O. K. Iminov iqtisod fanlari doktori, professor


Download 24 Kb.

bet23/34
Sana09.02.2017
Hajmi24 Kb.
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   34

15 — O.Yu.  Rashidov  va  bosh.
225

6 .5 .  Listing  va  delisting jarayonlari  hamda  ularga 
qo'yiladigan  talablar
«Toshkent»  fond  birjasida  amaldagi  qonunchilikka  asosan  birja 
talablariga javob beradigan va birja rasmiy ro‘yxatiga kiritilgan  qimmatli 
qog'ozlar savdoga q o ‘yiladi.  Emitentning xo‘jalik-moliyaviy holatining 
barqarorligi,  bozorda  faolligi  va  uni  qimmatli  qog'ozining  likvidligiga 
asosan qog'ozni  m a’lum  toifaga kiritish jarayoni  listing jarayoni  deyiladi. 
Birjada  qimmatli  qog'ozlar  listingi  uchun  maxsus  listing  komissiyasi 
tuzilgan.  U ning  tarkibi  rais  va  kamida  4  ta  a ’zodan  iborat  bo'lib, 
listing  komissiyasining  asosiy  vazifalari  quyidagilardan  iborat:
—  em itentning  moliyaviy  holatini  ekspertiza  qilish:
—  qimm atli  qog'ozlarni  birja  rasmiy  ro'yxatiga  kiritish  imkoniyati 
to'g'risida  xulosa  chiqarish:
—  qimmatli  qog'ozlarni  listing  toifasiga  ajratish  va  boshqalar.
E m itent o'zining qimmatli  qog'ozini  listingga kiritish u c h u n   listing
komissiyasiga  quyidagi  hujjatlami  taqdim  etadi:
1.  Listing jarayoniga  kiritish  to'g'risida  rasmiy  ariza.
2.  T a ’sis  hujjatlari  (unga  kiritilgan  o'zgarishlar  va  qo'shim chalar 
bilan  birga).
3.  Korxonani  davlat  ro'yxatidan  o'tganligi  to'g'risidagi  guvohno- 
maning  nusxasi.
4.  O'zbekiston  Respublikasi  Davlat  Mulki  Qo'mitasining  buyrug'i 
(agarda  aksiyadorlik jamiyati  davlat  korxonasi  asosida  tashkil  etilgan 
bo'lsa).
5.  Qilinadigan  ishlar  va  ko'rsatiladigan  xizmatlar,  litsenziya  talab 
etiladigan  bo'lsa  bu  to'g'risidagi  lizensiyalar.
1.  Q o 's h im c h a   qimmatli  qog'ozlarni  chiqarish  t o ‘g ‘risidagi  qabul 
qilingan  qarordan  ko'chirma.
2.  Oldingi  emissiya  qilingan  qimmatli  qog'ozlarning  ro'yxatdan 
o'tganligi  to'g'risidagi  emissiya  risolasi.
3.  Q i m m a tl i   q o g 'o z la r   b o ‘y ich a   d e p o z ita r  xizm at  k o ‘rsatish 
to ‘g ‘risidagi  shartnom aning  nusxasi.
4.  Aksiyadorlik jamiyatining  oldingi  qimmatli  qog'ozlar  emissiyasi 
to'g'risidagi  m a ’lumotnoma.
5.  Yakunlangan  oldingi uch  moliyayili  uchun  Buxgalteriya balansi 
(1-shakl)  va  unga  tushuntirish  xati.
6.  Yakunlangan  oldingi  uch  moliya  yili  uchun  Moliyaviy  natija 
to'g'risidagi  hisobot  (2-shakl).

7.  Oxirgi  yakunlangan  moliya  yili  u c h u n   Asosiy  vositalarning 
harakati  to'g'risidagi  hisobot  (3-shakl).
8.  Oxirgi  yakunlangan  moliya  yili  u ch u n   Pul  oqimlari  b o ‘yicha 
hisobot  (4-shakl).
9.  Oxirgi yakunlangan  moliya yili  uch u n   0 ‘zlik kapital  to'g'risidagi 
hisobot (5-shakl).
10.  Oxirgi  yakunlangan  moliya  yili  va  ariza  berilayotgan  m u d d a t 
bo'yicha balansga debitorlik  —  kreditorlik  qarzdorlik  to'g'risidagi  ilova 
(2-shakl).
11.  Birja  rasmiy ro'yxatiga  kiritish to'g'risidagi  ariza berilgan  m u d - 
d atda  oxirgi  kvartal  uchun  Buxgalteriya  balansi  (1-shakl).
12.  Yakunlangan  oxirgi  moliya yili  va joriy yilning  hisobot  m uddati 
u c h u n   rasmiy  auditorning  xulosasi.
13.  Birja  rasmiy ro‘yxatiga kiritish  to ‘g‘risidagi  ariza berilgan  m u d - 
d atd a  oxirgi  kvartal  uchun  Moliyaviy  natijalari  to'g'risidagi  hisobot 
(2-shakl).
14.  Qimmatli  qog‘ozlar emissiyasi  natijasida jalb etilgan mablag'lar- 
ning sarflanishi  to ‘g ‘risidagi  biznes  reja  yoki  texnik-  iqtisodiy asosning 
loyihasi  (agarda  qo'shim cha  emissiya  bo'lsa).
15.  Q im m atli  q o g 'o z la rn i  reestr  saqlo v ch isi  t o 'g 'r i s i d a   m a ’- 
lu m o t.
16.  Aksiyadorlik  reestri  bo 'y ich a  u m um iy   m a ’lumot.
17.  Aksiyadorlik jamiyati  boshqaruv  organiga  kirgan  shaxslarning 
ro‘yxati  va  ularni  ustav  kapitalidagi  ulushi  t o ‘g ‘risida  m a ’lumot.
18.  Yirik  a k s iy a d o r la rn in g   r o 'y x a t i   (u s ta v   k a p it a li d a g i   u lu s h i 
5  f o iz d a n   ortiq  bo'lsa).
19.  D e t a i n i n g   vakolatli  organi  to m o n id an   tasdiqlangan  qim m atli 
qog'ozlar  bo'yicha  hisobot.
20.  Yakunlangan  oxirgi  moliya  yili  u c h u n   vakolatli  davlat  organi 
tasdiqlagan  qimmatli  qog'o zlar  t o ‘g ‘risidagi  yillik  hisobot.
21.  Taqdim etilgan hujjatlarni  ekspertizadan  o ‘tkazish  xarajatlarini 
t o ‘lash  b o ‘yicha  to'lov  topshiriqnom asining  nusxasi.
22.  Emitentning  moliyaviy  holati  to'g'risidagi  boshqa  hujjatlar.
Listing  komissiyasi  to m o n id a n   e m ite n tn in g   qim m atli  qog 'ozini
ekspertizadan o ‘tkazib, uni birjaning  rasmiy  ro'yxati  va listing guruhiga 
kiritish to'g'risidagi xulosasidan so'ng komissiya ham da emitent o'rtasida 
maxsus  shartnoma  imzolanadi.
«Toshkent»  Respublika  fond  birjasida  qim m atli  qog'ozlarni  delis­
ting  jarayonining  tartibi  h a m   m avjud.  D elisting  bu  - e m i te n tn i n g

qimmatli  qog'ozini birja rasmiy ro'yxatiga kiritilgan toifadan vaqtincha 
yoki  butunlay  chiqarishdir.
Birjaning maxsus komissiyasi quyidagi holatlarda emitentga nisbatan 
delistingni  q o ‘llaydi:
—  davlatning  vakolatli  organini  em itentning  qimmatli  qog‘ozlari 
emissiyasini  to'xtatish  to'g'risidagi  qarori  asosida;
—  listing  sh artlarida  S  guruhi  u c h u n   k o ‘zda  tutilgan  b iro n ta  
ko'rsatkichlarning  pasayishi  holati  asosida;
—  emitentning qimmatli qog'ozlar reestrini yuritishdagi o ‘rnatilgan 
tartibni  buzishi  asosida,  s h u ju m lad a n   qimmatli  qog'ozlar emissiyasini 
takroriy  ro'y xatdan  o'tkazish  tartibini  h am   buzishi  asosida;
—  «Toshkent»  Respublika  fond  birjasi  va  emitent  bilan  listing 
shartnomasidagi  qoidalarni  buzganligi  asosida;
—  «Toshkent»  Respublika  fond  birjasi  va  emitentning  listing  oldi 
shartnomasidagi  qoidalarni  buzganligi  asosida;
—  listingdan  tashqari  em itentlarni  fond  birjasida  qim m atli  q o ­
g 'o z la r  bilan  savdo  qilishda  o 'rnatilg an  barcha  qoidalarni  buzganligi 
asosida;
—  birja  rasmiy  ro'y xatidan  korxonalarning  qimmatli  q o g'o zlar 
reestrini  yuritish  tartib-  qoidalarni  buzganligi  asosida.
«Toshkent»  Respublika fond birjasida emitentga  nisbatan delisting 
jarayoni  uch  xil  shaklda  qo'llanilishi  mumkin:
—  vaqtincha  delisting:
—  doimiy  delisting:
—  mutloq  delisting.
Vaqtinchalik  delisting  jarayonida  emitentning  qimmatli  qog'ozi 
vaqtinchalik  listingdan  listingoldi  toifaga  o'tkazib  qo'yiladi.  Doim iy 
delisting jarayonida  emitentning  qimmatli  qog'ozi  listingdan  tashqari 
toifaga  o'tkaziladi.
M utloq  delisting  jarayonida  esa  em itentning  qimmatli  qog'ozi 
birjaning  rasmiy  ro'yxatidan  chiqarib  tashlanadi.
Listing  k o m issiy a si  e m i te n t g a   n isb a ta n   delisting  j a r a y o n i n i  
qo'llashdan  oldin  unga  rasmiy  ogohlantirish  beradi.
Qisqacha  xulosalar
Qimmatli  qo g 'o zlar  —  bu  ularni  chiqargan  shaxs  bilan  ularning 
egasi  o 'rta sid a g i  m u lk iy   h u q u q la rn i  yoki  zayom  m un osa ba tla rn i 
tasdiqlovchi,  dividend yoki foiz ko'rinishidagi daromad to'lashni  ham da

ushbu  hujjatlardan  kelib  chiqadigan  huquqlarni  boshqa  shaxslarga 
berish  imkoniyatini  nazarda  tutuvchi  pul  hujjatlaridir.
Qimmatli  qog'ozlarning  hosilalari  —  darom adi  (zarari)  bir  yoki 
bir necha bozor k o ‘rsatkichlari  (indekslari)  m azm uniga bog'liq  b o ‘lgan 
qimmatli  qog'ozlardir.
Q im m atli  q o g 'o z la r   bozo ri  bu  y u rid ik   va  jis m o n iy   s h a x s la r  
o'rtasida  m uom alaga  qimmatli  qog‘ozlar  chiqarish  ,  uning  aylanishi 
ham da  ularni  t o ‘lab  berilishi  bilan  b o g i iq   iqtisodiy  m u n o sa b a tla r 
yig‘ indisidir.
«Fond biijasi  —  qimmatli qog‘ozlar bilan bir m arom da  m u o m a la d a  
bo'lishining zarur shart-sharoitini  t a ’minlash,  ularning  bozor bahosini 
(qim m atli  q o g 'o z la r  talab  va  taklifi  o 'rta sid a g i  m u v o z a n a tn i  aks 
ettiruvchi  narxlarni)  belgilash  va  ularga  doir  m a ’lumotlarni  keragicha 
tarqatish,  qimmatli  qog'ozlar bozori qatnashchilarining kasb m ahoratini 
yuqori  darajada  saqlab  borish  faoliyatining  alohida  sohasi  b o 'lg an  
tashkilotdir»
M oliya  bozorlari 
—  bu  pul  o qim larin i  m ulk  ega la rid a n   q a rz  
oluvchilarga  qarata  yo'naltira  oladigan  bozor  institutlarining  yig 'in - 
disidir.
Q im m atli  q o g 'o z la r   b o z o rid a   m o liyaviy  v o s ita c h ila r   s ifa tid a  
maydonga,  odatda,  brokerlar  va  dilerlar  chiqadi.
Qimmatli qog'ozlar bozorining  u yoki  bu  shaklda tasniflanishining 
mazmuni  uning  amaliy  ahamiyati  bilan  belgilanadi.
Qimmatli  q og‘oz 
—  bu  kapitalning  mavjud  bo'lish  shakli  b o 'lib ,  u 
kapitalni  tovar,  ishlab  chiqarish  va  pul  shakllaridan  farq  qilib,  u ning 
evaziga (kapitalni)  berilishi,  bozorda tovar sifatida  m uom alada bo'lishi 
va  daromad  keltirishi  mumkin.
O'zbekiston  Respublikasining  qonun  hujjatlariga  ko'ra  fo n d   birjasi
—  bu  qimmatli  qog'ozlar  bir  m arom da  m u o m alada  bo'lishining  z aru r 
shart-sharoitini  t a ’minlash.
Tayanch  so ‘zla r
Qimmatli  qog'ozlar,  likvidlik,  fo yd a lilik ,  ishonchlilik  d arajasi,  risk, 
aksiya,  obligatsiya,  depozit  sertifikatlari,  depozit jamg'arma  sertifikatlari, 
g'az.na  majburiyatlari,  veksel,  opsion,  sotib  olish  uchun  opsion,  fyuchers, 
muddat,  varrant,  qimmatli  qog'ozlar  bozori,  xalqaro  va  m in ta q a v iy  
qimmatli  qog'ozlar  bozori,  inilliy  va  hududiy  qimmatli  qog'ozlar  bozori, 
davlat  va  korporativ  qim m atli  qog'ozlar  bozori,  qim m atli  q o g 'o zla r 
bozorining  umumiy  infratuzilmasi,  qimmatli  qog'ozlar  bozorining  maxsus 
infratuzilmasi,birja,  fo n d   birjasi,  brokerlar,  dilerlar,

Nazorat  uchun  savollar
1.  Qimmatli  qog‘ozlarning  qanday  turlari  mavjud?
2.  Qimmatli  qog'ozlarning  qanday  xususiyatlari  mavjud?
3.  Qimmatli  qog'ozlar  hosilalarining  mohiyati  nima?
4.  Qimmatli  qog'ozlar  hosilalarining  turlarini  yoriting.
5.  Opsionning  mohiyati  nimalardan  iborat?
6.  Qimmatli  qog'ozlar  bozorining  mohiyati  nima?
7. 
Qimmatli  qog'ozlar  bozorining  vazifalari  nimalardan  iborat?
8.  Fond  birjasining  mohiyati  nima?
9.  Fond  birjasi faoliyatining  o'ziga  xos  xususiyatlari  nimalardan  iborat?
10.  Qimmatli  qog'ozlar  listingi  nima?

VII  bob. 
IN F L A T S IY A
7 .1 .  Inflatsiyaning  mohiyati  va  uning  yuzaga 
chiqish  shakllari
Inflatsiya  XV III  asrning  o ‘rtalarida  m uom alaga  t a ’m in lan m a g a n  
juda  ko‘p  m iqdorda  pul  chiqarishi  natijasida  pul  tizimidagi  inqiroz 
holat  asosida  yuzaga  chiqqan.  Inflatsiya  (lotincha  «
inflation»  so‘zidan 
olingan  va  shishish,  ko‘pchish,  ko'tarilish  m a ’nosini  anglatadi)  o ‘z 
mohiyatiga asosan  pulning qadrsizlanishi,  tovar va xizinatlarga bo'lgan 
baholarning  m untazam   ravishda  oshib  borishi  jarayonini  anglatadi. 
Shuni t a ’kidlash lozimki,  rivojlangan m am lakatlar tajribasida inflatsiya 
nisbatan  m e ’yor darajasidagi  pul  massasi  holatida  ham   yuzaga chiqishi 
mumkin.
Hozirgi  zam on   inflatsiyasi  nafaqat  tovarlar va  xizinatlarga  b o ‘lgan 
baholarning  m untazam  o'sishi natijasida pulning sotib olish qobiliyatini 
pasayishi  bilan  bir  qatorda  ishlab  chiqarish  jarayonidagi  n o m u ta n o -  
siblik,  pul  m uomalasi,  moliya  ham d a  kredit  sohasidagi  salbiy  omillar 
bilan  tasniflanadi.  Inflatsiyaning  yuzaga  chiqishining  asosiy  sabablari 
bo'lib  iqtisodiyot  tarmoqlari,  j a m g 'a rm a   va  iste’m ol,  talab  hamdi- 
taklif,  davlat  daromadlari  va  xarajatlari,  xo'jaliklarning  pul  massasi 
h a m d a   unga  b o ‘lgan  talabi  o'rtasidagi  m u ta n o sib lik   va  m arkaziy  
bankning  kredit  ekspansiyasi  hisoblanadi.  U sh b u   t a ’kidlab  o 'tg a n  
omillar  o ‘z  mohiyatiga  asosan  inflatsiyaga,  uning  darajasiga  turlicha 
ta ’sir  etishi  m umkin.
X alq aro  a m a liy o td a   iqtisodchi  o l im la r   in fla ts iy a n in g   y uzaga 
chiqadigan  omillarini  asosan  ikki  guruhga:  ichki  va  tashqi  omillarga 
ajratadilar.  Biz ushbu omillarning mohiyatini yoritishga harakat qilamiz.
1. 
Ichki  omillarni  mohiyatiga  asosan  pullik  (m onetär)  va  pulsiz 
omillarga ajratish mumkin.  Pullik omillarga davlat moliyasining inqirozi
budjetning  taqchilligini  mavjudligi,  davlat  qarzdorligini  ortishi,  pul 
emissiyasi,  kredit  dastaklarining  aylanishini  k o ‘payishi,  pul  aylanm a- 
sining  tezligi  va  boshqalar  kiradi.  Pulsiz  om illarga  milliy  iqtisodiyot 
tarmoqlari  o'rtasidagi  nomutanosiblik,  ta r m o q la r   iqtisodiy  rivojla- 
nishdagi  bir  m arom siz  daraja,  ishlab  chiqarish  va  xizmat  ko'rsatish 
sohalarida  m onopoliyaning  (oligopoliya)  mavjudligi,  narx  shakllan-

tirislidagi  davlat  monopoliyasi,  markaziy  bankning  kredit  ekspansiya 
va  boshqa  omillarni  kiritish  mumkin;
2. 
Tashqi  omillar  o 'z   mohiyatiga  asosan  biron  aniq  davlat  rivojla- 
nishiga  t a ’sir  etadigan  dunyoda  amalga  oshayotgan  jarayonlarni  aks 
etadi.  U shbu  omillarga  dunyo  mamlakatlarda yiizaga  chiqadigan  soha 
inqirozlari  hisoblanadigan  xomashyo,  energetika,  neft,  valuta  inqiroz- 
larni  kiritish  mumkin.  U shbu  omillardan  tashqari  biron-bir  davlat- 
ning  boshqa  davlatlarga  nisbatan  olib  boradigan  davlat  miqyosidagi 
valuta  siyosatini,  yashirin  holatda  valuta,  oltinning  eksportini  amalga 
oshirilishini  ham  kiritish  mumkin.
Biz  1-chizmada inflatsiyani yuzaga chiqish shakllarini tahlil etamiz. 
U shbu  chizm a  tahlilidan  k o ‘rinib  turibdiki,  inflatsiya  asosan  uch 
yo'nalishda  yuzaga  chiqadi.  Birinchi  yo'nalishda  mahsulotlar,  ishlar 
va  ko'rsatiladigan  xizmatlarga  bo'lgan  narxlarni  asossiz  ravishda  o'sib 
ketishi  tufayli  pul  qadrsizlana  boshlaydi.  Bulling  natijasida  milliy 
valutaning  xarid  qilish  qobiliyati  tushib  ketadi.  Ikkinchi  yo'nalishda, 
xorijiy  valutalarga  nisbatan  milliy  valutaning  kursi  pasayib  ketadi. 
Burling  natijasida  xo'jalik  yurituvchi  subyektlar  va  mamlakat  aholisi 
erkin  muomaladagi  xorijiy valutalari  (AQSH  dollari,  yevro,  shvetsariya 
franki va boshqalarni) jam g 'ara boshlaydi.  Uchinchi yo'nalishda oltinga 
bo'lgan  milliy  pul  birligida  ifodalangan  narx  ko'tarilib  ketadi.  Buning 
natijasida  mamlakat  aholisi  o'rtasida  oltinning  to'planib  qolishi,  ya’ni 
tezavratsiya  amalga  oshadi.
15-chizma.  Inflatsiyaning yuzaga chiqish  shakllari.

Xalqaro amaliyotda inflatsiyaning narxlarini o ‘sishi,  ya’ni pullarning 
miqdori  o'sishi  jihatidan  asosan  uch   shaklini  ajratiladi:
1.  Sokin  (ползучая,  у м е р е н н а я )   inflatsiya.  U s h b u   inflatsiya 
iqtisodiy  rivojlangan  m am lakatlarda  mavjud  boMib,  ushbu  ho latda 
mahsulotlar,  bajariladigan  ishlar va ko‘rsatiladigan xizmatlarga boMgan 
narx-navolar  yiliga  o'rtacha  3%  dan  10%  gacha  oshishi  m umkin.  Bu 
mamlakatlarda  muomaladagi  pul  massasi  saqlanib  turadi  va  milliy  pul 
birligining  xarid  qilish  qobiliyati  saqlanib  turadi.
2.  Shiddatli  (галопирующая)  inflatsiya.  U shbu  inflatsiya  iqtisodiy 
r iv o jla n a y o tg a n   m a m l a k a t l a r d a   m a v ju d   b o ‘lib,  u s h b u   h o l a t d a  
mahsulotlar,  bajariladigan  ishlar va  ko'rsatiladigan  xizmatlarga b o ‘lgan 
narx-navolar  yiliga  o'rtacha  10%  dan  100%  gacha  b a ’zi  holatlarda 
200%  gacha  oshishi  mumkin.  Buning  natijasida  m uomaladagi  pul 
massasi  ko ‘payadi va milliy pul  birligining xarid qilish  qobiliyati tushadi. 
M amlakat  aholisi  o ‘rtasida  pulning  moddiylashtirish,  y a ’ni  milliy  pul 
birligini  j a m g ‘arishi  enias,  balki  oltin,  k o ‘c h m a s   m u lk  h o la tid a  
ja m g ‘arishi  jarayoni  kuchayadi.
3.  Jilovlanmagan  ( ги п е р и н ф л я ц и я )  inflatsiya.  U shbu  inflatsiya 
holatida  mahsulotlar,  bajariladigan  ishlar va ko‘rsatiladigan  xizmatlarga 
bo‘lgan  narx-navolar  yiliga  1000%  dan  ortiq  yoki  oyiga  100%  dan 
ortiq  darajada  oshadi.  U shbu  h olatda  milliy  iqtisodiyotda  inqiroz 
yuzaga  chiqadi.
Buning  natijasida  ishlab  chiqarish  va  bozor  boshqaruvsiz  faoliyat 
ko'rsatadi,  narx-navo  va  ish  haqi  o ‘rtasidagi  farq  ortadi.  M amlakat 
aholisi  q o ‘lidagi  qog'oz  pullarga  tovarlar  sotib  oladi.  Bu  holat  esa 
m u o m a la d a   tovar  massasi  bilan  to v ar  va  xizm atlar  bilan  t a ’m in - 
lanmagan  ortiqcha  qog'oz  pullarni  toMib-toshishiga  olib  keladi.
Yuqorida  t a ’kidiab  o 'tg an im iz d e k ,  inflatsiyaning  asosiy  sababi, 
odatda,  bir  emas,  balki  bir  n ech ta  b o ‘Iib  o ‘zaro  m ah k a m   bogMangan 
bo'ladi  va  narx-navoning  ko‘tarilib  borishi  bilangina  n am o y o n   b o ‘lib 
qolmaydi,  balki  narx-navoni  boshqarilishiga  h am   b o g 'liq   b o'ladi. 
Ushbu  jihatdan  quyidagi  inflatsiya  shakllari  ajratiladi:
1. 
O shkora  inflatsiya. 
Talab  to m o n ig a   qaragan  m akroiqtisodiy 
tengsizlik  doimiy  ravishda  n a rx -n a v o n in g   k o ‘tarilib  borishi  bilan 
ifodalanadigan  bo ‘lsa,  bunday  inflatsiya 
oshkora  inflatsiya deb ataladi. 
Oshkora  inflatsiya  bozor  m ex anizm in i  buzmaydi:  n a rx -n a v o   b a ’zi 
bozorlarda  ko ‘tarilishi  bilan  bir  vaqtda  boshqa  bozorlarda  pasayih

borishi  m u m k in .  Buning  asosiy  sababi  sh u n d a n   iboratki,  bozor 
mexanizmlari  o ‘z  ta ’sirini  davom  ettirib,  milliy  iqtisodiyotga  baholar 
t o ‘g ‘risidagi  m a ’lumotlarni  oshkora  yetkazib  turadi,  investitsiyalarni 
ilgari  surib,  ishlab  chiqarishning  kengayishi  bilan  taklifni  rag‘batlntirib 
boradi.
2. 
Yashirin  inflatsiya.  Inflatsiyaning ushbu turi shunday ko'rinishda 
bo'ladiki,  b un d ay   holatda  b a ’zi  bir  iste’mol  m ahsulotlariga  narx- 
navo  m a ’muriy  tarzda  davlat  to m onidan  o ‘rnatiladi  va  tartibga  solib 
turiladi.  Bundan  asosiy maqsad,  davlat tomonidan  ba’zi  mahsulotlarga 
narx-navoni  «ijtimoiy  past»  darajada  belgilaydi.  Yashirin  inflatsiya 
sharoitida  narx-navoning  keskin  o ‘sishi  kuzatilmasligi  mumkin.  Lekin 
milliy pul birligining qadrsizlanishi,  mahsulotlar aholi  pul  mablag‘lariga 
kerakli  mahsulotlarni  xarid  qilib  b o ‘lmasligi  holatlari  paydo  bo'ladi.
Iqtisodiyotda yashirin  inflatsiya yuzaga chiqqanda mahsulotlarning 
narx-navosi  ham da aholini daromadlarini o ‘sishi vaqtincha to ‘xtatiladi. 
Yashirin  inflatsiyani  vujudga  kelishining  asosiy  sabablaridan  biri  bu 
narxlar ustidan  m a ’muriy nazorat  o ‘rnatishdir.  Buning natijasida bozor 
mexanizmi  deformatsiyalanadi.  U ning  qaysi  darajada  va  o'zgarganligi 
darajasi  va  davomiyligi  davlat  to m onidan  olib  boriladigan  siyosatga 
h a m d a   tartib g a   solish  shakliga  bevosita  b o g ‘liq  boMadi.  U shbu 
inflatsiyaning salbiytomoni shundan  iboratki,  inflatsiya davrida ishsizlik 
darajasi  oshadi,  chunki  ishlab  chiqarish  rivojlanmaydi.
Xorijiy  va  milliy  iqtisodiy  nazariyaning  qarashlariga  asosan  milliy 
iqtisodiyotning  balansini  buzilishi  va  uning  oqibatida  inflatsiyaning 
yuzaga  chiqishining  quyidagi  t o ‘rtta  omillari  mavjud:
— q og'oz pullarning emissiya qilishda va tashqi savdoda davlatning 
m utloq  monopoliyasi;
—  hozirgi  z a m o n   davlat  funksiyalarini  bajarish  u c h u n   davlat 
xarajatlarini  ortishi;
—  kasaba  uyushm alari  to m o n id a n   budjet  muassasalari  ishchi- 
xodimlarining  ish  haqlarini  oshirish  b o ‘yicha  faoliyati;
—  iqtisodiyotda  mahsulot  ishlab  chiqarish,  ishlarni  bajarish,  xiz- 
m atlar  ko‘rsatish  sohasida  ayrim  x o ‘ja!ik  subyektlarining  monopoliya 
(oligopoliya)  holatining  mavjudligi.
Biz  yuqorida  ta ’kidlab  o 'tgan   omillar  nafaqat  o ‘zaro  bog‘liq,  balki 
ular  talab  va  takliflarning  o ‘sishi  yoki  pasayishiga  turlicha  t a ’sir  k o‘r- 
satadi.
Xorijiy  amaliyotda  inflatsiyaning  yuzaga  chiqishining  usullariga 
asosan  quyidagi  turlarga  ajratiladi:  taklif inflatsiyasi,  talab  inflatsiyasi,

xarajatlar ¡nflatsiyasi,  kredit inflatsiyasi,  import bilan bog‘liq  inflatsiyasi, 
kutilayotgan  inflatsiyasi.
Taklif inflatsiyasida  ishlab  chiqarish  xarajatlarini  oshishi  natijasida 
mahsulotlar,  bajarilgan  ishlar  va  ko‘rsatiladigan  xizmatlarga  bo'lgan 
narx-navoning o'sishi yuzaga chiqadi.  Ushbu inflatsiya tu n d a  m o n o p o l 
holatdagi  korxonalar  to m o n id a n   ishlab  chiqarishda  asosiy  vositalarni 
modernizatsiya  qilish  bilan  b ir  vaqtda  ulardan  to'liq  foydalanmaslik 
natijasida  xarajatlar  ortadi.  Buning  natijasida  barcha  ishlab  chiqarish 
xarajatlari  nisbatan  kam  chiqarilgan  mahsulotlarning  narx-navosini 
o'sishi  amalga  oshiriladi.
Talab  inflatsiyasi. 
Inflatsiyaning  ushbu  turi  m am lakat  aholisi  va 
xo'jalik subyektlarning  darom adlari  haqiqiy  ishlab  chiqarilgan  m a h s u ­
lotlar,  bajarilgan  ishlar  h a m d a   ko'rsatilgan  xizmatlar  m iq d o rid a n   tez 
o'sadi.  Odatda,  talab  inflatsiya  aholining  to'liq  ish  bilan  t a ’m inlan- 
gan holatda yuzaga chiqadi.  Aholi daromadlarining tez su r’a td a  o'sishi 
natijasida mahsulotlarga,  bajarilgan  ishlar va ko'rsatiladigan xizmatlariga 
bo'lgan narx-navo oshadi.  Bunday holatda talabning har qanday o'sishi 
narx-navoning  o'sishiga  olib  keladi.
2. 
Xarajatlar  inflatsiyasi. 
Inflatsiyaning  ushbu  turi  xom ashyo  va 
energetik  resurslarga  bo 'lg an   xarajatlarning  o'sishi  tufayli  ishlab  chi- 
qariladigan mahsulotlar va bajariladigan ishlarning  narx-navosini o'sishi 
natijasida  yuzaga  chiqadi.  Xom ashyo  va  energetik  resurslarga  bo'lgan 
dunyo  narxlarini  ko'tarilishi  h a m d a   xorijiy  valutaga  nisbatan  milliy 
valuta  kursini  pasayishi  xarajatlar  inflatsiyasining  yuzaga  chiqishining 
asosiy  sabablari  hisoblanadi.  X arajatlar  inflatsiyasida  m a ’lu m   bir 
mahsulotning narx-navosini o'sishi avtomat ravishda boshqa mahsulotlar 
narx-navosini  o'sishiga  olib  keladi.
M asalan,  neft  mahsulotlariga  bo'lgan  dunyo  bahosining  o'sishi 
natijasida  unga  bevosita  bog'liq  mahsulotlar,  bajariladigan  ishlar  va 
ko'rsatiladigan xizmatlar narx-navosi o'sib ketadi. Xarajatlar inflatsiyasi 
taklif inflatsiyasiga  o'xshash,  lekin  bu  inflatsiyada  b a ’zi  xarajatlarning 
o'sishi  aniq  olingan  m am lakat  iqtisodiyotiga  bevosita  bog'liq  b o 'l- 
magan  holatlarda  yuzaga  chiqishi  mumkin.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   34


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling