J. S. Sattorovning umumiy tahriri ostida


Download 17.02 Mb.
Pdf просмотр
bet41/53
Sana15.12.2019
Hajmi17.02 Mb.
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   53



23

77

326


78-jadvaIning  davomi

BDT-2,2  rusumli og‘ir  diskali tirma

27

45

28



Prujinali—keskichli kultivator,  20  sm

32

31



37

O'qsimon—keskichli  kultivator,  20  sm

38

34

28



O'qsimon—keskichli  kultivator,  10  sm

84

16



Tishli  yengil  tirma

100





Tishli og'ir  tirma

97

3



78-jadval  m a’lumotlaridan  o ‘g‘itlarni  tuproqning  chuqur  qatlam- 

lari  bilan  aralashtirishda  eng  yuqori  samaraga  chimqirqarli  plug 

yordamida  erishish  mumkinligi  ko'rinib  turibdi.  Tuproqni  ishlash 

chuqurligi  bir  xil  bo‘lishiga  qaramasdan,  prujina  keskichli  kultivator 

o'qsimon  keskichli  kultivatorga  nisbatan  o ‘g‘itni  ancha  chuqur  qat- 

lamlarga tushirib beradi.  Tuproqni  ishlash  chuqurligi  10 sm  bo‘lganda, 

o ‘g ‘itning  80%  dan  ziyodrog‘i  tuproqning  yuza,  quruq  qatlamlarida 

qolib  ketadi,  qaysiki,  kaliyli  va  fosforli  o ‘g ‘itlarning  fiksatsiyalanishini 

kuchaytirib  yuboradi.

A sosiy  o ‘g ‘itlashning 

eng  maqbul  m uddatlarini  belgilashda 

tuproqning  mexanikaviy tarkibi,  namlanish  sharoitlari  va  o'g'itlarning 

xususiyatlari  hisobga  olinadi.  Oson  eruvchan va  serharakat bo'lganligi 

sababli  nitratli  va  ammiakli-nitratli  azotli  o'g'itlar  faqat  tuproqni 

bahorda  qayta  haydash  davrida yoki  kultivator-o'g'itlagich  yordamida 

kiritiladi.  Bahorgi  nam  va  iliq  davrda  ammiak  shaklidagi  azot  juda 

qisqa  muddatda  nitrat  shakliga  o'tadi  va  atmosfera  yog'in-sochinlari 

yoki  sug'orma suvlar ta’sirida osonlik bilan pastki qatlamlarga yuviladi.

Fosforli  o'g'itlarni  iloji  boricha  chuqurroq  ko'mish  uchun  ular, 

odatda,  kuzgi  shudgor  yoki  bahorda  qayta  haydash  oldidan  sochib 

chiqiladi.

Tarkibida xlor tutgan  kaliyli  o'g'itlar yillik  m e’yorining  50%  i  yoki 

undan  ham  ko'prog'i  kuzgi  shudgor  ostiga  kiritilsa,  kuzdagi 

yog'in-sochinlar  ta’sirida  xlorning  o'simliklarga  ko'rsatadigan  salbiy 

ta’siri  ancha  kamayadi.

Go'ngni  ham kuzda,  ayrim  hollarda bahorgi  ishlov paytida  ishlatish 

yaxshi  samara  beradi.  G o'ngni  ko'mish  chuqurligi  bevosita  tuproq­

larning  namligi  va  mexanikaviy  tarkibi  bilan  bog'liq.  N am   va  og'ir 

mexanikaviy tarkibli tuproqlarda go'ngni yuzaroq kiritish yaxshi samara 

beradi.

327


Asosiy  o ‘g ‘itlashda  ko‘proq  sochma  va  lokal(joyiga)  usullardan 

kengroq foydalaniladi.  Tajribalar natijalarining ko‘rsatishicha,  o ‘g ‘itlar 

iokal-tasmasimon  usulda  qo‘llanilganda,  ekinlar  hosildorligi  3—23% 

ga  oshadi.

Zaxiraviy  o‘g‘it  qoMlash.  Keyingi  yillarda  zaxiraviy  o ‘g ‘it  qo'llash 

muammolari o'rganilmoqda.  Bunda fosforli  o ‘g‘itlar  har  yili ma’lum 

miqdorda  (masalan,  60  kg/ga)  kiritilmasdan  to ‘rt  yillik  fosfor  dozasi 

(4x60  240  kg/ga)  bir  yo ‘la  qo‘llaniladi.  0 ‘g‘itlashning  bu  usuli  fosfor 

tezda qiyin eriydigan  holatga o'tib qoladigan tuproqlarda uncha yaxshi 

samara  bermaydi.  Shuningdek,  bu  usulni  iqtisodiy  jihatdan  nochor 

x o ‘jaliklarda  q o‘llash  maqsadga  muvofiq  emas,  chunki  juda  ko‘p 

miqdordagi  fosforli  o ‘g ‘itlarni  ishlatishga  to ‘g ‘ri  keladi.  Fosforli 

o ‘g‘itlarni  zaxiraviy  qo'llash  usulini  birinchi  navbatda  qimmatbaho 

texnikaviy  ekinlar  ekiladigan  paykallardan  boshlash  kerak.

0 ‘g ‘itni ekish bilan birga qo‘Uash.  Ekish bilan birga o ‘g‘it qo‘llashda 

maxsus o ‘g‘itlagich moslamalardan foydalaniladi.  0 ‘g‘itlarni bu usulda 

qo'llashdan  kutiladigan  asosiy  natija  nihollarni  rivojlanishning  ilk 

6—15—  kunlarida  oziq  moddalari  bilan  yetarlicha  ta’minlash  bo‘lib, 

asosan  oson  eriydigan  mineral  o ‘g‘itlar  (kompleks  o ‘g‘itlardan  ham) 

dan  foydalaniladi.  Ekish  bilan  birga  kiritiladigan  o ‘g‘itlar  (o ‘g ‘itning 

«start dozasi») o'simliklaming ildiz tizimini jadal rivojlanishiga hamda 

unga  tuproq  va  o ‘g‘it  tarkibidagi  oziq  moddalari  yutilishini  tezlash- 

tirishga  yordam  beradi.  Bu  usulda  o ‘g ‘it  urug‘dan  2—3  sm  uzoqlik 

va  chuqurlikka kiritiladi  (agar urug‘  o ‘g‘it bilan  aralashtirilib,  so‘ngra 

ekilsa,  urug‘larning  unuvchanligi  pasayadi  va  hatto  unib  chiqqan 

nihollar nobud  bo‘lishi  ham  mumkin).  Shuningdek,  ekish bilan  birga 

o ‘g ‘itlarni  aralashtirib  qo‘llash  ham  maqsadga  muvofiq  emas,  chunki 

ko‘pincha  azotli  va  fosforli  0‘g ‘itlar  aralashtirilganda,  b o‘tqasimon 

massa  hosil  bo'ladi,  qaysiki  o ‘g‘itlagich  moslamalar  ishini  mushkul- 

lashtiradi.

Ekish bilan birga asosan azotli va fosforli o ‘g‘itlar kiritiladi.  Kaliyli 

o ‘g ‘itlar  o ‘g ‘itlashning  bu  usulida  q o ‘llanilmaydi,  chunki  ularning 

tarkibidagi  xlor  o ‘simliklarga  salbiy  ta’sir  ko‘rsatadi.  Kuz  yoki  erta 

bahorda  tuproqqa  ko‘p  miqdorda  o ‘g ‘it  kiritilgan  bo‘lsa,  ekish  bilan 

birga  beriladigan  o ‘g‘itning  samarasi  ancha  pasayadi.

Ekinlarni  q o‘shimcha  oziqlantirish.  M a’lum ki,  sug‘oriladigan 

dehqonchilik  sharoitida,  shuningdek,  nam  iqlimli  regionlarda  azotli 

o ‘g ‘itlarni,  ayniqsa nitratli va ammiakli-nitratli azotli o ‘g ‘itlarni,  asosiy 

o ‘g ‘itlash  vaqtida  qo‘llab  bo‘lmaydi.  Azotli  o ‘g ‘itlaraing  70—80%  i,

328


kaliyning  yarmi  va  fosforning  kamroq  qismi  tuproqqa  qo'shim cha 

oziqlantirish  sifatida  kiritiladi.

U m um an  olganda,  qo'shim cha  oziqlantirish  quyidagi  hollarda 

amalga  oshiriladi:

—  kuzgi  g'alla  ekinlari  va  ko‘p  yillik  o'tlarni  azot  bilan  oziqlan- 

tirishda;

—  yengil  mexanikaviy  tuproqlarda,  shuningdek,  sug'oriladigan 

sharoitlarda  yetishtiriladigan  chopiqtalab  ekinlarni  azot  va  kaliy bilan 

ta’minlashda;

— tuproqdagi tuzlar konsentratsiyasining oshib ketishiga o ‘ta sezgir 

ekinlardan  yuqori  hosil  yetishtirish  rejalashtirilganda;

—  mevali  daraxtlar  va  butalarni  oziqlantirishda;

—  ayrim  sabablarga  ko‘ra  yillik  o ‘g‘it  m e ’yorining  tegishli  qismi 

asosiy  o ‘g ‘itlash  davrida  kiritilmaganda.

Qishloq  xo ‘jalik  ekinlariga  o‘g‘it  me’yorlarini 

belgilash

Respublikamizda ekinlardan  m o‘l va sifatli  hosil  olish uchun qishloq 

x o ‘jaligiga  k o‘p  m iqdorda  mineral  va  m ahalliy  o'g'itlar  yetkazib 

berilmoqda.  0 ‘g ‘it  m e’yorlarini  to ‘g‘ri  belgilash  agrokimyo  fani  va 

am aliyotin in g  asosiy  vazifasi  b o ‘lib  q o lm o q d a .O ‘g ‘it  m e ’yorini 

belgilashda  tuproq,  o'simlik,  o ‘g ‘it,  iqlim  va  agrotexnikaviy  tadbirlar 

o'rtasidagi  bog'liqlik  hisobga olinishi  lozim.  Turli  ekinlar uchun  o ‘g ‘it 

m e’yorini  belgilashda  mahalliy  qishloq  xo'jalik  va  ilmiy  muassasa- 

larning tavsiyalaridan yoki  ma’lumotnoma adabiyotlarida  ko'rsatilgan 

miqdorlardan  foydalanish  mumkin.  Tavsiya  etiladigan  o'g'it  m e’yor- 

lariga  muayyan  tuporoq,  xo'jalik  sharoitlari  hamda  rejalashtirilgan 

hosil  asosida  tegishli  aniqlik  va  tuzatishlar  kiritiladi.  O'g'it  m e’yorini 

rejalashda  xo'jaliklarning  mineral  o'g'itlarni  sotib  olishga  bo'lgan 

moliyaviy  ahvoli  hamda  to'planadigan  mahalliy  o'g'itlar  miqdoriga 

ham  alohida  e ’tibor  beriladi.

Agrokim yoda  o'g'itlash n in g  m aqbul,  o q ilo n a   va  eng  yuqori 

m e’yorlari  farqlanadi.  O'g'itlashning  m a q b u l   m  e  ’ yo  r   i 

deb 

har ga  maydondan tuproq unumdorligini  saqlagan  yoki  oshirib borgan 

holda  mo']  va  sifatli  hosil  hamda  eng  yuqori  darajada  sof  daromad 

olish  uchun  kerak  bo'ladigan  o'g'it  miqdoriga  aytiladi.  M a’lumki, 

o'g'it  m e’yorining  cheksiz ortib borishiga  bog'liq  ravishda  qo'shimcha 

hosil  miqdori  ham  oshib  boravermaydi,  m a’lum  darajadan  keyin

329


qo'shimcha  hosil  miqdorining  kamayishi  kuzatiladi.  Shuning  uchun 

agar xo'jalikda  mineral  o ‘g‘it  miqdori  kam  bo‘lsa,  kamroq  maydonga 

yuqori  m e’yorda o ‘g ‘it  qo'llashdan  ko'ra,  ko'proq  maydonga  o'rtacha 

m e’yorda  qo'Uab  yalpi  hosil  miqdorini  oshirgan  ma’qul.

O'g'itlashning  о  q  i  I o n   a  m  e  ' yo  r  i  —  ishlab  chiqarishning 

muayyan  tashkiliy-xo'jalik  sharoitida  bir ga  maydondan  imkon  qadar 

yuqori  hosil  olishni  va  shu  bilan  bir  qatorda  ma’lum  miqdordagi 

iqtisodiy  samaradorlikni  ta’minlaydigan  o'g'it  m e’yoridir.

O'g'itlashning  e n g   yu  q  о  r   i  m  e  ’  yo  r   i  deganda,  talab 

darajasidagi  sifatga ega bo'lgan,  maksimal miqdordagi hosil yetishtirish 

uchun  qo'llaniladigan  o'g'it  m e’yori  tushiniladi.  0 ‘g ‘itlashning  bu 

usuli  xo'jaliklar  o ‘g ‘it  bilan  juda  yuqori  darajada  ta’m inlangan 

hollardagina o'zini oqlashi mumkin.  Hozirgi davrda o ‘g‘it m e’yorlarini 

belgilashning  bir  nechta  usuli  mavjud.

0 ‘g‘it  me’yorini  dala  tajribalarining  natijalari  va  agrokimyoviy 

xaritanoma  ma’lumotlari  asosida  belgilash

Respublikamizdagi  ilmiy-tadqiqot muassasalari tomonidan o ‘tkazil- 

gan  dala  tajribalari  natijalarini  umumlashtirish  asosida  turli  ekinlar 

uchun  umumlashtirilgan o ‘g‘it  m e’yorlari  ishlab chiqilgan  (79-jadval).

9-jadval

Sabzavot,  poliz ekinlari va kartoshka  uchun  tavsiya etiladigan 

mineral  o ‘g‘it  me’yorlari

(Respublika  qishloq  xo'jalik  vazirligi)



Ekin turi

Hosil,

s/ga

B o‘z tuproqlar

O'tloqi va o‘tloqi-botqoq 

tuproqlar

azot

fosfor

kaliy

azot

fosfor

kaliy

Kartoshka

120-150 120-150

100


60

100-120


120-150

60-80


Pomidor

280-300


180-200

140-150 90-100 140-180

140-150

100


Karam

250-300


150-200

100-150 75-100 120-150

120-150 80-100

Piyoz


200-220

200


150

75

160



160

80

Bodring



200-250

150-200


100-150

50-75


120-150

120-150


60-75

Sabzi


150-200

120-150


80-100

40-50


80-100

100-120


50-60

Poliz


ekinlari

250-300


100-150

100-150


50

80-100


100-120

50-60


330

Dala tajribalaridan  olinadigan  natijalar  ishlab  chiqarish sharoitida 

olinadigan  hosildorlikdan  sezilarli  darajada  yuqori  bo'lishi  (masalan, 

g'alla  ekinlarida—30%,  kartoshkada—50%  gacha)  ni  albatta  hisobga 

olish kerak

Tavsiya  qilingan  fosforli  va  kaliyli  o ‘g ‘it  m e ’yorlariga  tuproq­

larning  harakatchan  fosfor  va  almashinuvchan  kaliy  bilan  ta’m in- 

langanligiga  qarab  tegishlicha  tuzatish  koeffitsientlari  kiritiladi. 

Tuproqdagi  azot  miqdori  bo'yicha  agrokimyoviy  xaritanom a  tu- 

zilmasligi  sababli  azot  m e’yoriga  tuzatish  fosfor  miqdori  asosida 

belgilanadi  (80,81-jadvallar).

0 ‘g ‘itlar  m e’yorini  balans  usulida 

aniqlash

Rejalashtirilgan  hosil  uchun  o ‘g ‘it  m e ’yorini  hisoblashlar  yo'li 

bilan ham aniqlash  mumkin.  Mazkur usul asosida hosilning shakllanishi 

uchun sarflanadigan oziq elementlari  hamda tuproq va o'g'it tarkibidan 

o'zlashtiriladigan  oziq  elementlari  miqdorini  taqqoslash  yotadi.

Hosil  birligi  bilan  tuproqdan  olib  ketiladigan  oziq  moddalarining 

miqdori  doimiy  bo'lmasdan,  yetishtirish  sharoitlariga  bog'liq ravishda 

o'zgaradi.

Shuning  uchun  hisoblash  ishlarida  olib  chiqib  ketiladigan  oziq 

elementlari  miqdorini  ko'rsatish  uchun  xo'jalikda  yoki  unga  yaqin 

ilm iy  muassasalarda  olingan  m a’lumotlardan  foydalanish  maqsadga 

muvofiqdir.  G o'ng  va  mineral  o'g'itlar  tarkibidagi  azot,  fosfor  va 

kaliyning  o'zlashtirilish  koeffitsientlari  ham  ekin  turi,  tuproq-iqlim  

sharoitlari,  o'g'itlarni  qo'llash  dozasi,  muddati  va  usullari  ta’sirida 

sezilarli  darajada  o'zgaradi.

0

‘g‘it  m e’yorini  belgilashda  albatta  o'g'itsiz  (qiyosiy)  sharoitda 



shakllanadigan  hosil  miqdori  yoki  shu  davrgacha  qo'llar.ilib  keli- 

nayotgan  o'rtacha  o'g'it  m e’yori  m a’lum  bo'lishi  kerak.

Rejalashtirilgan  hosil  uchun  o ‘g‘it  m e’yorini  hisoblashda  tuproq 

tarkibidagi  harakatchan  shakldagi  oziq  elementlarining  olib  chiqib 

ketiladigan  qismi  ham  nazarda tutiladi.  Lekin tuproqdagi  harakatchan 

oziq  elementlaridan  foydalanish  koeffitsienti  doimiy  kattalik  bo'l­

masdan  fosfor uchun  2  dan  20%  gacha,  kaliy  uchun  esa  10  dan  55% 

gacha  o'zgarib turadi.  Shuning  uchun  bu  kattaliklardan  faqat  eksperi- 

mentlarning  m a’lumotlari  mavjud  bo'lgan  hollardagina  foydalanish 

mumkin.

331


332

Tu

p

ro



q

la

rn



in

almashinuvchan 



ka

li



bi

la



ta

’m

in



la

n

ga



nl

ig



bo'

yich


k

a



liy

li 


o

‘g

‘i



m

e



’y

o

rl



ari

g



k

iri


ti

la

d



ig

an

 



tu

za

tis



h

 

k



o

e

ff



it

si

e



n

tl

a



ri

(0

‘z



b

ek

is



to

n

 



d

av

la



ag

ro



sa

n

o



at

 

qol



m

it

a



si

,2

0



0

7

)



I

00

K



aliyli 

o

‘g



‘it

 

m



e’y

o

ri



g

a

 



tu

za

ti



sh

 

k



o

e

ff



it

si

e



n

ti

in



so

о

40



o '

ГО

sO



o '

sO

О



О

40

о"



О

ш

©



оо

in

о"



40

in

о~



ш

in

o '



ш

о '


го

ш

o '



гч

in

о



о

in

сГ



ON

о"

OO



o"

40

о



K

jO

 



m

iq

d



o

ri



m

g

/k



g

о

ON



fN

in

O'.



CN

о

о



го

m

о



ГО

о

го



in

ГО

о



fN

ГО

ш



fN

ГО

о



ГО

го

in



ГО

го

о



Ti­

ro

in



го

о



in

го

in



in

ГО

о



40

ГО

in



чО

го

60 —  



•Sa

u

 

s



p   0)

S  b


—   «  

~  


© 

О  и


1 1  

•ц

  s


in

ON

o '



Ov

o"

ГО



ON

О

ON



о '

о

ON



о

O '


оо

о"

оо



°я.

о"

40



ОО

о"

in



оо

о

оо



о"

ГО

оо^



o '

оо

о г



о

оо

o '



ON

r~~-


о"

оо

t*-



©~

SO

г-



o '

K

jO



 

m

iq



d

o

ri



,m

g

/k



g

о

Г-



m

r-«


о

оо

in



оо

о

ON



in

ON

о



о

сч

in



о

(N

о



>—н 

fN

m



о



ш

fN



fN

о

го



fN

in

ГО



CN

о

"vT



гм

in

fN



K

aliyli 


o

‘g

‘it



 

m

e



’y

o

ri



g

a

 



tu

za

ti



sh

 

k



o

e

fn



ts

ie

n



ti

in

fN



fN

го

fN



о

fN



ON

оо

40



Ш

ГО

— о



ON

о

оо



©^

NO

Or



Oi

©J

о   в



■a

с

£



i

5

*  o  



in

in



in

о

Ч О



in

Ч О


О

г~~


in

г-

о



оо

in

ОО



О

ON

«п



ON

о

о



in

о

о



m

о

fN



m

ГЧ

333



8

1

-j

a

d

va

ln

in

g

 

d

a

v

o

m

i

0

,4



3

0

,4



1

0

,4



0

6

Г



0

ОС

с о



о

3

7



0

3

7



5

3

8



0

3

8



5

3

9



0

3

9



5

t n


Tf

CO

СО



о

ОС

\ 0

r --

r - -


Г"-

Г-*


\Г>

ч о


чгр

o

o



О

о

О



о

о о


о

m

О



<п

о

in



о

ш

in



ЧС

■о

Г'-



г -

о о


о с

CM

CM



ГМ

гм



гм

гм гм


Ш

r o


СО

о

о о



О

О

О ,



О

о_

о

о*. 04

о

о о”



о

* n


О

i n


о

ш

г о



m

с о


CO

i n


« п

\D чО


334
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   53


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling