O 'zb ek isto n respublikasi


Download 136 Kb.

bet1/26
Sana09.06.2018
Hajmi136 Kb.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   26
34890

O 'ZB EK ISTO N   RESPUBLIKASI 
OLIY   VA 
0
‘RTA MAXSUS  TA’ LIM   VAZIRLIG I
MIRZO  ULUG‘BEK NOMIDAGI
О'Z BEKISTON  MILLIY  UNIVERSITETI
H.P.  ABIJLQOSIMOV,  O.Ya.  XAMRAYEV
IQTISODIYOTNI  DAVLAT 
TOMONIDAN TARTIBGA 
SOLISH
O'quv qo'llanma
Toslikcnt
«Iqtisod-Moliya»
2014

UO‘K:  33(075) 
KBK:  65.050.2 
A 20
Taqrizchilar:
 
— i.f.d,  prof.  T.T.  Jo‘rayev;
— i.f.n.,  dots.  P.Z.  Xoshimov
A  20 
I(|liNodiyotni  ilnvlal  tonmiiiclau  tarlibga  solisli.  H.P.  Abulqosi- 
mov,  O.Y;t.  Xamrayev.  O'qirv qo'lianma.  -Т.:  Iqtisod-Moliya, 
2014.  304 bet.
0 ‘quv  qo'llaumada  iqtisodiyotni  tartiblashning  bozo г va  davlal 
mexanizmlariga  oid  mavzular yoritflgan  bo1 lib,  uuda  iqtisodiyotni 
davlat  tomonidan  tartibga  solish  shakllari,  usullariiiiag  qo‘llanishi 
ilimy-nazariy jihatdan  tahlii  qilingan.  Sliuningdek,  makroiqlisodiy 
tartiblash  natijasida  O'zbekistonda  barqaror  iqtisodiy  o‘sish  ta1- 
minlanganligi  ishonarli  dalillar  asosida  ko'rsatib  berilgan  bo'lib, 
iqtlsodchi olimlar va  o‘qitnvchiJar,  tadqiqolcliilar.  oliy  o'quv  yiirt- 
lari  talabaiariga  mo'ljallangan.
UO‘K:  33(075) 
KBK:  65.050.2
ISBN  978-9943-13-479-9 
©  «Iqtisod-Moliya»,  2014
О  H.P.  Abulqosimov,  O.Ya.  Xamrayev,  2014

K1RISH
ltn /o i  iq lis o d iy o li  o ‘z in in g   obyektiv  q o n u n la ri  ham cla  o ‘z i-  
iit  n  /I  lartib lash   d astaklari.  v o sita la ri  o rq a li  araa l  q ila d i.  A m ­
in.»  Im /n i  iq iiso d iy o tin in g   ijo b iy   jih a tla ri  b ila n   b ir  qatorda 
•. 1
11
»i \  n lia lla ii  ham   m avjud.  U la m in g   e n g   aso siysi  iq tiso d i- 
"h  1.1) 4  uhyc к I i v  qo m i n la r  va  m u n o sa b a tla r,  regulyal o rla r  a so - 
1.1»  ■.liakllanadiKiin  b o z o r  m u v o zan a ti  h am d a   m u ta n o sib lik - 
I.m  i и i<>'  Ьп/ilis h i  o q ib atid a  vujudga  k e lad ig a n   n o m u ta n o s ib lik - 
I,м  nnt)'  k u d ia y is h i.  iq liso d iy   ta n g lik   va  in q iro z la rd ir.  In q iro z la r 
i mi и  га. la  iq tisodiy  pasayish,  ish siz lik ,  in fla tsiy a n in g   k u c h a - 
.i.Iii  Milq  ini m u sh   d a ra jasin in g   y o m o n la sh u v i  s o d ir  b o 'la d i. 
M m   I»»ir.tt.in  ham   d a v la ln in g   iqtisodiyotga  a ra la sh u v i  va   u n i 
11 .111\14  i .i\ ishda  u |
1
iso d iy  dastak  va  vo sita la r  y o rd a m id a   tartib - 
I.»  .In  / . m u   Im  laili  Hii  esa  za m o n a v iy   b o zo r  iq tiso d iy o tin in g  
..  /m i  11  i  i  и itbi.i  .limiir 
1
 >ii/.ni  m cx a n izm i  b ila n   u n i  davlat 
ioinoniil.nl  I  и iihf.i  .olr.li  du  x.mi/,m in i  uyg‘ u n la sh tirish n i  ta- 
iji i/.ii  i" nil 
11
1
11
  I».  I  i.mmln  1111.1
1
k  i  oshinlayolnan  islohoilar,  shu jumla- 
*lan,  nisiiliiiNinnal  islolioll.n  naljjasida  iqtisodiyotni  davlal 
inmimiditii  lati ihlash  mcxmizmi  shakllantirilih,  rivqjlanish 
i.ml.  n ,
in
 
aim i)\i  rga  hoMih  borilmuqda.  OV.be kistonda  shakl- 
l.ininih-aii  ii|iisi»diyolni  davlal  loinonidan  tartiblash  mexa- 
in  iin  hii/tiri  jnhoii  moliyiiviy-iqlisodiy  inqirozi  sharoitida
i mi не  .albiy  laMnni  yi 111 ishat ish  iinkonini  hcrdi.
I  \   k a i i i i i n v   ( )  /b i  k islu n   R esp u b lik a si  O liy   M a jlis i  Q o - 
iiiin»  h llik   palaiasi  va  S c n a lin in g  
2 0
H J-yil 
12
-n o y ab rid ag i 
i|. iM iiii.i  m ajllsid a  q ilg an   m a ’ ruzasida:  «Ja ho n   m iq y o sid a  
I'lu ltjilliish u v  va  taqobal  m b ora  k u ch a y ib   b o ra yo tg a n   bugungi 
amoiul.i  In /  d u n y o d a  yu z  b cra y o tg an   tub  o ‘zg a ris h la r ja ra y o - 
nula  i‘Kallab  lu ig a n   o 'rn im iz n i  x o liso n a  va  ta n q id iy   b a h o la sh i- 
iiii/  i ohm  a  osh ib   b o rayo tgan  hayot  talab lariga  ja v o b   b e rish i- 
ИИ/.  ki'i'h ay o lg a n   d a vr  b ila n   h am q ad a m   b o "lish im iz   sliart. 
M a  liimki,  liayol  h ech   q a ch o n   b ir jo y d a   to ‘xtab  turm ayd i.  Shu 
hois  avvalambor,  ro ‘y  b e rish i  n iu m k in   b o 'lg a n   lu r li  falokatlar, 
i.ih.  hi  u ih so d iy o lin m g   y u ksa lish i  va  in q iro z in i  o ld in d a n   k o ‘rish

imkonini  beradigan,  har  tomonlama  chuqur  o‘ylangan,  aniq 
maqsad  va  ustuvor  yo'nalishlarni  o‘z  ichiga  olgan  taraqqiyot 
dasturi  va  uni  amalga  oshirish  stratcgiyasiga ega boMgan  raam- 
lakat  va  xalq  pirovard  natijada  muvoffaqiyatga  erishadi.  Shu 
munosabal  bilan  alohida  ta’kidlab  aytmoqchimanki,  mustaqil 
taraqqiyotimi/ning  o‘tgan  davrida  amalga  oshirgan  ishlarimiz- 
ni  sarhisob  qilar  ckanmiz,  ulami  haqqoniy  baholash  va  islo- 
hotlar  dasturiga  ma’lum  o‘zgartishlar  kiritish  bilan  birga, 
birinchi  navbatda,  ertangi  kun  talablaridan  kelib  chiqqan 
holda  mamlakatimizni  isloh  etish  va  modemizatsiya  qilish 
yo‘lidagi  izchil  harakatlarimizni  kuehaytirishimiz,  ularni yangi, 
yanada  yuqori  bosqichga  ko‘tarishimiz  darkor»1,  -  deya 
ta'kidlagan.  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  I.A.Karimov
2013-yiIda  mamlakatimizni  ijtimoiy  —iqtisodiy  rivojlantirish 
yakunlari  hamda  2014-yilga  moMjallangan  iqtisodiy  dastuming 
eng  muhim  ustuvor  yo‘nalishlariga  bag‘ishlangan  Vazirlar 
Mahkamasining  majlisidagi  m a’ruzasida  «Iqtisodiyotimizning
2014-yilga  moMjallangan  asosiy vazifa va  ustuvor yo'nalishlari, 
awalo,  bu  sohaning  yuqori  sur’atlar  bilan  o ‘sib  borishini  ta’- 
minlasb,  buning  uchun  mavjud  barcha  rezerv  va  imkoni- 
yatlarni  safarbar  etish  borasida  qabul  qilingan  strategiyani  da- 
vom  ettirishga  qaratilgan»,2 “ deb  ta’kidlagan.
Ushbu  vazifalami  amalga  oshirish  uchun  davlatning 
iqtisodiyotni  tartiblash  mexanizmini  yanada  takomillashtirish 
va  bozoming  o‘zini-o‘zi  tartiblashning  obyektiv  mexanizmi 
bilan  uyg'unlashtirish  muhim  ahamiyat  kasb  etadi.  Shu 
boisdan  o‘quv  kursini  o‘qitishdan  maqsad  -  talabalarda 
iqtisodiyotni  tartibga  solishning  davlat  mexanizmining  o'ziga 
xos  xususiyatlari,  shakl  va  usul,  vositalari,  davlatning  iqtisodiy 
siyosati  to'g'risidagi  tizimli,  keng  qamrovli  nazariy  bilim  va 
amaliy ko‘nikmalarini  hosil qilishdan  iborat.
Iqtisodiyotni  davlat  tomonidan  tartibga  solish  o‘quv  kursi- 
ning  vazifasi  iqtisodiyotni  tartibga  solishning  bozor  mexanizmi
1 Каримов И. А  Мамлакапшгада  демократии  нслохотлар
1
ш  п и да  чукур.
1
:шгпфпш  аа  фукаролпк 
жашжпеш  ршшжллгшриш  кшщспцнаси 
^збегактон  Рсспубликаси  Ojniil  М ажшси  Конунчнлик 
палата™ ва Сенатянпнг купша мажпнеидаги наъруза. 2010 Аил 12 ноабрь. Т.: Учбемктон, 2010. 6-7-бет.
1  Кариыов И.  А «2014  Пил  юкорн  успш  сурълт.шрн  otciaii  рмвожлаиши,  барча  мавжуд тшкошитларнн
сафарпар эппп, ^эини овдаган нсло\отлар стратеписинн кччнл давом  эттнриш Лига буладн// Халц с^зи, 
2014 Ibm 18 январь.
4

bilan  birgalikda  davlat  mcxanizmining  amal  qilish  sohalarini 
i  .liJikllaiiui  ko'rsatish.  iqtisodiyotni  boshqarishda  davlatning 
"  mi  haqidagi  turli  konsepsiyalami  talilil  etish  va  rivojlangan
........lakailai  lajribalarini  o'rganish,  0 ‘zbekistonda  iqtisodiyot-
in  i  iи
1
1'i’.i  solish  mcxanizmining  shakllanishi  va  rivojlanishi,
• I i4 l.iiщи)-  bosh  islohotchi  vazifasini  bajarishi,  iqtisodiyotni 
tutiihmi  solishning  shakl  va  vositalarini  tahlil  qilish,  iqtisodi- 
. * * 
1111
  laiiiblashning  bozor  va  davlat  mexanizmlari  uyg‘unligini 
i  i  mini.i .It  yt»'nalishlarini  o'rgatishdan  iborat.
• 
IqiiMidivolni  davlat  tomonidan  tartibga  solish»  o‘quv 
I  ni  .ми  и  .  l.isliiirish  jarayonida  talabalar  quyidagi  bilim  va 
kn'mkinalinga  cga  bo’ladi:
i• 
111
s< 
11
1
1
 v' • 
1111
  davlat  tomonidan  tartibga  solish»  o‘quv 
I  hi  мине  iмi ilnn tmi.  isosiy  kategoriyalarini  va  tadqiqot  usul-
.........  I............in  nilivolming  o ‘zini-o‘zi  tartibga  solishi  mexa-
..............и'  I  mi*  hihklaii  ..ilbiy  oqibatlarga,  ya’ni  inqirozlarga
■ ■ill'  I'  h  .......... ml.mlii'i.  Im/nr  iqtisodiyotini  davlat  tomonidan
i  Hiii'i  i  oli  Immi'  .
11111
1
1
ri  davlatning  iqtisodiy  vazifalarini, 
 
Ini'ini  .h  i  и  Imhиiiiid.m  i,irlib|.'.a  solishning  nazariy
 
•   I.H
mi 
b n  
i.i'i.ul.iri  inili 
n a / . H
iv  konsepsiyalami,  davlat-
11
mi  i.|ii  .■■ ii,"iiii  lambda  -olrih  slialdlaii.  usullari  va  vosita 
(ili  i  iк)la
11
  haqidagi  hiltinlniца  cgn  bo'ladi;
<»  / 1"  ki'.innda  miisinqillik  yillarida  amalga  oshirilgan  is- 
li'hoilai  nulllasula  н|lisodiyolni  davlat  tomonidan  tartibga 
"h .li 
mu
  Mini  jniniii)'  sliakllanlirilganligi  hamda  uning  o‘ziga 
... 
m i
,и  i\  i■ I.i
ii
ni  davlat  mulkmi  xiisnsivlashlirish  va  boshqa-
ii 
1
111111v  1111i‘.iиIimiliii  davlal  loinonidan  larlibga  solishdagi 
..  mi  v,i  1
1
 in 1111 \ a 1
1
 nl  о  iganisln,  davlal  mulkini  xususiy- 
l.i .la ii t .
1
1  \ i   ho'.ln |.n I'di  sainaiadorligini  aniqlash.  ijlimoiy-
i • 111 .< nil \  i i\o|laiii.lini  dasi in lash,  prognozlash  va  rcjalashtirish 
г . I  ll.iii  .1  иsnll.nI  lo’g'ttsidagi  bilim  va  ko‘nikmalariga  ega
bo'ladi;
mllsodiyotm  davlat  tomonidan  tartibga  solishning  bud-
ii  i  .. 
1
1
1
i|.  pnl  kivdii  vositalarini  qo‘llash;  ijtimoiy  sohani  bosh- 
>i.
111
чIt  ninnoiy  jarayonlami  tartibga  solish  usullarini;  davlat- 
n I ii)-  niainlakal  iqtisodiy  xavfsizligini  ta’minlashi  indikator- 
l.n пн  I.ihliI  qilish.  jahon  moliyaviy-iqtisodiy  inqirozi  davom
5

etayotgan  sharoitda  ko‘pgina  rivojlangan  mamlakatlarda  yuz 
berayotgan  jarayonlarga  baho  berish;  O'zbckistonda  iqtiso­
diyotni  modemizatsiya  qilish.  texnik  va  texnologik  yangilash 
asosida  barqaror,  mutanosib  o'sishni  ta’minlashning  ustuvor 
yo'nalishlari  bo'yicha  ilmiy  asoslangan  xulosa  va  takliflami 
hamda  amaliy  tavsiyalarni  ishlab  chiqish  ko'nikmalariga  va 
malakalariga ega  bo'ladi.

I  BOB. 
BOZOR IQTISODIYOTI  SHAROITIDA 
DAVLATNING  IQTISODIY ROLI VA VAZIFALAR1
I  I 
li|iisoiliyolni  tartibga solishning  bozor va  davlat 
mexanizmlari
Ii-  "i  u|iisI 4  til-i
11
hi  u|iisiulivoini  lariibga solishning ikki:  davlat  va bozor
mi
....... .  till  ni  \n,M|M  kcldi,  Fanning  maqsadi  -  davlat  va
1 ............. и, 
m i  m l, ........m y   u   / in ; i 
xos  xususiyatlarini  yoritishdan
ii-t.i  и  M и  Ii i\mIiI,» 
.11
 ;t|.ish  va  o '/аго  aloqadorlikda  uchraydi.
i  l l....... .  ■  't mmI  Л* n |.i
1
1
1
к< 1 л  bolishi  niaqsadga  muvofiq
11
|'H ib liitn u ll
I  iiiniinp  vit/il.tii  ......... ........  bnsliqiirishdn  bozor  muno-
.,,i  >il.и  ill  м.  inn  dtl  ih  ill'  bii  пи  ч; 1111 / 111 i n i  qabul  qilgan
•  1
1
1-• 
1
111 
i  sliitklt.uimi  kn  г..hi .Ii  iqllsndiyotni  boshqarishda 
1
1
1.
1
1111111 г  мин  I nil |lt l.t^t  Hull  konst  psivalanii  tahlil  ctishdir.
Iiti/ttr 
iii.I  'nniii  11vI  i.  Ini' 
i .
ill.lb  t-hit|jimi\«‘tiilai  bilan  isic'molchilar  o‘rtasidagi 
t|in|.1
1
11  ii  iiill  ifi  «tilths  '.hiikllimdan  boshlab  to  zamonaviy 
Hi'i  ii<  ■ I n< 1111 .h  l.inlis  и nut о-  barcha  shakllari,  jamiyat
■ 1111 itiiliv 
Mibsikiliii I 
o' i tasidagt 
rivojlangan 
iqtisodiy 
мощи ..lit,ill.iii  iiHiuoiv  inahsnloini  yaratishdan  to  uni  istc'mol 
t  it*.
1
1jtai  hn  bo'lgim  davmi  qamrnb  oladi.
litt/tti 
Ьи  tutli  tshlab  chiqarish  va  xizmat  ko'rsatish

.1
 
111
n'.Iiu1.
1
)’i  Inttliyailarni  muvofiqlashtiruvchi  murakkab 
т.  ini/nulii  llunda  ijlimoiy  mehnat  taqsimoti  va  xususiy 
11
иtlk<  liilik  bozomi  hal ctuvchi shartlari  bo‘Hb  hisoblanadi.
П.,/.и  iqiisodiyotida  tadbirkorlik  faoliyatining  erkinliklari,
i .hi  ii-  t liH|.iruvchilarning  moddiy  raanfaatdorliklari  raqobatga 
nmlttvt In  asttsiy  kuch  bo'lib  hisoblanadi.

Ma'lumki,  bozorning  muhim  elementi  bu  narx  va  uning 
darajasi  boklib,  bu  ishiab  chiqaruvchi  uchun  ham.  tadbirkor 
uchun  ham  va  xaridor  uchun  ham  muhim  ko‘rsatkich 
hisoblanadi.
Bozor  tizimi  ishiab  chiqanivchilar  va  xaridorlarni  qaror 
qabul  qilishlarida egiluvchanlik va  moslashuvchanlik jihatlarini 
yuqori  ekanligi  bilan  tavsiflanadi.  Bozor  ishiab  chiqaruvchi  va 
iste’molchi  o'rtasidagi  aloqalarni  bog'laydi.  Tarmoqlar 
o'rtasida  resurslarni  samarali  taqsimlanishida,  talab  va  taklif 
mutanosibligini  ta'minlashda bozor mexanizmi  qulaydir.
Jamiyat  iqtisodiyotining  rivojlanishida,  ijlimoiy  mehnat 
taqsimotida,  davlatlararo  aloqalaming  kengayishida,  iqti- 
sodiyotning  tarkibiy  qismlari  o‘rtasidagi  aloqalarni  tartibga 
solish  kabi  iqtisodiy  jarayonlarda  bozor  mexanizmining 
tartibga  solish  imkoniyatlari  chegarala nganligi  natnoyon 
bo'ladi.  Bunga  iqtisodiyolda  yuzaga  kelgan  iqlisodiy  inqiroz 
davri  qarama-qarshiliklarini  misol  keltirish  mumkin.  1929— 
1933-yillarda  sodir  bo'lgan  jahon  iqtisodiy  inqirozi  yaqqol 
misol  bo‘la oladi.
Bozor  mexanizmi  bajara  olmaydigan  va  tartibga  sola 
olmaydigan  ijtimoiy  takror  ishiab  chiqarish  jarayonining 
vazifalari  mavjud.  Sanoat  rivojlanishida  erkin  raqobat  asosida 
ishiab  chiqarish  kuchlari  nafaqat  yakka  tartibdagi  xususiy  mulk 
doirasida  o'smoqda,  balki jamoa  (aksionerlik)va boshqa  mulk- 
chilik  shakllarining  roli  ham  oilib  bormoqda.  Biroq,  davlat 
iqtisodiyotning  yirik  tarmoqlarini  o ‘z  zimmasiga  olisliga, 
ularni  rivqjlantirishga  va  tartibga  solishga  majbur  bo'lmoqda. 
Masalan:  temiryo'l,  telegraf,  pochta,  mudofaa  va  h.k.  Bozor 
mexanizmi  bajara  olmaydigan  ijtimoiy  vazifalar  ham  mavjud. 
Bundan  tashqari,  bozor  munosabatlari  asosidagi  ba'zi  faoliyat 
natijalariga davlatning  aralashuvi  ehtiyoji  tug'iladi.
Bu,  avvalambor,  iqtisodiyotni  makro  darajada  tartibga 
solishda.  aholining  m a’lum  qismini  ijtimoiy  himoya  qilish  va 
ularga  yordam  ko'rsatishda  (ishsizlarga,  tug'ma  nogironlarga), 
pensiya  ta’minotida,  mudofaani  ta'minlashda.  ekologik  mu- 
ammolami  hal  etishda,  ijtimoiy  tartibni  saqlashda,  pul 
muomalasini  tartibga  solishda,  iqtisodiy takror  ishiab  chiqarish

i
H
ijm
  I л 
m i
 
ctishdu.  fundamental  ilmni  rivojlantirishda  davlat 
и  il.i .Ini\ik.;i  /antral  lug‘iladi.  Tashqi  iqtisodiy  aloqalarni  dav-
l.ii  и .il  l .htivisi/,  tartibga  solib  bo'lmaydi.  Bozor  mexanizmi 
i.
11111
v
111
  Hiiiiihiatlarini  himoya  etish,  uzoq  davrli  ijtimoiy 
niiiiiniiiiiil.ilin 
m i
 
inamlakatlarning  o‘zaro  aloqalarida  yuzaga
1

I к I n’in  inuaininolarni  bartarafcta  olmaydi.
I ».i\l.ii  I>i>/
1
»i  mcxani/mi  bajara  olmaydigan  bir  qator 
ii|ibnili\  v.i/
1
1.
1
1
;11111
  biijaradi.  Ular quyidagilardin
1
11
.
1111
1
 
j i)  it 
nut
) 1
 
ijtimoiy 
iqlisodiy  xavfsizligini  va  milliy
i.|ii .ii«.||
n
i'tin  tiu|ohiilbitidoshligini  l.uninlash;
Ь.м 
4
 |n 
11
 м Insl it it ish  vii/ilitlan  (pul  muotnalasini  tartibga 
"•iInIi  inll.il • I* m и и it v  iiittiliwii  .• »l 
1
ч
11
  vu/lIM; 
миг n|)i|l.i .|itи i .1
1
  va/
1
lail; 
i|iin itiiv   vh  i ы
11
 и Идин  vit/llttKi;
l  iI I I . 
111
 ilt  vii  I к im Ill|llllll 
> in |in lil  if il  • im iiin  bin.  Ii.cii  l iu / i i ) ’i  /.am ort  iq tiso d iy o tid a  
i n f i l l   ми  « п и   in i  111 < 1.1
1
1  i. 111 >.i и 
1
1 \ i и 111  i.u itb g a   so lis h   q a n c h a lik  
.m i  i-’i i ’ l  i  . I . v I  и  m 
и п /н и ш   h Iiiiih   Italai  /a r u r   e k a n lig in i 
I . .   i  ’ i i ’ li  I  не  11111
1
111111  it|it
4
od iv  |iii.iy o t)|.in ii  la rlib g a   s o lis h -
• l.i  b n   i l l   i l l   пи  ■  in i/n t l.iiin   ttlV.al  jih a ila rm i  b irla s h tiris h d ir. 
Mu  i  i  i>|ii  i •• Iiv i
>1
 ill  t a h lo n iil  b o sltq a rish d u g i  m u h im   va /.ifa - 
l  и 
11
  и i  In 
11
  In  к i)
11
.
111
.к 
11
I  > 
l i | i i i u i l i >   i . i n i   i l n   i   I n   i  4 11 н и  h i  i и ni I n i i  vii 
Nlinklliirl
I . it■  ” iii  ni 
ni  и  / I   i.u iili!  i  ’.11
1
1s
1
1  d a v n d a   b o z o r  m e x a -
i.i  пи  П/.  . | 
к |t  11 к il 
mi
 vtiitln  iq tis o d iy o tn i  tartibga  s o lis h n in g
. . . ■п.   .......  1111 
hi
  In i'|« Ii 
|i|h s o d iy o t n i  d a vla t  to m o n id a n
......I.,  i  ..li  b  inn.ill  %.i  tint 
b o z o r 
bilan  uyg'unlashtirish  bi-
rts  I .  ,  Hi11м.| 
m i
/ , им   lu:|(lt
t
.111
  .i.ii\i.ini  il.ivl.il  lomonidan  tartibga  solishning  rivo- 
it 
1111
  1
11111
  ikki 
n i i i

bosqichga  bo'lish  mumkin:  1.  Ikkinchi ja- 
li” n  in и-.bnм  • iatl.it  2.  Ikkinchi jahon urushidan  keyin.

Birinchi  bosqichda  davlat  xususiy  kapitalni  takror  ishiab 
chiqarilishi  uchun  qulay  shart-sharoitlar  yaratib  berdi: 
mehnat.  soliq.  savdo  va  ijtimoiy  qonunchilik  asoslari  ishiab 
chiqildi.  Erkin  raqobat  davrida  davlat  harbiy  zavodlar  va 
temiryo‘1  qurilishida  xususiy  kapitalni  kengaytirish  yo'li  bilan 
xo'jalik  jarayonida  ishtirok  etishni  bosliladi.  Shu  bilan  birga 
davlat  alohida  sohalami  tartibga  solishni  boshlaydi  (agrar 
soha.  pul-kredit)  va  boshqalar.
Ikkinchi  bosqichda  bir  qator  davlatlar  tarmoqlami  reja- 
lashtirishga,  milliy  va  hududiy  rivojlanishni  dasturlashtirishga, 
davlatning  budjet-kredit  sohasida  iqtisodiyotni  tartibga  solish 
faolligini  oshirishdi.  Iqtisodiy  rivojlanishda  davlat  aralashuvi 
umumiqtisodiy  xususiyatga  ega  bo‘Iib,  davlat  uzoq  muddatli 
strategik  maqsadlarni  ishiab  chiqdi.  Bu  bosqich  integratsion 
ittifoqlar  doirasida  xalqaro  darajadagi  o'rta  muddath 
umumdavlat  kelishuvlari  bo'yicha  davlat  faoliyatlarini  tavsi- 
flaydi.  (El,  O 'IX T va  b.).
Iqtisodiyotni  davlat  tomonidan  tartibga  solish  xususiy  ka­
pitalni  takror  ishiab  chiqarilishi  uchun  qulay  sharoit  yaratish- 
dan  to  iqtisodiy  hamkorlik  doirasida  o'rta  muddatli  umum­
davlat  dasturini  xalqaro  kelishuvlar  darajasigacha  bo‘lgan  yo'li 
bosib o'tildi.
Hozirgi  kunda  davlat  iqtisodiy  tizimda  iqtisodiy  indikator- 
larga  faol  la’sir  etuvchi  yagona  va  asosiy  tartibga  soluvchi, 
muvofiqlashtiruvchi  markaziga  aylanmoqda,  iqtisodiy  o'zga- 
rislilarga  qulay  sharoit  yaratmoqda.  Bozor  iqtisodiyotini 
barcha  jabhalari  tartibga  solishda  davlat  boshqaruviga  zaruriy 
element  silatida  qaraladi.
Umumiy  holda  iqtisodiyotni  davlat  tomonidan  tartibga 
solishning asosiy maqsadi:
1.  Iqtisodiy va ijtimoiy barqarorlikka erishish;
2.  Bozomi  amal qilislii  uchun qulay  sharoit yaratish;
3.  Iqtisodiy  o'sishning barqarorlik darajasini ta'minlash;
4.  Iqtisodiyotda tarkibiy o‘zgarishlami  boshqarish;
5.  Ijtimoiy taraqqiyotm  ta’minlash;
6.  Ekologik  va  demografik  muammolarni  hal  etish  hisob­
lanadi.
10

I<|lisodiyotni  davlat  tomonidan  tartibga  solinishi  turli  us- 
luhlai  biliin  iqlisodiy,  qonuniy-ma’muriy  va  sudlov  uslullari 
1ч1.in  amalga  oshiriladi.  Ushbu  uslublar  turli  vositalardan  foy- 
dalangan  holda  lurli  usullar  orqali  amalga  oshiriladi.  U 
iiimimiy  ko'rinishda  l.2.1-rasmda  keltirilgan.  Davlat  to- 
muimlan  lariibga  solish  turlari:  mutlaq  davlat  monopoliyasi 
( .<*1 *iq  illiloq  va  boshqa  davlatlar)  va  iqtisodiy  erkinlik  dara- 
nl.m  va'ni  hu  darajalar  o‘rtasida  bir  qator  orahq  ko'rinishlari 
maviml  bo'ladi  (Xitoyda  bozor  sotsializmi,  Germaniya  va 
Svsinvada  ijtimoiy  yo'naltirilgan  bozor  iqtisodiyoti,  Shvetsiya
ii  ili.li  iqiisodiyot  modeli  va  h.k.).  Ta’kidlab  o’tilgan  davlat 
Iniiionidan  lariibga  solish  usullari  (1.2.2-rasm)  to'g'ri  va  cgri 
и  nil iij’.i  boTinadi.  To'g'ri  usullarga:  davlat  subsidiyasi,  davlat
i  "Пт h*rligi,  iqtisodiyotni  davlat  boshqaruvi  tizimi  taalluqlidir. 
I  си  iisiillaiya:  soliq, jarima,  kvotalar,  bojxona  bojlari  va  bosh- 
«I il ti  i.i.illiiqlidir,  Indikativ  rejalashtirish  va  davlat  dasturlari
ii ii Г
11
 и 1
1
 \ i и 
111
  d.ivlat  tomonidan  tartibga  solishning  muhim 
IhMi  hi  iibliinadi.
I  hi'ii  h|iisodiyotni  davlat  tomonidan  tartibga  solish  usul- 
I Mini  i|n  llaslula,  unga  rnos  ravishda  iqtisodiyotning  u  yoki  bu
. ................и  lariibga  solish  vositalaridan  keng  foydalanadi
( I  .M  ими).
l'| ll4l"llV
I <1114ii
 I 
ii
 I liiKlligii siilish
iiOtihliiil
«.»! НИ II11V  l l l l l   HUM IV
l|liNiiMV-madaniy
I  )  I  mum  IqtlNUillyotni davlat tomonidan turliliga sol is lining ustubi1


Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   26


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling