Mavzu: Huquqiy madaniyat nazariyasi fanining predmeti va metodlari


Download 148.05 Kb.
bet4/11
Sana16.03.2023
Hajmi148.05 Kb.
#1278716
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
huquqiy madaniyat YN

Milliy g‘urur. O‘zbek millatining g‘ururi, milliy iftixori quyidagilarda yaqqol namoyon bo‘ladi: ona-Vatanimizning ko‘p ming yillik buyuk tarixiy O‘tmishida, uning Sharq ma'rifatparvarligi, umuman, jahon madaniyati va sivilizatsiyasiga qo‘shgan beqiyos hissasida va unda tutgan Mavqyeida; bizning vatandoshlarimiz, buyuk ajdodlarimiz bo‘lmish Jahon miqyosida tan olingan madaniyat, fan, din, adabiyot, san'at Daholarimizda, davlat va jamoat arboblarimizda;
Diyorimizning madaniyat,san'at,me'morchilik,fan va huquq Sohasidagi bebaho yodgorliklarida; O‘zbek xalqining o‘z ona tili, milliy urf-odatlari, an'ana- Udumlari bilan faxrlanishida;o‘zbeklarning buyuk islom sivilizatsiyasi va madaniyatiga mansubligida; O‘zbek davlatining tabiiy boyliklarida, serhosil yerlarida,
Buyuk daryolarida, qolaversa, mamlakatimizning iqtisodiy kuch-
Qudratida; ko‘p millatli O‘zbekiston Respublikasining davlat mustaqilligida, uning fuqarolari va butun xalqining istiqlol va taraqqiyotga, buyuk kelajakka bo‘lgan ishonchida; fuqarolarimizning jahon talablari darajasida bilim va
Malaka olishga, fan-texnikaga, bozor iqgisodiyoti tadbirkorligi
Madaniyatiga bo‘lgan ishtiyoq va intilishida; O‘zbekistonning dunyo hamjamiyati tomonidan tan olinishida, xalqaro nufuzining oshib borishida va nihoyat,tinchlik, barqarorlik va o‘z istiqlol va taraqqiyot yo‘lini
Tanlab olib sobitqadamlik bilan borayotganida.Milliy g‘urursiz hyech bir millat millat sifatida ravnaq topolmaydi.
O‘zbekning asosiy fazilatlari. O‘zbeklarning asosiy xislatlari quyidagilarda namoyon bo‘ladi:
Milliy madaniy meros. O‘zbeklar boshqa xalqlar singari boy tarixga ega. Milliy ma'naviyatimizning, madaniy merosimizning buyuk xazina ekanligiga shak-shubha yo‘q. Shuning uchun ham faqat ma'naviy tiklanish va chinakam poklanish orqaligina biz o‘z milliy mafkuramizni yaratishimiz mumkin. Boshqa yo‘l yo‘q. Buni qancha tez anglasak, milliy istiqlolning yana bir muhim istehkomini yara-turmizkim, bu yaqinda g‘ishtlari qo‘yila boshlagan mustaqil o‘zbek davlati qal'asi uchun haqiqiy ma'naviy zamin bo‘lib qolajak. O‘zbek xalqi ham, barcha xalqlar singari asrlar mobaynida saqlanib, sayqallanib kelgan milliy urf-odati, rasm-rusumi, udumi va an'analari, yurish-turishi, g‘ururi, ijtimoiy-iqtisodiy xayoti, dini, huquqiy ongi, umuman aytganda, madaniy-ma'naviy dunyosi aks etadi. Uzbek xalqining ma'naviyatida millatning o‘tmishi, hozirgi kuni ifodalanishi bilan birga, oilaviy hayot uchun, har bir inson uchun muhim tarbiyaviy ahamiyatga molikdir. Chunki bolalarimiz ana shu ko‘zga ilinmas his-tuyg‘u va ong, ajdodlar xotirasi va uzviyligi ta'sirida, ona suti, ona allasi bilan ma'naviy ozuqa, tarbiya oladilar. Ushbular til vositasida ongamizga kirib boradi, bularning barchasi millat ma'naviyatining gultoji hisoblanadi. Sir emaski, asrlar davomida ajdodlarimiz hayotida tarkib va ravnaq topgan milliy-madaniy an'analarni va urf-odatlarni qadrlamaslik ma'naviy tubanlik, o‘z tarixiga, ona zaminiga, tuprog‘iga hurmatsizliqdir. Boy, qadimiy va navqiron ma'naviyatimiz durdonalari milliy-ma'naviy inqirozning oldini olishning, milliy-ma'naviy saltanatimizni tiklashning muhim omili va tayanchidir. Millatimiz ma'naviyat sarchashmalari o‘zbek madaniyatining yangi bosqichdagi Uyg‘onishidir.Ko‘p ming yillik madaniy merosimiz iddizlari unib, nish berib, kurtak ochmoqda. Bu o‘zbek ma'naviyatimizning xususiyatlari quyidagilardan iborat:
Birinchidan, bizning yurtimiz madaniyatning barcha sohalarida yuzlab, minglab jahonshumul ulug‘ zotlar, davlat arboblarini yetishtirgan va umumbashariyat ma'rifatparvarligini yaratishda buyuk ajdodlarimiz ulkan hissa qo‘shganlar. Shuning uchun ham o‘zbek madaniy merosi jahon madaniyatining ajralmas tarkibiy qismidir.
Ikkinchidan, mustaqil O‘zbekistonda, qolaversa butun jahon ma'naviyatida o‘z o‘rinlariga ega bo‘lgan ulug‘ ajdodlarimizni ko‘klarga ko‘tarish vaqti keddi. To‘maris va Shiroq, Spitamen va Manguberdi, Temur Malik, buyuk bobomiz Amir Temur, Ulug‘bek, Bo-bur, Shohjahon va boshqa ulug‘larimizning ruhlarini shod aylamog‘imiz, Go‘ro‘g‘li, Alpomish, Oybarchin, Ravshan, Hasan, Kuntug‘mish dostonlarini baralla kuylamog‘imiz va eshitmog‘imiz kerak.
Uchinchidan, O‘zbekiston o‘zining chuqur davlatchilik negizlariga ega bo‘lgan o‘ziga xos siyosiy-huquqiy, madaniy meros sohibidir. Eramizdan bir necha yuz yillar oddin, bizning hududimizda huquqiy tizimlar va qarashlar taraqqiy etgan Movarounnahrda islom manfa-atlariga, islom huquqshunosligi - fikhga, shariatga va umuman, jahon huquqiy madaniyatiga ulkan hissa qo‘shgan huquqshunoslar yashaganlar.
To‘rtinchidan, bizning hududimizda to‘qqiz mingdan ziyod tarixiy, madaniy, me'morchilik yodgorliklari - o‘zbek xalqi beqiyos madaniy merosining namunalari saqlanib kelinayapti. Ularni ta'mirlash, tiklash, saqlab qolish va kelajak avlodlarga yetkazish har bi-rimizning ma'naviy, qolaversa, insoniy vatanparvarlik burchimizdir. Shuning uchun konstitutsiyamizning 49-moddasida: "Fuqarolar O‘zbekiston xalqining tarixiy, ma'naviy va madaniy me'rosini avaylab-asrashga majburdirlar", - deyilgan.
Milliy mafkuramizning uzviy tarkibiy qismini boy madaniy me'rosimiz tashkil etadi. Ma'naviyatimiz gulshani durdonalaridan bahramand bo‘lib tarbiyalangan sog‘lom avlod ruhan tetik va yengilmas bo‘lib doimo muzaffariyat otida yurgay.
4. Huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyotining ijtimoiy va yuridik fanlar tizimidagi o‘rni.
Huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyoti o‘quv fani sifatida turli ijtimoiy va yuridik fanlar bilan uzviy bog‘liqdir. Ushbu bog‘liqlik mazkur fanlar o‘rganish ob'ektining umumiyligidan kelib chiqadi. Ular o‘z predmeti doirasida jamiyat va madaniyat, davlat va huquq kabi ijtimoiy hodisalarni o‘rganadilar. Shu bilan birga, ularning xar biri muayyan xususiyatga, o‘zi o‘rganadigan fan sohasiga ega.Huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyoti ijtimoiy fanlar bo‘lmish falsafa, iqtisodiyot nazariyasi, sotsiologiya, siyosatshunoslik, madaniyatshunoslik, tarix kabi fanlar bilan ham bog‘liqdir. Ayni paytda Huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyoti bu fanlardan farq qiladi.
Iqtisodiy fanlar va huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyoti. Iqtisodiy fanlar bazis hisoblanuvchi hodisalarni o‘rganadi: ishlab chiqarish munosabatlari tizimi, xo‘jalik hayotini tashkil etish, xo‘jalik sohalari, mehnat, moliya, kredit va boshqalar. Huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyoti o‘quv fani eng muhim ustqurmaviy hodisa - tarbiya va huquqni o‘zining asosiy predmeti hisoblaydi. Iqtisodiy fanlar va huquqiy madaniyatning o‘zaro ta'siri, ularning bir-biriga kirib borishi, huquqiy madaniyatning iqtisodiyotga qanchalik bog‘liq ekanligini aniqlashga imkon beradi.
Falsafa va huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyoti. Falsafa tabiat va jamiyat rivojlanishining umumiy qonuniyatlarini o‘rganadi. Shu bois u jamiyat va madaniyat, davlat va huquq masalalarini umumiy tarzda, ijtimoiy hodisa sifatida ko‘rib chiqadi.Huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyoti fani falsafaning xulosalariga tayangan holda, huquqiy madaniyat muammolarini konkretlashtiradi hamda bir qator maxsus nazariy masalalarni o‘rganadi. Bunda falsafa va Huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyoti bir-birini takrorlamaydi, aksincha, to‘dsiradi.Falsafa borliqning ongga, insonning uni o‘rab turgan atrof-muhitga munosabatining umumiy prinsiplari haqidagi bilimlar tizimidir. Falsafa huquqiy madaniyatning mohiyati, tabiati, uning ijtimoiy hodisalar tizimidagi o‘rnini aniqlaydi va faqat shuning o‘zi bilan cheklanadi. Huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyoti fani esa huquqiy madaniyatni uning barcha ko‘rinishlari va belgilari bilan bir butun holda batafsil o‘rganadi. Agar falsafa huquqiy madaniyatning mohiyatini topish kalitini bersa, huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyoti falsafani ijtimoiy taraqqiyot, huquqiy madaniyatning umumiy tamoyillarini ifodalash bilan qurollantiradi.
Sotsiologiya va Huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyoti. Sotsiologiya jamiyatning yaxlit va uning alohida tuzilish va ijtimoiy guruhlari to‘g‘risidagi, sotsial jarayonlar, alohida shaxslar va guruhlar xulq-atvorining qonuniyatlari haqidagi fandir. Sotsiologiya o‘zining xulosalarida empirik ma'lumotlarga, ijtimoiy tajribalarga asoslanadi. Barcha ijtimoiy hodisalar, shu jumladan, huquqiy madaniyat ham sotsiologik tadqiqotlarning ob'ektiga aylanadi. Sotsiologiya ham, falsafa singari, huquqiy madaniyatni bilishning umumiy vositasi hisoblanadiki, u huquqiy madaniyatni bilish asosida o‘zining predmetini chuqurlashtiradi va yanada oydinlashtirib oladi.
Siyosatshunoslik va huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyoti. Siyosatshunoslik siyosatni, uning shakllarini, siyosiy jarayonlar va siyosiy birlashmalarni, shu jumladan, partiyalarni, siyosiy va davlat hokimiyatiga erishish vositalari, fuqarolik jamiyati, davlat va shaxsning o‘zaro munosabatini o‘rganadi. Siyosatshunoslik inson siyosiy madaniyati munosabatlar tizimi orqali, ya'ni fuqarolarning huquq va erkinliklarini amalga oshirish orqali o‘rganadi.Huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyotining barcha ijtimoiy fanlari bilan aloqasi ham shu kabi ikki tomonlamadir.
Yuridik fanlar va Huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyoti o‘ziga xos predmetga ega. Yuridik fanlar, birinchi navbatda, huquqiy madaniyatning yuridik sohalari va ular amaliyotining tahlili, ya'ni huquqiy madaniyatning shakllanishi, mustahkamlanishi, amalga oshirilishi bilan shug‘ullanadi. Unda huquqiy madaniyat haqidagi ta'limot fuqaroning hukuqiy maqomi asosida yoritiladi. Fuqaroning huquqiy holati - insonning yuridik jihatdan ifodalanishining asosidir. Huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyoti fani yuridik fanlar bilan yaqin aloqadorlikdadir.Avvalambor, davlat va huquq nazariyasi umummetodologik nazariy fan sifatida Huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyoti uchun poydevor hisoblanadi. Huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyoti davlat va huquq nazariyasi doirasidagi mustaqil ilmiy yo‘nalishdir.Davlat va huquq nazariyasi davlat va huquq rivojlanishining umumiy qonuniyatlarini o‘rganadi. U o‘z predmeti doirasida huquqiy madaniyat tushunchasi va mohiyati, ahamiyati va vazifalarini talqin qiladi. Huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyoti davlat va huquq nazariyasi xulosalariga tayanib, huquqiy madaniyat muammolarini aniqlashtiradi hamda davlat va huquq nazariyasi tomonidan o‘rganilmaydigan maxsus nazariy va amaliy masalalarni qarab chiqadi.Shunday qilib, huquqiy tarbiya nazariyasi va amaliyoti yangi fan bo‘lib, u huquqiy madaniyat bo‘yicha muayyan nazariyani ishlab chiqishda ko‘pchilik ijtimoiy va yuridik fanlarning nazariy qoida va xulosalariga tayanadi va ularni rivojlantiradi.


3-Мавзу: ХУКУҚИЙ МАДАНИЯТНИНГ ТУЗИЛИШИ.


Режа:1. Ҳукукий маданиятнинг таркибий кисмлари: а) хуқуқ - хуқуқий маданият негизи; б) хуқуқий муносабатлар - амалдаги хуқуқий маданият; в)
Юридик муассасалар; г) хуқуқий онг; д) хуқуқий хатти-харакат.
2. Хуқуқий маданият ва таракқиёт.
1. Хукукий маданиятнинг таркибий кисмлари.
Хукукий маданият тузилишини, унинг мохиятини адолатли фукаролик жамияти ва демократик хукукий давлат куришда тутган ўрни ва вазифасини аниклаган холда кўриб чикиш керак. Бунда фақатгина унинг элементларини санаб ўтиш ва умумий тавсифи билан чекланиб колмасдан, ушбу элементларнинг ўзаро муносабатларини уларнинг яхлитлигини, узвий бирлигини кўрсатган холда хамда улар орасидан асосий элементлар ва иккинчи даражали элементларни ажратиб кўрсатган холда аниклаш талаб килинади. Хукукий вокеликнинг турли жихатлари хукукий маданиятнинг таркибий кисмлари бўлиб ҳисобланади. Жамиятнинг хукукий маданияти қуйидаги қисмлардан ташкил топади: биринчидан, юридик нормалар тизими бўлмиш хукук; иккинчидан, хукукий муносабатлар, яъни конун билан тартибга солинган ижтимоий муносабатлар тизими; учинчидан, хукукни мухофаза килиш ва таъминлаш фаолияти билан шугулланувчи давлат ва жамият институтлари тизими бўлмиш юридик муассасалар; тўртинчидан, хукукий онг, яъни хукукий вокеликни маънавий жихатдан акс эттирувчи тизим; бешинчидан, хукукий хатти-харакат (хам конуний, хам қонунга хилоф). Кўриб турганимиздек, хукукий маданият ижтимоий онг ва ижтимоий амалиётнинг кўп жиҳатли холати бўлиб, жамиятни тавсифловчи барча хукукий жихатларнинг синтезидир. Жамиятнинг хукукий маданиятини ташкил этувчи элементлар бир вактнинг узида бошка хил тузилмаларга хам киради. Ундан ташкари хукукий маданият элементлари бир неча тизимларнинг таркибий кисмлари бўлиб хисобланади. Хукукий маданиятнинг тузилишини тахлил этганда асосий эътиборни унинг табиатига каратиш керак. Агар кишилик фаолияти шаклларининг хукукий маданиятда тутган ўрнини аниклашга харакат килинса, авваламбор, иккита сохани назарда тутиш керак: биринчидан, бевосита хукукий сохадаги фаолият
Ва иккинчидан, хукукий характерда бўлмаган, лекин хукук, амал киладиган соха билан боғлик, бўлган фаолият. Биринчисини тушунишда ғоятда анъанавий бўлмаган йўналишлар намоён бўлса-да, алохида кийинчиликлар учрамайди. Иккинчисининг мазмунини ишлов бериш, яъни бадиий шаклда бўлган хукукий ғояларни, карашларни, баҳоларни, хиссиётларини ва хаказоларни акс эттирадиган кандайдир асарлар ташкил этади. Бу фаолият бевосита хукукий маданиятга кирмайди, лекин ўз ғоявий мазмуни жихатидан унга сингиб кетади. Шундай қилиб, радио, телевидение, адабиёт, тасвирий санъат, кино, журналистика ўзича хукукий маданиятга кирмайди, лекин доимий равишда уни тўлдириб боради. Хукукий маданиятнинг юкорида таъкидлаган элементлари унинг мазмунига тўла мос келмайди. Аммо улар жамиятнинг хукукий маданияти даражасини ифодалайди. Унинг мазмуни
Эса факат хукукий онг, хукук, конунийлик кабиларнигина эмас, балки унинг ривожланиш даражасини, микдорини, яъни цивилизациянинг, ижтимоий таракқиётнинг хозирги боскичи нималарни берса, хаммасини камраб олади. Энди хукукий маданиятнинг таркибий кисмларини батафсил кўриб чикамиз.
А) Хуқук - хукукий маданият негизи. Юқорида таъкидлаганимиздек, хукукий маданиятнинг энг биринчи ва асосий таркибий кисми хукукдир. Хозирги вактда Ўзбекистон хукуки жиддий ва туб ўзгаришларга учраганлиги билан ажралиб туради. Конунларда, давлат хукукий тузилишида, хукукий тартибга
Солиш ва хукукий маданият институтлари хамда механизмларида кўз ўнгимизда юз бераётган ўзгаришлар шунчалар жадал ва чукурки, хукукий ривожланишнинг оламшумул, стратегик истикболлари ва максадлари тўғрисида ўйлаш, мамлакатимизда юз бераётган хукукий ислохотларни жахондаги хукукий ривожланиш жараёни билан "мослаштириш". Бизнинг миллий хукукий тизимимиз бутунлай янги асосда, жахон хукукий жараёнининг ютуғи бўлган демократик принциплар негизида янгитдан яратилганлиги шубхасиз. Конституциядан бошлаб деярли барча конунларимиз туб ўзгаришга учради. Конунларимизда хукук, мустакил демократик давлатнинг хукуки бўлган бугунги кун вокелиги хисобга олинди.
Ўзбекистон конунларида халкаро хукукнинг жахонда тан олинган
Принциплари ва нормалари ўз ифодасини топди ва мустахкамланди. Улар ривожланган мамлакатлар хуқуқий тизимининг илғор ютукларини давом эттирди, кадимий мамлакатимизнинг тарихий-хуқуқий тажрибасини қамраб олди. Янги Конституциянинг, Фукаролик, Жиноят, Фукаролик-процессуал, Оила ва никоҳ, жиноят-процессуал каби асосий кодексларнинг хамда тахминан уч юз қонуннинг қабул килиниши миллий хуқуқий тизимимизнинг мохияти ва мазмунини тубдан ўзгартириб юборди. Хусусий мулк институти, шахсий манфаатларнинг давлат манфаатларидан устунлиги каби янги хукукий институтлар ва тушунчалар юзага келди. Шу билан Ўзбекистон суд-хукукий ислоҳоти хали якунланмади, бинобарин, илгариги хукукий тизимга хос камчиликлар ва белгилар бўлиши табиий. Хуқуқда ҳали камчиликлар ва зиддиятлар бор, айрим конун хужжатларининг тартибга солувчи кучи кам. Бугунги кунда конун ижодкорлиги фаолияти хукукий амалиёт сахнасига чикмокда. Миллий хукукий тизимнинг асосини Конституция ва Конунлар ташкил этади. Шу муносабат билан шахс хукукий макомининг барча томонларини, унинг хукуклари ва эркинликларини амалга оширишни факат конун тартибга солишини белгиловчи талабларни хаётга катъий ва изчил жорий этиш фавкулодда мухим ва долзарб масаладир. Конун ижодкорлиги
Амалиёти эса, айниқса идоравий бошкарув, ушбу хукук ва эркинликларнинг билвосита чекланишига йўл қўймокда, уларни амалга оширишга тўсқинлик килмокда.
Қонун ижодкорлиги фаолиятини тартибга солиш мақсадида Олий Мажлис қошида қонун ижодкорлиги стратегиясини белгилаш билан шугулланадиган, қонун лойиҳаларини ишлаб чиқиб, экспертизадан ўтказадиган қонунчилик илмий тадқиқот институтини ташкил этиш зарур деб хисоблаймиз. Амалдаги конунлар мониторинги институти эса парламентга конунларнинг ижро этилишини назорат килишда ёрдам бериши, социологик тадкикотлар ўтказиши, конунларни ўзгартиришга доир таклифларни ишлаб чиқиши керак.Шундай килиб, хукукий маданиятнинг таркибий кисми бўлган хукук туб ислохот боскичини бошдан кечирмокда, унга муайян камчиликлар ва нуксонлар хосдир. Умуман олганда эса, бу демократик, хукукий тафаккурнинг илгор ютукларига асосланган хукукдир. Шуни алохида таъкидлаш мумкинки, хукукий давлат конунчилигининг асосий базаси, негизи яратилган, эндиги вазифа эса уларни такомиллаштириш, чукурлаштириш, мувофиқлаштириш, руёбга чиқариш ва кўллашдан иборат.
Б) Хукукий муносабатлар - амалдаги хукукий маданият.
Хукукий маданиятнинг иккинчи элементи хукукий муносабатлардир. Юридик адабиётларда хукукий муносабат хукук нормалари билан тартибга солинган ижтимоий муносабатлардир, деган фикр кенг таркалган. Бинобарин, хукукий муносабат, биринчи навбатда, юридик нормаларни амалга оширишнинг, хукук амал килишининг натижасидир. Айнан хукукий муносабатлар оркали хукук "яшайди", амал килади. Хукук субъектларининг хукукий имкониятлари ва юридик мажбуриятларини амалга оширишнинг хуқуқий манзарасини айнан хукукий муносабаталарнинг юзага келиши кўрсатади. Хукукий муносабатлар субъектларининг хукукий позицияси ва мўлжаллари, юридик сохадаги ташаббуслари ва фаолликлари, хатти-харакатлари юридик шаклларини афзал билиш даражаси биргаликда уларнинг хукукий маданиятини белгилаб беради. Хукукий муносабатлар, ижтимоий-фойдали ёки салбий юридик факт муносабати билан юзага келганлигига караб, жамият хукукий маданиятининг кўрсаткичи бўлади. Айтайлик, оила конунларида мустахкамланган никохдан ўтиш имконияти
Камдан-кам ҳолларда аник хукукий муносабатларда амалга ошади ва ўз амалий ифодасини топади. Бу жамият хукукий маданиятининг нафакат юридик, балки ижтимоий кадрият бўлган мазкур нормани хали қабул килмаганлигидан далолат беради. Ахир ушбу нормани кенг кўллаш эр-хотин ўртасида юзага келадиган жуда кўп фукаролик хукукий келишмовчиликларнинг олдини олишга, улар бўйича узок давом этувчи тортишувларга йўл кўймасликка, айрим холларда эса ажралишлар негизида содир этилаётган жиноятларнинг олди олинишига имкон берган бўларди. Хукукбузарликларнинг, хукукий кўллаш ва бошка юридик ахамиятга эга бўлган ҳаракатларнинг миқдори хам жамият ва шахс хукукий маданиятини кўрсатади. Хукукий муносабатлар, бир томондан, жамият ижтимоий ва хукукий ривожланишининг даражаси билан белгиланади, бошка томондан эса, унинг хукукий маданияти ва хукукий онгини акс эттиради. Хукукий муносабатлар ахволи ва ривожланишини тахлил этиш конунларнинг ривожланиши ва такомиллашиши, юридик харакатларнинг яхшиланиши, хукукда кўллаш амалиёти самарадорлигининг юксалиши билан хукукий муносабатлар конун билан тартибга солинган шунчаки ижтимоий муносабатлардан хукук, субъектларининг ўз хукуклари ва манфаатларини амалга ошириш максадида муносабатга киришишларининг ўзига хос
Шаклига айланади, дея тахмин килишга имкон беради. Ижтимоий
Хаётнинг хукукийлашуви ижтимоий муносабатларнинг тобора кўпрок, микдори хукукий хусусиятга эга бўла боришига, хукукий муносабатлар шаклини ола бошлашига олиб келади.
В) Юридик муассасалар. Ҳукукий маданиятнинг учинчи элементи юридик муассасалардир. Хукукий ривожланиш ва хукукий маданиятнинг харакатлантарувчи кучи амалиётчи юристлар ва хуқушунос олимлар хамда ўкитувчилардан иборат профессионал юридик жамоадан иборат. ЮристларbХукукий тараккиёт эгалари, жамиятда юз бераётган хукук ва эркинликлар ривожланиши, хукукий даъволар килиш жараёнлари, шахсни ва жамиятни ўзбошимчалик ва бошбошдокликдан ҳимоя килиш талабларининг ифодачиларидир. Охир окибатда хукукшунослар кандай бўлса, хукук хам шундай бўлади. Хукук ва хукукшуносларнинг даражаси эса уларга берилган Хукукий таълимга боғлик. Давлат юридик муассасаларининг тизими мухим
Ўзгаришларга учради. Мустакил ўзбек давлатчилиги органларининг янги тизими яратилди, давлат хокимияти бўлинишининг демократик принципи амалга оширилди, суд хокимиятининг уч кисмини бирлаштирувчи тизим шакллантирилди, хукукни мухофаза килувчи органлар кайта ташкил этилди, инсон хукуклари бўйича миллий институтлар (Инсон хукуклари бўйича миллий марказ, омбудсман институти, парламентдаги тегишли комиссия ва бошкалар) таъсис этилди. Давлатга карашли бўлмаган қуйидаги юридик муассасалар тармоғи, жумладан, Адвокатлар ва судьялар ассоциацияси, хусусий адвокатлар бюролари, нотариат, юридик хизмат кўрсатиш фирмалари, шахс хукуклари ва эркинликларини химоя килиш бўйича турли хил ассоциациялар ва ижтимоий фондлар ташкил этилди. Натижада жамият аъзоларининг хукукий химояланиши ва уларга юридик хизмат кўрсатилишини таъминловчи бутунлай янги механизм шаклланди.Юридик муассасалар, улар фаолиятининг самарадорлиги нафакат жамиятнинг, балки давлатнинг хам хукукий маданияти даражасини белгилаб беради. Айнан Конституцияга мувофик равишда халк иродасини ифодаловчи ва унинг манфаатларига хизмат килувчи давлат ушбу муассасаларнинг фаолиятини ташкил этади ва таъминлайди. Жамият ва давлатнинг демократиклигига, ривожланганлик даражасига юридик муассасалар
Кандай ишлаётганлигига караб хам бахо берадилар.Бугунги кунга келиб Ўзбекистонда юридик муассасалар тизимини яратиш якунланди, деб бўлмайди. Ушбу тизимни ривожланган мамлакатлардаги худди шундай тизимлар билан қиёслаш уларнинг асосий кисмини хукукий хизмат кўрсатиш Муассасалари ташкил этишини кўрсатмокда. Давлатга карашли бўлмаган юридик муасасаларнинг амалдаги тизими анча кенгайтирилиши керак. Адлия вазирлигининг маълумотларига қараганда, республикамизда давлатга карашли бўлмаган 47 юридик муассаса ишлаб турибди. Уларнинг, биринчи Навбатда, хусусий адвокатлар ва нотариусларнинг етишмаслиги айниқса кишлок жойларида сезилмокда. Шу муносабат билан (Ўзбекистон конунларига катьий риоя килганлари такдирда) хорижий компанияларнинг аҳолига юридик хизмат кўрсатиш амалиёти кўллаб-кувватлашга лойикдир.
Г) Хукукий онг. Хукукий маданиятнинг тўртинчи элементи- хукукий онг. Хукукий онг шахс онгида, жамият ғояларида намоён бўлган хукукдир. Хукукий онг х у к у к ва конунийликка муносабатдаги эътикодлар, тасаввурлар, бахолар, хис-туйгулар ва маънавиятнинг бошка таркибий қисмлари тизимидир. Хукукий онг хукукий маданиятнинг давлат ва жамиятнинг бошкарув таъсирига энг кам даражада учраган элементидир.Тезлик билан янги конун қабул килиш, давлат органини тузиш мумкин, аммо инсоннинг хукукий онгини тезда ўзгартириб бўлмайди. Юксак хукукий онгни шакллантириш кўп куч хамда вакт талаб килувчи кийин вазифадир. Шунинг учун хам "Жамиятда хукукий маданиятни юксалтириш миллий дастури"да барча хукук субъектларининг хукукий онги даражасини Kўтариш тасодифан бош максад килиб белгиланмаган. Хукукий кадриятларни маънавий ўзлаштириш оддий инсоний маданият Ва саводхонликнинг бўлишини такозо этади. У шахсни умумий
Тарбиялаш жараёнлари билан узвий боғликдир. Жамиятимиз хукукий онгининг даражаси кандай? Ушбу масаланинг мухимлиги ва долзарблигига карамай, афсуски, унга аник жавоб бера олмаймиз. Гап шундаки, сўнгги вактларгача ушбу йўналишда хеч кандай тадкикотлар амалга оширилмаган. Айрим тоифадаги фукаролар (судланганлар, вояга етмаганлар)нинг хукукда муносабатини тадкик этишга харакат килинган, холос.Билвосита белгилар ва айрим маълумотларга караб тахминан куйидагича бахо бериш мумкин. Биринчидан, ўзбек халкига хос бўлган конунга, хукукга, хокимиятга бўлган хурматни хисобга олиш зарур. Узоқ кишлокдаги дехкон юриспруденциянинг нозик жихатларини билмаслиги мумкин, аммо хукукнинг кадрини ва мохиятини хукукий фукароларга хос тушуниши, уни хурмат килиши мумкин. Буни ижобий маънодаги хукукий конформизм деб аташ мумкин. Иккинчидан, хукукий онгнинг ахлок, жамият анъаналари ва одатлари, халкнинг маънавияти билан чукур алокасини таъкидлаш зарур. Учинчидан, кишиларнинг хукукий онгига уларнинг ижтимоий-хукукий фаоллигига караб гапириш мумкин. Жамият аъзоларининг махалла, мехнат жамоаси хаётида иштирок этиши, бошка ижтимоий фойдали алокаларнинг фаоллашуви хукукий маданият даражасининг ўсаётганлигидан далолат беради.Тўртинчидан, хукукий статистика жамият хукукий онгининг аҳволини бахолаш учун асос бўлиши мумкин. Жиноятчиликнинг даражаси, хукукий кўллаш хужжатларининг, фукаролик-ҳукукий битимларнинг микдори тўғрисидаги маьлумотлар ҳам хукукий онгнинг сифат томонини кўрсатади. Хукукий онгнинг ахволини юкорида баён этилган жихатларини хисобга олган холда тахлил килиш жамиятимиз маънавий хукукий онгининг юксак имкониятидан, унинг таракқийпарвар хукукий ғоялар, тасаввурлар, максадларни кабул килишга тайёрлигидан далолат беради.Шу билан бирга айрим ижтимоий гурухлар вакиллари хукукий онгининг жиддий равишда бузилганлиги якқол кўриниб турибди. Хукукий нигилизм, хукукқа нисбатан истеъмолчилик муносабати жиноятчилар дунёсининг маданиятини Белгилаб беради. Ёшларнинг бир кисмида хукукий кадриятларга нисбатан бефарклик кузатилмокда. Агар ёшлар хукукни билмасликларини намойиш килсалар, хукукбузарлар, одатда ўзларининг хукукий жихатдан, айникса жиноят хукуки сохасида, билимдонликларини кўрсатадилар. Бирок, улар хам, булар хам нуксонли, паст даражадаги хукукий онгга эгадирлар.Хукукий онг даражасини кўтариш учун оила, мактабгача тарбия муассасалар, мактаблар, ўкув-юртлари, хукукни мухофаза килувчи органлар хамда бошка давлат ва жамоат институтларининг хамкорликдаги харакатлари зарур. Сўнгги вактларда юксак хукукий онг факат шахс дунёкарашига комплекс Ва максадга мувофик, таъсир этишнинг натижаси бўлиши тушуниб етилди.Мазкур таъсирнинг бир кисми бўлмиш хукукий тарбия узлуксиз ва хамма жойда амалга оширилиши керак. Хукукий тарбия амалиётининг тахлили мактабгача бўлган муассасаларда бундай тарбия деярли йўлга кўйилмаганлигини кўрсатмокда. Зеро, медиклар, психологлар ва социологларнинг маълумотларига караганда, айнан мактабгача бўлган ёшда бажарилиши шарт бўлган, такиқланган, рухсат этилган хатти-харакатларга Доир энг оддий тасаввурлар шаклланади. Шахснинг хукукий онгига самарали таъсирнинг кўплаб имкониятлари мактаб таълимида хам бор. Аммо мактаб кўпинча давлат ва хукук асослари бўйича унча кўп бўлмаган микдордаги машғулотларни ўтказиш билан чекланиб қолади. Мехнат жамоаларидаги Хукукий тарбия ишлари хам онда-сонда амалга оширилади. Юкори даражадаги хукукий онгни шакллантиришга каратилган фаолиятни ўрганиш унда асосий эътибор хукукий билимларни таркатишга каратилаётганлигини кўрсатмокда. Айни пайтда хукукий тарбиянинг конунга итоаткор конуний
Хатти-харакатни шакллантиришдан иборат мухим максади четда колмокда. Бунинг устига бугунги шароитда конунга итоаткорликнинг ўзи хам хукуқий тарбиянинг аниқ максади бўла олмайди.

Download 148.05 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling