J. X. Ataniyazov, E. D. Alim ardonoy xalqaro moliya munosabatlari


Download 2.92 Mb.

bet28/33
Sana13.11.2017
Hajmi2.92 Mb.
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   33

14.3.  Kredit va  foiz derivativlari

Kredit  derivativlari  (credit  derivatives).  Kredit  derivativlari 

kredit  risklarini  boshqarish  strategiyasida  foydalaniladi.  Ular 

risklarni  an'anaviy  boshqarishning  portfelni  diversifikatsiyalash 

va  kredit  limitlari  kabi  usullarini  nafaqat  to‘ldiradi,  balki  ularni 

o‘rnini  bosishi  mumkin.  Kredit  derivativlari  faqatgina  birjadan 

tashqari  bozorda  muomalada  bo‘lishi  mumkin.  Kredit  deriva- 

tivlarining  asosiy  shakllariga  defolt  bo‘ladigan  aktivlarga  svoplar 

(kredit  defolt  svopi),  kredit  opsionlari  va  yalpi  daromadga  svop- 

larni olish mumkin.  Ularning asosiy ishtirokchilari xalqaro bank- 

lar  hisoblanadi.  Kredit  derivativlar  segmentining  rivojlanishiga 

salbiy  ta'sir  ko‘rsatayotgan  asosiy  omillardan  biri  xalqaro  kredit- 

lash  sohasida  yagona  qonunchilikning  mavjud  emasligi  hisobiga 

kredit  derivativlarning  standart  hujjatlarining  mavjud  emasligi 

hisoblanadi.

Kredit  notalari  (inglizcha credit-linked  note  (CLN) so‘z birik- 

masidan  olingan)  —  obligatsiyalarga  o‘xshash  moliyaviy  vosita 

bo‘lib,  bunday  obligatsiyalar  kredit  shartnomasiga  bog‘langan 

bo‘ladi.  Uning  yordamida  bank  berilgan  kreditni  qayta  moli-

365


yalashtirish  va  unga  bog'liq  riskni  uchinchi  shaxs-investorga 

o‘tkazish orqali kredit riskini boshqarish imkoniyatiga ega bo'ladi.

Bank  va  investor  o‘rtasida  tuziladigan  «Kredit  riskiga  qatna- 

shish to‘g‘risida»gi shartnomada namoyon bo‘ladi. Ushbu shartno- 

mani  tuzish  orqali  kredit beruvchi bank ushbu qarz mablag‘larida 

uchinchi  shaxs  (investor)ga  ulush  huquqini,  shuningdek,  qarz- 

dorning bank tomonidan berilgan kreditlari bo‘yicha o‘z majburi- 

yatlarini  qisman  yoki  to'liq  bajarolmaganligidan  yuzaga  keluv- 

chi  risklarning  bir  qismini  berish  imkoniga  ega  bo‘ladi.  Bunday 

shartnomani  rasmiylashtirish  keyinchalik  fond  bozorida  savdo 

qilinishi  mumkin  bo'lgan  kredit  notasi  qimmatli  qog‘ozlarini 

berish  orqali  amalga  oshiriladi.  Shunday  qilib,  bankka  yirik  va 

riskli  kreditlarni  kichik  boiaklarga  boiib,  ularni  alohida-alo- 

hida  turli  investorlarga  sotish  imkoniyati  paydo  boiadi.  «Kredit 

riskiga  qatnashish  to‘g‘risida»gi  shartnomada  bankning  pul  maj- 

buriyatlari  hajmi  kredit  shartnomasi  bo‘yicha  qarzdor tomonidan 

amalga oshiriladigan  toiovlar hajmidan  oshmasligi  lozim.  Shart- 

noma  ishtirokchilari  oldida  bank  majburiyatlarining  bajarilishi 

kredit  shartnomasi  bo‘yicha  garovni  talab  qilish  huquqi  orqali 

ta’minlanishi  mumkin.  Garov  shartnomasi  kredit  notalariga 

bo‘lgan  huquqning  dastlabki  egasi  paydo  bo‘lishi  bilan  tuzilgan 

hisoblanadi.

Bank  bir  vaqtning  o‘zida  ham  kreditor,  ham  kredit  notalari 

emissiyasining  tashkilotchisi  bo‘lishi  mumkin.  Ko‘p  hollarda 

kredit  beruvchi  bank  qarzdorning  kredit  riskini  o‘z  zimmasiga 

olmaydi,  ya’ni  ularni  investorlarga  sotadi.  Kredit  notalarini  so- 

tib  oluvchilar  qarzdorga  nisbatan  bankning  kredit  risklarini  o‘z 

zimmalariga  oladilar.  Kredit  notalarini  emitenti  (bank)  tomoni- 

dan  «Kredit  riskiga  qatnashish  to‘g‘risida»gi  shartnoma  bo‘yicha 

o‘z  majburiyatlarini  bajarmaslik  holati  yuzaga  kelganda  kredit 

shartnomalari  bo‘yicha  emitentning  garov  predmeti  hisoblan- 

gan  kredit  notalarini  talab  qilish  huquqi  kredit  notasini  ixtiyoriy 

egasining  yozma  talabnomasi  orqali  amalga  oshiriladi.  Shuning 

uchun  kreditni  va  kredit  notalarini  so‘ndirish  majburiyatla-

366


rini  bajarish  bo‘yicha  oxirgi  javobgar  shaxs  qarzdor  hisoblana- 

di.  Kreditni  so‘ndirish  muddatigacha  kredit  hodisasi,  masalan, 

kredit bo‘yicha majburiyatlar bajarilmasligi,  yoki  qarzdor bankrot 

bo‘lishi  sodir  bo‘lmasa,  kredit  notalar  nominal  qiymati  bo‘yicha 

so'ndiriladi.  Agar  kredit  hodisasi  sodir  bo‘lsa,  majburiyatlar  qiy- 

mati  va  kredit  notalari  nominali  o‘rtasidagi  farq  hisobiga  aniqla- 

nadigan  kamaytirilgan  kompensatsiya  miqdoridagi  nominal  qiy- 

mat  bo‘yicha  kredit  notalari  muddatidan  ilgari  so‘ndiriladi.

Kredit  notalari  tarkibiga  kredit  defolt  svopi  kiradi,  shuning 

uchun  ham  kredit  notasi  emission  qimmatli  qog‘oz  hisoblanadi 

va  to‘lovlari  kredit  defolt  svopi  orqali  aniqlanadi.

Qarzdorlar  uchun  xorijiy banklar tomonidan  kredit  notalarini 

chiqarishning afzalligi  shundaki,  oddiy kreditlardan farqli ravish- 

da  ularning  ta’minoti  mavjud  emasligi  hisoblanadi.  Tadbirkorlar 

tomonidan  kreditlarni  olishda kafillik,  ko‘chmas  mulk va boshqa 

turli  garov  ta’minotlari  talab  etiladi,  bu  esa  ularni  kredit  olish- 

lariga to‘siq  bo‘lishi  mumkin.  Kredit  notalarining emissiyasi  nis- 

batan  tez  amalga  oshiriladigan  operatsiya  hisoblanadi.  Masalan, 

yevroobligatsiyalarda xalqaro standartlar bo‘yicha moliyaviy hiso- 

botlarni  taqdim  etish  va  axborotlarni  oshkor  etish  talab  etiladi, 

bu  esa  kredit  notalar  bilan  operatsiyalarni  nisbatan  sodda  ekan- 

ligidan  dalolat  beradi.  Kredit  notalarni  chiqarishda  kompaniya 

xalqaro  kredit  reytingga  ega  bo‘lishi va xorijiy fond birjalar listin- 

giga kirishi  shart  emas.  Bundan  tashqari  kredit  notalarini  chiqa- 

rish orqali qarzdor xorijiy investorlar orasida taniladi va kelajakda 

yevroobligatsiyalarni  chiqarish  rejasini  tuzishi  mumkin.  Natijada 

u  xalqaro  darajada  kredit  tarixiga  va  tashqi  qarz  olish  tajribasiga 

ega  bo'ladi.

Kredit  defolt  svopi  (Credit  default  swap,  CDS)  — kredit  deri- 

vativi yoki kelishuvi hisoblanib, bunda «xaridor» bir martalik yoki 

davriy  badallarni  (premiyalarni)  CDSni  chiqargan  «Emitent»ga 

to'laydi,  shuningdek,  «xaridor»  tomonidan  uchinchi  shaxsga 

berilgan  kreditni  qarzdor  (uchinchi  shaxs)  tomonidan  so‘ndirish 

imkoniyati  bo'lmaganda  (uchinchi  shaxs  defolt  boiganda)  emi-

367


tent uni to‘lash majburiyatini oladi. «Xaridor» o‘zi bergan kreditni 

yoki  sotib  olingan  qarz  majburiyatini  sug‘urtalashi  uchun  kredit 

defolt  svopi  shaklidagi  qimmatli  qog‘ozga  ega  bo‘ladi.  Uchinchi 

shaxs  defolt  holatida  «xaridor»  kredit  defolt  svopi  shaklidagi  qim- 

matli  qog‘ozni  «emitent»ga  topshiradi,  natijada  «emitent»dan 

asosiy qarz va  qolgan  foiz  toiovlari  bo‘yicha kompensatsiya sum- 

masini  oladi.

Kompesatsiyaning  pul  (valuta)  va  «fizik»  ko‘rinishlari  mavjud. 

Pul ko'rinishidagi qoplamada «emitent» tomonidan «xaridor»ning 

aktivlarini  real  va  nominal  qiymati  o‘rtasidagi  farqdan  ko'rilgan 

zarari  qoplab  beriladi.  «Fizik»  ko‘rinishdagi  qoplamada  kredit 

defolt  svopi  shaklidagi  qimmatli  qog‘ozni  chiqargan  «emitent» 

shartnomada aniq bir  narx bilan  ko‘rsatilgan  ma'lum  miqdordagi 

aktivlarni  sotib  olishga  majbur  bo‘ladi.  Shunday  qilib,  aktivlar 

narxining  salbiy  tomonga o‘zgarishidagi  risk  «emitent»ga o'tadi.

0 ‘z  operatsiyalari  uchun  kredit  oluvchi  banklar  odatda  «xari- 

dor»  bo'lishadi.  0 ‘z  kreditlarini  (yoki  boshqa  majburiyatlarni) 

ta’minlashda  kredit  defolt  svopi  shaklidagi  qimmatli  qog‘ozlarni 

ega  bo'lish  orqali  banklar  to‘lovlarga  kafolat  berishadi.  Bu  o‘z 

navbatida,  turli  shakldagi  qo‘shimcha  kafolallar  zaruratini  ka- 

maytiradi,  masalan,  REPO  operatsiyalari  yoki  garov  ta'minoti  va 

boshqalar.

Kredit  defolt  svopi  qimmatli  qog‘oz  shaklida  bir  qator  masa- 

lalarni  hal  qilishi  mumkin:

—  berilgan  kreditlar bo'yicha  foizlar  olish  imkoniyatini  kredit 

riskidan  ajratadi;

—  boshqa  tizimdagi  risk  hisobiga  o‘z  aktivlarining  qaytmas- 

ligi  uchun  shakllantirilgan bank zaxiralarini  yaratishga  hojat  qol- 

maydi;

—  kredit  defolt  svoplarining  qiymati  odatdagi  sug‘urta  polis- 



laridan  arzon  hisoblanadi,  chunki  sug‘urta tashkilotlariga odatda 

mahalliy  qonunchilik  kerakli  zaxirani  shakllantirishni  talab  eta- 

di,  biroq  defolt  svoplarini  chiqargan  emitentga  bunday  talablar 

amaliyotda  mavjud  emas;

368


—  kredit defolt svoplarini emitentlari nafaqat banklar,  sug'urta 

tashkilotlari yoki xedjirlash fondlari hisoblanishadi, balki pensiya, 

investitsion  fondlar,  turli  yirik  kompaniyalar  va  xususiy  shaxslar 

ham  bo‘lishi  mumkin.

Odatda,  kredit  risklarini jadal  o‘sishi  sharoitida  defolt  svopla- 

riga zarurat ortadi.  Hozirgi kunda ushbu moliyaviy vositani tartib- 

ga  soluvchi xalqaro yoki  milliy doiradagi  tashkilotlarning  mavjud 

bo‘lmaganligi  kredit  defolt  svoplari  hajmi  to‘g‘risidagi  to‘liq  va 

aniq  ma’lumotlar  yetishmasligiga  sabab  bo‘lmoqda.  2007-yildan 

boshlab  Chikago  tovar  birjasi  federal  qonunchilik  asosida  defolt 

svoplar  savdosini  tartibga  solishni  yo‘lga  qo‘ydi,  ammo  bu  yirik 

banklar  tomonidan  defolt  svop  operatsiyalarini  birjadan  tashqa- 

rida  amalga  oshirilishiga  sabab  bo'ldi.  Shunga  qaramay,  Xalqaro 

hisob-kitoblar  banki  kredit  defolti  svopi  ma'lumotlarini  to'plab, 

jahon  ommasiga  e’lon  qiladi.

Kredit  defolt  svoplarini  jadal  sur'atlarda  o‘sishiga  ipoteka 

kreditlari  va  derivativlar  bozorining  tez  rivojlanishi  ham  sabab 

bo‘lgan. Ko‘chmas mulkning bahosini ko‘p yillar davomida o‘sishi 

uning  asosida  kafolatlar  berish  mumkinligini  ko‘rsatgan.  Global 

moliyaviy-iqtisodiy  inqiroz  chuqurlashuvi  natijasida  qarzdorlar- 

ning  bankrotga  uchrashi  oshsa,  defoltdan  sug‘urtalovchi  tomon- 

lar  uchun  jiddiy  tahdidlarni  yuzaga  keltirdi  va  uning  hajmiga 

tushishiga  sabab  bo‘ldi.

Defoltdan sug‘urtalash  (defolt  svoplar),  shuningdek,  foiz  deri- 

vativlar  savdo  hajmining  tez  o‘sishini,  birinchidan,  foiz  stavkalar 

darajasining tez o‘zgarishi, ikkinchidan esa jahonda moliyaviy ho- 

latning yomonlashuvi oqibatida yoppasiga defoltlar sodir bo‘lishini 

hosila  moliyaviy  vositalar  bozorining  ko‘plab  ishtirokchilari  to- 

monidan  kutilishi  bilan bog‘lash  mumkin.

Kredit defolt svopi  qarzlar bo‘yicha to'lovlar xatarini xedjirlash 

uchun  kreditorlar  tomonidan  amalga  oshiriladigan  sug‘urta  ope- 

ratsiyalariga  o‘xshasada,  biroq  uning sug‘urtadan  ajratib turuvchi 

muhim  farqlari  mavjud:

369


—  defolt  svopi  obyekti  turli  shakldagi  qarz  majburiyatlari, 

ya’ni  tovarni  yetkazib  berish  shartnomasidan  tortib,  barcha 

turdagi  qarz  majburiyatlari,  shu  jumladan  ipoteka  kreditlari 

transh27lari  bo‘yicha  hosila  moliyaviy  vositalar  ham  bo‘lishi 

mumkin;

—  «xaridor» va «emitent» defolt svopi obyekti bo‘yicha to‘g‘ridan 



to‘g‘ri  o‘zaro  aloqada  bo‘lmasligi  mumkin.  Masalan,  ikkilamchi 

bozorda  sotib  olingan  opsion  yoki  obligatsiyalar  bo'yicha  maj- 

buriyatlar sug‘urtalanayotganda bu holat yaqqol namoyon bo‘ladi;

—  sug‘urta  polisidan  farqli  ravishda  defolt  svoplari  bozorda 

qayta sotiluvchi  qimmatli qog‘oz hisoblanadi  va uni  istalgan miq- 

dorda  sotib  olish  yoki  sotish  mumkin;

—  kredit  defolt  svoplarini  tartibga  solib  bo‘lmasligi  uni  faqat 

birjadan  tashqarida,  alohida  tartibda  oldi-sotdi  qilishga  olib  ke- 

ladi;

—  defolt  svoplari  bo'yicha  emitentning  majburiyatlarini  ka- 



folatlash  uchun  likvid  aktivlarning  yetarliligini  ta’minlashning 

yuridik  talablari  mavjud  emas.

Kredit  defolt  svoplarining  spekulyativ  xususiyati  ham  mavjud 

bo‘lib,  ularning  iqtisodiy  inqirozlar  davrida  beqarorligi  ortadi. 

Defolt  svoplarini  asosiy  sotuvchilari  xedjirlash  fondlari  hisobla- 

nadi.  lnqiroz  davrida  xaridorlar  kredit  defolt  svoplari  bo‘yicha 

qoplamalarni  olishga  asosiy  e’tiborni  qaratadi,  xedjirlash  fondla- 

rining aktivlari esa fond bozorining salbiy ko'rsatkichlari hisobiga 

kamayib  boradi,  oqibatda  bunday  fondlarning  aktivlari  majburi- 

yatlarini  ta'minlay olmasligi  mumkin.

Foiz  derivativlari  (interest  rate  derivatives).  Derivativlar  bo- 

zorining  asosiy  qismini  egallagan  holda  turli-tuman  shakllarga 

ega.  Birjadan  tashqari foiz derivativlarining uch asosiy turi  farqla- 

nadi,  ya’ni  forvard foiz  kelishuvlari,  foizli  svop va foiz  opsionlari. 

Foiz  derivativlarini  keng  tarqalgan  shakllarining  tasnifini  qu- 

yidagi jadvalda  ko‘rishimiz  mumkin  (14.3-jadvalga  qarang).

27  Kreditlar bo'yicha chiqarishgan  qimmatli qog‘ozlar,  obligatsiyalar.

370


Fyucherslar  (futures).  Standartlashgan  mahsulotlar  sifatida 

birjada  muomalada boluvchi qisqa muddatli  foiz stavkalar va ob- 

ligatsiyalar bo‘yicha forvard kelishuvlari foiz fyucherslari  (interest 

rate futures)  deb yuritiladi.  Uning bir ko‘rinishi sifatida funt ster- 

lingdagi  uch  oylik  LIBOR  foiz  stavkasi  bo‘yicha  fyuchers  shart- 

nomasini  olish  mumkin.  Ular  LIFFEda  muomalada  bo‘ladi  va 

qisqa  muddatli  funt  sterling  fyuchersi  (short  sterling  futures)  deb 

tan olingan.  Fyuchers shartnomasini tuzish orqali  kompaniya ke- 

lajakdagi  qarz  hajmini yoki  depozitga qo‘yilgan  pul  mablag‘larini 

joylashtirishdan  oladigan  daromadini  fiksirlaydi,  ya’ni  qat’iy bel- 

gilaydi.

14.3-jadval

Foiz derivativlarining tasnifi

Moliyaviy  derivativlar

To‘g‘ridan  to ‘g‘ri 

shartnoma

Opsion

Foiz


svopi

Forvardlar: 

Forvard 

foiz  keli- 

shuvlari  va 

foiz  fyu- 

chersi

Vanil  opsionlar:  foiz 



fyuchersiga  opsion- 

lar,  foiz  kafolatlari, 

«shift»  va  «pol» shak- 

lidagi  shartnomalar, 

svopsion,  obligatsi- 

yaga  opsionlar

Ekzotik 

opsionlar: 

o‘rtacha 

opsionlar, 

chegaralan- 

gan  opsion- 

lar

Tarkibiy


mahsu-

lotlar


Forvard  foiz  kelishuvlari  (forward  rate  agreement,  FRA, 

shuningdek,  ular  Futures  rate  agreement  shaklida  ham  uchray- 

di)  —  hosila  moliyaviy  vosita  hisoblanib,  kelishilgan  muddatga 

aniq  foiz  stavka  mablag‘ini  bir  tomon  ikkinchi  tomondan  egal- 

lashi  to‘g‘risidagi  shartnomadir.  Shuningdek,  u  qat’iy belgilangan 

(fiksirlangan)  va  suzib  yuruvchi  foiz  stavkali  aktivlar  bo‘yicha 

to‘lovlarni  almashtirish  to‘g‘risidagi  shartnoma  ham  hisoblanadi. 

Hisob-kitob  shartnomaning  nominal  summasidan  kelib  chiqiladi 

va  to‘lovlarni  almashuv  haqiqatda  amalga  oshirilmaydi.  FRAni 

tuzayotganda  savdolar tashkilotchisiga  marjinal  badallar va  kafo-

371


lat uchun  to‘lovlar amalga oshirilmaydi.  Shartnoma ishtirokchilari 

uni amalga oshirish sanasiga (settlements day) bitimda ko'rsatilgan 

va  oldindan  kelishilgan  foiz  stavkasining joriy  qiymatidan  farqli 

summasini  to‘lab berish  majburiyatini  oladi.  Masalan,  ikki  tomon 

uch  oylik  FRA  tuzdilar,  bitim  ijrosini  amalga  oshirish  besh  oy- 

dan  so‘ng  boshlanadi.  Besh  oy  o‘tgandan  so‘ng  tomonlardan  biri 

boshqa  tomonga  fiksirlangan  va  suzib  yuruvchi  (odatda  LIBOR 

bo‘yicha)  foiz  stavkalar  o‘rtasidagi  farqni  uch  oylik  hisob-kitob 

bo'yicha  to'lab  beradi.  Ushbu  operatsiyani  mohiyatini  yanada 

kengroq  tushuntirish  uchun  boshqa  bir  misol  keltiramiz.  Mi- 

joz  A  bankdan  1  mln  AQSH  dollari  miqdorida  6  oy  muddatga 

kredit  olgan  bo‘lib,  unga  ustama  foiz  dastlabki  uch  oyda  yillik

9  foiz,  qolgan  3  oyda  esa  LIBOR  stavka  bo‘yicha  toManadi. 

LIBOR stavka bo'yicha  riskdan himoyalanish uchun  mijoz  B bank 

bilan  yillik  9,5  foiz  fiksirlangan  stavkada  forvard  foiz  kelishuvini 

tuzdi.  Uch  oydan  so‘ng  kredit  qayta  baholanadi  va  forvard  foiz 

kelishuvi  amalga oshiriladi.  Uch oydan keyin  LIBOR stavka  yillik

10  foizni  tashkil  etsin,  mijoz  A  bankka  1  mln  AQSH  dollaridan 

10  foiz  tolaydi.  Lekin  uning  zarari  forvard  foiz  kelishuvi  orqali 

B  bank  tomonidan  9,5  foiz  bo‘yicha  qoplab  beriladi.  Shunday 

qilib,  B bank mijozga foiz farqida quyidagi summani to‘lab beradi:

1000000


-

(10% -  9,5%)/ 

100

%

~



  1250  AQSH  dollari

12  oy


FRA  davr  boshida  amalga  oshiriladi,  ya’ni  1250  AQSH  dol- 

lari  mijoz  krediti  to‘lovining  keyingi  uch  oyi  boshlanganda 

B bank tomonidan to‘lab beriladi va ushbu summani mijoz 3 oyga 

A bankka  qayta  investitsiya  qilishi  mumkin.

FRA  turli  banklar  orasida  foiz  riskni  xedjirlash  uchun  keng 

qo'llaniladi.  FRA  ishtirokchilar  o‘rtasida  to‘g‘ridan  to‘g‘ri  tu- 

ziladi,  faqat  birjadan  tashqarida  foydalaniladi  va  ko‘plab  birjadan 

tashqari  foiz  derivativlari  asos  bo‘lib xizmat  qiladi.

Foiz  svopi  (interest  rate  swap,  1RS)  birjadan  tashqari  foiz  de- 

rivativlarining  keng  tarqalgan  turlaridan  biridir.  Foiz  svopi  (inte-

372


rest  rate  swap,  IRS)  —  oldindan  kelishilgan  shartli  summadagi 

aniq  foiz  to'lovlarini  almashish  to‘g‘risidagi  ikki  tomon  orasidagi 

hosila  moliyaviy  vosita  shaklidagi  bitim,  shartnoma  hisoblanadi. 

Ya’ni,  har  biri  aniq  bir  summadan  hisoblanuvchi  turli  muddatli 

foiz stavkalar qarz majburiyatlarini almashtirish to‘g‘risidagi shart- 

nomadir.  Svop operatsiyasi  qarzdorga  fiksirlangan  stavkali  qarzla- 

rini  suzuvchi  stavkali  qarzlarga  almashtirish  imkonini  beradi  va 

aksincha,  ya’ni,  ushbu  bitimda  ma’lum  bir  sanada  bir  tomon  ik- 

kinchi  tomonning  qat’iy belgilangan  (fiksirlangan)  foiz stavkadagi 

aniq  summasini to‘lab beradi va ikkinchi tomondan  suzuvchi  foiz 

stavkadagi  (masalan,  LIBOR,  TIBOR,  UZIBOR  foiz  stavkasida- 

gi)  to‘lovlarni  qabul  qilib  oladi.  Fizik  summa  almashinilmaydi, 

faqat  foiz  to‘lovlar  o‘zaro  o‘tkazib  beriladi,  ya’ni  odatda  amali- 

yotda bunday to‘lovlar o‘zaro tenglashtirilib,  tomonlardan  biri  foiz 

stavkalar o‘rtasidagi  farqni  to‘lab beradi.  Foiz svoplari  ham  FRA- 

lar  kabi  faqat  birjadan  tashqarida  muomalada bo‘ladi.

Foiz  svoplari  kreditlarning  fiksirlangan  va  suzib  yuruvchi 

stavkalari  o‘zaro  almashtirish  orqali  aktiv  va passiv operatsiyalar- 

ni xedjirlashda foydalaniladi.  Moliya bozorida foiz svoplari yuqori 

likvidli  moliyaviy  vositalardan  hisoblanadi.  Bu  esa  o‘z  navbatida, 

ular  bilan  bog'liq  spekulyativ  operatsiyalarni  amalga  oshirishga 

zamin  yatatib  beradi.

Foiz  svopi  bilan  bogiiq  bitimlarda  har  bir  tomon  ikkinchi 

tomon  foydasiga  fiksirlangan  va  suzib  yuruvchi  foiz  stavkadagi 

toiovlarni  belgilangan  valutalarda  amalga  oshirish  majburiyatini 

oladi.  Fiksirlangan yoki suzib yoruvchi foiz stavkalar asosiy shartli 

summaga (masalan,  1  mln AQSH dollariga) ko‘paytiriladi va nati- 

jalar o‘zaro  almashtiriladi. Asosiy shartli  summa faqat  almashtiri- 

ladigan  foiz to‘lovlari  miqdorini  aniqlash  uchun foydalaniladi.

Fiksirlangan  stavka  (misoldagi  10  foiz)  svop  stavkasi  hisobla- 

nadi  va  foiz  svop  bitimini  tuzayotganda  uning  sof joriy  qiymati 

nolga  teng  (NPV=0)  bo‘ladi.  Agar tomonlardan  biri  svop  stavka- 

ga  qo‘shimcha  foiz  to‘lash  istagi  bo‘lsa,  unda  suzuvchi  stavkaga 

ham  ushbu  miqdordagi  foiz  qo‘shiladi.  Masalan,  suzib  yuruv-

373


chi  «LIBOR+l»  foiz  stavkasi  fiksirlangan  10  foizga  teng  bo‘lsa, 

bir  tomonning  istagi  10+2  bo‘lsa,  suzib  yuruvchi  stavka  ham 

«LIBOR+3»ga almashtirilishi  lozim.

Foiz  svoplar  birjadan  tashqarida  tuziladigan  bitimlar  hisob- 

lansada,  u o‘z ishtirokchilarining turli  ehtiyojlarini qanoatlantirib 

kelmoqda.  Uning  keng  tarqalgan  turlari  quyidagi  ko‘rinishlarda 

namoyon  bo‘ladi:

—  turli  valutalardagi  fiksirlangan  foiz  stavkalar  almashinuvi 

(fixed  — for — fixed);

—  bir  yoki  turli  valutalardagi  fiksirlangan  foiz  stavkani  suzib 

yuruvchi  foiz stavkaga  almashtirish  (fixed  — for -   floating);

—  bir yoki  turli  valutalardagi  suzib  yuruvchi  foiz  stavkalar al- 

mashinuvi  (floating  — for — floating).

Turli  valutaiardagi  fiksirlangan  foiz  stavkalar  almashinuvi 

(fixed  — for  — fixed).  Ushbu  foiz  svop  bitimi  turli  valutalardagi 

fiksirlangan  foiz  stavkalarni  ma’lum  bir  muddatga  o‘zaro  al- 

mashtiradi.  Masalan,  siz  100  mln  so‘mlik kreditga  yillik  24  foiz 

ustama  foiz  to‘lasangiz,  USD/UZS  =   1000  bo‘lganda,  ushbu 

svop bitimi orqali  100 ming AQSH  dollariga teng kredit bo‘yicha 

25  foiz28  ustama  haqini toiashingiz  mumkin  va  aksincha.

Bir valutalardagi  fiksirlangan  foiz stavkani  suzib  yuruvchi  foiz 

stavkaga  almashtirish  (fixed  — for  — floating).  Tomonlardan  biri 

m aium   bir  summadagi  va  muddatdagi  fiksirlangan  (yoki  suzib 

yuruvchi)  foiz  stavkasidagi  bir  xil  valutada  boigan  toiovlarini 

suzib  yuruvchi  (fiksirlangan)  foiz stavkasiga almashtiradi.

Turli valutalardagi fiksirlangan foiz stavkani suzib yuruvchi foiz 

stavkaga  almashtirish  (fixed  — for — floating).  Tomonlardan  biri 

m aium   bir  summadagi  va  muddatdagi  fiksirlangan  (yoki  suzib 

yuruvchi)  foiz  stavkasidagi  turli  valutalarda  boigan  toiovlarini

28 

Bunda  25  foiz  shartli  ravishda  olindi.  Bitimda  odatda,  24 va  undan  yuqori 

foiz stavkalar qoilanilishi  lozim.  Chunki  foiz stavkalar orasidagi  farqning valu- 

tadagi  ifodasi  tashabbuskor  investordan  konragentga  o‘tadi  va  uning  foydasi 

hisoblanadi.  Shuningdek,  barcha  svop  bitimlarida  odatda  tashabbuskor  o‘z 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   33


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling