K. A. Ciiolponov, S. N. Am inov anorganik kimyo


Abdulla  S u lto n o v ich   S u lto n o v


Download 12.94 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/41
Sana21.12.2019
Hajmi12.94 Mb.
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   41

Abdulla  S u lto n o v ich   S u lto n o v  

(1913— 1979).  U  organik  reak- 

siyalarning  katalizi  soliasidagi  yirik olimdir.  A.S.Sultonov  rahbar- 

ligida  aluminiy-rux-inolibden  katalizatorlari  yaratilgan  va  ishlab 

chiqarishga joriy etilgan.  I ining  furfurolni qaytarish, uglevodorodlar


liiiHl'iiliipi  оИтцициПш  yo4|otish,  furan  birikmalarini  poliim-i 

liinli,  к и т   1111к111  vulkanlasli  katalizatorlarini  yaratish  va  h«islu|:i 

Ishltnlihuh umaliv aliamiyali  katta hisoblanadi. Olim mamlakalimi/d a 

katali/  sohasida  yirik  m aktab  yaratgan.  Toshkeiitdapi

l.umalNiya  iliuiy  tckshirish instituti  akademik A.S.Sultonov  nomijM 

i|o ‘yilgan.



5 .7 .  Kimyoviy  muvozanat

Qaytar va qaytmas reaksiyalar.  Barcha kimyoviy reaksiyalarni 

ikkiga:  qaytar va  qaytmas  reaksiyalarga b o ‘lish  m um kin.  Faqat bir 

yo'nalishda  boradigan  reaksiyalar  qaytmas  reaksiyalar  deyiladi. 

Reaksiya natijasida ko‘p miqdorda issiqlik ajralib chiqsa, gaz modda

c h o ‘km a yoki  oz dissotsilanadigan  m oddalar hosil boMsa,  bunday 

reaksiyalar am ald a qaytmas bo'ladi:

CH4 +  2 0 2 =   CO,  +  2 H ,0  +  0  

Mg 


+  

2HC1 


=  

MgCI, 


+   M ,  T 

AgNO, +  NaCl  -   AgCl  I   +  NaNO,

NaOH  +  HNO,  =-  NaNO,  t  ||,( )

Birvaqtning o ‘zida ikki  qarama-qarshi  yo'nalishda  boradigan 

reaksiyalar  qaytar  reaksiyalar  deyiladi.  Misol:

N 2 +  3H2 

2NH3

Reaksiya boshlangan  paytda t o ‘g ‘ri  reaksiyaning  tezligi  katta, 



teskari  reaksiyaning tezligi  kichik b o ‘ladi. Vaqt o ‘tishi  bilan to ‘g ‘ri 

reaksiyaning  tezligi  kamayib,  teskari  reaksiyaning  tezligi  ortib 

boradi.  M a’lum vaqtdanso‘ng har ikkala reaksiya tezliklari tenglashadi:

aA + bB   cC + dD 

V,  =  K,  [A]a  [B]b ;  V2  =  K2  [C]c [Dld ; 

V,  =  V2 

K  

[C]c  [D]d 



[A]a[B]b  '

[А],

  [В],  [C],  [Z)]  -  reaksiyaning  m uvozanat  konsenlial 

siyalari;  a,  b,  c,  d  —  reaksiya  tenglamasining  stexcometrik  k« »»■! 

fitsiyentlari;  K —  kimyoviy  reaksiyaning  muvozanat  koitsl.mi.i  M

 

b o ‘lib,  u   haroratga bogMiq  boMgan  kattalik.



T o ‘g ‘ri  va  teskari  reaksiyalar  tezliklari  tenglashgan  holat 

kimyoviy muvozanat  deyiladi.  Moddalarning  muvozanat vaqtidagi 

konsentratsiyalari  muvozanat  konsentratsiyasi  deyiladi.  Y u q o ­

ridagi  am m iak   hosil  b o ’hshi  reaksiyasi  u c h u n   t o ‘g ‘ri  va  teskari 

reaksiyalar:

N ,   i  t i l ,   <  >  N i l ,

V, 

к,  IN,I  I I I , I ’ ,  V, 



K 2

  [N I I,|2;  K  =  K , / K 2

Muvozanat  holatida  reaksiya  mahsulotlari  konsentratsiyalari 

ko'paytm asining  clastlabki  m oddalar  konsentratsiyalari  ko'payt- 

masiga  nisbati  doimiy son  bo'lib,  muvozanat konstantasi  deyiladi.

Muvozanat  konstantasi  m oddalarning  tabiatiga,  haroratga 

bogLliq  bo'lib,  konsentratsiyaga,  bosimga  va katalizatorga bog'liq 

emas.


G eterogen  reaksiyalarda  qattiq  m o d d a lar  konsentratsiyasi 

muvozanat  konstantasi  ifodasiga kirmaydi:

3Fe(q) + 4H20(g)  <-»  Fe30 4 (q) + 4H 2 (g) 

у

  .  [H2]4 

[H20 ]4

Kimyoviy  reaksiyalarning  m u vozanat  konstantasi  asosida 



izobarik izotermik  potensial  hisoblanishi  mumkin:

AG°  = -R T  In K.

Ko'rinib  turibdiki,  A G °   qiymati  kichik bo'lishi  uchu n   ATkatta 

q iym atga  ega  b o'lishi  kerak.  D em ak,  m u v o zan at  ja ra y o n id a 

mahsulotlarning muvozanat  konsentratsiyalari  ko'p bo'lsa,  izobar 

izotermik  potensial  kichik qiymatga ega bo'ladi.  AG°  ning musbat 

qiym atlariga  m u v o z an at  h o la tin in g   dastlabki  m o d d a la rn in g  

konsentratsiyalari  yuqori  bo'lgan  holati  mos  keladi.  M uvozanat 

konstantasi  h aroratga  b o g 'la n g a n .  E n d o te rm ik   ja ra y o n la rd a  

haroratning  ortishi  muvozanat  konstantasi  qiymati  ortishiga  olib 

keladi.  Ekzotermik  jarayonlarda harorat ortsa muvozanat konstantasi 

kamayadi.



L e-Shatele  prinsipi.  M uvozanatda  turgan  sistemaga biror bir 

tashqi  ta ’sir  ko'rsatilsa,  muvozanat  buziladi  va  m a ’lum  vaqtdan



мГиц  Vitnpi  muvozaiiat  qaror  topadi.  Bu jarayon  mnvo/analmiiK 

м I (I %


 111  dcviliuli

M uvo/iinatni  qav  tarafga siljishini  Le-Shatele  prinsipi  ani(|lal) 

I«'i.idi  m u v o /a n a td a   (urgan  sistemaga  b ir o n - b ir   tashqi  la'sn 

ko’rsntilsa,  m u v o /an at  shu  ta ’sirni  kamaytiruvchi  reaksiyanmi' 

borishi  tarafiga siljiydi.

Masalan: 

N 2  +   3 H 2 =   2 N H 3 

AH  <  0


Ushbu  reaksiyada azot, vodorod konsentratsiyalarining osliisln 

h am d a  a m m ia k   konsentratsiyasining  kam ayishi  m u vo z an atn i 

o'ngga,  am m iak hosil b o ‘lishi tarafga siljishiga olib keladi. Aksincha 

azot yoki vodorod  konsentratsiyasini  kamaytirish h a m d a   am m iak 

konsentratsiyasini  oshirish  muvozanatni  chap  tarafga  siljitadi.

Harorat oshganda muvozanat endotermik rcaksiyaning borishi 

tarafga,  ya’ni am m iakning parchalanishi  tarafga siljiydi.

Bosim  oshganda  esa muvozanat gaz  m odda  molekulalari soni 

kamayadigan tarafga,  y a ’ni am m iak hosil  bo'lishi  tarafiga  siljiydi.

K atalizator kimyoviy jarayonni  tezlashtirmaydi,  faqat  m uvo­

zanat holatiga kelishini  tezlashtiradi.

5 .8 .  Kimyoviy  reaksiyalarning  m exanizmi

T a ’sirlashuvchi  m oddalarning  tabiatiga  va  sharoitga  ko'ra 

kimyoviy  reaksiyalarda  atomlar,  molekulalar,  radikallar  va  ionlar 

ishtirok etadi.

Erkin radikallar molekulalarning parchalanishidan hosil  bo ‘l- 

gan  qism lardan  iborat  bo'ladi.  M asalan,  *OH  ( H 20   molekula- 

sining  qismi),  * N H 2  ( N H 3  molekulasining  qismi),  *HS  ( H 2S  dan 

hosil b o ‘lgan), erkin radikallarga erkin atomlar h am  kiradi.  Bunday 

reaksiyalar radikal  mexanizm  asosida  sodir b o ‘ladi.  Erkin  radikal- 

larning reaksion qobiliyati ju d a yuqori,  lekin ular ishtirok etadigan 

reaksiyalarning  aktivlanish  energiyasi  kichik  ( 0 —40  kJ/m ol).

Erkin  radikallar  hosil  b o ‘lishi  qizdirish,  yoritish,  yadroviv 

nurlanish,  mexanik t a ’sirlar h am d a  elektr razryadlari  t a ’siri  naii 

jasida yuzaga keladi.

Ionlar  ishtirokida ketadigan  reaksiyalarning aktivlanish  r u n  

giyasi  0—80  k J/m o l  ni  tashkil  etadi.  Ionli  m e x a n i/m   bo'vn  h.i 

boradigan  reaksiyalar ham  ancha  tez boradi.


Molekulalar  ishtirokida  keladigan  reaksiyalarning  faollanish 

energiyasi juda yuqori  bo'ladi.  Masalan,  HJ  hosil  bo'lish  reaksiya- 

sining  aktivlanish  energiyasi  150  kJ/m ol  ga  teng.  Bunday  reak­

siyalar molekular  m ex ani/m   asosida  boradi.



FarmatsiyadaKi  alianiiyali.  I 

)orivor moddalarni sanoatda ishlab 

chiqarish  uchun  inula  kelavoigan  jarayonlarning  kinetikasi  va 

mexanizmini  yaxshi  bilisli  /arm   O'simliklar,  hayvonlar  h am d a 

tirik organi/mda  ketayotgan  jarayonlarda  barcha organik moddalar 

ju d a  tez  oksidlauishi  kerak.  Lekin  aslida  oksidlanish  jarayonlari 

ancha  sekin  boradi.  Bu jarayonlarda  oxirgi  oksidlanish  mahsuloti 

bo'lsa  suv  va  CO,  hisoblanadi.  Barcha  dori  moddalarning  t a ’siri 

organizinda  keladigan  reaksiyalarga bog'liqdir.  Dori  moddalarining 

saqlanishi  ularni  eskirishiga  olib  keladi.  Ularning  eskirish  reak- 

siyalarini  bilish  dori  modalarining saqlanish  muddatini  baholashga 

imkon  yaratadi.

Kimyoviy va farmatsevtik texnologiya jarayonlarini tushunish 

va  boshqarishni  bilish  uch u n   kimyoviy  kinetika  qonunlari  va  shu 

jarayonda  ketayotgan  reaksiyalarning  mexanizmini  bilish  katta 

ahamiyat  kasb  etadi.  Kimyoviy  reaksiyalar  tezligi  orqali  m ahsu- 

lotlar  u num i,  kimyoviy  asbob-uskunalar  va  jarayonning  sama- 

radorligi  to'g'risida  fikr  yuritish  mumkin.

Kimyoviy  reaksiyalarning  kinetikasini  o'rganish  farmatsiyada 

katta  rol  o'ynaydi.  K o'p  dori  moddalarning  ta ’siri  organizmda 

ketayotgan  reaksiyalarga  cham barchas  bog'langan.  Dori  m o d d a- 

larning saqlanish  muddatini  baholash,  organizmga dori  m oddalar 

kiritilishida yuzaga  keladigan  nojo'ya ta ’sirlar,  dori  moddalarining 

organizmdagi  keyingi  taqdiri  kimyoviy  reaksiyalar tezligini  an iq ­

lash  orqali  baholanadi.

Organizmdagi  turli  kimyoviyjarayonlarni  mo'tadillash  uchun 

ko'pdan  ko'p  ferment  d o ri-d arm o n lar  ishlab  chiqilgan.  Oshqo- 

zon  icluik  li/.imi  kasalliklarida  pepsin,  pankreatin  buyuriladi. 

Kuygan,  yiringli  yaralarni  d avolashda  p ro to lo tik   ferm e n tla r 

ishlatiladi.  Qon  tomirlarining  turli  kasalliklarini  (tromboz)  d a ­

volashda  plazmin,  iripsin,  ximiotripsin  kabi  ferment  preparatlari 

samarali ta ’sir etadi.  Bunday ferment preparatlari ta’siri organizmdagi 

turli jarayonlarga kalalitik  la'sirga asoslangan.


JS.M,  K inivoviy  j a r a y o n l a r n i n g   s o d i r   b o ' l i s h   s h a r l l a r i

Kimyoviy  1iKKkl.1l.ilmug  rcaksion qobiliyatiga  harorat,  yo'ni|’' 



lik, 

nuliat.siya,  bosun,  mexanik  kuchlar  va  boshqalar  t a ’sir eladi

Kimyoviy  reaksiyalarning borishiga haroratning ta ’siri  yuqorula 

batalsil  ko'rib chiqildi.

Ko'zga  ko‘rinadigan  yorug‘lik  nurining  shuningdek,  infra 

qizil,  ultra-binafsha nurlaming turli moddalarga t a ’sir etib kimyoviy 

jarayonlarni  yuzaga  keltirishi  m oddalarning  parchalanib  ionlar, 

molekulalar  va  radikallar  hosil  b o ‘lishi  bilan  bog‘liq.  Vodorod 

xloridning  hosil  b o ‘lishi,  yonish,  oksidlanish,  zanjir  reaksiyalari 

fotokimyoviy  jarayonlarda  katta  aham iyatga  ega.  Fotografiya, 

fotosezgir elementlar, polimer moddalar,  yangi  kimyoviy material- 

Iar fotokimyoviy jarayonlarning  am aliy  aham iyati  benihoyaligini 

ko‘rsatadi.

Oxiigi paytlarda lazer nuri ta ’sirida kimyoviy jarayonlarni yuzaga 

keltirish ancha keng o'l^anilmoqda.  M a ’lum  to'lqin  uzunligiga ega 

b o ig a n  yorug'lik  nuri  kimyoviy  rcaksiyalarga  tanlab  ta ’sir etadi  va 

faqat  m a ’lum  y o ‘nalishdagi  kimyoviy  reaksiyalarning  borishiga 

sababchi  bo'ladi.  Lazerlarning qattiq  moddalarga  ta ’siri  natijasida 

harorat birdaniga ko‘tariladi va bu jarayon yuqori  kuchga ega bo'lgan 

nurlanishda  plazma  hosil  b o iish ig a   olib  keladi.  Lazer  nurlanishi 

m o ddaning  yuqori  haroratdagi  jarayonlarini  o ‘rganishga  imkon 

beradi.  Lazer nurlanishi  tufayli  grafitdan olmos olingan.  Grafit va 

vodoroddan  uglevodorodiar sintez qilingan.  Bu  nurlanish m o d d a ­

larning xossalari,  strukturasini  tekshirish,  s o ‘nggi  paytlarda tibbiy 

jarrohlikda ham  keng ko'lamda q o ‘llanilmoqda.

Kimyoviy  moddalarga  nur t a ’sirida  b o ‘ladigan  o ‘zgarishlarni 

radiatsion kimyo o ‘rganadi. Ayniqsa bu jarayonlar atom texnikasida, 

yuqori  molekular  m oddalar  olish,  kimyo  sanoatida  keng  q o ‘l- 

laniladi.

M exanik  t a ’sirlar  natijasida  kimyoviy  jarayonlarni  y u /a j’.a 

keltirish  ham   oxirgi  paytlarda  keng  q o ‘llanilmoqda.  Mexamk 

t a ’sirlar  tufayli  maydalash,  kukunlash  jarayonlarida  k im y o \i\ 

b o g ‘larning  uzulishi  va  yangi  xil  m o lek u lalar  hosil  b o 'lr.ln


kuzatiladi.  Mexanokimyoviy sintcz  polimerlar olinishi va organik 

sintezda katta amaliy ahaniiyatga ega.

Juda  yuqori  bosim  ta ’sirida  ham  kimyoviy jarayonlar yuzaga 

kelib,  grafitning  olmosga  aylanishi,  borazonning  hosil  bo'lishi 

juda yuqori  bosinula amalga oshadi.

Oxipgi  payllarda  tinli  portlovchi  moddalarning portlash paytida 

yuzaga  keladigan bosim  kuchiiiing kimyoviy moddalarga ta ’siri keng 

k o 'la n u la   o ‘rganilmoc|da.  Ana  slum day  bosim  kuchi  b ir  xil 

moddalarni  parchalab  tashlasa,  ikkinchi  moddalarni  bir-biriga 

biriktiradi.  Bunday  sintcz  oddiy  moddalarni  olishda,  organik 

m oddalar sinlczi  va  polimerlar olishda  qo'l  kelmoqda.

lozirgi  paytda olimlar portlash  paytidagi  kuchli  to ‘lqinlardan 



foydalanib suvni vodorod va kislorodga parchalashga ham da olingan 

aralashmani yondirib  ichki yonuv dvigatellarni  yurgazishga muvaf- 

faq  bo'ldilar.  Bosim  kuchi  ta ’sirida  kauchuk  rezinaga,  am inokis- 

lotalar oqsillarga aylanishi kuzatilgan.  Bu jarayon yuqori haroratda 

metallurgiyada ishlatilmoqda.

Turli kimyoviy jarayonlarni fizik usullar bilan  amalga oshirish 

va bunday kimyoviy jarayonlarni boshqarishning samarali usullarini 

ishlab  chiqish  b o ‘yicha  ilmiy  izlanishlar  keng  k o 'lam d a  olib 

borilmoqda.

5-  bobga  oid  savol  va  masalalar

1.  Quyidagi  reaksiyalar tezligi  ifodasini yozing:

N JW  <  ()„„ 

2NO(b)


b >  <  u....4  C'(), „ = 2 C O (g)

ll>  , | Ч и +  4 , | Я , =  реА (к) + 4 н ад

e)  С u()

I)  CO  ,  l  Ц О   =  CO „,  +

■’ 

(g) 


2(g) 

2(g)


2.  Quyidagi reaksiyaning tezlik konstantasi 8,9' 10-2 ga teng. Agar azot 

(II)  oksidning  konsenlratsiyasi  0,3  mol/1  bo'lsa,  kislorodning  kon- 

sentratsiyasi qancha bo'lganda  reaksiyaning tezligi 1,2-10° mol/l-s bo'ladi? 

2NO(g) +  0 2(g) =  2NOJ(r|.  (Javob: 0,15  mol/1).



3.  Reaksiyaning tezlik konstantasi 508°C da 0 ,16 ga teng:

90


II, 

vii  I,  шин  I»• isliLmn*ich koiisentratsiyalari mos ravislidn O.ON  inol/l 

Vtt  II,IM  Mini/1  lni'K.i,  yoilnin^,  kontscntratsiyasi  20%  ga  кашлунаш1лк1 

1»*нкм|у«м1||щ  ii/liymi  lii.siiblaiig  (Javob:  3,71 O '4 mol/l s).

-I.  Ki'iiksiv.miiig  boslilang'ich  konsentratsiyalar:  NO  (),(»  11к >I 

<  I,  n.  l  nml/l  bo'lsa,  reaksiyaga  70%  Cl2 kirishgandagi  reaksiya  tc/li^i 

|toslil.iii(.>;ich  leaksiya lezligiga nisbatan qanday o'zgaradi?

2NO  .  +  C L  ,  ->  2NOC1  .

(s) 


^(g) 


(Javob:

 750 marta kamayadi).

5.  4HCI(s) +  0 2(g) =  2Cl2(g)+  2H20 (g)  reaksiya boshlangandan  keyin 

ma’lum  vaqt  o ‘tgach,  moddalarning  konsentratsiyasi:  HCI—2  mol/1,

0 , - 1   mol/1,  Cl2—1,6 mol/1  bo‘lgan bo‘lsa,  H C l v a 0 2 ning boslilang'ich 

konsentratsiyalarini  hisoblang  {Javob:  [HCI]  =  5,2;  [OJ  =   1,8  mol/1).

6.  Ushbu  reaksiyada  bosimni  3  barobar  oshirsak,  reaksiya  tezligi 

qanday o'zgaradi?  CaO(k)  +  C 0 2(g)  =   CaCOJ(k) (Javob:  3  marta oshadi).

7.  Berk idishda borayotgan quyidagi reaksiyada boshlang'ich moddalar 

konsentratsiyasi 2 barobar kamayganda  bosim qanday o'zgaradi?

NH..  +  HCI,  =  N H   Cl

'(g )  


(g> 

(k)



8.  Quyidagi reaksiyaning tezligini  125  marta osliirisli  uchun bosimni 

necha marta oshirish kerak?

2NO,  ,  +  Cl„  , 

2NOCI,  ,

(g> 

2(g) 


(g)

9. Agar haroratni 45°C oshirganimizda  reaksiya tezligi  360  barobar 

oshgan  bo'lsa,  reaksiya  tezligining  harorat  koeffitsiyenti  у  ni  hisoblang 

(Javob:

  у  =  3,7).



10.

 20°C da ikkita reaksiya bir xil tezlikda bormoqda.  1-reaksiya tezli­

gining  harorat  koeffitsiyenti  —  2,  ikkinchisiniki  —  3  bo'lsa,  qanday 

haroratda  2-reaksiyaning  tezligi  1-sinikidan  2  barobar  ortiq  bo'ladi? 



(Javob:

  37°C).


11.

  Reaksiya  tezligining  harorat  koeffitsiyenti  2,4  ga teng  bo'lsa, 

haroratni  necha gradusga oshirganda  reaksiya tezligi  150  marta oshadi? 

(Javob:

  57°C).


12.

  Quyidagi  reaksiyada vodorod, azot va ammiakning boshlang'icli 

konsentratsiyalari  mos  ravishda 2,0; 4,0 va 0,02 mol/1

3H2(g)  +  N 2(g)~2NH 3(g)

Muvozanat qaror topganda vodorodning  konsentratsiynsi  Mt'V  k.i 

maygan bo‘lsa,  muvozanat konstantasini hisoblang ( J a v o b К 

,<>'>  Hi  i


13.

  Sig‘imi4  1  bo'lgan  idishda  quyidagi  reaksiya sodir bo'lnioqda:

" v ,   ' 

~   2HC1„

Agar vodorod  va  xloming boshlang'ich  massalari mos  ravishda 0,4 g 

va 7,1  g bo'lsa  hanula  muvo/anat  qaror topganda  10% vodorod reaksiyaga 

kirishganligi  ma'lum  bo'lsa,  reaksiyaning  muvozanat  konstantasini 

hisoblang.(./rm>/>:  К 

1,1 

10  I)


14. Quyidagi reaksiyanii ig le/lik konstantasi 2.3X ga teng. CH3COOC,H.+ 

+  NaOH 


C  l l,( OONa  i  (  ,11,011

Agar  3  lilr  0, !S  M  elilalsetat  va  2  I it r  I  M  NaOH  eritmalarini 

aralashlirsak,  reaksiyaning  boshlang'ich  vaqtidagi  tezligini  hisoblang 

(Javoh:  0,29  mol  /I  s).

15.  Agar reaksiyaning 45°C va 22°C dagi tezligi  mos ravishda 8,4xl0~2 

mol/l-s  va  9,1-10  1 inol/l  s  bo'lsa,  reaksiya  tezligining  harorat  koeffit- 

siyentini  hisoblang.  (Javob'.  у =  2,6).

16.  Quyidagi reaksiyada:

a)  hajmni  oshirganda;b)  suv  bug'ini  kondensatsiyaga  uchratganda 

C 0 2(g) +  H 2(g)<  ->  CO(g)  +  H 20 (g)  muvozanat  qay tarafga siljiydi?



17.

  N 0 2  ning  quyidagi  reaksiyaga  binoan  parchalanishini  qanday 

kamaytirish  mumkin?  2NO,(g)  «->  2NO(g) +  0 2(g);  AH  > 0.

18.

  Muvozanat  holatida turgan sistemada:

2 N 0 2((„ +  0 1(g)  <->  N 20 5  +  Ojw

a)  NO,  konsentratsiyasini  oshirsak;

b)  O,  konsentratsiyasini  oshirsak;

d)  N ,0  konsentratsiyasini  kamaytirsak;

e)  (),  konsentratsiyasini oshirsak qolgan moddalarning konsentratsiyasi 

qanday o'/garadi?



19. Quyidagi  reaksiyada  moddalarning muvozanat konsentratsiyalari:

2NO 


+  O,  ,  <->  2NO  ,

( S )  


2 (1 1 ) 

2 ( g )


NO  0,04  mol/1,  О,—0,06  mol/1,  N 0 2—0,02  mol/1  bo'lsa, 

muvo/anat  konstantasini  hamda  NO  va  O,  ning  boshlang'ich  konsen- 

tratsiyalarini  hisoblang.  (Javob:  К  =  4,16;  [NO]bosl|  =  0,06  mol/1; 

| 0 2|b,...  =  0.07  mol/1),

20.  Muvozanat  holatida  turgan  sistemaning  hajmini  2  barobar ka- 

maytirsa,  2NO(g)  \  0 , (il <  > 2NO,i(i) to'g'ri va  teskari  reaksiyalarning tezlik- 

lari necha barobar o'zgaradi? (Javoh\  Mos ravishda 8 va 4 marta ortadi).

92


J l .   I  l|ilr |n i|  (II)  uksidi  va  suv  b u g 'in in g  dastlabk i  kitiisciilial.siy.il.il i 

11,(11  tiin l/l  |i>i  It  ИЦ

CO 


I  11,0 

CO,  +  H

it i 

(g) 


2(g) 

2(g)


Ajtiii  CO,  niii)',  muvozanat  konsentratsiyasi  0,01  mol  /I  bo'lsa, 

inikMymlani  CO,  1120   va  H2  ning  muvozanatdagi  konsentratsiyalarim 

lnsoblaiif,.

22.  Ma’lum  bir haroratda quyidagi  reaksiyada 2 S 0 2 +  0 2  <->  2SO, 

moddalarning  muvozanat konsentratsiyasi  quyidagicha:  [ S 0 2]  =   0,04 

mol/1;  10,1  = 0,06 mol/1;  [S03]  =  0,02 mol/1.  Reaksiyaning muvozanat 

konstantasini, SO, va 0 2 ning dastlabki konsentratsiyalarini hisoblang.



23. Quyidagi  reaksiyada:

N 2(g)  +  3H2(g)^ 2 N H 3(g)  AH  = 

92  kJ

haroratni yoki bosimni oshirsak, muvozanat qaysi tomonga siljiydi? Sanoatda 



ammiak olinishi yuqori haroratda (400—500°C) olib borilishi nima bilan 

tushuntiriladi?



24.

 Agar reaksiyaning faollanish energiyasini 4 kJ/molga kamaytirilsa, 

298 К haroratda reaksiya tezligi necha marta ortadi?

25.

  Harorat 280  К dan  300  К gacha oshirilganda,  reaksiya tezligi  10 

marta oshgan bo‘lsa,  reaksiyaning faollanish energiyasini  hisoblang.

2 6 .

  O,,  , +  NO,  , f > 0 „ .   +  N 0 „ ,   rcaksiyaning  faollanish  cncr

3(g) 

(8) 


2(g) 

2 (g ) 


J

 

°



giyasi  10  kJ/mol.  Haroratni  27°C  dan  37°C gacha oshirilsa,  reaksiya 

tezligi necha  marta ortadi?



27. 



В 

<г* 

AB  reaksiyaning  298  К  haroratdagi  standart  Gibbs 

energiyasining o ‘zgarishi —  8 8 kJ/molga teng.  Reaksiyaning muvozanat 

konstantasini hamda А,  В, AB moddalarning muvozanat konsentratsiyasini 

hisoblang.

28.

  Quyidagi  reaksiyalarning 298  К dagi muvozanat konstantalarini 

hisoblang:

a)  H20 (g) +  CO(g) -> C 0 2(g) +  H2(g)

b)  C 0 2(g) +  C(grafiI) -> 2CO(g)

d)  N2(g) +  3H2(g)  ->  2NH3(g)

30.  4HCl(g)  +  0 2(g)  ->  2H20 (g)  +  2Cl2(g)  reaksiyaning  muvo/anai 

konstantasi  1  ga teng bo‘ladigan haroratni aniqlang.

') \


()  hob.

  KKITMALAR

Ikki  va undan ortiq  komponentlardan va ularning o ‘zaro t a ’sir 

mahsulotlaridan  tashkil  topgan gomogen sistemaga eritma deyiladi. 

Eritm alar  tirik  o rg an i/m lar  hayotida  inuhim   aham iyatga  ega. 

Masalan, 

qon, 

limla,  va  so'lak  siiyiiqliklari  eritmalardir.  Eritmalar 

kimyoviy birikmalar va  oddiy  mexanik aralashm alaro‘rtasida oraliq 

holatni  cgallaydi.

Eritmalar  kimyoviy  hirikmalarga  o'xshash  bir  jinsli,  y a ’ni 

gomogen  bo'ladi.  Erish  jarayoni  kimyoviy  reaksiyaga  o'xshash 

issiqlik  yulilishi  yoki  ehiqishi  bilan  ro‘y beradi.  Eritmalar kimyoviy 

birikmalardan  I'arq qilib  tarkibi  o'zgaruvchan  bo'lib,  ham   erituvchi 

ham  erigan  modda  xossalarini  nam oyon  qiladi.  Erigan  m oddani 

erituvehidan  llzikaviy  usulda  ajratib  olish  mum kin.  Bu  xossalari 

bilan  eritma  mexanik aralashmaga o ‘xshaydi.

Eritma  tayyorlash jarayonida  agregat  holati  o ‘zgarmaydigan 

ko m p o n e n t  erituvchi  hisoblanadi.  Eritm alarda  bir  ko m p o n e n t 

ikkinchisida  molekulalar,  ionlar,  yoki  atom lar  holatida  bir jinsli 

muhit hosil qilib tarqalgandir. Eritmalar gaz, suyuq va qattiq holatda 

uchraydi.



Каталог: Elektron%20adabiyotlar -> 24%20Кимё%20фанлар
24%20Кимё%20фанлар -> Toshkent kimyo-texnologiyainstituti sh. P. Nurullayev, A. J. Xoliqov, J. S. Qayumov analitik, fizikaviy va kolloid kimyo
24%20Кимё%20фанлар -> A. F. Maxsumov kimyo fanlari doktori, professor
24%20Кимё%20фанлар -> Iqtisod-moliya
24%20Кимё%20фанлар -> Moddalakning kimyoviy texnologiyasi
24%20Кимё%20фанлар -> 24. Bog'lovchi moddalarning kimyoviy texnologiyasi. Otaqo'ziyev T.A, Otaqo'ziyev E.T.pdf [Alyuminatlar]
24%20Кимё%20фанлар -> Няниннивииник и н и н м н н в Й
24%20Кимё%20фанлар -> E. N. Lutfullayev, Z. N. Normurodov
24%20Кимё%20фанлар -> Kimyoviy texnologiya. Kattayev N.pdf [Angren oltin boyitish fabrikasi]
24%20Кимё%20фанлар -> S. M. Turobjonov, T. T. Tursunov, K. M. Adilova
24%20Кимё%20фанлар -> E. O. O r I p o V, A. O. N a s r u L l a y e V bioorganik kimyo


Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   41


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling