Mavzu: Ma’lumotlar bazasini loyihalash, mohiyat – aloqa diagrammasini qurish. Relyatsion ma’lumotlar bazasini loyihalash. Ishning maqsadi


Download 180.99 Kb.
Sana17.06.2023
Hajmi180.99 Kb.
#1530926
Bog'liq
AZIZBEK OLIMOV

1-amaliy ISH


Mavzu: Ma’lumotlar bazasini loyihalash, mohiyat – aloqa diagrammasini qurish. Relyatsion ma’lumotlar bazasini loyihalash.
Ishning maqsadi: маlumotlar bazasi dasturlar uchun маzmun – bog’lanish моdellarni ishlab chiqish uchun ko’nikmalarga ega bo’lish.
Мasalani qo’yilishi: мalumotlar bazasida «Мазмун – байланыс» моделин ishlab chiqish.
Bu yerda Maktab darsliklar mavzusida quyidagi obyektlar yaratiladi.
1.1 qism
“Maktab darsliklari” predmet tayyorlash uchun obyektlar



Ob`yektlar

1

Maktablar

2

Sinflar

3

Darsliklar

4

Xodimlar

5

Etkazib beruvchilar

6

Omborxona

1.2 qism.
Rastalar ob`yektining xususiyatlari.



ID

Maktablar





1






2






1.3 qism.
Mahsulot turi ob`yektining xususiyatlari.



ID

Maktab_id

sinflar




1






2






1.4 qism.

Mahsulotlar ob`yektining xususiyatlari.





ID

Darsliklar_t_id

Darslik nomi

miqdori

Ombodagi miqdori

Buyurtma miqdori

Chiqarilgan yili

Mahsulot narxi

1








2








1.5 qism.
Xodimlar ob`yektining xususiyatlari.



ID

F.I.Sh

Lavozimi

Telefon raqami

Manzili

Ish vaqti

Staji

1







2







1.6 qism.
Etkazib beruvchilar ob`yektining xususiyatlari.

ID

Mahsulot_id

Etkazib beruvchilar

Keltirilgan sana

Miqdori

Etkazib berilgan narxi


1







2







1.7 qism.
Omborxona ob`yektining xususiyatlari.



ID

Mahsulot_id

Omborxona

Mahsulot
keltirilgan sana

Mahsulot miqdori

Saqlash muddati


1







2







Quyidagi rasmda aloqalar (ob`yektlar orasidagi munosabatlar)ning ko`rinishi keltirilgan
“Mohiyat – aloqa” modeli predmet sohani tashkil etuvchi uchta asosiy komponentalardan foydalanib quriladi: mohiyat, atribut, aloqa. Konstruktiv elementlar tarkibida “VAQT” tashkil etuvchisi faqat oshkormas holda ishtirok etishi mumkin. Modelda vaqt, yil, sana va shunga o`xshash atributlar bilan tasvirlanadi.

1.1 rasm. “maktab darsliklari” obyektli modeli elementlari orasidagi ob`yektli munosabatlar.
Modelni quirishda “aloqa” mavjud ob`yektni, jarayonni yoki hodisani, abstraksiyasi sifatida keladi. Atribut mahiyatni xarakterlaridan bo`lib, nom bilan belgilanib, birorta qiymatlar to`plamidan qiymatlar qabul qilinadi.
“Mohiyat – aloqa” modelidagi bog`lanishlarga, ikki mohiyat o`rtasidagi har bir bog`lanish turiga tegishli munosabatlarni kiritish zarur (binar, ternar.., n-nar).
Loyiha haqidagi axborot diagramma ko`rinishida rasmiylashtiriladi, buning uchun quyidagi belgilar kiritiladi: mohiyat turlari – to`rtburchak bilan, atributlarovallar bilan tasvirlanadi va ular mos mohiyatlar bilan yo`nalishsiz qirralar bilan bog`lanadi.
“Mohiyat – aloqa” modeli predmet sohani (PS) faqat aniq bir qismini akslantiradi. Bu holda uni lokal model deyiladi. PS haqida to`la axborotga ega bo`lish uchun uni etarli kengroq tekshirish zarur va oldingisini to`ldiradigan local modellar qurish kerak. Shundan so`ng lokal modellar birlashtirilib PS haqida bir butun kompozitsion tasvirga ega bo`lamiz.
Misol tariqasida supermarket PSining mohiya – aloqa modeli qurilgan.
























2-amaliy ish.

Mavzu: MS ACCESS MBBT. JADVAL YARATISH. JADVALLAR


Жумыстың мақсети: MS Ассеss те кестелерди жаратыўды уйрениў
Мәселениң қойылыўы: ЖОО студентлери стипендиясы тийкарында МБ кестелерин ҳәр қыйлы типлерден пайдаланған ҳалда кестелер жаратыў
Биз стипендия хисоблаш учун керакли маълумотларни йиғиб унинг лойихаси (проект)ни ишлаб чикдик. Эни шу мпасалани MS Access 2003 да қандай ишланишини кўрайлик. Уни қуйидаги этап(қадам)ларга ажратайлик.
1. ПускПрограммыMicrosoft Office Access 2003
2. Access дастури ишга тушгач Файл менюсидан Создать буйруғини танлаймиз

3. Дастур ўнг томонида жойлашган Масалалар сохаси(Область задачи)дан Новая база данных буйругини танлаймиз.

4. Пайдо бўлган Файл новой базы данных дарчасидан Имя файла пунктига файл номи ёзилади.


8-расм
Бизда янги Stipendiya номли маълумотлар базасини тахрирловчи дастур ишга қўшилди.

5. МБ объектига кириб тугмаси босилади.


6. Пайдо бўлган Новая таблица ойнасидан Конструктор бўлимини танлаймиз ва ОК тугмаси босилади. Таблица созловчи дастурининг Имя поля устунига таблица полеларининг номи ёзилади, Тип данных бўлимига пайдо қилинган поленинг тури кўрсатилади.



7. Имя поля биринчи қаторига «Код_Факультет» сўзини ёзамиз, тип данных бўлимида сичқончани бир марта босиб, пайдо бўлган рўйхатдан Счетчик танланади ва юқори воситалап панелидан калит тугма босиб қўйилади.
Чунки Счетчик факультетларни автомат номерласи (кодласа), калит шу поля(майдон)да маълумотнинг такрорланмаслигини таъминлайди.

8. Имя полянинг иккинчи қаторига «Факультет_номи» сўзи ёзилади ва унинг маълумот типи матн бўлгани учун Тип данныхдан Текстовый банди танланади.

9. Энг узун номли факультет 30 символдан ошмаслигини ҳисобга олган майдон хоссасининг (Свойства поля) Размер поля бўлимига 30 ва факультет номлари бўш бўлмаслиги учун Обязательное полесига Да танланиб қўйилади.

10. Воситалар панелидан тугмасини босамиз ва Сохранение ойнасидани Таблица1 сўзини ўчириб Факультет сўзни ёзамиз.


11. Воситалар панелининг биринчи турган Режим таблицы тугмасини босиб Факультет таблицамизни Конструктор режимидан Таблица кўринишига ўтамиз ва «Факультет_номи» майдонига факультетларнинг номларини ёзамиз.




1) Конструктор режими


2) Таблица режими

12. Маълумотларни киритиб бўлгач Факультет таблицани ёпамиз.
Энди янги Мутахассислик таблицасини пайдо қилайлик. Бу ҳам юқоридгидай бажарилади.
Мутахассислик қайси факультетга тегишли эканлигини кўрсатиш учун учинчи поляни пайдо қиламиз. Имя полянинг учинчи қаторига Код_факультет сўзини ёзамиз. Тип данных рўйхатидан Мастер подстановокни танлаймиз

15. Бизнинг Код_Факультет майдони маълумотларни Факультет таблицасидан олиши кераклигини хисобга олиб пайдо бўлган дарчадан Объект столбец подстановки бўлимини танлаб Далее тугмани босамиз.

16. Таблицалар рўйхатидан боғланиш керак бўлган таблицани кўрсатамиз. Бизнинг ҳолда фақат битта Факультет таблицаси мавжуд. тугмаси босилади.

17. Факультет таблицасидаги барча майдон(поля)ларнинг рўйхати(Доступные поля)дан Код_Факультет ва Факультет_номини белгилаб ёки тугмасини босиб танланган поля (Выбранные поля) дарчасига ўтказамиз. тугмаси босилади.

18.Пайдо бўлган дарчадан тугмасини босамиз.

19. Создание подстанови сўровнома ойнасига Да тугмаси босилади.

20. Режим таблицы тугмасини босиб Мутахассилик таблицасини конструктор режимдан таблица режимига ўтказамиз.










Схемадан кўриниб турибдики Ушланадиган пул таблица Билан Стипендия таблицаларидаги Вакт поляларини боғламаган. Уларни боғлаш учун Ушланадиган пул таблицасига сичқончани босиб Вақт полясини белгилаб, сичқончанинг ўнг томонини босган ҳолда Стипендия таблица сидаги Вақт полясига олиб борамиз ва сичқончани қўйиб юборамиз. Шунда қуйидаги дарча пайдо бўлади.

Бундан кўриниб турибдики икки таблицанинг мос поляларни боғлаш мумкинлигини кўрсатиб турибди.Биз Создать тугмасини босиб икки таблицани боғлаймиз.


Таблицаларни очиб кўйидаги маълумотлар билан тўлдирайлик.

3-amaliy ish
Mavzu: MS Access MBBT. Zapros ob’ekti. Oddiy so’rovlar. Shart qoyish. Kesiluvchi va birlashtiruvch so’rovlar.
Жумыстыӊ мақсети: Кестелер үстинде сораўлар жаратыўды ўйрениў
Мәселениӊ қойылыўы: ЖОО студентлериниӊ стипендиясын есаплаў
Запрос ҳаққында қысқаша мағлыўмат

Әмелий бөлим
Юқорида талабаларнинг стипендиясини хисоблаш учун керакли бўлган таблица ва уларнинг боғланишини тузиб чиқдик. Энди шу маълумотларга таянган ҳолда талаба стипендиясини ҳисоблашни кўрайлик. Бу иш албатта Запросы объектида амалга оширилади. Амаллар тартиби кўрайлик

  1. Ассеss дастурига кириб Stipendiya файлини очамиз ҳмда Обекты бўлимидан «Запросы»ни танлаймиз.


2. Юқоридан тугмаси ёки ишчи соха(Рабочий область)дан Создание запроса в режиме консруктора устида сичқончани икки марта босамиз ва ундан қуйидаги дарча пайдо бўлади.

3. Таблицы бўлими (Вкладка таблицы)да базамизда бор бўлган таблицалар рўйхатидан Талаба таблицасини босамиз ва Добавить тугмасини босамиз.
4. Закрыть тугмасини босамиз.
5. Сайлаб олинган таблицалар шаклини кўрсатиб туриувчи соҳадан Талаба таблицасини сичқонча орқали белгилаб оламиз
6. Бирин кетин Код_Талаба, ФИО, Мутахассислик, Код_Курс, Гурух_номи, Бахо_номи полялари устида сичқончани икки марта чертиб борамиз. Ва унинг кўриниши кўйидагича бўлади.

7. тугмасини босиб Запросни Хисоб номи билан сохранить қиламиз

8. Воситалар панелидан (Режим таблицы) ёки Запуск тугмасини ёки босиб Запросимизни ўринлатамиз, яъни таблица кўринишида экранга чиқарамиз.

Энди Запрос поляларга шарт қўйишни кўрайлик. Хисоб Запросининг конструкторига кирамиз.Код_курс полясининг Условие отбора бўлимига 1 рақамини ёзамиз ва тугмасини босамиз. Натижада Талаба таблицасидаги маълумотларнинг фақат 1 курсга тегишлиларини сайлаб экранга чиқаради.

Энди Шарт майдонига 1 сонинг ўрнига Like [Исталган курсни киритинг] сўзини ёзиб тугмасини босиб Запросни ўринлатсак қуйидаги ойна пайдо бўлади. Бунга бирор курсни киритсак шу курсда маълумотларни кўрсатади.

Агар шарт майдонига Between 2 And 4 деб ёзссак 2,3 ва 4 курс маълумотларини чиқаради. Агар 1 AND 4 деб ёзссак фақат 1 ва 4 курс маълумотларини, >3 OR 2 сўзини ёзадиган бўлсак 3 курсдан ката курслар ва 2 курс маълумотларини танлаб беради. Агар воситалар панелидан тугмасини боссак Запроснинг операция бажариш бўлимига Групповая операция бўлими қўшилади.

Гурух бўйича қуйидаги амаллардан туради.

Группировка

Бир хил маълумотларни бириктириш

Sum

Умумий йиғиндисини ҳисоблаш

Avg

Ўртача қийматини топиш

Min

Энг ката қийматини топиш

Max

Энг кичик қийматини топиш

Count

Ўхшаш маълумотлар сонини топиш

StDev




Var




First

Биринчи маълумот қатори

Last

Охирги маълумот қатори

Выражение

Хисоблаш ишларини бажариш

Условие

Поля маълумотларини шарт билан топиш

Қурамалы запрослар жаратыў бойынша көнликпелер

Энди талабаларнинг стипендиясини хисобловчи Запросни пайдо қилайлик.


1. Хисоб Запроси устида тугмасини босамиз.
2. Воситалар панелидан (Отобразить таблицу) тугмаси ёки таблицалар жойлашган майдон устида сичқончани ўнг томонини босганда пайдо бўладиган контекст менюдан бўлими бомилади.
3. Пайдо бўлган Добавление таблицы ойнасидага таблицалар рўйхатидан «Бахо», «Стипендия», «Ушланадиган пул» таблицаларини қўшамиз ( Добавить ). Энди бизнинг Запросимиз таблицалар майдони қуйидаги кўринишга эга бўлди.

3. Таблица майдонидан «Ушланадиган пул» таблицасини белгилаймиз.


4. УП_номи1 поляси устида сичқончани бир марта босиб, CTRL+SHFT тугмаларини босиб турган ҳолда пастга стелкани «↓» бир-бирлаб босиб УП_микдор6 гача белгилаймиз.
5. Белгиланган полялар устида сичқончанинг чап томонини босиб юбормасдан пастга таблица полялари жойлашган майдонга тортамиз.
6. Таблица полялари жойлашган полялардан УП_миқдор1 полясини топамиз.
7. УП_миқдор1 поляси устида сичқончанинг ўнг томонини босиб пайдо бўладиган контекст менюсдан Построить… бўлимини танлаймиз ёки воситалар панелидан (Построить) тугмасини босамиз.

8. Построитель выражений ойнаси пайдо бўлади. Бу ойнанинг қисқача вазифаси қуйидагича.



-Таблица полялари устида амаллар бажариш ва редакторлаш ойнаси
-Таблица, Запрос, Форма, Отчет ва ҳар хил функция номлари (Мисол учун Таблицы устида сичқончани икки марта чертса бизнинг маълумотлар базамиздаги таблицалар рўйхатини кўрсатади.)
-Объект полялари (Мс.: Кўрсатилга таблица поляларини кўрсатади)
-Поля устида бажариш мумкин бўлган амаллар.
9. Демак Запросдаги «Суммаси» полясидан «УП_миқдор1» полясидаги процент хисобланиши керак. даги УП_Номи1 ёзувидан кейин қўш нуқта «:» қўямиз.
10. -дан Хисоб (Жорий запрос автомат чиқиб туради) танланади. -дан яъни жорий запрос полялари рўйхатидан суммаси поляси танланади ва Вставить тугмаси босилади. Шундан кейин  да «УП_Номи1: [Суммаси]» ёзуви пайдо.
11.  сохага бориб «[Суммаси]» ёзувидан кейин «/100*» ёзувини қўшамиз.
12.  сохадан Таблицы бўлими очилиб таблицалар рўйхатидан «Ушланадиган пул» таблицаси танланади.
13.  дан «Ушланадиган пул» таблицаси полялари рўйхатидан «УП_микдор1» танланиб Вставить тугмаси босилади.
14 ОК тугмаси босилиб Построитель выражений ойнаси ёпилади. Натижада поля қуйидаги кўринишига эга бўлади.
УП_Микдор1: [Суммаси]/100*[Ушланадиган пул]![УП_микдор1]
15. Худи шу амалларни «УП_Микдор2» полясиджа ҳам ишлаймиз. Натижаси:
УП_Микдор2: [Суммаси]/100*[Ушланадиган пул]![УП_микдор2]
Запросдаги «УП_микдор3»- «УП_микдор6» поляларида хисоблаш ишлари бажарилмайди.
16. Запросни сохранить қиламиз.
Энди Ушланадиган пуллар йиғиндисини ҳисоблайлик.
17. «УП_микдор2» полясидан кейинги бўш поляга сичқончани қўямиз ва (Построить) тугмасини босиб
18. Построитель выражений ойнасининг  бўлимига «Жами_УП:» сўзини ёзамиз.
19.  дан «УП_микдор1» полясини танлаб Вставить тугмаси босилади ва кейнига «+» ёзилади. Бу ҳол дан «УП_микдор1» полясигача такрорланади. Натижа:

Бунда базамиздаги таблицалар рўйхати кўрсатилмоқда. Биз маълумотни Запросдан олимизни хисобга олиб Показат бўлмидан Запросы пункитини белгилаймиз. Ундан эса Запрос объектидаги запрос номлари кўрсатилади. Бизнинг ҳолда фақат бита Хисоб запроси мавжуд ва у автоматик белгиланиб турибди. Шунинг учун Далее> тугмасини босамиз.


3. Хисоб Запросининг полялари рўйхати Доступные поля бўлимида кўрсатилмоқда.

4. Пайдо қилинаётган запросда асосий кўрсатилиши керак бўлган полялар танланиб тугмаси орқали Выбранные поля бўлимига ўтказилади. Биз Мутахассислик_номи, Код курси, Гурух_номи полялари экранда кўрсатилиши керак бўлгани учун ўтказамиз ва Далее> тугмасини босамиз.

5. Пайдо бўлган Запроснинг қолган поляларидан Бахо_номи танланади. Бу нечта бахо тури бўлса барчаси поля (яъни 3, 4, 5 бахолари устун) қилиб запросда чиқарилади дегани. Далее> тугмасини босамиз ва қуйидаги ойна пайдо бўлади.

6. Энди Талабаларнинг сони аниқлаш учун Поля бўлимидаги рўйхатдан Код_талаба ва Функции бўлимидан Число танланади. Бахолар устунидаги талабаларнинг сонини йиғиндисини топиш учун Вычислить итоговое значение для каждой строк? бўлимига белги қўямиз. Далее> тугмасини босамиз.
7. Пайдо бўлган дарчадан хосил қилаётган запрроснинг номини беришимиз керак. Автоматик ҳолда запросга «Хисоб_перекрестный» номини беради. Готово тугмасини боссак қуйидаги натижа пайдо бўлади

Download 180.99 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling