  yutiladi  va  bu 
o'zgarish  yozib  olivchi  moslama  (3)  orqali  qayd  qilinadi  (9-rasm).
4
9-rasm.  P M R  spektri olishning oddiy ko'rinishi.
1-  kuchli  magnit  maydoni,  2-  namuna  solingan  ampula,  3-  yozuv 
moslamasi,  4  —  yuqori  kuchlanish  generatori.
Demak,  modda  magnit  maydoniga  kiritilganda  radiochastota  o'zgarib, 
energiya qiymati  konkret proton uchun bo'lganda energiya yutiladi va rezonans 
signali  yoziladi.  Bir qarashda  barcha proton  birgina signal  berishi  lozimdek 
ko'rinadi, ammo molekulada har qaysi  proton  qo'shni  atomlardagi  elektron 
bulutlari ta’sirida turlicha ekranlashgani  uchun  rezonans signallar har qaysi 
hoi  uchun  ham alohida qayd qilinadi.  Proton qo'shni atomlar yoki funksional
28

Hiiiiilil.n  ta’sirida elektron bulut  zichligini  ko‘p yo'qotsa  kuchsiz maydonda, 
пцш  mush,it  iiuluktiv effektli  o'rinbosarlar qurshovida  bo'lsa,  kuchli  magnit 
innyilunidn  ic/«>nanslashadi.  Rezonans  signallai  o'inini  belgilash  uchun 
kimyoviy  siljish  o'lchamsiz  kattalik  d  harfl  bilan  belgilangan  shkalada
11o< 111 III 11 и«11
Ku 
1
Ф
1
И
.1
  (нцатк  moddalar  proton lari ninn  kimyoviy  siljish  kattaligi 
f t -   Н )  I I I
1 i|ivm.itl.m  chegarasida  kuzatiladi  vn  ID 

r.horasi  o'miga  million 
IiInmi 
(  ii 

)  I
usltiinchiisi  ishlatiladi.  0 ‘rganilmllniui  namuna  protonlarining 
uvoitiHin  uluiinll.iii  ma’lum  bir  etalonga  nlmbnlnii  •»«»lishlirib  aniqlanadi.
I  Iиbmi  b1
1
Ilk  .
1

11
id.i  eng  kuchli  magnit  niiivihmida  signal  beruvchi 
totI iuiit‘l lUllnii  |  I  M S,  (C’ll ,)4Si|  qabul  qllliiyiiii  П т и ц   12  ta  protonlari 
kimyoviy Vn miiir>iit  jihatdan o'zuro okvlvnleill  bo’lib, eng kuchli  maydonda 
yap,т ы   iIiimIi I  ulynal  hnadi  va  bu  nt^nnl  n'm lnl  'i  -  tl  ni.li  deb  belgilash 
qabul  i|t|lii|iiiii  Misol  taiiqasuln  fill  >>|>lillitlnu  I’M К  -.pektn  10-rasmda 
kc II 1
1
1 lyn и.  mill,i  '.iH'Hillnmliit!  u 'liil,  IllU'Hulvllul  vn  shaklini  o'quvchi 
1пч1п1Ц|ц|1ц <111|tIib  i/ohln’ihtiii  hitiнкiii  «|ihi1111/
Spektrni  ko'rsak,  kuchli  mnydumla  (6  1,20  m.h.)  С Н ,—C H 2~ O H  
molekulasining  maksimal  ckianlaNhgan  (  II,-guruhi  protonlari  rezonans- 
lashadi,  kuchsiz  maydonda  (и  V  4   m.h.)  maksimal  deekranlashgan  O H -  
guruhi  protonidan  signal  ku/,nliladi.  Cll,-guruhi  protonlaridan  ularning 
orasidagi  maydonda  (6  3,76  m.h.)  signal  qayd  qilingan.  Bu  uch  xil  guruh 
protonlar  signali  cho'qqilarimng  intensivligini  solishtirsak,  3:2:1  kabi 
nisbatlar hosil bo'lganiga amin  ho'lamiz. Shunday qilib, etil spirti molekulasida 
uch  guruh  protonlar  bo'lib,  intcnsivligiga  ko'ra  ulardan  uchtasi  o'zaro 
ekvivalent bo'lib CH,-guruhi,  ikkitasi — C H 2-guruhi va bittasi  — OH-guruhi 
protoni  hisoblanadi.

I
0  6,  m.h.
II)  гимн.  I  ill  •.|iliiming  I’M R  spektri.
29

4 - j a d v a l .  
liar  xil  protonlarning  kimyoviy siljishi  (5,  m.h.)
Molekuladagi
R - C H j
0,9-1,0
siklo-C
6
J_!: ,
1,42
R -C H  ,  R
1,3-1,5
C I-C H
2
-C H
3
1,5
c i - c h
2
- c h 2- r
1,7
C I-CH
2
- C H R
2
1
,
6
-
1
,7
R:-C= CR-CH
3
1
.7-2,0
R  ('  С  C H ,
2,0
Rr -CH
1,5-2,5
R-СО-СНя
2,1
R-CHr-COOH
2,3
R-COO H
10,0-13,0
R-CH=CH-OH
15,0-18,0
R
2
-C=CR-CH
2
R
1,9-2,4
Q H 5 - C H 3
2,2-2,4
R-C=CH
2,3-3,0
r
-
c o
-
c h
2-
r
2
,
0
-
2,8
C
6
H
5
-C O -C H
3
2,6
C
6
11
5
- C H 2-R
2,5-3,0
S-CH,
3,1
S-C Hi-R
3,3
Molekuladagi
o‘rni
8
, m.h.
I-C H
3
2,2
Br-CH;,
2,6
Cl-CH.,

2,2
R -C H 2--I
3,0-3,4
R -C H 2-Br
3,4-3
,6
R-O-CH,
3,3-3,7
r
-
c h
2-
o h
3,4-4,0
r
-
o
-
c h
2-
r
3,5-3,9
R-COO-CH.,
3,7
R - C O O C H iR
3,6-4,5
R -C H
2
-C1  (Br,  1)
4,0-4
,6
r - c h
2
- n o
2
4,2-4,5
r - n h
2
1,0-1,5
R-OH
1,0-5,5
R-C(O )- H
8,5-11,0
C
6
H
5
- C H
2
-C1
4,5
c 6H5-H
6
,5-8
,6
C
6
H,-OH
4,0-12,0
N -C H j
2,2
N - C H 2R
2,5
n - c h 'r
2
2,9
Kim yoviy  siljish  (
6
)  o'zgarmas  kattalik  va  spektrometrning 
ishchi 
chastotasiga  bog'liq  emas,  faqat  signal  beruvchi  protonning  atrofidagi 
o‘rinbosarlar  tabiati  bilan  belgilanadi.  4-jadvalda  har  xil  protonlarning 
kimyoviy siljish chegaralari  keltirilgan. Jadvaldan ko‘rinadiki,  protonlarning 
kimyoviy siljish kattaligiga unga yaqin turgan elektromanfiyligi  katta atomlar, 
elektronodonor  va  akseptor  guruhlar,  harakatchan  p-elektronlar,  ayniqsa, 
benzol  halqasi  elektron  buluti  kuchli  ta’sir etadi.
Fikrimizni  oydinlashtirish  maqsadida  10-13  rasmlardagi  ayrim  organik 
moddalarning  P M R  spektrlarini  qarab chiqishingizni  va  tahlil  qilishingizni 
so'raymiz.
30

( C H 3CI1.2) ., 0
II  Л , m
 h
I I  
ih m ii
  iMHIIi'llim hm   I'M  l<  .pckni
12-rasm.  l/.opropiludikimchibiitil  oddiy efirining  P M R   spektri.
31

С Н 3С Н В г С Н 3
\
С И —
JL
- С Н ,
( C H 3).tS!
±




о 
8
, rn.li.
13-rasm.  2-brompropanning  P M R  spektri
32
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   27


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling