Jahon tajribasi


-jadval  Kompaniyalarga  berilgan imtiyozlar asosida soliqlarning miqdorlarini


Download 279.11 Kb.
Pdf ko'rish
bet8/10
Sana18.11.2021
Hajmi279.11 Kb.
#175482
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
investitsiyad

11-jadval 

Kompaniyalarga  berilgan imtiyozlar asosida soliqlarning miqdorlarini 

to’lash  

 

№ 

To’lani-



shi lozim 

bo’lgan 


soliq  

summasi 


(Lm.) 

I M T I YO Z L A R 

Imtiyoz-

lardan 


so’nggi  

soliq 


stavka-si  

(%) 


Imtiyoz

-lardan 


so’nggi  

soliq  


summa-

si (Lm.) 

Korxona 

ixtiyorida 

qoladigan 

soliq 


stavkasi 

(%) 


Korxona 

ixtiyori-da 

qoladigan 

soliq 


summasi 

(Lm.) 


Qaytari-

lishi 


lozim 

bo’lgan 


soliq  

stavkasi 

(%) 

Qaytari-


lishi 

lozim 


bo’lgan 

soliq   


summasi 

(Lm.) 


2490 




35 


2490 

9961 



7.5 

2135 


2/3 

23.33 


6640 

4.17 


1186 

12451 



7.5 

2668 


2/3 

23.33 


8300 

4.17 


1483 

Ja-


mi 

24902 


 

4803 


 

14940 


 

5159 


 

To’lanadigan soliq summalaridan bu imtiyozlarni olib tashlab hisoblaganda B-

aktsiyador jami bo’lib 1183 (9961-2135-6640) Lm., V-aktsiyador esa 1483 (12451-

2668-8300)  Lm.  soliq  to’lashlari  lozim.  Bu  mablag’lar  esa  olingan  foydaning 

4,17 %ni tashkil etadi (1186/28460 yoki 1483/35575). 

 

Qayd etib o’tish lozimki, soliq hisoboti kompaniya ro’yhatga olingandan so’ng 

18  oy  o’tgach,  keyingilari  esa  oxirgi  hisobot  topshirilgandan  so’ng  shuncha  vaqt 

o’tgandan  so’ng  topshiriladi.  Yangi  turdagi  kompaniyalarning  soliqqa  tortish 

kontseptsiyasining  xarakterli  tomoni  shundaki,  foyda  solig’ini  akitsyadorlar 

taqsimlab  olishlari  bilan  soliqni  to’lashlari  lozim  bo’ladi.  Soliqning  qaytarib 

beriladigan  qismi  esa  kompaniyalar  o’z  hisobotlarini  soliq  idoralariga  to’liq  taqdim 



 

14 

etganidan so’ng olishadi. 

Mamlakatda xalqaro savdo korxonalarini qayta ro’yhatdan o’tkazish uchun 1000 

Lm.  (3000  AQSh  dollari)  miqdorida  tovon  to’lovini  to’lashlari  lozim  bo’ladi.  Bu 

yangi  xalqaro  savdo  korxonalari  shunisi  bilan  xarakterlanadiki,  “offshor” 

korxonalarning  hisobotlarini  tekshirish  soliq  idoralari  uchun  yopiq  bo’lgan  bo’lsa, 

yangi xalqaro savdo korxonalarining eshiklari esa soliq xodimlari uchun doimo ochiq 

bo’lgan.  Mamlakatda  tashkil  topgan  yangi  xalqaro  savdo  korxonalarining  yana  bir 

xarakterli  tomoni  shundaki,  xalqaro  nosavdo  offshor  korxonalari  o’rniga  yangi 

xalqaro xolding kompaniyalar ham tashkil etila boshlandi. 

 


Download 279.11 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling