Odam fiziologiyasi


Download 5.32 Mb.

bet39/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   70

bezning  beta-hujayralariga  kirib  insulin  sekretsiyasini  kuchaytiradi.  Natijada 

insulin  glukozani  glikogenga  aylantirib  qonda  qand  miqdorini  m e’yor 

darajasida  saqlab  turadi.

Insulin  sekretsiyasini  vegetativ  asab  tizimi  ham  boshqaradi.  Adashgan 

asab  ta'sirlansa,  insulin  chiqishi  kuchayadi,  simpatik  asab  ta’sirlanganda  esa 

insulin 

chiqishi 

tormozlanadi. 

Ovqat 

hamz 

kilinayotganda 

insulin 

sekretsiyasi  refleks  y o ‘li  bilan  adashgan  asab  yadrolaridan  bezga  impulslar 

kelishi  tufayli  kuchayadi.

Qonda  insulin  miqdori  uning  parchalanadigan  insulinaza  fermentining 

miqdoridan  b og‘liq.  Jigarda  va  mushaklarda  bu  fermentning  miqdori  juda 

k o ‘p.  Jigardan  qon  bir  karat  o ‘tayotganda  insulinaza  tomonidan  50%  insulin 

parchalanadi.

M e’da  osti  beziga  bevosita  ta’sir  etmaydigan  gormonlar  karbonsuvlar 

almashinuvini  o ‘zgartirib,  insulin  sekretsiyasini  kuchaytira  oladi.  Buyrak  usti 

bezlarining  m ag‘iz  qavatidan  chiqadigan  adrenalin  glikogendan  glukoza 

hosil  b o ‘lishini  kuchaytiradi,  buyrak  usti  bezlarining  p o ‘stloq  qavatidan 

chiqadigan  glukokortikoidlar  aminokislotalardan  glukoza  hosil  b o ‘lishini 

k o ‘paytiradi,  qalqonsimon  bezdan  chiqadigan  tiroksin  energiya  sarflanishini 

va 

glukozaning 

parchalanishini 

tezlashtiradigan 

gormonlar 

shunday 

gormonlarga  kiradi. 

.u

Glukagon


M e’da 

osti 

bezining 

yana 

bir 

gorm oni-glukagon 

Langergans 

orolchalarining  alfa-hujayralaridan  chiqadi  va  molekular  o g ‘irligi  qariyb 

3500  b o ig a n   polipeptid  hisoblanadi.

Glukagon  ham  karbonsuvlar  almashinuvida  ishtirok  etadi.  0 ’ziga  xos 

ta’siri  bilan  u  insulinning  antagonisti  hisoblanadi.  Glukagon  ta’sirida  jigarda 

glikogen  glukozagacha  parchalanadi.  Buning  natijasida  qonda  glukozaning 

miqdori  oshadi.  Bundan  tashqari,  glukagon  yog*  to ‘qimasida  y o g ‘ning 

parchalanishini  rag‘batlantiradi.

Langergans 

orolchalarining 

alfa 

hujayralarida 

glukagonning 

hosil 

b o iish id a   qondagi  glukoza  miqdori  ta’sir  etadi.  Qonda  glukoza  miqdorining 

oshishi 

natijasida 

glukagon 

sekretsiyasi 

sekinlashadi, 

yoki 

umuman 

(glukozaning 

konsentratsiyasiga 

qarab) 

to ‘xtalib 

qoladi. 

Glukozaning 

kamayishi  natijasida  glukagon 

sekretsiyasi  ortadi. 

Glukagonning  hosil 

b o iish ig a   adenogipofiz  gorm oni  -somatotropin  ham  ta’sir  etadi,  u  alfa- 

hujayralar  faolliyatini  kuchaytirib,  glukagon  sekretsiyasini  rag‘batlantiradi. 

Ammo,  glukagon  qonda  tez  parchalangani  uchun  bemorlami  davolash 

maqsadida  kam  q oilan ilad i.

www.ziyouz.com kutubxonasi



L ipokain

Bu  gormon  polipeptid  b o ‘lib,  bezning  chiqaruv  y o ila r i  epiteliysida 

hosil  b o ia d i.  Hazm  shirasidagi  fermentlar  lipokainni  yemirmaydi,  shuning 

uchun  u  ichilganda  ham  organizmga  ta’sir  qila  oladi.

Lipokain 

fosfatidlar 

(letsitin) 

hosil 

b o iish in i 

va  jigarda 

y o g ‘ 

kislotalarining  oksidlanishini  kuchaytiradi,  ya’ni  y o g ia m in g   o ‘zlashtirishiga 

yordam  beradi.  U  m e’da  osti  bezi  olib  tashlangan  itlarda  jigam ing  y o g b 

degeneratsiyasiga  y o ‘1  q o ‘ymaydi.

M e’da  osti  bezida  yana  ikkita  gorm on-vagotonin  va  sentropiyein 

topilgan.

Buyrak  usti  bezlarining  ichki  sekretsiyasi



Buyrak  usti  bezlari-juft  bezlar  b o iib ,  ung  va  chap  buyraklaming  ustki 

qismida  joylashgan  (83-rasm).

Ulaming  birgalikdagi  vazni  10-20  g.  Buyrak  usti  bezlari  ikki  qavatdan: 

ustki-po‘stloq  va  ichki-m ag‘iz  qavatdan  iborat.  Ular  tuzilishi  va  funksiyasi 

jihatidan  turlicha  b o ig a n   ichki  sekreksiya  bezlaridir,  bulardan  chiqadigan 

gormonlar  o ‘z  ta’siri  jihatidan  katta  farq  qiladi.

83-rasm.  1-buyrak  usti  bezi, 

7  nayrak.

Buyrak  usti  bezlarining  m a g iz   '^ v a ti  (miya  moddasi)



Buyrak  usti  b-  larining  m a g iz   qavati 

xromaffin  hujayralardan 



tuzilgan,  ular  tuziiishi  va  funksiyasi  jihatidan  p o ‘stloq  qavatidan  katta  farq 

qiladi.

M ag‘iz 

qavat 

embriogenez 

jihatdan 

simpatik 

asab 

tizim ining 

hujayralariga  yakin  turadi.  Ular  kaliy  bixromat  bilan  byalganda  sargish 

jigarrang  tusga  kiradi,  ulam ing  xromaffin  hujayralar  deb  atalishiga  ham 

sabab  shu.

M ag‘iz 

qavatda 

adrenalin 



va 

noradrenalin 



gormonlar 

ishlab 

chiqariladi.  Bu  ikkala  gormonning  ta’siri  bir  xil  b o ig a n lig i  uchun  ular 

birgalikda 

katexolamin 



deb  ham  yuritiladi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Adrenalin  buyrak  usti  bezidan  qonga  muntazam  chiqib  turadi.  B a ’zi  bir 

favqulodda  holatlarda  (arterial  qon  bosim ining  tushishi,  qon  y o 4qotish, 

sovuq  qotish,  gipoglikem iya,  jism oniy  mehnat,  emotsiya,  oqriq,  q o ‘rqish, 

g 4azablanish)  qon  tomirlarga  adrenalinning  sekretsiyasi  kuchayadi.

Simpatik  asab  tizimining  q o ‘z g ‘alish  natijasida  ham  m ag‘iz  qavati 

gormonlari-adrenalin  va  noradrenalinning  ishlanib  chiqarilishi  kuchayadi. 

Katexolaminlar  simpatik  asab  tizimi  ta’sirini  kuchaytiradi  va  uzaytiradi.

A ’zolar  funksiyasiga  hamda  fiziologik  tuzilmalari  faoliyatiga  adrenalin 

simpatik  asab  tizimi  kabi  ta’sir  etadi.  Adrenalin  karbonsuvlar  almashinuviga 

ta’sirlab,  jigarda  va  mushaklarda  glikogen  parchalanishida  shuningdek  qonda 

glukoza  miqdorini  ortiradi.  Organizmga  adrenalin  kiritilganda,  yoki  buyrak 

usti  bezining  giperfunksiyasida  giperglikem iya  va  glukozuriya  yuzaga 

chiqadi.

Adrenalin 

bronx 

mushaklarini 

susaytirib, 

ulaming 

diametrini 

kengaytiradi.  U  yurak  mushagining  q o 4z g ‘aluvchanligini  va  qisqarishini 

oshiradi,  qon  tomirlar  tonusini  k o 4taradi,  buning  natijasida  arterial  qon 

bosim  oshadi.  Birok  yurak  shox  tomirlariga,  o ‘pka  tomirlariga,  miya 

tomirlariga  va  ishlayotgan  mushaklarga  adrenalin  tomir  kengaytiruvchi  ta’sir 

ctadi.

Adrenalin  skelet  mushaklar  qisqarishini  kuchaytiradi.  Bu  funksiyasi 

bilan  u  organizmga  adaptasion-trofik  ta’sir  b ag4ishlaydi.  Adrenalin  m e’da- 

ichak  y o 4lining  motor  (harakat)  funksiyasini  susaytiradi.

Adrenalinning  ta’sir  etish  muddati  qisqadir.  Bu  effekt  uning  qonda  tez 

parchalanib 

ketishiga 

b o g ‘liq. 

M onoaminooksidaza 

fermenti 

ta’sirida 

adrenalin  gormonlarga  xos  b o ‘lmagan  mahsulotlami  parchalanadi.

Noradrenalin 



adrenalinga 

nisbatan 

qarama-qarshi-mediator 

funksiyasini  bajaradi,  ya’ni  q o ‘z g ‘aluvchan  asab  uchidan  sekretsiya  b o ‘lib, 

effektorlarga  ta’sir  etadi.  Markaziy  asab  tizimida  joylashgan  neyronlarda 

q o ‘z g ‘alishni  o 4tkazishi  ham  noradrenalin  orqali  amalga  oshadi.

M ag‘iz  qavati  gormonlar hosil  bo‘lishining  boshqarilishi



M ag4iz  qavati  gormonlaming  hosil  b o ‘lish  mexanizmlari  birinchi  marta 

1910  yilda  M.N.Cheboksarev  tomonidan  o ‘rganilgan  edi.  Unga  k o 4ra, 

xromoffinositlarda  adrenalin  ishlab  chiqishi  simpatik  asab  tizimi  faoliyatiga 

b o g iiq ;  bu  asab  ta’sirida  adrenalin  sekretsiyasi  oshadi  va  agar  simpatik 

tolalar  qirqilsa,  buyrak  usti  bezidan  adrenalinning  chiqishi  keskin  kamayadi.

Bezning  faoliyati  bosh  miya  gipotalamusi  faoliyati  bilan  ham  b o g iiq , 

chunki  uning  orqa  guruh  yadrolarida  simpatik  asab  tizimining  oliy 

markazlari  joylashgan.  Gipotalamus  neyronlari  ta’sirlanganda  buyrak  usti 

bezidan  k o ‘p  miqdorda  adrenalin  ishlab  chiqiladi  va  uning  miqdori  oshib 

kctadi.

Sharti  reflektor  faoliyati  usuli  bilan  adrenalin  sekretsiyasining  bosh 

miya  p o ‘stlo g ‘i  bilan  aloqasi  borligi  aniqlangan.  Jismoniy  mehnat  bajarish 

emotsional  q o ‘z g ‘alish,  organizmning  sovushi  va  boshqa  shunga  o ‘xshash 

holatlarda  adrenalin  refleks  y o i i   bilan  k o 4proq  -ajralib  chiqadi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Emotsional 

q o ‘z g ‘alishda 

buyrak 

usti 

bezlaridan 

adrenalin 

k o ‘p 

chiqishini  U.Kennon  aniqlagan.  Vovillayctgan  itni  k o wrgan  mushukning 

buyrak  usti  bezlari  venalaridagi  qonda  adrenalin  k o ‘payganini  U.Kcnnon 

kuzatgan.

Adrenalin  sekretsiyasining  ortishi  odamning  emotsional  holatlarida  ro‘y 

beradigan  bir  qancha  fiziologik  o ‘zgarishlar  mexanizmini  tushuntirib  beradi. 

Masalan,  talabalar  imtihon  topshirayotgan  vaqtda,  sportchilar  start  oldidan 

musobaqa 

boshlanish 

signalini 

kutib 

turganda 

qondagi 

glukozaning 

ko‘payishi 

va  siydik  bilan 

k o ‘plab  chiqishi 

buyrak 

usti  bezlaridan 

adrenalinning  k o‘p  chiqish  natijasidir.  Bu  dalil  adrenalin  sekretsiyasiga  bosh 

miya  markazlarining  ta’sir  etishidan  guvohlik  beradi.

Qonda  glukozaning  kamayib  ketishi  buyrak  usti  bezlaridan  adrenalin 

chiqishini  kuchaytiradi.  Masalan,  hayvon  organizmiga  insulin  yuborib 

gipoglikemiya  vujudga  keltirilsa,  adrenalin  sekretsiyasi  kuchayadi,  natijada 

jigardagi  glikogen  safarbar  etilib,  qondagi  glukoza  k o ‘payadi.

Buyrak usti  bezlarining  po‘stlog‘i



Buyrak  usti  bezlari  p o ‘stlog‘ining  hujayralari  genetik  jihatdan  epiteliy 

hujayralariga  yakin  turadi.  Ular  uchta  mintaqani  tashkil  qiladi:  tashki 

koptokchali  m intaqa, 



rta-tutamli  m intaqa 



va  ichki  - 

to‘rsimon  mintaqa. 



Buyrak  usti  bezlari  p o ‘stlog‘idan  40  dan  ortiq  gormonlar-kortikosteriodlar 

ajratib  olingan,  biroq  ulardan  faqat  8  taginasi  fiziologik  faoldir.

B uyrak usti  bezlari  po‘stlog‘ining  gormonlari



Buyrak  usti  bezlari  p o ‘stlog‘ining  gormonlarini  uch  guruhga  ajratish 

mumkin.

I.  M ineralokortikoidlar 

aldosteron, 

kortikosteron,

dezoksikortikosteron 



koptokchali 

mintaqadan 

chiqadi 

va 

mineral 

moddalar  almashinuvini  boshqaradi.

П.  G lukokortikoidlar 

kortizon, 



gidrokortizon, 

kortikosteron



(kortikosteron  mineralkortikoidlarga  ham  kiradi)  -  tutamli  mintaqadan 

chiqadi,  karbonsuvlar,  oqsillar  va  y o g ‘lar  almashinuviga  ta’sir  etadi.

III. 


Jinsiy  gorm onlar-androgenlar,  estrogenlar 

va 

progesteron, 



to‘rsimon  mintaqadan  chiqadi.

Kimyoviy  tuzilishiga  k o ‘ra  buyrak  usti  bezlarining  p o‘stloq  qavatida 

ishlab  chiqadigan  gormonlar  stereoidlar  b o ‘lib,  xolesterin  hisobidan  hosil 

b o ia d i.  Bu  gormonlarning  sintezlanishi  uchun  askorbin  kislota  ham  zaruriy 

mahsulot  hisoblanadi.

Glukokortikoidlar



Bu  rgormonlar  karbonsuvlar,  oqsillar  va  yogiarn in g  almashinuvida 

ta’sir-qiladi.  Ular  oqsillardan  glukoza  hosil  b o iis h i  va  jigarda  glukozani

www.ziyouz.com kutubxonasi



zahira  b o ‘lish  jarayonlarini  rag‘batlantiradi.  Glukokortikoidlar  insulining 

antagonisti  hisob  b o ‘ladi.

Glukokortikoidlar 

ichida 

faolrog‘i 

gidrokortizondir. 

Ular  jigarda 

glukoza  hosil  b o iish in i  kuchaytirib  qondagi  qandni  k o ‘paytira  olgani  uchhn 

shunday  atalgan.  Bu  jarayon  aminokislotalaming  tezroq  dezaminlanishi  va 

azotsiz  qoldiqlarining  karbonsuvlarga  aylanish  y o i i   bilan  yuzaga  chiqadi. 

Bu  holda  jigardagi  glikogen  miqdori  oshadi.  Bundan  tashqari,  bu  gormonlar 

odamda 

allergik 

reaksiya  va 

yalligian ish   jarayoni 

yuzaga 

kelishini 

susaytiradi. 

Shuning 

uchun 

bu 

gormonlardan 

tayyorlangan 

dorilar 

(prednizolon,  gidrokortizon  v a t  boshqalar)  allergiya  kasalliklarida  hamda 

o g ‘ir  o ‘tadigan  turli  xil  yuqumli  kasalliklarni  davolashda  ishlatiladi.  Bu 

gormonlarni 

yalligianishga  qarshi  gorm onlar 



deb  ham  atashadi.

Jarohatlanish,  o g ‘riq  qon  yQ‘qotish,  organizmning  qizib  ketishi,  o ‘ta 

sovushi,  ba’zi  moddalardan  zaharlanishi,  yuqumli  kasalliklar,  o g ‘ir  ruhiy 

kechinmalarda 

glukokortikoidlar 

sekretsiyasi 

kuchayadi. 

G ipofizning 

adrenokortikotrop  gormoni  huyrak  usti  bezida  glukokortikoidlar  hosil 

b o iish in i  kuchaytiruvchi  om il  hisoblanadi.  Gipofiz  olib  tashlaganda,  buyrak 

usli 

bezlari 

p o‘stlog‘ining 

tutamli 

mintaqasi 

atrofiyaga 

uchraydi 

va 

glyukokortikoidlar  sekretsiyasi  keskin  darajada  kamayadi.

M ineralokortikoidlar

M ineralokortikoidlar 

organizmda  mineral  moddalar  alm ashinuvini, 

birinchi  navbatda  qon  plazmasidagi  natriy  va  kaliy  miqdorini  boshqaradi. 

Ulardan  eng  faoli-aldosterondir.  U  buyrak  kanalchalarida  natriy  va  xlor 

rcabsorbsiyasini  kuchaytiradi,  shu  munosabat  bilan  qon,  limfa  va  to ‘qima 

suyuqligida  osh  tuzi  k o ‘payadi. 

Shu  bilan  birga,  aldosteron  buyrak 

kanalchalarida  kaliy  reabsorbsiyasini  kamaytiradi,  natijada  kaliy  chiqib 

ketishi  kuchayib,  organizmdagi  kaliy  miqdori  kamayadi.

Mineralokortikoidlar  yctishm asligi  (bezning  gipofunksiyasida)  qarama- 

qarshi 

o ‘zgarishlarga 

sabab 

b o ia d i. 

Buyrak 

kanalchalaridan 

natriy 

reabsorbsiyasi  kamayadi  natijada  organizm  shuncha  k o ‘p  natriy  y o ‘qotadiki, 

ichki  muhitda  hayotga  to ‘g ‘ri  kelmaydigan  o ‘zgarishlar  vujudga  keladi  va 

buyrak  usti  bezlari  p o‘stlog‘i  olib  tashlangan  hayvon  bir  necha  kundan 

keyin  o ii b   qoladi.  Faqat  k o ‘p  miqdorda  natriy  yoki  mineralokortikoidlar 

yuborib,  buyrak  usti  bezlari  p o‘stlo g ‘i  olib  tashlangan  hayvonning  hayotini 

saqlab  qolish  mumkin.  Shuning  uchun  mineralokortikoidlar  “hayotni  saqlab 

turuvchi  gormonlar”  deyiladi. 

Ularning  bir  kecha-kunduzda  sekretsiya 

boiadigan  miqdori  -   0,14  m2  ga  teng.

Buyrak 

usti 

bczlaridan 

chiqadigan 

mineralokortikoidlar 

miqdori 

organizmdagi 

natriy 

va  kaliy 

miqdoriga 

bevosita  b o g iiq . 

Masalan, 

organizmga 

natriy 

yuborilganda 

qondagi 

natriy 

miqdorining 

ortishi 

aldosteron  sekretsiyasini  susaytiradi,  natijada  siydik  bilan  n atriy  chiqishi 

kuchayadi. 

Organizmda  natriy 

yetishmasligi 

esa,  aksincha,  aldosteron 

sekretsiyasini  kuchaytiradi  va  shu  sababli  buyrak  kanalchalarida  natriy 

reabsorbsiyasini  oshiradi.  Aldosteron  ter  bezlari  orqali  natriy  chiqishini  ham

www.ziyouz.com kutubxonasi



kamaytiradi:  organizm  qizib  ketganda  qattiq  terlash  sababli  natriy  chiqib 

ketishini  shu  yo*l  bilan  to ‘xtata  oladi.

Shunday  qilib,  natriy  ionlari  bilan  kaliy  ionlari  mineralokortikoidlarning 

ajralib  chiqish  jarayoniga  qarama-qarshi  ta’sir  etadi.  Ammo,  buyrak  usti 

bezlari 

p o‘stlog‘ining 

hujayralariga 

qondagi 

natriy 

ionlari 

qonsentrasnyasining  o ‘zgarishidan  k o ‘ra  kaliy  ionlari  miqdorining  o ‘zgarishi 

kuchsiz  ta’sir  etadi.

Buyrak 

usti 

bezlari 

m ag‘iz 

qavati 

bilan 

p o ‘stloq 

qavati 

ichki 

sekretsiyasining  funksional  ahamiyatida  bir  qadar  umumiy  xususiyat  bor. 

Ikkala  qavatdan  chiqadigan  gormonlar  organizm  normal  holatiga  tahdid 

qiluvchi  favqulodda  holatlarda,  “avariya”  vaziyatida  himoya  reaksiyalarini 

kuchaytiradi.  Ayni  vaqtda  adrenalin  chiqaruvchi  m ag‘iz  qavat  organizmning 

faol  harakat  reaksiyalarini  kuchaytiradi.  Gipotalamusga  adrenalin  ta’sir  etishi 

tufayli  o ‘z  faoliyatini  kuchaytiradigan  p o ‘stloq  qavati  esa,  organizm 

qarshiligining  ichki  omillarini  kuchaytiruvchi  gormonlai*  chiqaradi.  Ammo, 

organizm 

qarshiligining 

ortishi 

butun 

glukokortikoidlar 

ta’siridan 

kuchayadigan  jarayonlardangina  iborat  b o ‘lmay,  juda  k o ‘p  omillarga  b o g ‘liq 

ekanligini  nazarda  tutmoq  kerak.

Buyrak  usti  bezi  po‘stloq  qavatining jinsiy gormonlari



Buyrak  usti  bezlari  p o ‘stlo g ‘ining  jinsiy  gormonlari-androgenlar  va 

estrogenlar  bolalik  davrida,  ya’ni  ontogenezning  hali  jinsiy  bezlar  ichki 

sekretsiyasi  rivojlanmagan  davrida  jinsiy  a’zolarning  rivojlanishida  kattagina 

rol  o ‘ynaydi.  B alog‘atga  yetgan  kishilar  organizmida  bu  gormonlarning 

ahamiyati  katta  emas.  Ammo  qarilikda,  jinsiy  bezlam ing  ichki  sekretsiya 

funksiyasi  to‘xtagach,  buyrak  usti  bezlari  p o ‘stlo g ‘i  yana  aftdrogenlar  bilan 

estrogenlaming  birdan  bir  manbai  b o ‘lib  qoladi.

Adaptasion sindrom   rivojianishida  buyrak  usti 

bezlarining  ahamiyati

Bir  qancha  noqulay  omillar  ta’sirida  adrenokortikotrop 

gormon, 

glyukokortikoidlar  sekretsiyasining  kuchayishi  tufayli  vujudga  keluvchi 

holatni  Gans  Selye  “taranglanish”  yoki  stress  (stress)  degan  ibora  bilan 

atagan.  Stress  hosil  b o ‘lishida  G .Selye  uch  fazani  yoki  uch  bosqichni 

ajratadi:

1.  “ trevoga”  (tahdid) 



fazasida  noqulay  omillar  ta’sir  eta  boshlab, 

adrenokortikotrop  gormon  va  glyukokortikoidlar  sekretsiyasi  kuchayadi;  2) 

rezistentlik  (chidamlilik) 



fazasida  qondagi  glukokortikoidlar  ko*payib, 


Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   70


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling