J. X. Ataniyazov, E. D. Alim ardonoy xalqaro moliya munosabatlari


Download 2.92 Mb.

bet29/33
Sana13.11.2017
Hajmi2.92 Mb.
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   33

kontragentini  m aium   bir  haq  evaziga bitimni  tuzishga undaydi.

374


valuta  kursini  hisobga  olgan  holda  suzib  yuruvchi  (fiksirlangan) 

foiz  stavkasiga  almashtiradi.  Masalan,  siz  ushbu  bitim  orqali 

150  mln  so‘mlik  kredit  bo‘yicha  UZIBOR  stavkasida  har  cho- 

rakda  amalga  oshiriladigan  foiz  to‘lovlarni  100  ming  AQSH 

dollarlik  kredit  bo‘yicha  yillik  12  foiz  fiksirlangan  stavkada 

har  chorakda  amalga  oshiriladigan  to‘lovlarga  valuta  kursi 

USD/UZS  =  1500  bo‘lganda  almashtirish  imkoniyati  mavjud. 

Bunda  ma’lum  bir  belgilangan  sanadagi  valuta  kursidan,  yoki 

svop  bitimi  tuzilayotganda  amalda  bo'lgan  valuta  kursidan  foy- 

dalanish  mumkin.  Shuningdek,  bitimda  faqat  foiz  to‘lovlari  al- 

mashtiriladi,  asosiy  qarz  summasi  esa  almashtirilmaydi.

Boshqa bir misol qilib,  10 ming AQSH dollarlik kredit bo‘yicha 

yillik  6  foizdan  fiksirlangan  stavkada  oylik  ustama  to‘lovlarini 

amalga  oshiruvchi,  shuningdek,  16  mln  so‘mlik  investitsiyasi- 

dan  UZIBOR+5  stavkada  oylik  daromad  oluvchi  kompaniyani 

olish  mumkin.  Kompaniya  moliya bozorida  kelajakda  UZIBOR 

stavkaning  pasayishi  va  USD/UZS  kursining  ko‘tarilish  ehti- 

molidan  o‘zini  himoyalash  maqsadida o‘z  daromadlarini AQSH 

dollariga  olishni  rejalashtirgan.  U  o‘z  rejasini  amalga  oshirishi 

uchun  turli  valutalardagi  fiksirlangan  foiz  stavkani  suzib  yuruv- 

chi  foiz  stavkaga  almashtirish  bo‘yicha  svop  bitimini  tuzishi 

yetarli  hisoblanadi.  Natijada  kompaniya  UZIBOR+5  stavkada 

10  ming  AQSH  dollarlik  kreditga  oylik  foiz  to‘lovlarini  amal- 

ga  oshiradi  va  o‘zining  16  mln  so'mlik  investitsiyasidan  valuta 

kursi  va  foiz  stavkasi  o‘zgarishidan  himoyalagan  holda  2  foiz 

qo‘shimcha  daromadini  qafiy  belgilab,  fiksirlangan  stavkada 

8  foiz  yillik  daromad  ko‘rish  imkoniyatiga  ega  bo‘ladi.  Bitimda 

valuta  kursi  USD/UZS  =  1600  etib  belgilangan.

Bir  valutalardagi  suzib  yuruvchi  foiz  stavkalar  almashinu- 

vi  (floating  —  for  —  floating).  Tomonlardan  biri  ma’lum  bir 

valutadagi  suzib  yuruvchi  foiz  stavkasida  aniqlangan  summani 

boshqa  bir  suzib  yuruvchi  foiz  stavkasidagi  summaga  almashti- 

radi.  Bitimni  tuzishda  muddat,  asosiy  qarzning  foiz  to‘lovlarini 

aniqlashda  foydalaniladigan  shartli  summa  inobatga  olinadi.

375


Floating — for — floating svoplar bir turdagi suzib yuruvchi foiz 

stavka bo‘yicha turli sanalarda amalga oshiriladigan foizli to‘lovlar 

o‘rtasida  va  biznes  kunlari  belgilanishidagi  turli  yondashuvlarni 

oldini  olish  uchun  ham  tuzilishi  mumkin.  Bu  turdagi  svoplar 

amaliyotda  spekulyativ  operatsiyalar  uchun  qo'llanilmasada,  bi- 

roq  korxona  va  tashkitotlar  aktivlar  va  passivlarini  boshqarishda 

muhim  ahamiyat  kasb  etadi.

Turli  valutalardagi  suzib  yuruvchi  foiz  stavkalar  almashinuvi 

(floating — for — floating). Tomonlardan biri ma’lum birvalutada- 

gi suzib yuruvchi  foiz stavkasida aniqlangan  summani boshqa bir 

valutada  aniqlanuvchi  suzib yuruvchi  foiz  stavkasidagi  summaga 

almashtiradi.  Bitimni  tuzishda muddat,  turli  valutalar o‘rtasidagi 

kurs, asosiy qarzning foiz to‘lovlarini aniqlashda foydalaniladigan 

shartli  summa  inobatga  olinadi.  Bu jarayonni  quyidagi  misollar 

orqali to'liq o‘zlashtirish mumkin. Aytaylik, siz har chorakda 3 yil 

muddatga  olingan  10  ming  AQSH  dollari  miqdoridagi  kreditga 

USD  LIBOR  1M suzib  yuruvchi stavka bo‘yicha  foiz to‘lovlarini 

amalga oshirasiz.  Turli  sabablar bilan  siz o‘z foiz to‘lovlaringizni 

boshqa  bir  valutadagi  suzib  yuruvchi  foiz  stavkaga,  masalan, 

TIBOR  3M  ga  o‘tkazmoqchisiz.  Bunda  siz  turli  valutalarda- 

gi  suzib  yuruvchi  foiz  stavkalar  almashinuvi  ta’minlovchi  foiz 

svopidan  foydalanib  o‘z  rejangizni  amalga  oshirasiz.  Albatta 

bunda  kredit  muddati  va  valuta  kursini  inobatga  olasiz.  Bi- 

tim  tuzish  kunida  valuta  kursi  yoki  hisoblangan  forvard  kursi 

USD/JPY  =  120  bo‘lsa,  10  ming  AQSH  dollaridagi  kredit 

1,2  mlrd Yaponiya yeniga teng boiadi  va ushbu summa har cho- 

rakda  TIBOR  3M  stavkadagi  foiz  toiovlari  uchun  asos  hisobla- 

nadi.


Boshqa  bir  misol  qilib,  Yaponiyada  o‘z  faoliyatini  yurituv- 

chi  AQSH  kompaniyasini  olish  mumkin.  Kompaniyaga  faoli- 

yatini  rivojlantirish  uchun  100  mln  AQSH  dollari  zarur  boisa, 

u  mablagiarni  jalb  etishning  turli  shakllaridan  foydalanish 

imkoniyatiga  ega.  Qarz  mablagiarini  boshqarishni  o‘z  zim- 

masiga  qoldirish  uchun  kompaniya  o‘z  faoliyatini  fond  bozori

376


orqali  moliyalashtirish  shakllaridan  birini,  aytaylik  obligatsiya- 

lar  chiqarish  yo‘lini  tanlagani  ma’qul  hisoblanadi.  Biroq  bunda 

ham  u  turli  moliyaviy-iqtisodiy  xavf-xatarlarga  duchor  bo‘lishi 

mumkin,  ya’ni  Yaponiya  fond  bozorida  kompaniya  yangi 

ishtirokchi  bo‘lganligi  va  uning  nufuzi  pastligi  bois  obligatsiya- 

lar  sotilmasligi,  shuningdek,  Yaponiyada  chiqarilgan  obligatsi- 

yalarni  ishonchli  sug‘urtalash  dasturining  mavjud  emasligi  va 

boshqalarni olish  mumkin.  Bunday muammolarni bartaraf etish 

uchun obligatsiyalarni AQSH  bozoriga chiqarib sotish kompani- 

ya  uchun  afzal  hisoblanadi.  Lekin  bu  vaziyatda  ham  ba'zi  bir 

muammolar  uchraydi.  Masalan,  valuta  kursi  va  foiz  stavkalar 

o‘rtasidagi farqlardan yuzaga keluvchi xavf-xatarlar.  Valuta kursi 

riskini  forvard  bitimlari  orqali  bartaraf etish  mumkin  bo‘sada, 

ammo  forvard  bitimining  o‘zi  ham  foiz  stavkalar  orqali  aniqla- 

nishi  kompaniyaning  foiz  riskini  toiiq  bartaraf eta  olmaydi.

Foiz va  valuta risklarini xedjirlashning turli  usullari boiishiga 

qaramasdan,  ularning eng oddiy usuli bu turli  valutalardagi suzib 

yuruvchi  foiz  stavkalar  almashinuvi  (floating  —  for  —  floating), 

ya’ni  foiz  svop  bitimlarini  tuzish  hisoblanadi.  Shunday  qilib, 

kompaniya  AQSH  dollarida  obligatsiyalar  chiqaradi  va  ularni 

ushbu valutada svoplaydi.  Natijada  kompaniya o‘zi chiqargan  ob- 

ligatsiyalar  daromadlarini  suzib  yuruvchi  foiz  stavkalar  bo‘yicha 

AQSH  dollarida  to‘lash  majburiyatini  oladi,  ammo  svop  bitimi 

orqali  Yaponiya  yenidagi  suzib  yuruvchi  foiz  stavkalar  bo'yicha 

daromadlarni to‘lab boradi.

Pul  bozoridagi  foiz  fyucherslariga  opsionlar  (option  on  mo- 

ney market  interest  rate  future).  Bunday opsion  o‘z egasiga aniq 

bir  narx  bo‘yicha  foiz  fyuchersini  sotib  olish  yoki  sotish  huqu- 

qini  beradi.  Ular  faqat  birjalarda  muomalada  bo‘ladi,  masalan, 

LIFFEda.  Yevrodollar va YEURIBOR bo‘yicha  qisqa  muddatli 

funt  sterling  fyucherslariga  opsionlardan  amaliyotda  keng  foy- 

dalaniladi.

Foiz  kafolatlari,  «shift»  va  «pol»  shaklidagi  shartnomalar 

(interest  rate  guarantee,  cap,  floor).  FRAlarga  opsionlar  «foiz

377


kafolati»  (IRG)  yoki  «foiz  kapleti»  (interest  rate  caplet)  deb 

nom  olgan.  FRAlarga  yevropacha  koll  opsion  yoki  «1RG  qarz- 

dor»  kredit  oluvchiga  ssuda  bo'yicha  kelajakda  maksimal  foiz 

stavkani  qat’iy  belgilash  huquqini  taqdim  etadi.  FRAlarga  put 

opsion  yoki  «IRG  kreditor»  aksincha  kredit  beruvchiga  ssuda 

bo'yicha  kelajakda  minimal  foiz  stavkani  qat’iy  belgilash  huqu- 

qini  taqdim  etadi.

«Shift»  (inglizcha  «cap»  —  shapka,  bosh  kiyim)  foiz  shart- 

nomalari  kelishilgan  maksimal  stavka  va  aktivlar  bo'yicha  suzib 

yuruvchi  foiz  stavkasi  orasidagi  farqni  to‘lash  uchun  tuziladi. 

Bunday  opsion  shartnomasini  tuzish  orqali  qarzdor o‘z  majburi- 

yatlari  bo'yicha  foizlarni  oshish  riskidan  xoli  bo‘ladi.

«Pol»  (inglizcha  «floor»  — pol  (yer  yuzida  o‘rnatilgan  taxtali 

qoplama))  foiz  shartnomalari  esa  aksincha,  kelishilgan  minimal 

stavka  va  aktivlar  bo‘yicha  suzib  yuruvchi  foiz  stavkasi  orasidagi 

farqni  to‘lashni  talab  qiladi,  ya’ni  kafolatlaydi.  Bu  shakldagi  op- 

sionni  tuzish  orqali  kreditor  (qarz  bergan  shaxs)  taqdim  etgan 

krediti  bo‘yicha  foiz  stavkasi  tushish  riskidan  himoyalanadi.

«Shift»  va  «pol»  shartnomalarining  kombinatsiyasi  «kol- 

lar»  (inglizcha  «collar»  —  bo‘yinbog‘)  nomlanadi.  Foiz  stavka- 

siga  tuzilgan  bunday  opsion  investorni  foiz  stavkalarning  kes- 

kin  tebranishidan  himoyalaydi,  ya’ni  ma'lum  muddat  davomida 

foiz  stavkalarning  maksimal  va  minimal  chegarada  tebranishini 

ta'minlaydi.



Tayanch  so‘z  va  iboralar

Moliyaviy  derivativlar,  bazis  aktivlari,  forvard,  fyuchers,  op- 

sion,  svop,  moliya  injiniringi,  moliyaviy  innovatsiyalar,  aktiv- 

lar  bilan  ta'minlangan  qimmatli  qog‘ozlar,  kredit  derivativlari, 

konvertirlanadigan  qimmatli  qog‘ozlar,  obligatsiyalar,  depozitar 

tilxatlar,  REPO,  kredit  notalari,  kredit  defolt  svopi,  foiz  deriva- 

tivlari,  foiz  svopi,  foiz  kafolatlari,  «shift»  va  «pol»  shaklidagi 

opsionlar.

378


Takrorlash  uchun  savollar:

1.  Moliyaviy derivativlar mohiyati va  ularga xos xususiyatlami 

aytib bering?

2.  Hosila  moliyaviy  vositalarning  asosiy  bazis  aktivlari 

to‘g‘risida  nimalarni  bilasiz.

3.  Derivativlarning rivojlanish bosqichlarini gapirib bering.

4.  Hosila moliyaviy vositalarning qanday asosiy turiari  bor?

5.  Forvard  shartnoma  va  unday  foydalanishning  ahamiyati 

qanday?

6.  Fyuchers  qanday  qimmatli  qog‘oz,  u  to‘g‘risida  nimalarni 



bilasiz?

7.  Opsion  qanday bitim,  uning qanday asosiy turlari bor?

8.  Svop operatsiyalari  qanday amalga  oshiriladi?

9.  Moliya  injiniringi  mahsulotlari,  moliyaviy  innovatsiyalar 

to‘g‘risida  nimalarni  bilasiz?

10.  Aktivlar  bilan  ta’minlangan  qimmatli  qog'ozlarning  qan- 

day turlarini  bilasiz?

11.  Kredit derivativlarining  mohiyatini  aytib bering.

12.  Konvertirlanadigan  qimmatli  qog‘ozlar,  obligatsiyalar 

to‘g‘risida  nimalarni  bilasiz?

13.  Amerika  va  global  depozitar  tilxatlar  to‘g‘risida  aytib  be- 

ring.


14.  REPO  operatsiyasini  amalga  oshirish tartibi  qanday?

15.  Mamlakatimizda iqtisodiyotida ruxsat etilgan hosila moli- 

yaviy vositalar to‘g‘risida  nimalarni bilasiz?

16.  Kredit  notalari  qanday  hosila  moliyaviy vosita?

17.  Kredit  defolt  svopi  nima  maqsadda  ishlatilishi  to‘g‘risida 

aytib  bering.

18.  Foiz  derivativlarining  tasnifi  to‘g‘risida  nimalarni  bila- 

siz?


19.  Foiz  kafolatlari,  «shift»  va  «pol»  shaklidagi  shartnomalar 

to‘g‘risida  nimalarni  bilasiz?

379


Mustaqil o'rganish  uchun  topshiriqlar

1.  Moliyaviy  derivativlarda  qollaniladigan  kurslarni  hisoblash 

formulalarini  topib,  o‘zaro  qiyoslang  va  umumiy  qonuniyatlarni 

aniqlang.

2.  Moliyaviy  derivativlarning  umumiylikdan  xususiylikka  to- 

mon  yo‘nalish  bo‘yicha  klasterini  tuzing.

3.  Moliyaviy  derivativlarning  foydalanish  maqsadlarini  baliq 

skletiga  o‘xshatib  tasvirlang.

4. 

Djon  K .  Xallning  «OnuMOHbi, 

(jiioHepcbi  n  npyrne 

iipon3BoitH bie  (|)HHaHcoBbie  HHCTpyMeHTbi»  (8-e  H3flaiiHe  /Op- 

tions,  Futures, and Other Derivatives, 8th  Edition. — M.:«B

hjihmc

», 

2013,  1072 



c.)  kitobidan  moliyaviy  derivativlarni  baholash  usulla- 

rini chuqur tahlil  qiling va derivativlarga xos grafiklarni tasvirlang.

5.  Moliyaviy  derivativlaring  har  bir  turi  bo‘yicha  shartnoma 

yoki  qimmatli  qog‘oz  shakllari  o‘z  bilimingiz  asosida  tuzing  va 

belgilangan  standart  shakllar  bilan  ularni  taqqoslang.



Test  savollari

1.  Forfard  shartnomasidagi  uzun  va  qisqa  pozitsiyalar 

o‘rtasidagi  farq  nima?

A)  Bazis  aktivlarni  sotib  oluvchi  uzun  pozitsiyaga,  sotuvchi 

qisqa  pozitsiyaga  ega  bo‘ladi.

B)  Bazis  aktivlarni  sotuvchi  uzun  pozitsiyaga,  sotib  oluvchi 

qisqa  pozitsiyaga  ega bo‘ladi.

C)  Bunday pozitsiyalar  mavjud  emas.

D)  Talablar qisqa,  majburiyatlar  esa  uzun  pozitsiya.

2.  Keltirilgan  izohlarga  mos  ketma-ketlikdagi  javobni  tan- 

lang:

1)  riskni  kamaytirish;



2)  bozordagi  narxning  kelajakdagi  o‘zgarishlari  bashoratidan 

foyda  olish;

3)  ikki yoki  bir necha  moliyaviy vositalardan  foydalangan  holda 

bir turdagi aktivlarni ham sotish, ham sotib olish orqali foyda olish.

A)  xedjirlash,  spekulyatsiya,  artibraj.

380


B)  spekulyatsiya,  xedjirlash,  artibraj.

C)  artibraj,  xedjirlash,  spekulyatsiya.

D)  xedjirlash,  artibraj,  spekulyatsiya.

3.  Ijro  bahosi  50  AQSH  dollarlik  uzun  pozitsiyali  forvard 

shartnomasidan  ijro  bahosi  shunday  bo'lgan  uzun  pozitsiyali 

«koll»  opsion  o‘rtasida  qanday  farq  bor?

A)  forvard  shartnomasini  amalga  oshirish  majburiy,  opsion 

shartnomasida  esa  ixtiyoriy,  ya'ni  xaridorga huquq  bor.

B)  forvard  shartnomasining  mazkur  holati  sotib  oluvchi  to- 

monidan, «koll» opsion shartnomasidagi uzun pozitsiya esa sotuv- 

chi  tomonidan  shakllantirilgan.

C)  har  ikkalasida  ham  uzun  pozitsiya  bo‘lgani  uchun  hech 

qanday  farq  yo‘q.

D)  ijro bahosi  bo‘yicha  xaridor aktivlarni  forvard  shartnomasi 

bo‘yicha  sotishga,  «koll»  opsion  bo‘yicha sotib  olishga  majbur.

4.  «Koll»  va  «put»  opsion  bitimlari  o‘rtasidagi  farq  to‘g‘ri 

ko‘rsatilgan javobni  ko‘rsating.

A)  o‘z  egasiga  bazisidagi  aktivlarni  belgilangan  narx  bo‘yicha 

sotib  olish  huquqini  «koll»  opsion  taqdim  etadi,  sotish  huquqini 

esa  «put»  opsion  beradi.

B)  o‘z  egasiga  bazisidagi  aktivlarni  belgilangan  narx  bo‘yicha 

sotib  olish  majburiyatini  «koll»  opsion  taqdim  etadi,  sotish  maj- 

buriyatini  esa  «put»  opsion  beradi.

C)  aktivlar  narxi  tushayotganda  bozorda  «koll»  opsion 

ko‘payadi,  aksincha  esa  «put»  opsion.

D)  «Koll»  opsion  faqat  Yevropada,  «Put»  opsion  esa  Ameri- 

kada foydalaniladi.

5.  Savdogar forvard  shartnomasi bo‘yicha  100  ming  funt  ster- 

lingni  1GBP  =   1,500USD  valuta  kursi  bo‘yicha  sotishda  qisqa 

pozitsiyaga  ega.  Shartnomaning  ijro  etish  paytida  valutalarni 

ayirboshlash  kursi  1)  1,490  2)  1,520  ga  teng  bo‘lsa  savdogarning 

foydasini  aniqlang.

A)  $1000  foyda  va  $2000  zarar.

B)  $500  foyda va  $1500  zarar.

381


C)  $7500 foyda va  $10000 zarar.

D)  $1500  foyda va  $3000 zarar.

6.  Savdogar fyuchers  shartnomasi  bo‘yicha  50  ming  to‘p gaz- 

lamani  oldingan  kelishilgan  1  to‘p  gazlama  =   100USD  bo'yicha 

sotishda  qisqa  pozitsiyaga  ega.  Shartnomaning  ijro  etish  paytida 

1  to‘p gazlamaning narxi  1)  $95  2)  $103  ga teng bo‘lsa savdogar- 

ning foydasini  aniqlang.

A)  $250000  foyda va  $150000  zarar.

B)  $500000 foyda va  $550000  zarar.

C)  $150000  foyda va  $100000 zarar.

D)  $900000 foyda va  $750000 zarar.

7.  Siz  «Maxwell»  kompaniyasining  100  dona  aksiyasini 

40 AQSH  dollaridan sotishga amerikacha  uch oylik opsion shart- 

nomasini imzoladingiz.  Ushbu aksiyalarning  1  donasini birjadagi 

joriy narxi 41  AQSH  dollariga teng.  Ushbu  holatda siz qanday ish 

yuritar  edingiz,  o‘zingiz  ko‘rishingiz  mumkin  bo'lgan  foyda  va 

zararingizni  aniqlang.

A)  Bitimni amalga oshirmasdim,  chunki  $100 zarar ko‘raman

B)  Shartnoma shartlariga ko‘ra bitimni  $100 zarar bilan bo‘lsa 

ham  amalga  oshirishga majburman.

C)  Opsionni  amalga  oshirardim,  chunki  $100  foyda 

ko'raman.

D)  Ayni  paytda  hech  qanday  foyda  yoki  zarar  to‘g‘risida  ga- 

pirib boimaydi, chunki shartnoma olidindan belgilangan ayni bir 

sanada  amalga  oshiriladi.  U  sanadagi  maiumotlar  masala  shar- 

tida  keltirilmagan.

8.  Faraz qilaylik,  ayni paytda oltinning  1  unsiyasining bahosi 

500 AQSH  dollari.  Bugungi  sharoit  bo‘yicha  oltinni  1  yildan  ke- 

yin yetkazib berish bo'yicha hisoblangan  forvard  kursi  700 AQSH 

dollariga teng. Arbitrajyor yillik  10%  li  kredit olib,  ushbu  shartlar 

asosida  foyda olishi  mumkinmi?

A)  Mumkin,  30%  yoki  unsiyasiga  150  dollardan  foyda  oladi.

B)  Mumkin emas,  chunki  kredit  foiz  stavkasi  forvard  kursiga 

nisbatan qimmat.

382


C)  Mumkin,  10%  yoki  unsiyasiga  50  dollardan  foyda  oladi.

D)  Mumkin  emas,  chunki  forvard  kursi  har  kuni  hisoblan- 

ganligi  uchun  pasayib  ketishi  mumkin.

9.  Tasavvur  qiling,  ma'lum  bir  kompaniya  aksiyasining  nar- 

xini  har  20  kunga  5%  ga  oshadi  deb  bashorat  qildingiz.  Aksiya- 

ning joriy  narxi  $29,  uch  oylik  «koll»  opsionning  ijro  narxi  $30 

bo‘lib,  u  bozorda  $2,9  dan  sotilmoqda.  Ushbu  holatda  opsionni 

sotib  olish  foydalimi?

A)  Foydali, siz opsionni sotib olish natijasida $0,7 foyda qilasiz.

B)  Foydali, siz opsionni sotib olish natijasida $0,5 foyda qilasiz.

C)  Foydasiz,  siz opsionni  sotib  olish  natijasida  $1  zarar qila- 

siz.


D)  Foydasiz,  siz  opsionni  sotib  olish  natijasida  $2,45  zarar 

qilasiz.


10.  «MAXI»  shveysariya  kompaniyasi  aksiyasining  narxi 

500  shveysariya  frankiga  teng.  Xususiy  investor  Jek  ushbu  kom- 

paniyaning  bankrotga  uchrashi  to‘g‘risidagi  maxfiy  axborotga 

ega bo‘ldi  va aksiyasini  narxi  tushadi degan xulosaga kelib,  kom- 

paniya aksiyalaridan tashkil topgan va ijro bahosi 450 shveysariya 

franki,  muddati  3  oy  bo‘lgan  250  ta  put  opsionni  30  frankdan 

(premiya (mukofot)) sotib oldi. Agar 3  oydan keyin aksiya bahosi:

1)  400  ChF;

2)  500  ChF;

3)  600  ChF bo‘lsa,  har bir holat  uchun Jekning  foyda zararla- 

rini  aniqlang.

A)  Narx  400  ChF  bo‘lganda  Jek  5000  ChF  foyda  oladi,  qol- 

gan  holatlarda esa  7500  ChF zarar qiladi.

B)  Har  bir  holatda  7500  ChF  zarar  qiladi,  foyda  nolga  teng 

bo‘ladi.

C)  Narx  400  ChF bo‘lganda  Jek  20  ChF  foyda  oladi,  qolgan 

holatlarda esa  30  ChF zarar qiladi.

D)  Har  bir  holatda  30  ChF  zarar  qiladi,  foyda  nolga  teng 

bo'ladi.

383


15-bob.  0 ‘ZBEKISTONNING  XALQARO  MOLIYA 

MUNOSABATLARIGA  INTEGRATSIYALASHUVI

15.1.  0 ‘zbekistonda  tashqi  iqtisodiy  faoliyat  va  uning  asosiy 

tamoyillari.

15.2.  Mamlakat 

tashqi 

iqtisodiy 



faoliyatining 

ustuvor 


yo‘nalishlari.

15.3.  0 ‘zbekistonda  tashqi  savdo  aloqalarini  rivojlantirishga 

qaratilgan  chora-tadbirlar tizimi.

15.4.  0 ‘zbekistonning xalqaro valuta-kredit tashkilotlari  bilan 

o‘zaro  hamkorlik  aloqalari.

15.5.  0 ‘zbekistonning  integratsion  birlashmalardagi  faoli- 

yati.

15.1.  0 ‘zbekistonda  tashqi  iqtisodiy  faoliyat va 

uning asosiy  tamoyillari

0 ‘zbekiston  Respublikasi  mustaqillikka  erishgandan  keyin 

o‘zining  mustaqil  tashqi  siyosatini,  shu  jumladan,  tashqi  iqti- 

sodiy  siyosatini  yurita  boshladi.  Mamlakatimiz  tashqi  iqtisodiy 

siyosati  eng  avvalo,  milliy  iqtisodiy  manfaatlarni  himoya  qilgan 

holda  xalqaro  moliya  munosabatlarida  faol  ishtirok  etishga  qa- 

ratilgan.

Respublikamizda  ijtimoiy  yo‘naltirilgan  bozor  munosabatla- 

rini  shakllantirish  va  rivojlantirish,  iqtisodiyot  tarmoqlarining 

barqaror  o‘sishini  ta’minlash,  yuqori  sifatli  va  raqobatbardosh 

mahsulotlar ishlab chiqargan holda jahon bozorlarida mustahkam 

o‘rin egallash, pirovardida aholi turmush darajasini yuksaltirishga 

qaratilgan strategiya izchil amalga oshirilar ekan,  bu maqsadlarga 

erishishda  tashqi  iqtisodiy  faoliyatni  yanada  takomillashtirishga 

alohida  e'tibor berilmoqda.

Tashqi  iqtisodiy  faoliyat  deganda  0 ‘zbekiston  Respublikasi 

davlat  idoralarining,  yuridik  va  jismoniy  shaxslarining  xorijiy 

davlatlar,  ularning yuridik  va jismoniy shaxslari,  xalqaro  tashki- 

lotlar  bilan  o‘zaro  foydali  hamkorlik  o'rnatishga,  bunday  ham-

384


korlikni  rivojlantirishga  qaratilgan  jami  amaliy  harakatlari  tu- 

shuniladi.

0 ‘zbekiston  Respublikasi tashqi iqtisodiy faoliyatning subyekti 

sifatida  0 ‘zbekiston  Respublikasi  tasarrufiga:

—  tashqi iqtisodiy faoliyatni tashkil etishning qonun asoslarini 

belgilash;

—  tashqi  iqtisodiy  siyosatni,  shu jumladan  valuta-kredit  siyo- 

satini ishlab chiqish va amalga oshirish,  0 ‘zbekiston Respublikasi 

valuta  fondini  shakllantirish va undan  foydalanish;

—  tashqi  iqtisodiy  faoliyat  sohasida  xalqaro  shartnomalar  tu- 

zish  va  ularni  ijro  etish;

—  0 ‘zbekiston  Respublikasi  hududidan  tashqarida  respub- 

likaning,  uning  yuridik  shaxslari  va  fuqarolarining  iqtisodiy 

manfaatlarini  himoya  qilish;

—  respublika  hududida  chet  ellik  investorlar  faoliyati  uchun 

huquqiy  kafolatlarni  belgilash;

—  0 ‘zbekiston  Respublikasi  nomidan xalqaro iqtisodiy tashki- 

lotlar va birlashmalarda  vakillik  qilish;

—  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Konstitutsiyasidan  kelib  chiqadi- 

gan boshqa vakolatlar  kiradi.

Mamlakatimizning  tashqi  iqtisodiy  faoliyat  sohasidagi  asosiy 

vazifalar sifatida  quyidagilar belgilangan:

—  birinchidan,  tashqi  iqtisodiy  faoliyatni  yanada  erkinlashti- 

rish borasida  aniq  maqsadni  ko‘zlab  o‘tkazish,  tovarlarni  eksport 

va  import  qilishda  xorijiy  sarmoyadorlar  o‘z  daromadlaridan  er- 

kin foydalanishlarida  birmuncha  imtiyozli  tartibni joriy etish;

—  ikkinchidan,  xorijiy sarmoyadorlarni,  asosan  bevosita  kapi- 

tal  mablag‘lar  tarzidagi  sarmoyalarni  respublika  iqtisodiyotiga 

keng jalb  etish uchun huquqiy,  ijtimoiy-iqtisodiy va  boshqa shart- 

sharoitlarni  yanada takomillashtirish;

—  uchinchidan,  0 ‘zbekistonga  jahon  darajasidagi  texnologi- 

yalarni  olib  keladigan,  xalq xo‘jaligining  zamonaviy  strukturasini 

vujudga  keltirishda  yordam  beradigan  sarmoyadorlarga  nisbatan 

ochiq  eshiklar siyosatini  o‘tkazish;

385


—  to‘rtinchidan,  mablagiarni eng ustuvor sohalarga — respub- 

lika mustaqilligini  ta’minlaydigan agrar sektorni,  yoqilgi-energe- 

tika  kompleksini  hamda  boshqa  bazaviy  tarmoqlarni  rivojlanti- 

rishga  qodir,  tayyor mahsulotlar ishlab chiqarishni  o‘zlashtirishga 

sarflash29.

Mazkur  ustuvor  vazifalarni  amalga  oshirish  maqsadida 

mamlakatimizda  tashqi  iqtisodiy  faoliyatning  huquqiy  asos- 

lari  yaratildi.  Bular  jumlasiga,  0 ‘zbekiston  Respublikasining 

«Tashqi  iqtisodiy  faoliyat  to‘g‘risida»gi,  «Valutani  tartibga  solish 

to‘g‘risida»gi,  «Chet  el  investitsiyalari  to‘g‘risida»gi,  «Chet  ellik 

investorlar huquqlarining kafolatlari  va ularni  himoya  qilish  cho- 

ralari  to‘g‘risida»gi,  «Boj  tarifi  to‘g‘risida»gi,  «Eksport  nazorati 

to"g‘risida»gi  Qonunlarni  hamda  «Chet  el  investitsiyalari  bilan 

loyihalarni  amalga  oshirish  mexanizmini  takomillashtirish  cho- 

ra-tadbirlari  to‘g‘risida»gi,  «Eksport  mahsuloti  ishlab  chiqaruv- 

chilarni  rag‘batlantirish  borasidagi  qo‘shimcha  chora-tadbirlar 

to‘g‘risida»gi,  «To‘g‘ridan to‘g‘ri xorijiy investitsiyalar jalb etilishi- 

ni  rag‘batlantirishga  oid  qo‘shimcha  chora-tadbirlar to‘g‘risida»gi 

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidentining  farmon  va  qarorlarini 

kiritish  mumkin.

0 ‘zbekistofi  Respublikasi  tashqi  iqtisodiy  faoliyatining  asosiy 

tamoyillari  quyidagilardan  iborat:

—  barcha  davlatlar,  chet  el  yuridik  va  jismoniy  shaxslari, 

xalqaro  tashkilotlar bilan  hamkorlik o‘zaro  manfaatliligi;

—  tomonlarning tengligi;

--  tashqi  iqtisodiy  aloqalar  bo‘yicha  sheriklarning  ichki  ish- 

lariga  aralashmaslik;

—  xorijiy  davlatlar  va  xalqaro  tashkilotlar  bilan  bitimlar 

bo'yicha  qabul  qilingan  majburiyatlarni  halol  va  aniq  bajarish 

prinsiplari;

—  hamma tomonidan  e'tirof etilgan boshqa xalqaro normalar, 

qoidalar va shartlarga  rioya  etish.




Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   33


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling