Malo reči ima toliko slojeva kao reč ličnost. Malo reči ima toliko slojeva kao reč ličnost


Download 451 b.
bet1/13
Sana20.04.2017
Hajmi451 b.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13



Malo reči ima toliko slojeva kao reč ličnost.

  • Malo reči ima toliko slojeva kao reč ličnost.

  • Na površini znači samo bilo koje ljudsko biće, jedinka koja se može brojati (countable individual).

  • Međutim, njena dublja značenja ukazuju na jedinstvenost pojedinca, koji nije razmenljiv te se zato ne može brojati.

  • Govorićemo o „ličnosti“ onda kada individuu posmatramo sa stanovišta njene jedinstvenosti, neuporedivosti i stoga nezamenljivosti . (Von Balthazar).



Personalizam je pokret nastao u XX veku u epohi najdramatičnijih kriza i sukoba koje je čovek ikad proživljavao.

  • Personalizam je pokret nastao u XX veku u epohi najdramatičnijih kriza i sukoba koje je čovek ikad proživljavao.

  • Osnivač francuski filozof Emanuel Munije (1905-1950)

  • Dva ključna dela: “Manifest u službi personalizma” (1938) i „Personalizam“ (posthumno objavljen, 1950); časopis Esprit (osnovan 1932) koji izlazi i dan danas – tiraž od 10.000, dva puta više nego krajem 80-ih!



Reakcija na ekspanziju totalitarizama (fašizma, nacizma i komunizma)

  • Reakcija na ekspanziju totalitarizama (fašizma, nacizma i komunizma)

  • Takođe reakcija na individualistički liberalizam

  • Uviđanje teškog stanja, krize savremenog sveta

  • Ujedno i poverenje u ljudsku snagu, snagu razuma, slobode i ljubavi.



Personalisti su postavili osnovne probleme savremenog čoveka.

  • Personalisti su postavili osnovne probleme savremenog čoveka.

  • Istovremeno su zahtevali su da se ti problemi rešavaju i nudili su skice i smerove rešenja.

  • Angažovana misao, a ne pesimistička i nihilistička reakcija.

  • Iako je prvobitni personalizam inspirisan hrišćanskom antropologijom, vrlo je lucidan i realističan u promišljanju društvenih pitanja i pravaca rešenja.



Personalizam postoji u mnogo različitih verzija, te je teško definisati ga kao filozofski pokret.

  • Personalizam postoji u mnogo različitih verzija, te je teško definisati ga kao filozofski pokret.

  • To je difuzan i eklektičan pokret koji nema nekog mislioca/naučnika ili delo kao svoju univerzalnu referentnu tačku.

  • Adekvatnije je zato govoriti o više personalizama nego o jednom personalizmu: hrišćanski, agnostički, ateistički, levičarski, a postoje personalistički elementi u islamskoj, budističkoj, vedantskoj i kineskoj (konfučijanskoj) misli.



1947. francuski filozof Žak Mariten (Jacques Maritain) je napisao da postoji najmanje dvanaestak personalističkih teorija, kojima je ponekad zajednička samo reč „ličnost“ , „osoba“ (person, personne), odnosno naglasak na subjektivitetu osobe, koji se protivi bezličnim sistemima.

  • 1947. francuski filozof Žak Mariten (Jacques Maritain) je napisao da postoji najmanje dvanaestak personalističkih teorija, kojima je ponekad zajednička samo reč „ličnost“ , „osoba“ (person, personne), odnosno naglasak na subjektivitetu osobe, koji se protivi bezličnim sistemima.

  • Adekvatnije je personalizam nazvati širim pogledom na svet (Veltanšaung) jer obuhvata više škola i doktrina , koje ipak sadrže neke središnje i fundamentalne zajedničke ideje i vrednosti.



Središnja afirmacija čoveka kao:

  • Središnja afirmacija čoveka kao:

  • individualnog, samosvesnog, slobodnog i stvaralačkog bića,

  • bića koje svojom jedinstvenošću, kreativnošću i slobodom unosi novo, nepredviđeno u svet

  • Zato su personalisti odbijali da izgrade celovitu sistematsku teoriju (“izam”) u kojoj bi se ličnost pretvorila u apstraktan pojam čoveka.

  • Personalizam je više usmerenje, pogled na svet, kritički stav prema svim “izmima” koji postvaruju , gutaju i otuđuju čoveka.



Personalizam snažno ističe značaj, jedinstvenost i nepovredivost ličnosti, ali isto tako snažno naglašava i njenu relacionu i komunitarnu dimenziju.

  • Personalizam snažno ističe značaj, jedinstvenost i nepovredivost ličnosti, ali isto tako snažno naglašava i njenu relacionu i komunitarnu dimenziju.

  • Naziv „personalizam“ se zato može legitimno primeniti na bilo koju školu misli koja fokus stavlja na realnost osoba i njihov jedinstveni status među drugim bićima.

  • Zato se personalisti pozivaju na indirektne doprinose široke lepeze mislioca kroz istoriju filozofije, koji sebe ne nazivaju personalistima.



Personalisti veruju da ljudsko biće treba da bude ontološko , epistemološko i aksiološko polazište svakog saznanja i vrednovanja.

  • Personalisti veruju da ljudsko biće treba da bude ontološko , epistemološko i aksiološko polazište svakog saznanja i vrednovanja.

  • Oni istražuju iskustvo, status i dostojanstvo ljudskog bića kao ličnosti.

  • Pošto je osnovna karakteristika personalističke filozofije da postavlja čoveka u centar razmatranja, kao entitet od koga treba poći u istraživanju karaktera objektivne realnosti, koreni personalističke filozofije se mogu naći još kod Sokrata.



Preorijentacija od problema kosmosa na antropološke probleme (koja u antičkoj filozofiji počinje od sofista i Sokrata), karakteristika je koja povezuje tu epohu sa pretežno antropološkim karakterom XX veka.



  • Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling