Iqtisod-moliya


Download 10.4 Mb.
Pdf просмотр
bet6/27
Sana05.12.2019
Hajmi10.4 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   27
    Навигация по данной странице:
  • Ikki vukl I
farqlanadi.  Birinchi  holda  uglrnid  nliimlaii  liunioqlauuiagan  zanjir  yoki, 
boshqacha aytganda,  normal /im|li  lunll i|llnili  Ikkinchi va  uchinchi  hollarda 
esa  uglerod  zanjiri  tarino(|liui^iiit  yoki  I/o  tu/ilislulagi  zanjir  hosil  qiladi. 
Ikinday  birikmalar  i/.o-birlkmiilni  dcylhuli
Uglerod atomi o'zidan.boshqa laqal  billa  uglerod atomi  bilan  bog'langan 
bo'lsa, birlamchi (I), ikkita uglcmd iitnnu bilan bog'langan  bo'lsa,  ikkilamchi 
(II), uchta uglerod atomi bilan bog’lnugan bo'lsa, uchlamchi ( II I )  va nihoyat, 
to'rtta  uglerod  atomi  bilan  bog'langan  bo'lsa,  to'rtlamchi  uglerod  atomi 
(IV )  deb  ataladi.
Masalan:
СНз 
<-'H,


ml
Нз С - 
CH, 
НзС 
- CH2 
- СН, 

1,С ~ СН - СН,  Н3С - С - СНз
СНз
75

Bir yoki  bir necha vodorod atomlari siqib chiqarilgan uglevodorod qoldig'i 
uglevodorod  radikali  —  R  deyiladi.  Agar  radikalda  alkanga  nisbatan  bitta 
vodorod  atomi  kam  bo'lsa,  u  holda  bir valentli  —  alkil  bo'ladi.  Alkillar sof 
holatda  beqaror bo'lib,  kimyoviy  reaksiyaga kirishish qobiliyati juda yuqori 
bo'lgan  zarrachadir. Alkil radikallarining nomi tegishli alkan nomidagi —an 
qo'shimchasini —il  qo'shimchasiga almashtirish bilan  hosil qilinadi.
Masalan:
Cll.i 
r j i "*■  -CH, 
C2H6 
ГП 
v  -C2I Is  va  hokazo
metan 
metil 
etan 
etil
N om enklaturasi
Organik  birikmalarni  nomlashda  asosan,  trivial,  ratsional  va  xalqaro 
(IIJP A C   —  International  Union  of Pure  and  Applied  Chemistry  inglizcha 
nazariy  va  amaliy  kimyo  xalqaro  ittifoqi  so'zlarining  bosh  harflari) 
nomenklaturalardan foydalaniladi.  IU P A C  nomenklaturasi maxsus komissiya 
tomonidan  ishlab  chiqilgan  qoidalarni  1957  va  1965-  yillarda  o'tkazilgan 
syezdlarida ko'rib chiqib,  kimyogarlarga tavsiya qildi.  Bu  nomenklaturadan 
ilmiy adabiyotlarda va darsliklarda keng foydalaniladi. Ba'zida bu  nomenklatura 
radikal-funksional  nomenklatura  deb  ham  yuritiladi.  IU P A C   tomonidan 
karbotsiklik va geterotsiklik birikmalar uchun maxsus nomlash tartibi  ishlab 
chiqilgan.  Nomenklaturaning asosiy vazifasi  moddaning  nomlanishi  bilan 
uning  tuzilish  formulasini  to'g'ri  yozish  yoki  yozilgan  tuzilish  formulasiga 
qarab  uni  nomlash  imkoniyatini  berishdan  iborat.
Gomologik  qatordagi  dastlabki  to'rtta  vakillari:  metan,  etan,  propan  va 
butan trivial nomga ega. Shu qatordagi boshqa vakillarni nomlashda molekula 
tarkibidagi uglerod atomlari sonining grekcha nomi asos qilib olinadi.  Masalan, 
C ,H (, tarkibli  uglevodorod pentan,  C 6H |4-geksan,  C 7H |(.-geptan va hokazo.
Uglevodorodlarni ratsional nomenklatura bo'yicha nomlashda metan nomi 
asos qilib  olinadi.  Barcha  tuzilishga  ega bo'lgan  uglevodorodlar metanning 
hosilasi  deb  qaraladi,  masalan:
+ CH, 
+CH3 
+CH3 
CH3
с н 4  -H 
cH.+CHj'i 
-H 
*
  с н з [ с н 2'р с н 3 
-и * 
с н з4 "сн ]- сн з
metan 
metilmctan 
dimetilmetan 
trimetilmetan
Murakkab tuzilishdagi uglevodorodlarning nomlanishi:
76

( I I
iiu'lil  pmpil  i/upi'opilmetan
(  II
(41,-CH-CH.  i  у   j  CH;-CH2-CH2-CH3
CH, 
(  I I.-Cl I , 
metil-ctiI  bitlium 
In 
hulil-izobutil-metan
II 
H'At  nomenklaturasi bo'yicha laiт«н|1аицап /nnjnli-alkanlarni nomlash 
quyidagh lia amalga oshiriladi.  Hii ikmam  nomlashda iisosiv /anjirdagi uglerod 
atomliiiliilng  Noniga  mos  kcladigau  utslcvodoiod 
iioiiii 
lanlab  olinadi.  Eng 
u/nii 
vu 
сне. 
murakkab  tuzilishdngl  uglemd  alumlail  /iinjiri  asosiy  zanjir 
hi.sohliiiiadi  Agai  uglevodorod  /iin|lildn 
Ikki  vukl  I
»li  necha  bir  xil  uzun 
zanjii  mav|ud  bo'lsa,  u  holda  cun  Ko'p  lMium»|laiiliili  миИка  ega  bo'lgan 
hosila  asoMv  /anjir  sifatida  lanlamitll  A'.oMv  /
1111
Ц
1
  aiil<|limnandan  keyin 
uglerod Ktomlarini to'g'ri  ra<|ainlash  kriak  Hii(|imilimli  you 
o'nnbosar 
yaqin 
tomondugl  uglciod  atomidan  honliliiiuidl  Agin  luill  ittdlkallai  /anjirning 
ikki  uchltlaii  baravat  u/nqhkda  luigau 
Ihi'Idii,  i
m(ainla^l

u^lciod  alomlari 
soni  каш  ho'lgan  ku hlk  imllkal  lomondnii  l>o>.liliinaill,  т а   alaii
Alkanlar tabiatda keng tarqalgan moddalar bo'lib, uning quyi gomologlari 
(C, dan C 4 gacha) tabiiy gazning asosiy qismini tashkil etadi, neft esa alkanlar 
aralashmasining asosiy tabiiy manhayi sanaladi.  Bundan tashqari, alkanlarning 
ayrimlari o'simlik dunyosi qoldiqlaridan ham ajratib olingan.
Laboratoriyada  alkanlar  turli  sintetik  usullar  bilan  olinadi.  Ularning 
ayrimlarini  ko'rib chiqamiz:
1. Alkenlarni gidrogenlash (qaytarilishi).
CH, = CH, +  H->  Pd/C  t  CH,-CH, 
CH = CH  +  2 H2  Ni^ 
CH3-CH3 
etilen 
etan 
atsetilen 
etan
C ll
cn  (  ii.  (  ii
(  и
n i  
(  ii  (  ii
cn
(  и .  i n   2-incl ilhnlaii
I  melilgcksan
CM
<
11
,
C l I t- C l I - C l I - Cl I - Cl l2- Cl l2 -Cl I,
C H 2-CH3
2,4-dimetil-3- etilgeptan
Alkanlarning olinishi
77

Bu  xildagi  gidrogenlash  reaksiyalari  uchun  katalizator  sifatida  platina, 
palladiy,  nikel  metallari ishlatiladi.
2. Alkilgalogenidlarning qaytarilishi
a)  Katalitik  qaytarilishi  (qaytaruvchilar:  Zn  +  HCl; 
L iA lH 4;  Na  + 
spirt)
C d U C I 

2  H 
---- ► 
C
2
H
6
 

HCl
elil  xloridi 
etan
4 C ,H 9Br 

U A IH
4
 
---- ► 
4 C
4
H
I0
  + 
L iB r  +  A lB r
3
butil  bromidi 
butan
b) 
Iodid  kislota  bilan  qaytarish  (1868-  yil,  Bertlo)  Iodid  kislota 
qizdirilganda vodorod va  iod  atomlariga parchalanadi,  atomar vodorod  esa 
kuchli qaytaruvchidir:
H I--- ►  H  +  I 
C H 3 I 

HI 
--- ►  C H 4  + 
I 2
metil  iodidi 
metan
C
2
H 5O H 

2  HI 
---- ► 
C
2
H
6
 

H20   + 
I
2
etil  spirti 
etan
d)  Alkil  galogenidlarning  magniy  bilan  ta’siri  va  oraliq  mahsulotning 
gidrolizlanishi  ancha  qulay  usuldir,  bu  reaksiyaning  birinchi  bosqichi 
suvsizlantirilgan  (absolut)  efir muhitida  olib  boriladi:
R-I  +  Mg  abs efir 
R - M g l 
+ H20  
R - H  

Mg(OH)I 
alkil 
Grinyar 
*
  alkan
iodidi 
reaktivi
e)  To'yingan  monokarbon  kislotalarning tuzlari  o'yuvchi  natriy,  natron 
ohak yoki  bariy gidroksid bilan aralashtirib qizdirilsa alkanlar hosil bo'ladi 
(Dyuma).
A
R - C O O N a   +  NaOH 
---- ►
 
R H  

N a
2
C 0
3
f)  To'yingan  monokarbon  kislotalar  tuzlarining  suvdagi  eritmasini 
elektroliz  qilish  (Kolbe,  1849-  yil.):
2 R-COONa  +  2H20  
---- ► 
R-R  +  2 C 0
2
  +  2 NaOH  +  H
2
Efir reaksiyada erituvchi  va  magniy bilan  kompleks hosil  qiluvchi  Lyuis 
kislotasi sifatida qatnashadi, chunki efirkislorodi erkin elektron jufti hisobidan 
elektronodonorlik xususiyatini  namoyon qiladi.
78

к - M g  

+  2 C 2IU  0 - С
2
Н
5
 
--- * 
R - M g - X
dietil сIIri 
С
2
Н
5
 —О —С
2
Н
5
X  (  I,  Иг.  I
Mu  iciiksivii  yordamida metan deyarli  miqriorlv пиши bilan olinadi.
С
2
Н
5
 — О — С
2
Н
5
metil
xloridi
+ H,0^
1
  M«  — ►CHj-Mga
• к  u  I V
metil гпадшу
» V  с * ' 'ii
M g (O H )C l
ROMgCl
+  CH*
KNHMgCl
R C - C M g Q
3. 
Vun.  гспкч
1
улм  ( IS5S  yiI,  tilkiluit1
1
 >|m
 
1111
II
.11
 |.m 
1
)nt 
1
 iy  melali  ta’siri). 
Reikbiyu  in  him  Im  \il  alkilgnl
Каталог: Elektron%20adabiyotlar -> 24%20Кимё%20фанлар
24%20Кимё%20фанлар -> Toshkent kimyo-texnologiyainstituti sh. P. Nurullayev, A. J. Xoliqov, J. S. Qayumov analitik, fizikaviy va kolloid kimyo
24%20Кимё%20фанлар -> A. F. Maxsumov kimyo fanlari doktori, professor
24%20Кимё%20фанлар -> Moddalakning kimyoviy texnologiyasi
24%20Кимё%20фанлар -> 24. Bog'lovchi moddalarning kimyoviy texnologiyasi. Otaqo'ziyev T.A, Otaqo'ziyev E.T.pdf [Alyuminatlar]
24%20Кимё%20фанлар -> Няниннивииник и н и н м н н в Й
24%20Кимё%20фанлар -> E. N. Lutfullayev, Z. N. Normurodov
24%20Кимё%20фанлар -> Kimyoviy texnologiya. Kattayev N.pdf [Angren oltin boyitish fabrikasi]
24%20Кимё%20фанлар -> S. M. Turobjonov, T. T. Tursunov, K. M. Adilova
24%20Кимё%20фанлар -> K. A. Ciiolponov, S. N. Am inov anorganik kimyo
24%20Кимё%20фанлар -> E. O. O r I p o V, A. O. N a s r u L l a y e V bioorganik kimyo


Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   27


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling