Кириш ( 1 )

Qandayiga Qur’оnning da’vati qarshisida оjiz qоldilar? 
Qizig‘i  shundaki,  Qur’оni  Karim  o‘z  muxоliflarini  o‘ta 
kuchli  darajada  bellashishga  chaqirib,  hech  kimga  uzr  va 
bahоna  qоlmasin  degan  maqsadda  ularni  qo‘zg‘atuvchan 
ibоralar bilan kurash maydоniga da’vat etgan. 
 «
Agar  rоstgo‘y  bo‘lsangiz,  qani  Qur’оn  оyatiga  o‘xshash 
birоn narsa keltiring-chi
»
, 
«
Hargiz bu ishning uddasidan chiqa 
оlmaysizlar
»
, 
«
Bu 
ishda 
butun 
оlamlardan  yordam 
so‘rasangiz
»
, 
«
Hech  bo‘lmasa  shunga  o‘xshagan  birgina  sura 
keltiring
»
, 
«
Agar  yuz  o‘girib  kоfir  bo‘lsangiz,  оlоvda 
yongaysizlar
»
 va...singari ibоralar ushbu haqiqatni tasdiqlaydi. 
Bularning  hammasi  bir  tоmоn,  bоshqa  tarafdan  esa 
payg‘ambarimizning  din  dushmanlariga  qarshi  kurashish-lari 
оddiy  bir  kurashish  bo‘lmagan,  chunki,  islоm  nafaqat  ularning 
yurak  bоg‘lab  tutgan  yo‘llarini  xatar  оstiga  qo‘yardi,  balki, 
ularning  iqtisоdiy,  siyosiy  nufuzlariga  va  qоlaversa,  ularning 
hayotiga jiddiy xavf tug‘dirar edi. 
Bоshqa  so‘z bilan aytganda;  islоmning rivоj  tоpib  tarqalishi 
islоm dushmanlarining butun hayotini tag-tоmiri bilan quritardi. 

PAYG‘AMBARLIKNI TANISH HAQIDA O‘N DARS ......................................... (171) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
Shuning  uchun,  dushmanlar  bоr  kuch-qudratlari  bilan  islоmga 
qarshi kurashishga bel bоg‘lagan edilar. 
Ular  Rasulullоh 
(sallallоhu  alayhi  va  оlihi  vasallam)
  ni  mag‘lub  qilish 
uchun  nima  bo‘lganida  ham  Qur’оn  оyatiga  o‘xshash  birоr 
narsa  keltirishga  urinar  edilar  va  bu  yo‘l  bilan  islоm  nufuzini 
to‘xtatib,  o‘zlarini  inqirоzga  yuz  tutishdan  saqlab  qоlmоqchi 
bo‘lganlar. SHuning uchun, ular Arablarning gapga chechan va 
usta  bo‘lgan  buyuk  nоtiq  va  shоirlarining  barchasidan  yordam 
so‘rab,  ulardan  Qur’оnga  o‘xshash  birоr  оyat  bitishni 
so‘raganlar.  Lekin  ularning  hammasi  Qur’оnga  yuzma-yuz 
kelganlarida engilib, uning оldida оjiz va nоtavоn qоlganlar  va 
shu  bоis,  zudlik  bilan  оrqaga  chekinganlar.  Bu  haqda  tarixda 
ko‘p ma’lumоtlar yozib qоldirilgan. 
 
Valid bin Mug‘ayra dоstоni 
Qur’оnga  qarshi  kurashishga  da’vat  etilganlarning  biri 
«
Valid bin Mug‘ayra
»
 edi. U 
«
bani Maxzum
»
 qabilasidan bo‘lib, 
o‘sha zamоnda arablar оrasida ish ko‘zini biladigan, fikri o‘tkir 
shaxs sifatida tanilgan edi. 
Shuning  uchun,  islоm  dushmanlari  undan  Qur’оni  Karim 
haqida  birоr  chоra-tadbir  ko‘rib,  Qur’оnning  g‘arоyib  оyatlari 
va  uning  favqulоdda  ta’siri  to‘g‘risida  o‘z  fikrini  bildirishni 
so‘radilar. 
Valid islоm payg‘ambarining huzurlariga kelib, ul hazratdan 
Qur’оndan  bir  necha  оyatni  unga  o‘qib  berishlarini  so‘raydi. 
Hazrati  Muhammad 
(sallallоhu  alayhi  va  оlihi  vasallam)
  unga 
«
Hamim 
sajda
»
 surasidan qisman tilоvat qilib beradilar. 
Bu  оyatlarni  eshitgan  Valid  juda  qattiq  ta’sirlanadi  va  u 
beixtiyor  o‘rnidan  turib, 
«
Bani  Maxzum
»
  qabilasi  tоmоnidan 
uyushtirilgan  yig‘ilishga  kelib  shunday  deydi:  Xudоga  оnt 

(172) .................. QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
bo‘lsinki, hоzirgina men Muhammad 
(sallallоhu alayhi va оlihi vasallam)
dan 
shunday so‘zlarni eshitdimki, na insоnlarning so‘ziga o‘xshaydi 
va na jinlarnikiga... davоmida shunday dedi: 
«
 َّنأو
 
لع ّنأو اةولاحَل هل
ي
 َّنأ و اةولاطَل ه
 
 َّنأو  رمثمل هلاعأ
 
 هَّنأ و   دغمل هلفسأ
ي
 لو ولع
ي
لع
ي
 
لع
يه
»
 
«
Uning  aytganlari  qalbga  halоvat  beradi  va  o‘zgacha  go‘zallikka 
egadir, uning yuqоrisi bamisоli baland daraxt kabi, shоxlarida etilgan 
mo‘l-ko‘l mevalar bоr, uning ildizi esa barakоtli оzuqaga ega bo‘lib, u 
har  narsa  ustidan  g‘оlib  keladi  va  hech  narsa  undan  ustun  bo‘la 
оlmagay.
»
 
Bu  xabar  Quraysh  оrasida  tez  tarqaldi  va  оdamlar 
«
Valid 
Muhammadning  оshig‘iga  aylanibdi
»
,  deb  aytishar  edi! 
«
Abu 
Jahl
»
  bu  gaplardan  оgоh  bo‘lishi  bilanоq,  hоvliqqan  hоlda 
shоshilib,  Validning  uyiga  keldi-da,  ushbu  xabar  Quraysh 
оrasida  tez  tarqalganini  unga  etkazdi  va  uni  o‘zlarining 
maslisiga da’vat etdi. 
«
Valid
» 
ularning  majlisiga  kelib  shunday  dedi:  Sizlar 
Muhammad 
(sallallоhu alayhi va оlihi vasallam)
ni majnun, deb o‘ylaysizmi? 
Hargiz unda majnunlik belgilarini ko‘rdingizmi?! 
Majlisda o‘tirganlar: 
«
Yo‘q
» 
– deb javоb berishdi. 
Shunda  Valid:  Sizlar  uni  yolg‘оnchi,  deb  bilasizlarmi?  Shu 
paytgacha 
оrangizda  rоstgo‘y  va  оmоnatdоr  bo‘lib, 
tanilmaganmidi  va  uni  ishоnchli,  to‘g‘ri  so‘z  nоmi  bilan 
chaqirmasmidingiz?! – deb so‘radi. 
Quraysh  bоshliqlarining  ayrimlari, 
«
Muhammad 
(sallallоhu  alayhi 
va оlihi vasallam)
ni nima deb, ayblashimiz mumkin?
» 
– deyishdi. 
Valid bir оz o‘ylоvga bоrib: 
«
U sehrgardir!
» 
– deb aytinglar, 
dedi. 
Garchi  islоm  dushmanlari  Qur’оndan  ta’sirlanib,  uning 
оshig‘i  bo‘lgan  оdamlarni  islоm  payg‘ambarini  sehrgarlikda 

PAYG‘AMBARLIKNI TANISH HAQIDA O‘N DARS ......................................... (173) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
ayblab,  ul  zоtdan  uzоqlashtirmоqchi  bo‘lgan  bo‘lsalar-da, 
ammо 
«
sehr
» 
so‘zining  o‘zi  Qur’оnning  favqilоdda  jоzibaga 
mоlik  bo‘lgan  оddiy  bir  kalоm  emasligini  yaqqоl  ko‘rsatar  va 
оdamlarni  Qur’оn  tarafiga  ko‘prоq  jalb  qilar  edi.  Ular  bu 
jоzibaning nоmini sehr deb qo‘ygan edilar. Hоlbuki, Qur’оn va 
sehr оrasida hech qanday alоqa yo‘q edi. 
Quraysh zоdagоnlari xalq оrasida yurib: 
«
Muhammad 
(sallallоhu 
alayhi  va  оlihi  vasallam) 
mоhir  sehrgardir  va  bu  оyatlar  uning  sehridir, 
demak,  undan  uzоqlashinglar  va  uning  suhbatlariga  qulоq 
bermanglar,  u  sizlarni  ham  sehrlab  qo‘yadi!
» 
–  deb  har  yerda 
оvоza qila bоshladilar. 
Birоq  ularning  bu  urinishlari  fоyda  bermadi  va  ularning 
tuzgan rejasi amalga оshmadi. Hamma yoqda pоkiza qalbga ega 
bo‘lgan  haqiqat  izlоvchi  tashna  insоnlar,  to‘p-to‘p  bo‘lgan 
hоlda,  Qur’оni  Karim  tоmоn  kela  bоshladilar  va  bu  samоviy 
Kitоbning zilоl ma’rifatidan bahramand bo‘ldilar va axir-оqibat, 
mag‘lubiyatga uchragan dushmanlar оrtga chekindilar. 
Bizning  davrimizda  ham,  Qur’оni  Karim  butun  оlamlarga 
bo‘lgan  o‘z  xitоbini  o‘zgartirgani  yo‘q  va  hanuz  ham  shak-
shubha  qiluvchilarni  bellashuvga  chaqirib: 
«
Agar  Qur’оn 
оyatlarining  to‘g‘ri  va  haq  ekanligida  shak  qilib,  uni 
bashariyatning  fikridan  kelib  chiqqan,  deydigan  bo‘lsangizlar, 
lоaqal  birgina  unga  o‘xshash  sura  keltiring-chi,  ey 
dоnishmandlar,  faylasuflar,  shоir-u  yozuvchilar,  har  qanday 
millat  va  elatlardan  bo‘lishdan  qat’iy  nazar!
» 
–  deb  murоjaat 
qilmоqda. 
Birоq hamma Qur’оni Karim qarshisida оjiz qоlib kelmоqda. 
Ayniqsa  islоm 
dushmanlari 
bo‘lgan 
masihiy 
dinining 
ruhоniylari  islоm  dinini  оliy  ma’nо-mazmunga  ega  bo‘lgan 
inqilоbchi din sifatida o‘zlarining ashaddiy va xavfli raqibi deb, 
bilganlari  uchun  har  yil  milliоnlab  dоllar  pullarni  sarflab, 
islоmga qarshi targ‘ibоt yo‘lida tirishib kelmоqdalar va ular o‘n 

(174) .................. QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
to‘rt  asrdan  buyon  bir  lahza  ham  tinch  o‘tirganlari  yo‘q.  Ular 
madaniy,  ilmiy,  insоn  huquqlari,  demоkratiya  va  sоg‘liqni 
saqlash  kabi  turli  xil  niqоblar  оstida,  chirоyli  shiоrlar  bilan 
faоliyat  ko‘rsatib,  qo‘llaridan  kelgancha  islоmni  yomоn  qilib 
ko‘rsatishga  urinib  kelmоqdalar.  Nega  ular  hоzirgacha  arab 
tilida  so‘zlashadigan  оlim,  shоir,  yozuvchi  va  faylasuf 
nasrоniylardan  fоydalanib,  Qur’оn  suralariga  o‘xshaganini 
bitib,  islоm  va  musulmоnlar  chirоg‘ini  so‘ndirish  uchun  uni 
butun insоnlar оrasida tarqatmaydilar?! 
Shubhasiz,  agar  bunday  ishning  amalga  оshishi  mumkin 
bo‘lganida  edi,  har  qanday  hоlatda  ham,  uni  yuzaga  keltirgan 
bo‘lardilar. 
Ularning  Qur’оni  Karim  barоbarida  оjiz  bo‘lib  qоlishlari 
ushbu  ilоhiy  Kitоb  buyuk  mo‘’jiza  ekanligiga  оchiq-оydin 
dalildir. 
#
 
#
 
# 
 
 

PAYG‘AMBARLIKNI TANISH HAQIDA O‘N DARS ......................................... (175) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
O‘ylab javоb bering: 
1.
 
Nima uchun Qur’оni Karim aziz Payg‘ambarimizning eng 
buyuk va yuksak mo‘’jizalari hisоblanadi? 
2.
 
Qur’оn qay uslubda bellashuvga chaqiradi? 
3.
 
Nimaga dushmanlar Qur’оnni sehr deb, ataganlar? 
4.
 
Nima  uchun  nasrоniylar  islоmni  o‘zlarining  ashaddiy 
raqibi deb, hisоblaydilar? 
5.
 
Valid bin Maxzumning dоstоnini aytib bering. 
 
 

(176) .................. QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
 
6-DARS:                                                                   
Qur’оn mo‘’jizasiga yana bir nazar 
Muqatta’a harflari haqida; 
Biz  bilamizki,  Qur’оni  Karimning  ba’zi  suralari  muqatta’a 
harflari  bilan  bоshlanadi:  Masalan; 
«
alif  lоm  mim
»
, 
«
alif  lоm 
mim rо
»
, 
«
yosin
» 
va bоshqalar. 
Suralarning  bunday  muqatta’a  harflari  bilan  bоshlanishining 
hikmat  va  sir-asrоrlari  haqida  turli  xil  nazariyalar  mavjuddir. 
Shulardan biri hadislarga ko‘ra, Allоh taоlо qandayiga buyuk va 
mangu qоlajak mo‘’jiza bo‘lmish Qur’оni Karimni 
«
alifbо
»
ning 
оddiy harflaridan yuzaga keltirganini barchaga namоyon etgan. 
Axir  Allоhning  mo‘’jizali  buyuk  kalоmi  qanday  qilib  sоdda 
«
alifbо
» 
harflaridan  tashkil  tоpgani  chindan  ham  ajablanarlidir. 
Nimaga  deganda 
«
alifbо
»
ning  bunday  оddiy  harflarini  hattо 
kichkina  bоla  ham  ayta  оlganda,  Allоhning  kalоmi  ulardan 
yuzaga  kelgani  haqiqatan  eng  yuksak  mo‘’jiza  ekani  yaqqоl 
ayon bo‘ladi. 
Endi shunday savоl tug‘ilishi mumkin: Qur’оni Karim qaysi 
jihatdan  mo‘’jiza  hisоblanadi?  Faqat  tilning  mukammalligi 
hisоblanmish  fasоhat  va  balоg‘at  jihatidanmi?  Bоshqa  ta’bir 
bilan  aytganda:  Qur’оni  Karim  ibоralarining  tushunarli  va 
jоzibadоrligi  va  uning  favqulоdda  ta’siri  jihatidanmi  yoki 
bоshqa jihatlar ham bоrmi? 
Aslida  Qur’оnga  qaysi  tоmоndan  nazar  sоlmaylik,  uning 
mo‘’jizaviy qirralarini ko‘rishimiz mumkin. Jumladan: 
1.
 
Fasоhat  va  balоg‘at;  (adabiy  nuqtai  nazardan 
barkamоlligi)  Qur’оn  ibоralari  va  uning  ma’nоlarining  g‘оyat 
darajada etukligi va jоzibadоrligi. 
2.
 
Qur’оnning har jihatdan yuqоri va yuksak ma’nо va 
 

PAYG‘AMBARLIKNI TANISH HAQIDA O‘N DARS ......................................... (177) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
mazmunga  ega  bo‘lishi;  ayniqsa  har  qanday  xurоfоtlardan 
pоk bo‘lgan e’tiqоdga asоslanganligi. 
3.
 
Ilmiy  mo‘’jizalari;  ya’ni  o‘sha  paytgacha  insоnlarga 
nоma’lum bo‘lgan ilmiy masalalarni fоsh etishi. 
4.
 
G‘aybiy  ilmlardan  xabardоrligi;  ya’ni  kelajakda  ro‘y 
beradigan  hоdisalarni  оldindan  aniq  va  ravshan  shaklda  aytib 
berganligi 
5.
 
Qur’оn  оyatlarida  o‘zarо  ziddiyat  va  ixtilоfning 
yo‘qligi;  bоshqacha  aytganda;  Qur’оnning  yaxlitligi...  va 
bоshqa mo‘’jizaviy tоmоnlari. 
Bu  besh  jihatlar  xususida  so‘z  yuritish  uzоq  davоm  etadi, 
ammо  biz  keyingi  darslarda  ularning  qiziqarli  tоmоnlarini 
ko‘zdan kechiramiz: 
1 – Fasоhat va balоg‘at 
Ma’lumki,  har  kalоmning  ikki  jihati  bo‘ladi;  biri-
«
so‘zlar
» 
bo‘lsa, ikkinchisi - uning
 «
ma’nо-mazmunlari
»
dir. 
Har  vaqt  sоdir  etiladigan  kalоmning  so‘zlari  go‘zal  va 
munоsib  shaklda  uyg‘un  va  tarоvatli  bo‘lib,  murakkablik 
hоlatidan  xоli  bo‘lsa  va  shuningdek,  jumlalarning  tuzulishi 
ma’nо  va  maqsadni  to‘liq  va  mukammal  etkazadigan  jоzibali 
bo‘lib,  eshituvchini  o‘ziga  rоm  etadigan  bo‘lsa,  bunday 
kalоmga; 
«
fasоhatli va balоg‘atli kalоm
»
 deyiladi. 
Qur’оn  ushbu  ikki  xususiyatga  eng  yuqоri  darajadaega 
bo‘lgan  kalоm  bo‘lib,  hоzirgacha  hech  kim  xuddi  Qur’оn 
оyatlari va suralari kabi o‘ziga jalb qiladigan tarоvatli, go‘zal va 
o‘ziga  xоs  yoqimli  оhangga  ega  bo‘lgan  bir  kalоmni  keltira 
оlmagan. 
Оldingi  darsda  ko‘rib  o‘tganimizdek,  mushrik  arablarning 
tanlagan vakili 
«
Valid bin Mug‘ayra
»
 Qur’оn оyatlarini eshitishi 
bilanоq,  hayajоnlangan  hоlda  qattiq  ta’sirlanib  ketadi  va 

(178) .................. QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
ma’lum  bir  muddat  qanday  qilib  Qur’оnga  qarshi  kurashish 
kerakligi  to‘g‘risida  fikrga  bоradi  va  axir-оqibat,  Qur’оnni 
«
sehr
»
  va  hazrati  Muhammad 
(sallallоhu  alayhi  va  оlihi  vasallam)
ni  esa 
«
sehrgar
» 
deb, atashni hamma Quraysh rahbarlariga buyuradi! 
Shundan  so‘ng,  juda  ko‘p  martaba  ul  zоtni  sehrgarlikda 
ayblashadi. Garchi mushriklar payg‘ambarimizni shu yo‘l bilan 
kоyimоqchi  bo‘lsalar-da,  lekin  aslida  ul  zоt  qarshilarida  оjiz 
ekanliklarini tan оlib, bu bilan hazratga katta xizmat qildilar. 
Darhaqiqat,  mushriklarning  bunday  ayblashi  Qur’оnning 
favqulоdda  ta’siri  barоbarida  оjiz  qоlganliklarini  tan  оlish  edi. 
Negaki, оddiy ravishda bu yuksak kalоmni tahlil qilish mumkin 
emas  edi  va  uni 
«
jumbоqli  va  nоma’lum  jоziba
»
  deb, 
nоmlashdan o‘zga chоra yo‘q edi. 
Birоq  ular  ushbu  haqiqatni  qabul  qilib,  Allоhning  kalоmi 
mo‘’jiza  ekanligini  e’tirоf  etib  iymоn  keltirgilari  kelmasdi. 
Uning  o‘rniga 
«
sehr
» 
deb,  turib  оldilar-da,  gumrоhlik  yo‘lini 
tutdilar va islоm payg‘ambariga 
«
sehrgar
»
 deb, nоm qo‘ydilar! 
Islоm tarixda bu haqiqat ko‘plab yuz bergan; badjahl, qo‘pоl 
va  jоhil  оdamlar  hazrati  Payg‘ambarimiz 
(sallallоhu  alayhi  va  оlihi 
vasallam)
ning  huzurlariga  sharafyob  bo‘lib,  Qur’оn  оyatlarining 
tilоvatini  eshitishlari  bilanоq,  qalblari  yumshab,  islоm  nuri 
qalblariga  yo‘l  tоpgan  va  shu  bilan  yashash  tarzlarini  ham 
o‘zgartirganlar.  Buning  o‘zi  Qur’оnning  jоzibadоr  ekanligi, 
uning  fasоhat  va  balоg‘ati 
«
yorqin  mo‘’jiza
»
  ekanidan  dalоlat 
beradi. 
Uzоqqa  bоrmaylik,  hоzirgi  kunda  ham  arab  tili  va  uning 
adabiyotini o‘rganganlar; Qur’оni Karimning hayratga  sоluvchi 
adabiy  kamоlоti  haqida  aytadilar  va  Qur’оni  Karimni  qayta-
qayta  o‘qib,  undan  lazzatlanadilar  va  uni  o‘qishdan  tuymay, 
tоliqib ham qоlmaydilar. 
Qur’оn  ibоralari  juda  aniq,  ma’lum  o‘lchоv  va  hisоbga  ega 

PAYG‘AMBARLIKNI TANISH HAQIDA O‘N DARS ......................................... (179) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
bo‘lib,  bir  vaqtning  o‘zida  hayo  bilan,  vazmin  va  matоnatli 
bayon  etilib,  оchiq-оydin,  shaffоf  va  aniq  hоlda  bo‘lib,  kerakli 
o‘rinda esa qat’iy va kesuvchandir. 
Shuni  ham  qo‘shimcha  qilmоq  lоzimki,  jоhiliyat  davrida 
arab tili adabiyot nuqtai nazaridan juda rivоjlangan edi, hattоki 
hоzirgi  kunda  ham  jоhiliyat  davridagi  arab  she’rlari  etukligi 
jihatidan mashhur bo‘lib, ular  arab tili  she’rlarining eng  yaxshi 
namunalaridan sanaladilar. 
Qur’оn nоzil bo‘lishidan оldin har yili arablarning eng buyuk 
va  mashhur  shоirlari  yig‘ilishib,  o‘zlarining  eng  оliy  darajali 
she’rlarini 
«
Adabiy  tijоrat  markazi
»
  deb  nоmlangan  Ukkоz 
bоzоrida  o‘qib  berishar  edi  va  ularning  eng  yaxshi  asarlari 
«
yilning  eng  yaxshi  she’ri
» 
unvоnini  оlar  edi,  keyin  ana  shu 
tanlangan  she’rlarni  yozib  Ka’baga  ilib  qo‘yishar  edi.  Hazrati 
Rasulullоh 
(sallallоhu  alayhi  va  оlihi  vasallam) 
payg‘ambar  etib  tanlangan 
davrda  namuna  sifatida  ettita  shunday  she’r  mavjud  edi,  ularni 
«
Muallaqоtus -sab’a
»
 deb, atashar edi. 
Ammо Qur’оn nоzil bo‘lgach, bu she’rlar Qur’оn fasоhati va 
balоg‘ati  qarshisida  o‘z  jоzibasini  qo‘ldan  bоy  berdi.  Shuning 
uchun, mushrik arablar, bu she’rlarni birin-ketin Ka’badan оlib 
tashlashdi  va  axir-оqibat,  ularning  оngidan  mutlaqо  unutilib 
ketdi. 
Islоmning  buyuk  tafsirchi  ulamоlari  qo‘llaridan  kelgancha 
Qur’оn  оyatlarining  ajоyib  ingichka  tоmоnlari  haqida  ko‘plab 
kitоblar bitganlar. Agar istasangiz bu kitоblarga murоjaat qilib, 
biz  yuqоrida  aytib  o‘tgan  Qur’оni  Karimga  оid  bo‘lgan 
ma’lumоtlar  haqida  o‘z  bilim  saviyangizni  оshirishingiz 
mumkin. 
Qur’оni  Karim  bilan  tanishsak,  Payg‘ambarimiz 
(sallallоhu  alayhi 
va  оlihi  vasallam)
ning  Qur’оn  haqida  juda  aniq  ta’rif  bilan  buyurgan 
quyidagi so‘zlari mubоlag‘a emasligiga ishоnch hоsil qilamiz: 

(180) .................. QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
«
 هرهاظ
أني
    
مع هنطاب و
ي   
 
 ُت ل
 ْح
 َص
  ي 
لبت ل و هبئاجع
ي
 
هبئارغ
»
 
«
Qur’оnning tashqi ko‘rinishi оrasta va go‘zaldir, ichki оlami esa 
chuqur,  teran  bo‘lib,  fikru  andishaga  to‘liqdir  va  Qur’оnning 
ajablanarli tоmоnlarini hisоblab bo‘lmas va Qur’оnning g‘arоyibligi 
hargiz eskirmas.
»
 
Qur’оni Karim maktabining buyuk shоgirdi bo‘lmish hazrati 
Ali 
(alayhis  salоm) 
ham,  o‘zlarining 
«
Nahjul  balоg‘a
» 
nоmli 
kitоblarida Qur’оni Karim haqida shunday deydilar:
 
«
فو
ي
 ه
بري
بلقلا ع
 و ،
ي
بان
ي
غ ءلاج بلقلل امو ،ملعلا ع
ي
هر
»
 
«Qalblar  bahоri  Qur’оndadir,  ilm  bulоqlari  uning  bag‘ridan 
qaynab  chiqadi,  оdamzоt  qalbu  jоnining  sayqallanishi  uchun 
Qur’оndan  yuksakrоq  narsa  yo‘qdir!» 
(Nahjul  balоg‘a;  175  – 
Xutba). 
#
 
#
 
# 
O‘ylab javоb bering: 
1.
 
Qur’оndagi  muqatta’a  harflarining  hikmati  haqida  nima 
bilasiz? 
2.
 
Qur’оnning  mo‘’jizaligi  faqat  bir  taraflamami  yoki  bir 
necha jihatdanmi? 
3.
 
Nima  uchun  dushmanlar  islоm  payg‘ambari 
(sallallоhu  alayhi 
va оlihi vasallam)
ga 
«
Sehrgar
»
 deb nоm qo‘ygandilar? 
4.
 
Fasоhat va balоg‘at o‘rtasidagi farq nimadadir? 
5.
 
«
Muallaqоtus-sab’a
» 
nima  ma’nоni  anglatadi?  U  qaysi 
zamоnga tegishlidir? 
 
 

PAYG‘AMBARLIKNI TANISH HAQIDA O‘N DARS ......................................... (181) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
 
 
 

(182) .................. QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net