Маъруза Эволюцион психологияга кириш


Амалий машғулот 10. Ҳайвонларнинг психик фаолиятини онтогенезда ривожланиши. Ҳайвонот оламида психик функциялар


Download 463.54 Kb.
bet24/24
Sana04.02.2023
Hajmi463.54 Kb.
#1161524
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24
Bog'liq
эволюцион лекция

Амалий машғулот 10. Ҳайвонларнинг психик фаолиятини онтогенезда ривожланиши. Ҳайвонот оламида психик функциялар
эволюцияси. Қиёсий психология
Онтогенезда хатти-ҳаракатлар муаммоси. Постнатал хатти ҳаракатда билиш жабҳалари. Психик фаолиятнинг ювенал (ўйин) даврда ривожланиши. Ҳайвонларда ўйиннинг умумий таснифи. Ўйин фаолияти орқали ҳайвонлар хатти-ҳаракатининг мустаҳкамлашиши. Ўйин фаолияти даврида
мулоқотнинг ривожланиши. Ўйин фаолияти даврида билиш функцияларининг шаклланиши Туғма ва орттирилган хатти-ҳаракат
шакллари. Онтогенезда ҳайвонлар хатти-ҳаракатининг биологик шартланганлиги. Преренатал даврда психик фаолиятнинг ривожланиши. Перенатал ривожланиш даврида туғма ва орттирилган хатти-ҳаракат шакллари. Ҳомила фаол хатти-ҳаракатининг ривожланиши. Сенсор қобилиятларнинг ва мулоқот элементининг перенатал даврда ривожланиши. Психик фаолиятни янги постнатал даврда ривожланиши. Постнатал даврда ҳайвонлар хатти-ҳаракатининг ривожланишини ўзига хослиги. Постнатал даврда инстинктив хатти-ҳаракатлар. Биринчи тажриба. Хатти ҳаракат шаклларининг постнатал ҳолат билан ижобий алоқаси. Илк мулоқот шакллари. Элементар сенсор психика. Психик ривожланишнинг қуйи босқичи. Элементар сенсор психиканинг ривожланишини юқори босқичи. Перцептив психика. Перцептив психиканинг ривожланишини қуйи босқичи. Перцептив психиканинг ривожланишини юқори босқичи. Ҳайвонларда интеллект муаммоси. Антропогенез ва психика эволюцияси. Меҳнат фаолиятининг вужудга келишидаги қийинчиликлар. Умумий ва якка тартибдаги нуттқнинг пайдо бўлишидаги муаммолар. Қиёсий психологияга кириш. Ҳайвонлар ва инсонларнинг психикасини қиёсий ўрганиш. Инсон боласи ва маймун боласидаги расм чизиш қобилиятини солиштириш. Инсон психикаси ва ҳайвонларнинг психикасидаги умумий ўхшашликлар. Приматлар хатти-ҳаракатининг антропогенетик ўхшашликлари. Инсон этологияси. Маданий -тарихий назария.
Тарқатма
АКС ЭТТИРИШ — маълум бир ҳолат ва воқеаларга нисбатан организмнинг жавоб ҳолати сифатида таъриф берилади. Акс эттириш характери материянинг органик ҳолатига алоқадор. Акс эттириш ҳолати бир хуйжарали ҳайвонлар ва мураккаб даражада таркиб топган инсонларда ҳам мавжуд. Акс эттириш сенсоро жараёнлар билан бевосита боғлиқ
ХУЛҚ-АТВОР - психик фаолиятнинг ташқи томондаги кўриниши. Хулқ- атвор кўпчилик ҳолатларда англанилган бўлади. Хулқ- атворнинг асосида тирик организмларнинг эҳтиёжи ётади. Хулқ атворнинг генеси албатта муҳит таъсири остида бўлади, бирламчи ҳолатда гомоген предметга айланиб сўнгра ижтимоий муҳит таъсири остида қолади.
ТАҚЛИД —мустақил равишда маълум бир фаолиятдан нусҳа олиш ҳолатидир. Инсонларда маълум тажрибаларни ўзлаштириб олишида муҳим ўрин тутади. Акс эттириш шакли сифатида биз мактабгача ёшдаги болаларнинг фаолиятида кузатишимиз мумкин. Уларда нутқга, фаолиятга, ўзига хизмат кўрсатишга ва ҳаракат формаларига тақлид бўлиши мумкин. ҲАЙВОНЛАРНИНГ ТАҚЛИД ҚИЛИШИ— бу маълум бир ҳайвоннинг бошқа ҳайвоннинг хатти-ҳаракатларини амалга оширишга интилиш ҳолатларидир. Ҳайвонларга тақлид қилишнинг инстинктив шакллари кузатилади. Тақлид қилишнинг юқори даражаси уларда маълум бир муаммони ечиш вақтида пайдо бўлиши мумкин.
Эҳтиёжга хослик ҳолати —эҳтиёжларни қондириш учун албатта шу эҳтиёж ҳолатини англаб олиш зарур. Эҳтиёжга эга бўлиш ҳолатидан қондириш ҳолатига ўтиш албатта субъектнинг фаоллигини талаб қилади.
Эҳтиёж— эҳтиёж ҳолати, субъект томонидан маълум бир ҳолатларни исташ ва унга хоҳиш истагни сезиш ҳолати хисобланади. Эҳтиёжлар бу организмнинг ажралмас қисми сифатида кузатилади. Бу индиқвиднинг ривожланишида асосий омил сифатида ўрин тутиши мумкин. Бирламчи биологик эҳтиёж бу чанқов хисобланади. У асосида инстинктлар пайдо бўладиинсон учун эса уни жисмоний жиҳатдан яшаётганлигини кўрсатувчи омиллардан биридир.
Фаолият предмети — субъектив тажриба натижасида юзага келадиган умумийлик. Фаолиятнинг предмети асосан у ёки бу эҳтиёжларнинг замирида пайдо бўлиши мумкин.
Эҳтиёж предмети— бу албатта эҳтиёжни қондириш вақтида ишлатилиши мумкин. Эҳтиёж предмети субъект орқали акс этмайди, мотивлар тажрибаси натижасида пайдо бўлади.
Проприрецепторлар (лотинчадан. proprius - хусусий, receptor - қабул қилувчи) — улар ҳаракат, мускул тўқималари сигналларини қабул қилиш имкониятини беради. Бизнинг мускул, бўғин тўқималаримизда сезувчан нерв тўқималари мавжуд, улар бизнинг мускулларимиз ҳақидаги маълумотларни беради. Кўп вақтлар давомида ҳаракатни амалга ошириш учун эфферент ҳаракат қўзғатувчиларини ўзи кифоя қилади деган фикр мавжуд эди. Н.А.Бернштейн умрининг кўп қисмини ҳаракатни ўрганишга бағишлади, унинг тадқиқотларини кўрсатишича ҳаракат аппарати мураккаб тузилган, уни ҳаракатга келтириш учун эфферент импульснинг ўзи кифоя қилмайди. Ихтиёрий ҳаракатни бошқариш учун проприорецепторлардан келувчи афферент сигналларни мустаҳкамлаш керак, бўғимларнинг ҳаракатлари эса бевосита шу рецепторларга боғлиқдир.

7Myers D.G. Psychology.Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p5
17 Myers D.G. Psychology. Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p 146
18 Myers D.G. Psychology. Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p 146
20 Myers D.G. Psychology. Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p 147
37 Psychology David G. Myers Hope College Holland, Michigan
38 Psychology David G. Myers Hope College Holland, Michigan
64 Psychology David M. Buss, third edition , The University of Texas at Austin, 2008 р28


1Myers D.G. Psychology.Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p 2

2Myers D.G. Psychology.Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p2

3Myers D.G. Psychology.Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p3

4Myers D.G. Psychology.Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p5

5Myers D.G. Psychology.Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p5

6Myers D.G. Psychology.Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p5

7Myers D.G. Psychology.Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p7-8

8Myers D.G. Psychology.Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p8

9Evolutionary Psychology David M. Buss, third edition , The University of Texas at Austin, 2008. M2Z

10Myers D.G. Psychology. Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p 140

11Myers D.G. Psychology. Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p 146

12Myers D.G. Psychology. Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p 147

13Buss, David M. Evolutionary psychology: the new science of the mind / David M. Buss. - 3rd ed р410

14Buss, David M. Evolutionary psychology: the new science of the mind / David M. Buss. - 3rd ed р410

15Psychology David G. Myers Hope College Holland, Michigan 175

16Psychology David G. Myers Hope College Holland, Michigan 175

17Psychology David G. Myers Hope College Holland, Michigan 183

18Psychology David G. Myers Hope College Holland, Michigan 176

19Psychology David G. Myers Hope College Holland, Michigan 184

20Myers D.G. Psychology. Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p 4

21Myers D.G. Psychology. Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p 3

22Myers D.G. Psychology. Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p 3

23Myers D.G. Psychology. Ninth Edition. - Worth Publishers, 2010. - 910 p 3

24Psychology David G. Myers Hope College Holland, Michigan 391

25Psychology David G. Myers Hope College Holland, Michigan 392

26Evolutionary Psychology David M. Buss, third edition , The University of Texas at Austin, 2008 р28

27Evolutionary Psychology David M. Buss, third edition , The University of Texas at Austin, 2008 р13

28Evolutionary Psychology David M. Buss, third edition , The University of Texas at Austin, 2008 р15

29Evolutionary Psychology David M. Buss, third edition , The University of Texas at Austin, 2008 4

30Evolutionary Psychology David M. Buss, third edition , The University of Texas at Austin, 2008 5

Download 463.54 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling