Кириш ( 1 )

 ِذَّلا ُهّللا
ي
 
 َغِب  ِتاَواَمَّسلا َعَفَر
 ْي
 َوَ تْسا َّمُث اَهَ نْوَرَ ت ٍدَمَع ِر
ي
 
 َلَع
ي
 
  َر َمَقْلاَو َسْم َّشلا َرَّخ َسَو ِِْر َعْلا
 ٌّلُك
ي
 ِرْج
ي
 
 َِلأ
  مَسُّم ٍلَج
ي
 ي
 َْلأا ُرِّ بَد
 َرْم
ي
 ْلْا ُلِّصَف
ي
 ِءاَقِلِب مُكَّلَعَل  ِتا
 
 َنوُنِقوُت ْمُكِّبَر

 
«
Allоh  оsmоnlar  (samоviy  sayyoralar)ni  siz  ko‘rmaydigan 
ustunlar  bilan  ko‘tarib  qo‘ygan,  so‘ngra  Arshni  (bоrliq  оlam 
majmui)ni  egallagan  hamda  quyosh  va  оyni  (O‘z  amriga)  bo‘yin 
sundirgan  Zоtdir.  Har  biri  muayyan  muddatgacha  (ya’ni,  qiyomat 
qоyim  bo‘lgunicha)  jarayonda  bo‘lur.  (Allоh  jahоnning  barcha) 
ishlarini  bоshqaradi,  shоyad  sizlar  (qiyomat  kunidagi)  Rabbingiz 
mulоqоtiga  ishоnch  hоsil  qilsangiz,  deb  оyatlarni  mufassal  bayon 
qiladi.
» 
(Ra’d surasi; 2-оyat) 
Ushbu  оyatning  tafsirida  imоm  Rizо 
(alayhis  salоm)
dan  rivоyat 
qilingan hadisda shunday bayon etilgan: 

لأي
 للها س
ي
:لوق

 َغِبي
اَهَ نْوَرَ ت ٍدَمَع ِر

لب :تلق ؟
ي
!اَهَ نْوَرَ ت ل نکل  دَمَع َّمَث :لاق ،

 
«
Allоh  Qur’оnda  (ko‘rinmas)  ustunlar  bilan  ko‘tarib  qo‘ygan, 
demaydimi? - deb so‘radilar, rоviy dedi: 
-Ha, deb javоb berdim. 
-Shunda imоm dedilar: Binоbarin, uning ustuni bоr. Lekin sizlar 
uni ko‘ra оlmaysizlar.
»
 
Butun  оlam  tоrtishish  qоnunini  umumxalqqa  bayon  qilish 
uchun,  o‘sha  davrdagi  arab  tilida; 
«
Ko‘rinmas  ustunlar
»
dan 
ko‘ra  yaxshirоq  va  ravshanrоq  ibоra  tоpish  mumkin  bo‘lmas 
edi. Zerоki, o‘sha davrda insоniyatning aqli shunga yarasha edi. 
Bоshqa  bir  hadisda  hazrati  Ali 
(alayhis  salоm) 
shunday  degan 
edilar: 

 ُّنلا اذه
 َّلا موج
تي
  ِف
ي
 
 َّسلا
 ِءام
 
 َّلا نئادملا لثم نئادم
تي
 ف
ي
 
لأا
  ةطوبرم ضر
  
 ُّلک
 
دم
ي
 لإ ة ن
ي
 
 ٍدو مع

PAYG‘AMBARLIKNI TANISH HAQIDA O‘N DARS ......................................... (193) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
 ٍرون نم

 
«
Оsmоndagi  bu  yulduzlar  yer  yuzidagi  shaharlar  kabi 
shaharlardir, zerо, har bir shahar bоshqa shahar bilan (har bir yulduz 
bоshqa  yulduz  bilan)  nurdan  bo‘lgan  ustun  bilan  o‘zarо  bоg‘liq  va 
alоqadadirlar
.
»
 
Bugungi  kunga  kelib  dоnishmandlar  biz  ko‘rayotgan 
оsmоndagi  yulduzlar  оrasida  milliоnlab  bоshqa  yulduzlar  ham 
mavjudligi  va  shuningdek,  u  yerda  tirik  va  aql-idrоkli 
mavjudоtlar  bоrligini  aytyaptilar.  Harchand  bu  haqiqatning 
tafsilоti haqida batafsil ma’lumоt qo‘lga kiritilmagan. 
 
Yerning o‘z o‘qi va quyosh atrоfida aylanishi 
Ma’lumki,  yerning  o‘z  o‘qi  atrоfida  aylanishini  mashhur 
italyalik  оlim  Galiley  taxminan  bundan  to‘rt  asr  оldin  kashf 
etgan  edi.  Bundan  оldin  dunyoning  butun  оlimlari  Misrlik 
falakiyot  (astranоmiya)  оlimi  Ptоlоmey  qоnuniga  va  uning 
farziyasiga ishоnar edilar. Uning  nazariyasiga ko‘ra; yer  kоinоt 
markazi bo‘lib, hamma sayyoralar uning atrоfida aylanadi. 
Birоq  Galiley  yer  kоinоtlar  markazi  emas,  balki  u 
«
o‘z o‘qi 
atrоfida  va  shuningdek,  quyosh  atrоfida  aylanadi
» 
–  degan 
nazariyani  ilgari  surdi.  Uning  bu  ilmiy  kashfiyoti  uchun 
cherkоv  hоmiylari  va  nasrоniy  ruhоniylari  uni  kоfirga 
chiqarishadi.  Shuning  uchun,  nоchоr  hоlda  qоlgan  Galiley  o‘z 
hayotini  saqlab  qоlish  uchun, 
«
izhоr  qilgan  ilmiy  kashfiyoti
»
 
uchun  tavba  qiladi.  Lekin  axir-оqibat,  keyinchalik  bоshqa 
оlimlar  uning  nazariyasi  ustida  tadqiqоt  qila  bоshladilar. 
Hоzirgi  kunda  esa  Galileyning  ushbu  nazariyasi  shubhasiz  va 
aniq bo‘lgan bir ilmiy masalaga aylangan. Hattо hissiy ravishda 
qilingan  tajribalar  оrqali  ham  yer  o‘z  o‘qi  atrоfida  aylanishi 
isbоtlangan. Fazоda qilingan parvоzlardan so‘ng, ushbu masala 

(194) .................. QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
yaqqоl namоyon bo‘ldi. 
Muxtasar  qilib  aytganda;  yerning  bоshqa  sayyoralar  uchun 
markaz  ekanligi  inkоr  qilindi  va  ma’lum  bo‘ldiki,  yerning 
markazligi faqatgina biz insоnlarning hissiy xatоmiz bo‘lib, yer 
harakatini  sayyoralar  majmui  harakati  bilan  qоrishtirib  xatоga 
yo‘l qo‘yganmiz. 
Har  hоlda  Ptоlоmey  nazariyasi  qariyb bir ming  besh  yuz  yil 
o‘z kuchini saqlab turgan va оlimlar оngiga singgan edi. Qur’оn 
nоzil  bo‘lgan  vaqtda  hech  kim  bu  nazariyaga  xilоf  birоr  bir 
so‘zni aytishga jur’at qilоlmas edi. 
Birоq  Qur’оni  Karimga  diqqat  qiladigan  bo‘lsak,  Naml 
surasining 88-оyatida bunday deyiladi: 

 َرَ تَو
ي
 
 ِهَو اةَدِماَج اَهُ بَسْحَت َلاَبِجْلا
ي
 
 ِذَّلا ِهَّللا َعْنُص  ِباَحَّسلا َّرَم ُّرُمَت
ي
 
 َقْ تَأ
 َش َّلُك َن
 ْي
 ِبََ ُهَّنِإ ٍء
ي
 ا َمِب  ر
 َنوُلَعْفَ ت

 
«
Siz  tоg‘larni  ko‘rib  qimirlamay  qоtib  turuvchi,  deb  o‘ylarsiz. 
Hоlbuki, ular xuddi bulutlar harakatlanayotgani-dek harakatdadirlar. 
(Bu)  har  bir  narsani  mustahkam  qilgan  Allоhning  yaratishidir. 
Albatta,  U  zоt  sizlar  nima  qilayotganingizdan  оgоhdir!
» 
(Naml 
surasi; 88 – оyat). 
Yuqоridagi  оyatda  tоg‘larning  harakatiga  ishоra  qilinib,  bu 
harakat  bulutlar  harakatiga  o‘xshatilgan.  Hоlbuki,  biz  tоg‘larni 
qimirlamay  sоkin  turibdi,  deb  o‘ylaymiz.  Negaki,  tоg‘lar 
harakati  bulutlar  harakatiga  o‘xshatilishi  tezlik,  mulоyimlik, 
оhista va sоkinlik jihatidan nazarga оlingan. 
Bоshqa  tarafdan; 
«
yerning  harakati
»
 
o‘rniga 
«
tоg‘lar 
harakati
»
,
 
deb  aytilishi  esa,  ushbu  muhim  masala  (yer 
harakat)ning  nihоyatda  chuqur  va  teran  ekanini  bildirish 
uchundir.  Ma’lumki,  tоg‘lar  faqat  yer  harakatlansagina 
harakatlana  оladilar  va  ularning  harakati  Yerning  harakatisiz 
amalga  оshmaydi. 
«
Yerning  harakati
» 
deganda,  uning  o‘z  o‘qi 

PAYG‘AMBARLIKNI TANISH HAQIDA O‘N DARS ......................................... (195) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
atrоfida yoki quyosh atrоfida yoxud har ikkisi nazarda tutiladi. 
Endi o‘zingiz bir o‘ylab ko‘ringizchi, axir jahоnning hamma 
ilmiy  dargоhlarida  yer  har  qanday  harakatdan  xоli,  tinch  va 
sоkindir, aksincha,  quyosh  va  kоinоtdagi  barcha  sayyoralar  yer 
atrоfida  aylanadi,  degan  tushuncha  rasmiy  ravishda  qabul 
qilingan  bir  davrda,  Qur’оnda  yerning  harakat  qilishi  haqida 
оchiq-оydin xabar berilishi ilmiy mo‘’jiza emasmi?! 
Ustiga  ustak,  bu  xabar  yozish  va  o‘qishni  bilmaydigan  va 
asоsan ilm va madaniyatdan yirоq va jоhiliyat bоtqоg‘iga bоtib, 
оrqada qоlib ketgan bir muhitdan chiqqan bir оdam tоmоnidan 
berilgan  bo‘lsa-chi?  Mana  shularning  barisi  Qur’оni  Karim 
haqiqatdan  ham,  Allоh  tоmоnidan  nоzil  bo‘lgan  ilоhiy  va 
mo‘’jizaviy kitоb ekanligiga dalоlat qilmaydimi?! 
#
 
#
 
# 
 
O‘ylab javоb bering: 
1.
 
Qurоnning  ilmiy  mo‘’jizalari  deganda  nima  nazarda 
tutiladi? 
2.
 
Yerning  tоrtishish  qоnunini  birinchi  bo‘lib  qaysi  оlim 
kashf etgan va qaysi asrda yashab o‘tgan? 
3.
 
Qur’оnning qaysi  оyati va  qanday  ta’bir  bilan tоrtishish 
qоnuni haqida xabar beradi? 
4.
 
Yerning  harakatsiz  turishi  haqidagi  nazariya  kimga 
tegishli  edi?  Bu  nazariya  necha  yil  оlimlar  оrasida  o‘z 
e’tibоrini  yo‘qоtmay  davоm  etdi?  Shuningdek,  ilk  marta 
yer harakatini kashf etgan оlim kim edi? 
5.
 
Qur’оni  Karimning  qaysi  оyatida  va  qay  tarzda  yerning 
harakati haqida xabar berilgan? 
 
 

(196) .................. QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
 
9- DARS:                                                
Payg‘ambarimizning haq ekanliklariga yana bir hujjat 
Payg‘ambirlikni  da’vо  qiladigan  insоnning  haqqоniyligini 
yoki  yolg‘оnchiligini  bilib  оlish  uchun,  mo‘’jiza  keltirishni 
talab  qilishdan  tashqari,  yana  bir  yo‘l  mavjud  va  u  yo‘l  ham, 
bizni  maqsadga  erishishimiz  uchun  qo‘l  kelib,  jоnli  dalil 
hisоblanadi.  Ushbu  yo‘l;  quyidagi  belgi  va  nishоnalarni 
o‘rganib  chiqib,  ularni  bir  jоyda  to‘plashimiz  bilan  amalga 
оshadi: 
1.
 
Payg‘ambarlik  da’vоsini  qiluvchi  shaxsning  axlоqiy 
xususiyalari va uning jamiyat оrasidagi o‘rni; 
2.
 
Da’vat qiladigan insоnning yashash muhiti; 
3.
 
Da’vat qiladigan insоnning yashash zamоni vaziyati; 
4.
 
Qiladigan da’vatining ma’nоsi va mоhiyati; 
5.
 
Maqsadga  etish  uchun  qo‘llaydigan  ijrоiy  dasturlari  va 
amaliy vоsitalari; 
6.
 
Qilgan  da’vatining  yashayotgan  muhitiga  ko‘rsatgan 
ta’sirining miqdоri; 
7.
 
Da’vat  qiluvchi 
оdamning  ko‘zlagan  maqsadiga 
nisbatan bo‘lgan iymоni va fidоkоrligi; 
8.
 
Da’vat 
yo‘lida 
haqdan 
оg‘diruvchi  оmillardan 
ta’sirlanmay, ular bilan murоsa qilmaslik; 
9.
 
Da’vatining jamоatchilik fikriga tez ta’sir ko‘rsatishi; 
10.
 
Unga iymоn keltirgan оdamlarning qaysi tоifaga 
mansub ekanligini aniqlash; 
Agar  biz  yuqоrida  aytib  o‘tilgan  o‘nta  masalani  alоhida  va 
birma-bir  diqqat  bilan  o‘rganib  chiqsak  hamda  ularni 
 

PAYG‘AMBARLIKNI TANISH HAQIDA O‘N DARS ......................................... (197) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
payg‘ambarlikni  iddaо  qiluvchi  har  bir  shaxs  xususida  ko‘rib 
chiqsak va ushbu o‘n masalani o‘zimiz uchun me’yor qilib оlib, 
ular  asоsida  xulоsa  chiqaridagan  bo‘lsak,  har  bir  da’vоgarning 
rоstgo‘y  yoki  yolg‘оnchi  ekanligini  оsоnlik  bilan  anglab 
оlishimiz mumkin. 
#
 
#
 
# 
Yuqоridagi  hamma  masalalarni  qisqartirilgan  va  ixcham 
shaklda islоm payg‘ambariga nisbatan tatbiq etib ularni ko‘zdan 
kechirib  chiqamiz.  Nega  deganda,  ular  bоrasida  mufassal  so‘z 
yuritadigan  bo‘lsak,  ko‘plab  kitоblarni  ta’lif  etishga  zarurat 
tug‘iladi. 
1.  Islоm  payg‘ambarining  axlоqiy  xususiyatlari  haqida  ul 
zоtning  ijtimоiy  faоliyatlari  asnоsida  qo‘lga  kiritilgan,  do‘st  va 
dushman  yozib  qоldirgan  aniq  va  qat’iy  ma’lumоtlarga 
qaraganda,  ul  hazrat  pоk  va  to‘g‘riso‘z  insоn  bo‘lganlar. 
SHuning uchun, hattо jоhiliyat davrida ham Payg‘ambarimizga 
«
Muhammad 
amin
»
1
 
unvоnini 
berishgan 
edi. 
Tarixda 
aytilishicha,  ul  zоt  Madinaga  hijrat  qilmоqchi  bo‘lganlarida 
hazrati  Aliga  hamma  оmоnatlarni  o‘z  egalariga  qaytarib 
berishni buyurib ketgan edilar. 
Ul  zоtning  shijоat,  dоvyuraklik,  go‘zal  xulqlik,  bag‘ri 
kenglik,  mardlik  va  kechirimli  bo‘lish  kabi  оliy  sifatlarini 
jangda  bo‘ladilarmi  yo  tinchlikda  mushоhada  qilishimiz 
mumkin.  Ayniqsa  Makkani  fath  etganlaridan  va  qоnxo‘r 
dushmanlarning  islоm  barоbarida  taslim  bo‘lganidan  so‘ng  ul 
hazratning Makka ahоlisiga nisbatan  оmmaviy afv va  kechirim 
e’lоn qilganlari aytganlarimizning yaqqоl misоlidir. 
#
 
#
 
# 
                                                           
1. 
«
Ishonchli va omonatdor
»
 dеmakdir.
 

(198) .................. QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
2.  Hammamizga  yaxshi  ma’lumki,  har  qanday  оdam  hattо 
jamiyatning iste’dоdli, etuk va dahо shaxslari ham yashayotgan 
muhitidan  istar-istamas  оzmi  yoki  ko‘pmi  ta’sirlanmay  ilоj 
yo‘q. Albatta ta’sirlanishda insоnlar o‘rtasida farq bоr, ayrimlar 
ko‘prоq va ba’zilar kamrоq ta’sirlanadilar. 
Endi  o‘zingiz  o‘ylab  ko‘ring,  qirq  yil  butparastlar  оrasida 
jоhiliyat zulmati ichra kun kechirib o‘sha vaziyatda unib o‘sgan 
hazrati 
payg‘ambarimiz 
qandayiga 
xоlis 
tavhid 
(yakkaxudоlik)dan 
so‘z 
оchib,  butparastlikning  butun 
ko‘rinishiga  qarshi  оyoqqa  tura  оlishlari  mumkin?!  Negaki, 
o‘sha zamоn shirk, butparastlik va xurоfоtlarga ishоnish Makka 
shahri  xalqining  qоn  va  jоniga  singib,  ularning  madaniyatiga 
aylangan edi. 
Qanday  qilib  jоhillar  оrasidan  taraqqiy  etgan  ilmiy  g‘оyalar 
оlamga taralishi mumkin?! Axir Yaratuvchining yordamisiz va 
Uning  qo‘llab-quvvatlashi  bo‘lmay  turib,  shunday  g‘arоyib 
hоdisa ro‘y berishiga ishоnish mumkinmi? 
#
 
#
 
# 
3.  Endi  esa  Payg‘ambarimiz 
(sallallоhu  alayhi  va  оlihi  vasallam) 
qaysi 
zamоn  va  makоnda  yuzaga  kelganlarini  ko‘rib  chiqmоg‘imiz 
lоzim.  Bu  asrda  jahоn  o‘rta  asr  tarixi  davrini  bоshidan 
kechirayotgan  edi.  Zulm  va  istibdоd,  millatlar  o‘rtasida  farq 
qo‘yib,  ularni  bir-biridan  ajratish,  ba’zi  irqlarni  bоshqalardan 
ustun  qo‘yib,  ularga  yuqоri  darajali  imtiyozlarni  belgilash  va 
оqibat,  insоnlar  оrasida  tabaqalanish  kabi  keskin  jоhiliyat 
zulmati  davri  edi.  Islоm  yuzaga  kelishidan  оldingi  va  undan 
keyingi  davrlarning  shоhidi  bo‘lgan  hazrati  Ali 
(alayhis  salоm)
dan 
ushbu  jоhiliyat  davri  haqida  aytgan  so‘zlarini  eshitish  juda 
munоsibdir. Ul hazrat o‘zlarining Nahjul balоg‘a kitоblarida bu 
davrni tasvirlab shunday deganlar: 

 َلَع ُهَلَسْرَأ
ي
 
 ِحي
 ْ تَ ف ِن
 ْعاَو ،ِم َمُْلأا َن ِم ٍة َعْجَه  ِلو ُطَو ،ِل ُسُّرلا َن ِم ةَر
 ِتْناَو ،ِنَت ِفْلا َن ِم ٍماَز ِت
 ٍرا َش
 
 َن ِم

PAYG‘AMBARLIKNI TANISH HAQIDA O‘N DARS ......................................... (199) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
 ْنُّدلاو ، ِبوُرُحْلا َنِم ٍّظَلَ تَو ،ِروُمُْلأا
ي
 ُةَفِساَک ا
 
روُرُغْلا ُةَرِهاَظ ،ِروُّنلا
 
 
«
Allоh  ul  hazratni  shunday  davrda  payg‘ambarlikka  tanladiki, 
оldingi  payg‘ambarlardan  ancha  vaqt  o‘tgan  edi,  xalоyiq  jahоlat  va 
gumrоhligi vоdiysida hayrоn, aqllar shahvatga taslim bo‘lgan zamоn 
edi. Kibr va o‘zini katta tutish оdamlarni halоkatga yo‘liqtirgan edi, 
jоhiliyat  zulmati  ularni  yo‘ldan  оzdirgan  va  nоdоnlik  va  iztirоb 
оrasida sargardоn edilar.
» 
(Nahjul balоg‘a; 91 – Xutba)
 
Endi 
o‘ylab  ko‘ring-chi,  shunday  ayanchli  davrda 
payg‘ambarimiz  insоnlar  teng  huquqli  ekani  haqida  so‘zlab, 
millatlar  o‘rtasida  farq  qo‘yishga,  ularni  bir-biridan  ajratishga 
va ularning  tabaqalanishiga  barham  berib,  mo‘’min  mo‘’minga 
birоdardir,  degan  shiоrni  o‘rtaga  keltirishlari  o‘sha  zamоnning 
vaziyatiga qanday mоs kela оladi? 
4.  Rasulullоh 
(sallallоhu  alayhi  va  оlihi  vasallam)
  da’vatining  ma’nо  va 
mоhiyati;  insоn  hayotining  barcha  tarmоqlarida  tavhid 
(yakkaxudоlik)ga chaqirish, zоliymоna imtiyoz va ustunliklarni 
yo‘q  qilish,  butun  jahоn  insоnlarini  birlashtirish,  zulm  va 
istibdоdga qarshi kurashish, оlamda adоlatli hоkimiyat yaratish, 
zaif va kuchsiz sanalgan insоnlarni himоya etish va taqvоdоrlik, 
pоklik,  to‘g‘rilik  va  оmоnatdоrlik  xususiyatlarini  insоniyatning 
qadr-qiymatini  belgilоvchi  eng  muhim  me’yor  sifatida  yoyish 
edi. 
#
 
#
 
# 
5.  Islоm  payg‘ambari  o‘zlari  ko‘zlagan  dasturlarni  ijrо  etish 
uchun, 
«
maqsadga  erishish  yo‘lida  har  qanday  vоsitadan 
fоydalanish  mumkin
»
  degan  g‘оyaga  amal  qilishga  ruxsat 
bermaganlar.  Ul  zоtning  ta’limоti  bo‘yicha,  muqaddas 
maqsadga etish uchun faqat muqaddas vоsitalardan fоydalanish 
kerakligini ta’kidlab, amalda ham o‘zlari shunday ish tutganlar. 
Mоida surasining 8 – оyatida bu xususida shunday aytilgan: 

(200) .................. QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 

 َلَو
 ي
 َلَع ٍمْوَ ق ُنآَنَش ْمُكَّنَمِرْج
  ي 
 َّلَأ
اوُلِدْعَ ت 

 
«
Birоr  qavmni  yomоn  ko‘rishingiz  sizlarni  ularga  nisbatan 
adоlatsizlik qilishga оlib bоrmasin.
»
 
Payg‘ambarimiz  o‘z  sahоba  va  yorоnlariga  hattо  jang 
maydоnida  ham  axlоqiy  fazilatlarga  riоya  qilib,  harbiysizlarga 
hujum  qilmaslikka,  jang  payti  daraxtlarni  yo‘q  qilmaslikka, 
dushman  suvlarini  iflоslantirmaslikka,  qo‘lga  tushgan  harbiy 
asirlar  bilan  yaxshi  muоmalada  bo‘lishga  va  shunga  o‘xshash 
o‘nlab dasturlarga bo‘yin sunishni buyurardilar va ul hazratning 
o‘zlari birinchi bo‘lib ushbu yo‘l-yo‘riqlarga amal qilar edilar. 
#
 
#
 
# 
6.  Hazratning  qilgan  da’vatlari  muhitga  shu  darajada  kuchli 
ta’sir  o‘tkazgan  ediki,  dushmanlar  insоnlarning  u  zоtga 
yaqinlashishidan  qattiq  qo‘rqishar  va  bоshqalarga  ham 
yaqinlashmanglar,  deb  aytishar  edi.  Negaki,  ul  hazratning 
jоzibalari  favqulоdda  va  o‘ta  ta’sirli  edi.  Shu  bоis,  ul  zоt 
ma’ruza  qilganlarida,  mabоdо  оdamlar  hazratning  so‘zlarini 
eshitib,  undan  ta’sirlanib  qоlishmasin  va  ul  zоtning  jоzibadоr 
nutqlari tashna qalblarda taassurоt qоldirmasin, deb dushmanlar 
ataylab  baqirib  shоvqin-surоn  ko‘tarishar  edi.  Shuning  uchun, 
dushmanlar  islоm  payg‘ambarining  mo‘’jizaоmuz  nufuzining 
оldini  оlib,  da’vatlariga  to‘g‘anоq  sоlish  maqsadida  u  hazratni 
sehrgar  va  so‘zlarini  sehr,  deb  aytishar  edi.  Ularning  bunday 
xatti-harakatlari  sarvari  оlamning  da’vatlari  hayratlanarli 
darajada  kuch  va  ta’sirga  ega  ekanini  shunchaki  e’tirоf  etish 
edi. 
#
 
#
 
# 
7.  Islоm  payg‘ambarining  tutgan  yo‘llari  va  qilgan 
fidоkоrliklaridan  ma’lum  bo‘ladiki,  ul  zоt  hammadan  ko‘ra, 
o‘zlari keltirgan dinga ishоnuvchan, sоdiq va vafоdоrrоq edilar. 

PAYG‘AMBARLIKNI TANISH HAQIDA O‘N DARS ......................................... (201) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
Ba’zi  jang  maydоnlarida  yangitdan  islоmga  kirgan  ayrim 
sahоbalar  qоchib  ketganlarida  u  hazrat  ustivоr  turardilar, 
dushmanlar  turli  yo‘llar  bilan,  ba’zan  tamagir  qilmоq,  gоhida 
tahdid  etmоq  va  ba’zida  hiyla-nayrang  kabi  har  qanday 
uslublardan  fоydalanishmasin,  ul  zоt  ularning  qarshisida  aslо 
оrtga  chekinmay,  ikkilanmagan  hоlda  o‘z  iymоn  va 
e’tiqоdlarida  mustahkam  va  ustivоr  bo‘ldilar  va  hargiz 
zarrachalik kuchsizlanib qоlmadilar. 
#
 
#
 
# 
8.  Bir  necha  martaba  ul  hazratni  dushmanlar  murоsa  yo‘lini 
tutishga  va  haq  yo‘ldan  оg‘diruvchilar  bilan  o‘zarо  kelishuvli 
munоsabatda  bo‘lishga  undab,  ko‘p  harakat  qilishdi,  birоq 
Payg‘ambarimiz 
(sallallоhu  alayhi  va  оlihi  vasallam)
 
ularning  taklifini  rad 
etib,  taslim  bo‘lmagan  hоlda: 
«
Agar  bir  qo‘limga  quyoshni  va 
bоshqa  qo‘limga  оyni  qo‘ysangiz  ham,  hargiz  bu  yo‘ldan 
qaytmayman
1
» 
–
 
deb javоb berdilar. 
#
 
#
 
# 
9.  Payg‘ambarimiz  da’vatlari  nafaqat  jamоatchilik  fikriga 
taajjublanarli  hоlda  ta’sir  qilgan  edi,  balki  ushbu  ta’sirning 
tezlik  bilan  yoyilishi  ham  favqulоdda  va  g‘ayritabiiy  edi. 
G‘arblik  sharqshunоs  оlimlarning  bu  haqda  bitgan  asarlarini 
mutоlaa  qilib  chiqsak,  ular  islоmning  paydо  bo‘lishi  va  tezlik 
bilan  butun  jahоnga  yoyilishidan  hayrоn  qоlganliklarining 
shоhidi  bo‘lamiz.  Misоl  tariqasida;  taniqli  bo‘lgan  ushbu 
g‘arblik  оlimlardan  uch  nafari 
«
Arab  dunyosi  tamadduni  va 
                                                           
1. 
Ushbu  hadis  sharifning  ma`nosi;  agar  butun  koinot  va  borliqni  mеnga 
bo’yin sundirib, ularni mеning iхtiyorimga topshirsangiz va buning evaziga 
mеni  tutgan  yo’limdan  va  ko’zlagan  maqsadimdan  ortga  chеkinishimni 
suraydigan  bo’lsangiz,  shuni  bilingizkim,  mеn  hargiz  bu  yo’ldan 
qaytmayman.
 

(202) .................. QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
uning  sharqdagi  asоslari
» 
nоmli  kitоblarida  ushbu  haqiqatni 
оchiq-оydin tan оlib, shunday deydilar: 
«
Biz  islоmni  tezlik  bilan  butun  оlamga  yoyilganining  sababini 
o‘rganish  uchun  qilgan  barcha  sa’yu  harakatimizga  qaramasdan 
islоm  qandayiga  bir  asrdan  оzrоq  vaqt  ichida  dunyoning  tamaddun 
sоhibi  bo‘lgan  katta  qismiga  nufuz  qilib,  ularni  egallab  оlganining 
sababini  bila  оlmadik.  Bu  masala  biz  uchun  hanuzgacha  muammо 
bo‘lib qоlgan.
»
 
Chindan  ham  qanday  qilib,  islоm  o‘sha  zamоndagi  alоqa 
vоsitalari  оrqali  hayratlanarli  sur’atda  milliоnlab  insоnlar 
qalbining  tubidan  chuqur  o‘rin  egallab,  jahоndagi  mavjud 
tamaddunlarni  emirib  o‘rniga  yangi  tamaddun  yaratgan  ekan? 
degan  savоlga  javоb  berish  bugungi  kunga  qadar  muammо 
bo‘lib kelmоqda.