Iqtisod-moliya


Download 10.4 Mb.
Pdf просмотр
bet4/27
Sana05.12.2019
Hajmi10.4 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   27

•C 
(a)
(b) 
/  
' 'O H  
OSH 
/
( c)  H O SH 2
R- glitserin aldegidi
(a)
I lO-
ll  (d) 
I
, C .
\  
(b)
\  CHO 
CH 2OH  (  c)
Q  
.
S- glitserin aldegidi
Organik  birikmalarda  kimyoviy bog‘  tabiati
Organik  moddalarda asosiy kimyoviy bog'lar (C-C,  C-H,  C-F, bunda  F
-  funksional guruhlar)  o'zining  kovalentligi  va qutbsizligi  bilan  belgilanadi. 
Organik molekulalarda gomolitik bog'  uzilishi faqat gaz holatda yoki  kuchli 
nur ta’sirida  kuzatiladi:
hv  yoki  ДН
—   С —  F - 
♦-------- * 
— C   + 
F -

I
Ayrim hollardagina bu parchalanish  eritmada kuzatiladi,  masalan, geksa- 
feniletanning benzoldagi  eritmasi  radikallarga dissot-silanadi  va  bu  reaksiya 
uchun  muvozanat,  asosan,  o'ngga  siljigan  bo'ladi:
44

« б Н *)зС  — С (С 6Н5)3 
2 ( ( 'ftlU).iC
geksafeniletan 
trifcnilmclil  radikali
I  uitkftii мы I  giiruhli  organik  moddalar  anoiganik  birikmalar  kabi  ion 
mi'Hiiiil/mdii  (ncicrolitik)  ham  parchalanishi  mumkin
К  (  <
 и HI  « 
" I I   +  RCOO 
HC’OOll  
r  II  +  HC02~
К  SIMM I 
4
 
*11 
I  R SOiO 
11,SO, 
4  ►  I Г  +  HOSO-T
К 
O il 

►II 
I  КО 
МОИ 
« 
►  li 

OH'
Mn  iiiImiIIiimI.hi  ko'rinadiki,  oigiinik  m iih'kiihiiilng  R  ladikal  qismi  va 

l\mk»lumil  ^ni nli  (|ImiiI  xonniiIiii'I  oin»hlii||l  lnn| 
к 
a( I a» li i  (.’ 
С, 
С —H , 
С ’  I 
к 
at il  kiiviiln il  hoK.'hn  i|lvln 
illunniliiihiili
  . hnnliiH  m  him  ham,  organik 
m olckiihihii Шин  rankalon  ЦоЫИуйМ  indа  |ЭМП|  hi mbl  KI id!  Hiircha  organik
bniкtnal n iin
11
  l  inivnvls 

  . il n i  >
  i  и  >l  ...... ...  >i
11
s ai i  типе,  tarkibidagi
Imiksmnul цшиМш  lahlal

hilш  
ни
.,!....

<
  Ьнпцм kn'in nlin  avt
nn sinllarga
ajratilutll,
O l K M I l I k   I .....I l h l h l l   Illllf!  ‘. I n l l i l l l l s l l l
Har qanday  tabiiy  Ian  it’/ tihyeklhiilnl  uyiim  sinllarga  ajralib o'rganadi. 
Anorganik moddalatni slnlhinh ulpmi'lillin  kimyoviy xossasiga ko'ra metall va 
metallmaslarga ajraliladi va tlavily иЫгти им is qilih olinadi.  Ular o'/, navbatida 
yangi  sinflar  va  gurtihlai  (okulillitl,  glihiillar,  kislotalar,  asoslar,  oddiy  va 
qo'sh tuzlar, komplcks biilkmiilnOiil  vii|udga  keltiradi.  Organik birikmalarni 
sinflash  uglevodorodlar  va  illuming  lunksional  hosilalariga  ajratishdan 
boshlanadi.  Bu hosila larkihidugl hmkMoiial guruh bir yoki bir nechta bo'lishi 
mumkin.
( )i'K.nnik  nioddiilar
Uglevodorodlar  C „ l ! m
Uglevodorodlarning funksional 
hosilalari 
C nH m.„ (F )„
Demak, uglevodorod hosilalari, o'z navbatida,  fazoviy va elektron tuzilishi, 
funksional guruh soni va tabiatiga ko'ra yangi birikmalar turkumiga ajratiladi.
45

Uglevodorodlarning har qanday funksional hosilalarini o'rganishda funksional 
guruh  nomini  va  unga  tegishli  sinf birikmalari  nomini  yaxshi  bilish  talab 
etiladi. Quyidagi 6-jadvalda muhim organik birikmalarning ayrim namoyandalari 
va ularning nomlanishi  haqidagi  qisqa ma’lumotlar keltirilgan.
6- jadval
Monofunksional  Itosilalarning tuzilishi
1
'imksional
guruh
Nomi
Birikmalar
sinfi
Misollar
1
2
3
  "
4
Hal
Galogeno-
Galogenli  hosilalar
C H
3
C1 xlormetan C,,H5F 
ftorbenzol
-OH
Gidroksid
Spirtlar va fenollar
C H 3OH  metanol 
C
2
H 5OH  etanol 
C
6
H 5OH 
fenol
-
0
-
Oksidli
Oddiy efirlar 
Oksidlar
C H
3
-O -C H ,  dimetil 
efiri
CH;-— C H
2
  etilen 
4 4
 
0
/
 
oksidi
-  SH
Sulfgidril
Tiospirtlar
(merkaptanlar)
C H 3SH  tiometanol 
(metilmerkaptan)
- s -
Sulfid
Sulfidlar
C : H
5
-S-C
2
H
5
dietilsulfld
-
s o
2
o h
Sulfo -
Sulfokislotalar
C
6
H
5
S 0
2
0 H   benzol 
sulfokislota
- N O
Nitrozo
Nitrozobirikmalar
C
6
H 5-NO nitrozobenzol
-N O;
Nitro-
Nitrobirikmalar
C H
3
N O
2
 nitrometan
-NH;  -N H, -N-
Amino -
Aminobirikmalar
C H
3
N H
2
 metilamin 
(C H 3);N H   dimetilamin 
(C H 3)3N  trimetilamin
-   N H - N H -
Gidrazo -
Gidrazobirikmalar
C
6
H
5
-NH-NH-C
6
H
5
gidrazobenzol
I Z
II
z
1
Azo  -
Azobirikmalar
C
6
H 5-N  = N - C
6
H

azobenzol
z
III
Diazo -
Diazobirikmalar
[C
6
H
5
N= N ]+CI 
fenildiazoniy  xloridi
46

II
lormil
Aldegidlar
О  chumoli 
II 
С v. 
aldegidi 
"   H
(  -
1
)
Kcto- 
( karbo nil)
Ketonlar
C ll,  CO  C ;H

imMili'lilketon
(
Ч X  it I
Karboksil
Karbon  kislotalar
t i l , . О  to il
nilkn  kislotasi 
M o o t  C ll,   C O O H  
tuition  kislotasi
COIIrtl
( iulogcna 
nuldrid
Kislota
^alogcnangltli Idl
C ll,  O K I   atsetil
xloridi
c <
"
s  N il,
К 
iii 
hu­
mid
К isl«tin  iimldliii 
1
()  sirka 
I I I ,   I 
kislota 
N il,  amidi
(
ii
U
m
I
i i i i i
I
i
I)
с
Г
"
4
  OK
Milt ilk* 
кnli *>lli
К Ulntiiliit 
iiiiiiiikliitli mIIiI
1  I I ,   I 

I I

I  I I ,  
I'llltHm till
(,
К in Ini
HMUldild
K U I
h
I
h
 ttMnliltlHliHl
(l  Mi  * '< >M * 
nilkii  iinptdiIdl
- C M  
(M  - metall  )
Mctallo-
MflltllllHt |llttllk 
hlllklllillill
<(' 
1 1 , ) / 11
  tliiuctilriix 
(  II,  Мц-I 
metilmagniy 
lodid
- C - E  
(E  - metal 1- 
mas)
Elcmcnto-
1  It'tlU'tlli И ЦП" Ik 
blilkiiiiiliu
(I 
',.1
 K )d ’  Irifenilfosfin 
Si((  11
).4
  tetraetilsilan
=N-, -S-, 
-N H- 
-
0
- 
halqada
Azu-,  tit»-, 
imlno-, 
okso vu 
boslu|iiltir
( iotciolml(|iili 
Ini ikmalat
N  
piridin
Shuni alohida qayd qilami/.ki,  Valaniiniz kimyogarlari ham organik kimyo 
fani vasanoatini  rivojlantirish  uchun o'zlarining munosib hissalarini  qo'shib 
kelmoqdalar.  Dastlabki tadqiqot  ishlari, asosan, bugungi Mirzo Ulugbek nomli 
0 ‘zbekiston  Milliy universitctida amalga oshirilgan. Akademiklar O.S.  Sodiqov 
(1913-1987  ),  I.P.  Sukervanik  (1901-1968  ),  X .U .  Usmonov (1916-1990 ),
47

Sh.T.Tolipov  (1908-1990  )  shu  universitetning kimyo fakulteti  kafedralarini 
va  undagi  ilmiy-tadqiqotchilar  maktabini  yaratish  uchun  butun  umrlarini 
bag'ishladilar.  Bu fikrimizni tasdiqlash uchun birgina misol kifoya deb o'ylaymiz. 
Akad.  Sh.T. Toli pov  1942-1984-  yiilar  davomida universitet  kimyo 
fakultetining dekani,  1938-1990- yiilar davomida, ya’ni  liayotining oxirigacha 
analitik  kimyo  kafedrasi  mudiri  lavozimida  ishlagan.  Hozirgi  kunda 
Rcspublikamizda organik kimyo fani va sanoati yetakchi sohalardan biridir. 
Buyuk  olimlarimiz  yaratgan  ilmiy  yo'nalishlar  bo'yicha  izlanishlari  O 'zR 
Fanlar  akademiyasi  Bioorganik  kimyo,  O 'sim lik  moddalar  kimyosi, 
Polimerlar  fizikasi  va  kimyosi  ilmiy-tadqiqot  i nstit ut I a rida,  bir  qator 
universitet  va institutlar kafedralarida  ularning shogirdlari va  maslakdoshlari 
tomonidan amalga oshirilmoqda.
O R G A N IK   BIRIK1Y1ALARDAGI  K IM Y O V IY   B O G   L A R
Ko'pgina organik moddalar uglerod, vodorod, azot, kislorod, oltingugurt 
kabi bir necha elementlardan tarkib topgan, ba’zida ularning tarkibida boshqa 
elementlar ham uchraydi. Organik birikmalarning xilma-xilligi bir tomondan 
ularning  miqdoriy  tarkibi  bilan  belgilansa,  ikkinchi  tomondan  atomlar 
orasidagi  kimyoviy bog'  tartibi  va tabiati  bilan  belgilanadi.  Atom  tuzilishi 
haqidagi 
nazariya  rivojidan  keyin  kimyoviy  bog'  haqidagi  zamonaviy 
tushunchalar shakllandi. Atomlar orasidagi bog' elektronlarning o'zaro ta’siri 
natijasida  vujudga  keladi.  Har  qaysi  atomning  elektronni  tortish  qobiliyati 
uning  elektromanfiyligi bilan o'lchanadi.  Bu kattalik atomlar orasida kimyoviy 
bog'  hosil bo'lish jarayonida elektronni kuchli yoki zaifroq tortish qobiliyatini 
ko'rsatadi  (7-jadval).
7-j a d v a 1.
Ayrim  atomlarning elektromanfiylik qiymatlari
Atom
Elektro­
manfiylik
Atom
Elektro­
manfiylik
Atom
Elektro­
manfiylik
К
0,8
As
2,0
S
2,6
Na
0,9
H
2,1
I
2,6
Li
1,0
P
2,1
Br
2,8
Mg
1,2
Se
2,4
Cl
3,0
A1
1,5
С  (sp3)
2,5
N
3,0
Si
1,8
С  (sp2)
2,8
0
3,5
В
2,0
С  (sp)
3,1
F
4,0
48

I  lementlarning elektromanfiylik qatorini A QS I I  
olimi 
L.  Poling tuzgan. 
Mu  qatorda  (7  jadval)  uglerod  atomidan  oldin  tinman  va  elektromanfiylik 
(|lymuli  2.5 dan  kichik elementlar kimyoviy boy'  liosil (plganda С atomidagi 
clcklron  bulut  /к hligini  oshiradi,  aksincha,  clckliomanliyligi  2,5  dan  katta 
clctticnlItii 
I
mi
I
i i

/ichligini o'/.iga tomon tortadi  vn  nulcrod atomida qisman 
ninshal  /aiyad  paydo bo'ladi.
oktcl qoi(l,iM|i i  i  о.Ыпцлп ion Ьоц‘
1
аг ми/tit I ynithtl Initial»» lnqililai.  Mu nazariya 
anorganlk  klmv»» kinslda o'lllgniii  in him nn^ i lniinl.il lo'xlamaymiz.
Mir xil iilomlui  vokl clekliomnnllyligl  vm|ln  alomlni  о'/шо ta’sir etganda 
ular orasida  HcMiom  ko'i hUhlai  vn/  hcimaydl, halkl  cleklionlar umumla- 
shadi.  lilt'll  Ha/luiшик  lii|4lhmnnii  I'lih m n   koiilhuiniiNi vir.lm  hosil  qilish 
uchun alomlai  oiitMila  Ih i,  Ikki  yoki  in h  lull  >
  Irklionlai  hop'  hosil qiladi va 
ular 
kovalnil Ьоц
 ' iM» nliihnll  Ko\  ilrni  Im,  щ 
Iiiiih 
ha-.ip.i  ko'ia elcklronlar 
jufti  ayni  paytda  Inn  Ikki  Шошци  h’gUlill  ho'hu  ham,  alohul.i  alomning
elektronlar oklcllnl  laxlikll  vtNCll  VlHl.....
1
  ilottil  hinulim  nnisiasno  bo'lib,
unda elektron duhlcll  ln»-al  hn'linli
C'H4 
i  II, 
«I I , 
II 
(•- ( 
II
Kovalent  bog'  organik  kimyodu  mg  ko'p  tichraydigan  bog'  bo'lib,  u 
maksimal  energiyaga  ega  I  Ickltoinanliyhgi  bir  xil  atomlarning  yoki 
elektromanfiyligi yaqin atomlaiiiliip knvalcnl  bog'iga  qutblanmagan kovalent 
bog' deyiladi:
H  +  H 
H  :  11 
О:  I  :<) 
О  ::  () 
Cl  +  Cl 
Cl  : Cl
Agar  har xil atomlardan  molekula  hosil bo'lsa, umumlashtiruvchi elektron 
jufti  elektronga moyilligi  katta atom lomonga siljiydi va qutblangan kovalent 
bog' hosil bo'ladi. Elektromanfiyligi  kalla atom elektron bulut zichligini o'ziga 
tortib qisman manfiy zaryad  va molekula hosil qiluvchi ikkinchi atom elektron 
"zichligi kamayishi natijasida qisman imisbat  zaryadga ega bo'ladi:
H  +  C 1 - > H   :C1 
yoki 
II —> Cl 
yoki 
5+H  —
Cl5 
Demak,  har xil  atomlar kovalent  bog'  hosil  qilganda,  elektromanfiyligi 
katta atomda elektron  bulut  zichligi  ortadi,  ya’ni unda manfiy zaryad hosil 
bo'ladi va molekula qutblanadi:
A.  Knvalcnl  l»ng‘
Anorganlk  hltikmalai  uchun  I I y l h l a   4
 -   №
 
233
49

*  О  -   Н 6+ 
6tC  :CI5 
yoki  “+
 С  ->  С!
Elektron siljish oddiy bog'dan ko'ra qo'shbog’ va uchbog'da osonroq kechadi, 
chunki  д-bog'  hosil  qiluvchi  elektronlar 
0
-bog'  elektronlariga  nisbatan 
harakatchan va ular oson qutblanadi:
Л,С  -►  Cl  5 
С  5+ -»  N  5
Л" С   =  О 5-' 
C6+l  =  N  й ' 

<  б1
  <  5"
C*+n = 
n
  6 ”
O'rinbosarlarning  bunday  ta’siri  molekulaning  fizik  konstantalarini 
eksperimental o'lchash yoki  reaksion qobiliyatini o'rganish bilan aniqlanadi. 
Zaryadning molekuladagi atomlar zanjiri orqali elektrostatik induktivlanishi 
natijasida kuzatilishi  induktiv effekt deb aytiladi va  I  harfi  bilan belgilanadi. 
Induktiv  effekti  manfiy  qiymatli  (-1)  bo'lishi  mumkin.  Bu  hodisa 
molekuladagi  o'rinbosarlarning  elektromanfiyligi  С  va  H  atomlarinikidan 
kattaroq  bo'lganda  kuzatiladi.  Masalan,  xlor  atomining  manfiy  induktiv 
effekti  (—1)  molekula bo'ylab quyidagicha tarqaladi:
H 5+” ’ 
H 8+” 
H 5+ 
(5 + ’”   <  5+”   <  6+’  <  5+)
У  
У  
У  
H8 +’" -> С 5+” -► С 5+ ’ -> С 5+ -> CI 5
^   К-И”  
^   Х4-”  
^   , , ,
И 5+ 
н 
н
-F,  -Cl,  -Вг,  -I,  = 0 ,  =S  atomlaridan tashqari, atomlar guruhidan 
iborat  o'rinbosarlar  yoki  ayrim  funksional  guruhlar  ham  manfiy  induktiv 
effektiga  (-1) ega bo'ladi:  —CN,  -   CF,,  -C G I,,  - C H C I2, - O H ,  — N 0 2,  -
n h
2,  -
o r

-
c h o
,  -
c o o h
Metallar,  manfiy  zaryadli  0~  va  S"  ionlar,  alkil  radikallari  — C H ,,  - 
C 2H,,  - C ( C H , ) 3  kabi  o'rinbosarlar  musbat  induktiv  effektiga  (+1)  ega 
bo'ladi:
H 5 -
H 8~
h
5 -
( 8 - ’ ”   <   8 - ”   <   8 - ’ <   8 - )
< - C 5" ” < -
^
5
-
C 8
< -   C S _ < - N a 8 +
V
V
V
H 8 - ”
H 6

H 5
Umumlashgan elektronning bir atom tomoniga siljish darajasini ko'rsatish 
uchun  d ip ol momenti tushunchasi kiritilgan va uning birligi debay (D ) bilan 
o'lchanadi:
j.i = e  I
sn

/I  dipol  momenti;
«• 
ziirymllar  miqdori;

zurymllai  orasidagi  masofa.
Луш  molekula  qutblangan  bo'lsa,  lining  юпкмоп  qobiliyati  oshadi  va 
i Mil ni  In»,  t|iilhlanmagan molekula  reaksiyiign  limlllk  bilan kirishmaydi.
Klmvnvis  linj;'  hosil  bo'lluhl  in  In in 

пцнИИн  In   i-.aiilganidek,  har doim 
litim  iiii'inl  и  I’ll  \
1
1 elektionlni  .uni  I*i1
111
  luliiimlt  .  tuu-imaydi.  B a ’zidabog' 
IliMlI 
*|Н1ч1|  in  Inin  elektron  |iilliin  hii  ulinii  I"  ir  ln  iinimkin.  Azot,  kislorod, 
i'  ll"!"  ul  и  -  i  lnr.lu|ii  hii  <|nloi  iiiiiiiilui  Mi-.lb  iii  Innl  ni,il.iiula  tugallangan 
ni
'11
 lyn  • (i.i  I,.i'|i,и  Ниш.  nliiiniiit'  iii'ilii|i 
111
'  mil  iиi  1
11111111.1
  elektronlari  ham 
(ми nli ni  l ■

 ц.  Ini',||  , pi i-.l и I.i  i  Id и "t  .  i n . ... 1
1
  |i..  ■
  I.  Klmnlar  erkin  (yoki
minimi  i  ........  in  n  .  Ii  kin nil.и )  iHiM ihh  |i.ll I...... I.  mI.kIi  Г t kin  elektron
|tilli  lull'  in  iinttil.ii  ....... hi  \ i ik I  InynlliiiiM in  .| г  и  In • ill  i |i 1
1
  1
1
  in  him  elektron
lull! 
Si IIi.Ihh,i\ili(iiiii 
I... 
11
.
1
1
 
........
I n  Ini.in 
>. 
mi 
i
.
i
 
Mil,t .lull vaii|»,i  kovalent
h o g '  In mi I  i|H  i, 1
1
 
I  I • 
к 
1
11
 и i  iiillin i  I»  n m   In  iliu m  
ilo n u r,
  e le k t r o n   ju ftin i 
q u b lll  i|llllV t  III  iliu m   i«Ai>f>i..i  il>  I.  и  it  nil  Mu  .iln m n ln n   e ik l n   e le k t r o n   jufti 
liis o h ld u n   p .iw lii  In i  1.
11
1
11
*•
 
111
  l-.n  il,  ni  Iiiiji  |m 
i l o n o r   n k w / i l o r   h o y '
  y o k i 
k o o rtllru ih lo n   h»n
  .1.  sil  nli  \ n iin i  ik  \. -kI  n iiliiliim ln n   m u lc k iila s i  b ila n   kislota 
o ra s id a   lio t in liy n ii  i •  ik  i\  i.I  i  M  lni  i  | in iin n l  u /o l  a t o m ld a g i  e rk in   e le k tro n  
liilti  h is o h U jn n   1
1111
 к . и 11  A
1111111
 и 
1
1 у  к iilli nil nl 
11
Ц  I м i  s o 'n g g i  N   I I   b o g 'i  h o sil 
b o 'lish i  jilm tiiliin   l>< 
»n!i«|ii  iii 
lit и  N   I I   Ьин  liiiltla ii  la iq  qilsa  h a m ,  li/i к  va  k im y o v iy  
ta b ia ti  jih a td a n   u h ii  lili  li||liliin   liiii|   i| llin a y d i
Koordinatsion  bog'  hosil  hn'lunnda  donor atomining  elektron jufti  har 
ikki atom uchun  umumiy bo'ladi  llu donor alomi  bir elektronni  yo'qotgani 
bilan  barobar bo'lib,  musbat  ziiiymlga  ega  bo'ladi.  Koordinatsion  bog'ning 
bir  ko'rinishi  nitrobirikmalardagi  azot  va  kislorod  atomlari  orasida,  N- 
oksidlarda [(CHj^N-^OI  kuzatiladi.  Nitrobirikmadagi azot atomi bir kislorod 
bilan  elektronlar  umumlashuvi  hisobidan  qo'shbog'  hosil  qiladi.  Erkin 
elektron jufti hisobidan ikkinchi  kislorodni biriktiradi va azot musbat, kislorod 
esa manfiy zaryadli  ionlarga aylanadi.  Demak, donor azot va akseptor kislorod 
atomlari orasidagi bog'  kovalent  va ion bog'lari vig'indisidan iborat.  Organik 
kimyoda bu  kabi  bog'larni semipolyar hog' ham deyiladi:
It.  Donor-ukM'iil'H  IniK'
H
H   :  N 
H
51


yoki 
R —  N'T 
yoki 
R —
R  :  N  :  (): 
О 
О
R - C '
b

-  H20 2  ------ ►  К 
C s N ^ O  

11.0
Kompleks birikmalarda ham donor-akseptor bog‘  mavjud, ammo ularda 
elektron  ko'chishi  to'liq  sodir  etilmagani  uchun  zaif  hog'  hosil  bo'ladi. 
Ularda  donor sifatida  atomlarning  erkin  elektron jufti  (л -elektronlar),  я — 
bog'  eiektronlari  yoki  я —bog'  tizimi  ishtirok  etishi  mumkin:
(C 2H 5)3N :  
+  Ag+ 

*  
(C 2H 5)3N +— Ag
(C H 3)20   : 
+  B F 3 
---- ► 
(C H 3)20*  — “ B F 3
(C H 3)2C = C (C H 3)2 

Ag' 
---- *  
(C H 3)2C= J= C(CH3)2
Ag"
Siklopentadienil  anioni  oraliq  metallar  (F e 2+,  Co2+,  N i2+)  bilan  hosil 
qilgan  metallotsenlari  juda  barqaror  я—komplekslar  hisoblanadi.  Ulardan 
ferrotsen  deb  ataluvchi  sendvich-kompleksi  [  ( C ; H^)2Fe  |  aromatiklik 
xossalarini  namoyon  qiladi  va  400"C  gacha  parchalanmaydigan  barqaror 
birikmadir.
:0 :
ferrotsen
D.  Vodorod  bog4
Umumlashmagan elektron jufti tutgan va elektromanfiyligi  katta atomlar 
(O,  N ,  F,  ba’zida  Cl,  Hr,  S)  organik  moddalarning  molekulalaridagi  faol 
vodorod atomi bilan  vodorod bog'lari hosil qiladilar.  Kuchli qutblangan bog' 
bilan bog'langan vodorodlarga (H   JO,  H  JS, H  ,!N<) faol atomlar deyiladi. 
Bu vodorod atomlari qoldiq elektron  moyilligi hisobidan donor atomlarning
52

ci kin elektron iulti bilan zaif bog' hosil qiladi. Vodoiod alomi kichik o'lchamga 
сц.|  va  elcklinii  qobig'i  bilan  ekranlanmaganl  tu him  boshqa  atom  elektron 
(iillipa  |uda  vac|in  keladi  va  u  bilan  bog'laniuh  Vodorod  bog'i  tabiatan 
rlrklmstiilik  x.n.ikterga ega v;i  uch  imc|t;i bilan  knis.ililadi.  Uning energiyasi 
kiivali’iit  hup'p.ii  nisbatan  ancha  /ail  va  otlalila,  I  H  kkal/mol  kattalik bilan 
Xaiakli'i lanadi
11 

l< 
At  "  II 
О
M |
1
  in  ! dcktioslalik tolllehUV kin III  lu'nlihla  vodmod  hog' bilan  assotsi- 
lanniii.......I,  kiilaliiiniiiK vodoitid alomhnl U КЙН1 ttllllilhhiiiiivi  ham mumkin:
J l i  
I I O  
I  II  ( I
К С  
1
 
J '  К 
« 

И  I 
l<
n i l  
|() 
II  ||  II

 
I I  II 
I I
К С  
I
 
С  It
II 
и
Mil  xildagl 
v h i
I
iim m

hng'hitua  unilvkulitluraro  vodorod  hog la ri  ( M V B )  
deyiladi.  llliu  <нu*inil*  mim«I«IhImiMl»i|t  kimyoviy  va  li/ikaviy  xossalarini 
belgilashda  muhim  la’ftli  kn  imil.icll  iihiinlii(t 
ik
 
hiivchanligi  kamayadi, 
qovushqoqligi oilaill, Miym|lim|nh  va i|ayini'.h  hamiati  ko'tarihidi.  Masalan, 
chumoli  kislolaning  muh'knlsiii  шамыы  dietil  clitiga  nisbatan  kichik bo'lsa 
ham,  lizik  konstanlalail am  ha  kalta, i liimki  kislotji  molekulalari  M V B  bilan 
dimerlangandir.
Ayrim organik  moddalai  mnlekiilir.miiip, la/.oviy tuzilishi ichki molekulyar 
vodorod hog lari ( I M V I l )   hosil i|thshp.a  iinkon beradi.  Bu  holda  M V B   hosil 
bo'lishiga to'sqinlik tug'iladi  SallKII .ildcpidi  I MVI$ hosil qilishga moyil bo'lsa 
ham,  uning izomeri  para  «ik.slhon/aldegid  M V B   bilan  barqarorlashadi:
H
Каталог: Elektron%20adabiyotlar -> 24%20Кимё%20фанлар
24%20Кимё%20фанлар -> Toshkent kimyo-texnologiyainstituti sh. P. Nurullayev, A. J. Xoliqov, J. S. Qayumov analitik, fizikaviy va kolloid kimyo
24%20Кимё%20фанлар -> A. F. Maxsumov kimyo fanlari doktori, professor
24%20Кимё%20фанлар -> Moddalakning kimyoviy texnologiyasi
24%20Кимё%20фанлар -> 24. Bog'lovchi moddalarning kimyoviy texnologiyasi. Otaqo'ziyev T.A, Otaqo'ziyev E.T.pdf [Alyuminatlar]
24%20Кимё%20фанлар -> Няниннивииник и н и н м н н в Й
24%20Кимё%20фанлар -> E. N. Lutfullayev, Z. N. Normurodov
24%20Кимё%20фанлар -> Kimyoviy texnologiya. Kattayev N.pdf [Angren oltin boyitish fabrikasi]
24%20Кимё%20фанлар -> S. M. Turobjonov, T. T. Tursunov, K. M. Adilova
24%20Кимё%20фанлар -> K. A. Ciiolponov, S. N. Am inov anorganik kimyo
24%20Кимё%20фанлар -> E. O. O r I p o V, A. O. N a s r u L l a y e V bioorganik kimyo


Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   27


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling