Odam fiziologiyasi


Download 5.32 Mb.

bet44/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   70

ionlarining  oqim iga  nisbatan  ancha  ortib  keta  boshlaydi.  Buning  natijasida 

membrana  qayta  zaryadlanadi:  tashqi  yuzasi  ichki  yuzasiga  nisbatan  manfiy 

elektr  zaryadli  b o ‘lib  qoladi.  Bu  ^ o 4zgarish  ta’sir  potensialining  egri 

ch izig‘ida  k o ‘tariluvchi  tarmoq  shaklida,  qayd  qilinadi 

(qutblanishning 

yo‘qoNshi-depolarizatsiya fazasi) 

(93-rasm).

~TarsIr pbtensia li__  

,  i Tinchiikj)otensiali

Akson(T

A

93-rasm.  Neyron  aksonida  (A,  B,  V).qo‘z g ‘alishning  tarqalish  bosqichlari.

www.ziyouz.com kutubxonasi


Asab  va  mushak  tolalaridagi  ta’sir  potensiali  0,1-5  m/soniya  doirasida 

davom  etadi.  Uning  miqdori  taxminan  114-120  mV  ga  teng  b o ‘lib,  turli 

to ‘qimalarda  ta’sirot  b o‘sag4asidan  5-10  baravar  ortiq  ekanligi  aniqlangan. 

Bu 

hol 

q o ‘z g ‘algan  membrana  b o ‘ylab  q o ‘z g ‘alishning 

dekrementsiz 



( s o ‘nmasdan)  tarqalishini  ta’minlaydi.

Tinch  holatda  70  mV  b o‘lgan  asab  tolasining  membrana  potensiali  0,2- 

0,5  ms  davomida  +110  mV  k o ‘tariladi.  Bu  harakat  (ta’sir)  potensialining 

qutbsizlanish  (depolarizatsiya)  fazasida  kuzatiladi.  Odatda 

depolarizatsiya 

membrananing  manfiy  zaryadi  y o ‘qolishi  bilan  cheklanmaydi.  Membrana 

potensiali  elektroneyrtal  chiziqdan  o ‘tib,  musbatlashadi.  Egri  chiziqning  bu 

qismini 

overshut 



yoki 

nishondan o4tib  ketish 



deydilar.

Depolarizatsiya  ch o‘qqisiga  yetganida,  membrananing  musbat  zaryadi 

30-40  mVni  tashkil  qiladi, 

umuman  uning  qutblanishning  y o ‘qolishi 

fazasidagi 

miqdori 

100-110 

mV 

ga 

teng 

b o ‘ladi. 

Bundan 

keyin 

repolarizatsiya 

(qayta  qutblanish) 

bosqichi 

boshliinadi, 

membrananing 

potensial  darajasi  asli  holiga  keladi.

Asab  yoki  mushak  tolasi  b o‘ylab  tarqala  oladigan  ta’sir  potensiali 

ta’sirotga  javob  berishning  birdan-bir  shakli  emas.  Q o‘z g ‘aluvchan  har 

qanday  to ‘qimida  ta’sir  potensiali  bilan  bir  qatorda  mahalliy,  tarqalmaydigan 

javob  ham  olish  mumkin.  Q o‘z g ‘aluvchan  to ‘qimadan  elektr  toki  o ‘tganda 

avvalo  membrana  potensiali  o ‘zgaradi.  B o ‘sa g ‘adan  past  sust  tok   kuchida 

katod  ostidagi  potensial  o ‘zgarishlari  kelib  chiqadi.  Tok  kuchi  yanada  oshib, 

b o ‘sa g ‘aga 

yaqinlashgan 

sayin 

katod 

ostidagi 

membrananing 

passiv 

depolarizatsiyasiga  b o ‘sag‘adan  past  faol  depolyarizasiya 

mahalliy  javob 



shaklida  q o 4shiladi.

Mahalliy  yoki  lokal  javob 



o ‘z  xossalariga  к о‘га  ta’sir  potensialidan 

ancha  farq  qiladi.  Bu  javobning  kelib  chiqadigan  aniq  b o ‘sa g ‘asi  y o ‘q;  u 

«bor  yoki  y o ‘q»  qonuniga  b o ‘ysunmaydi.  Bu  shunda  ifodalanidiki,  lokal 

javob  amplitudasi  ta’sir  potensialidan  farq  qilib,  berilgan  rag‘batlantiruvchi 

kuchiga  b o g ‘liq;  rag‘batlantiruvchi  kuch  qancha  kuchli  b o ‘lsa,  lokal  javob 

o ‘shancha  katta  b o ‘ladi.

Yuqorida  bayon  qilinganlarni  yakunlab,  ta’sir  etuvchi  tok  katodi  ostida 

asab  yoki  mushak  tolasida  ro‘y  beruvchi  bioelektrik  hodisalar  zanjirini 

quyidagicha  tasvirlash  mumkin: 

M em brananing  passiv  depolarizatsiyasi 

(qutbsizlanishi)  ->  natriy  o‘tkazuvchanligining  ortishi  -»  m em brana 

orqali  tola  ichiga  o‘tuvchi  Na+  ionlari  oqimining  kuchayishi  -» 

mem brananing  faol  qutbsizlanishi  (mahalliy javob  va  ta’sir  potensiali).

Bu  dalillar  tadqiqotchilarni  q o ‘z g ‘aluvchan  to ‘qimalar  bir-birdan  vaqt 

konstantasi  bilan  farq  qiladi  degan  xulosaga  olib  keladi.  «Bor  yoki  y o ‘q» 

qonuni  asosida  b o ‘sa g ‘adan  past  ta’sirotlar  uzoq  vaqt  davom  etsa  ham 

q o ‘z g ‘alishga  sabab  b o ‘la  olmaydi  (samara  y o ‘q);  b o ‘sa g ‘a  kuchiga  ega

www.ziyouz.com kutubxonasi



b o ig a n   ta’sirot  esa  eng  katta  miqdordagi  q o ‘z g ‘alishni  vujudga  keltiradi 

(samara  bor).  Shuni  esda  tutish  kerakki  « y o ‘q»,  ya’ni  b o ‘sa g ‘adan  past 

kuchga  ega  b o ig a n   ta’sirot  ham  membranada  m a iu m   o ‘zgarishlami, 

masalan,  mahalliy  (lokal)  javobni  sodir  qiladi.  «Вог»  ning  miqdori  ham 

o ‘zgarmas  em as-qo‘zaluvchan 

to ‘qimalaming 

faoliy  holatiga  qarab  u 

m aiu m   chegarada  oshib  yoki  kamayib  turadi.

Asab  yoki  mushak  q o ‘za g ‘ilishi  ta’sirotning  faqat  qancha  vaqt  ta’sir 

qilganidan  emas,  balki  uni  kuchining  ortib  borish  tikligiga  ham  b o g iiq . 

Q o ‘z g ‘aluvchan  to ‘qimaning 

sekin  oshib  boruvchi  ta’sirotga  shunday 

moslashish  jarayoni 

akkomodatsiya 



deb  ataladi.

T a’sirotning  foydali  vaqti  (kuch-vaqt yoki  giperbola  qonuni)



Bu  qonunga  k o ‘ra  asab  yoki  mushak  q o ‘zg*alinishini  vujudga  keltirmoq 

uchun  ularga  minimal  vaqt  davomida  b o ‘sag‘a  kuchi  bilan  ta’sir  qilish 

kerak.  Qanchaki  b o ‘sa g ‘a  kuchi  kuchliroq  b o is a ,  q o ‘z g ‘aluvni  ro‘yobga 

chiqarish  uchun  o ‘shancha  qisqa  vaqt  sarf  b o ia d i.

Abssissa  o ‘qiga  elektr  rag‘bat  (masalan,  o ‘zgarmas  tok  zarbi)ning  ta’sir 

etishi  uchun  minimal  zarur  vaqt  hisobida,  ordinata  o ‘qiga  esa  tok  kuchi 

q o ‘yilsa, 

kuch-vaqt  egri  chizigini 



olish  mumkin.  Bu  egri  chiziqni 

L.Goorveg, 

G .V eyss, 

L.Lapik, 

s o ‘ngi 

vaqtda 

esa 

D .N .N asonov 

va 

hamkorlari  turli  asablar  va  mushaklar  ustidagi  tajribalarda  mukammal 

o ‘rganishgan.  Elektr  tokining  q o ‘z g ‘alish  paydo  qiladigan  eng  kam  kuchi 

reobaza 


deyiladi.  Bir  reobazaga  teng  elektr  toki  bilan  ta’sirlab,  harakat 

potensiali  olish  uchun  zarur  b o ig a n   eng  kam  vaqt 

foydali  vaqt 



deb  ataladi. 

B o ‘sag‘a  kuchi  bilan  ta’sirlash  vaqtini  foydali  vaqtdan  k o‘paytirish  paydo 

b o ig a n   q o ‘z g ‘alishni  miqdoriga  ta’sir  qilmaydi-demak  vaqtni  uzaytirish 

befoyda.

Egri  chiziqdan  k o ‘rinadiki,  juda  qisqa  ta’sirotlarda  kuch-vaqt  egri 

ch izig‘i  ordinatalar  o ‘qiga  parallel  b o iib   qoladi.  Bundan  anglashiladiki, 

shunday  qisqa  muddatli  ta’sirotlarda  ta’sir  kuchi  har  qancha  katta  b o is a  

ham,  q o ‘z g ‘alish  hosil  boim aydi(94-rasm ).

www.ziyouz.com kutubxonasi



94-rasm.  Kuch-vaqt  egri  chizig'i  (giperbola  qonuni).

Kuch-vaqt  egri  ch izig‘i  teng 

giperbola 



shaklida  b o ‘lib,  q o ‘yidagi

formula  bilan  tasvirlanishi  mumkin: 

t = — + b y  bu  yerda 

7-tok  kuchi,  t-tok



  /. 

i:-

kuchining 

ta’sir 

etish 

vaqti, 

a 

va 



to ‘qimaning 

xossalari 

bilan

belgilanadigan  doimiy  miqdorlar.

Foydali  vaqt  (OS  b o ‘lagi)ni  aniqlash  amalda  qiyin,  chunki  reobaza 

miqdori  o ‘zgarib  turadi,  bu  o ‘zgarishlar  esa  tinchlikda  membrananing 

funksional  holatidagi  o ‘zgarishlami  aks  ettiradi.  Shu  sababli  L.Lapik  (1909) 

boshqa  shartli  m iqdom i  taklif  etadi 

va  uni 

xronaksiya 



deb  atadi. 

Xronaksiya-ikki 



reobazaga  teng  elektr  toki  bilan  t o ‘qimaga  ta’sir  etib  uni 

q o ‘z g ‘atish  uchun  sarflangan  eng  kam  vaqtni  (OD)  bildiradi.  Egri  chiziqda 

xronaksiya  abssissaning  OF  b o ‘lagiga  mos  keladi.  Ta’sirlovchi  kuchi  ikki 

reobazaga  teng  b o lg a n d a   olingan  E  nuqtasi  egri  chiziqning  tik  k o ‘tarilgan 

joyida,  shu  sababli  bu  nuqtani  aniq  belgilash  mumkin.  Xronaksiyani 

aniqlash  uchun 

xronaksim etrlar 



degan  maxsus  asboblar  ishlatiladi.

Refrakterlik



Ta’sir  potensialining  kelib  chiqishi  va  rivojlanib  avjiga  chiqish  davri 

absolyut  (mutlaq)  refrakter  faza 



deyiladi.  Bu  fazada  ikkinchi  ta’sir  har 

qancha  kuchli  b o ‘lsa  ham,  yangi  ta’sir  potensialini  vujudga  keltira  olmaydi.

Mutlaq  refrakter  fazaning  uzunligi  har  xil  qo‘z g ‘aluvchan  to ‘qimalarda 

har  xil.  Odamning  tez  o ‘tkazuvchan  asab  tolalarida  bu  fazaning  uzunligi  0,5 

ms  chamasida.  Yurak  mushakining  tolalarida  mutlaq  refrakter  faza  250-300  

ms  chamasida  davom  etadi.

Mutlaq  refrakter  fazadan  keyin 

nisbiy  refrak ter  faza 



boshlanadi.  Asab 

tolalarida  bu  faza  4-8  msek  davom  etib,  q o ‘z g ‘aluvchanlik  birinchi  ta\sirot 

berishdan  ilgari  dasllabki  darajasiga  sekin-asta  qaytadi.  Bu  fazada  asab  yoki

www.ziyouz.com kutubxonasi



mushak 

tolasi 

kuchli 

ta\sirotga  javob 

qaytara 

oladi, 

ammo 

ta5sir 

potensialining  amplitudasi  keskin  kamaygan  b o ‘lib  chiqadi.  Birinchi  ta’sirot 

bilan  ikkinchi  ta’sirot  o ‘rtasidagi  oraliq  oshgan  sayin  ta’sir  potensialining 

balandligi  ikkinchi  ta’sirotga  javoban  sekin-asta  oshib  boradi.

Refrakterlik  katodik  depressiya  va  akkomodatsiyada  ro‘y  beruvchi 

hodisalarga  o ‘xshaydi,  chunki  ta’sirotga  javoban  natriy  ionlarini  k o ‘proq 

o ‘tkazish  xossasini  y o ‘qotadi  (inaktivatsiya)  va  ayni  vaqtda  kaliy  ionlarini 

k o ‘proq  o ‘tkazuvchan  b o ‘lib  qoladi.  Shu  ikki  jarayon  yangi  ta’sirotga 

javoban  ta’sir  potensialining  kelib  chiqishiga  to ‘sqinlik  qiladi.

Labillik  (funksional  harakatchanlik)



Asab  va  mushaklarning 

labilligini 



yoki 

funksional  harakatchanligini



1892  yilda  N .Y e.V vedenskiy  kashf  etgan.  Uning  fikricha  q o ‘z g ‘aluvchan 

to‘qima  necha  marta  ta’sirlansa,  unda  q o ‘z g ‘alish  to‘lqinlarining  o ‘shancha 

marta  kelib  chiqishi  faqat  muayyan  chegaragacha  davom  etadi.  T o ‘qimani 

ta’sirlash  chastotasi  (tezligi)  bir  chegaraga  yetgandan  keyin  to ‘qima  bunga 

o ‘sha  tezlikdagi  q o ‘z g ‘alish  bilan  javob  bermay  q o ‘yadi. 

Funksional 

harakatchanlik  deganda  N.Ye.Vvedenskiy  m azkur  to‘qimaning  fiziologik 

faoliyatiga  ham roh  bo4adigan  elementlar  reaksiyalarining  tezligini 

tushunardi. 

Uning  tasavvuriga  k o ‘ra,  q o ‘z g ‘aluvchan  to ‘qimaga  tez-tez 

beriladigan  ta’sirotlar  tufayli  shu  to ‘qima  bir  soniyaga  qancha  k o ‘p  harakat 

potensialini  yuzaga  chiqara  olsa,  o ‘shancha  harakat  potensialining  miqdori 

labillik  o ‘lchovi  hisoblanadi. 

Masalan, 

ixtiyoriy 

harakatlarni  vujudga 

keltiruvchi  harakatlantiruvchi  asab  tolalaridan  o ‘tadigan  impulslar  soni  bir 

soniyada  50  tadan  oshmaydi.

Sezuvchi  (sensor)  asab  tolalari  o ‘tkazishi  mumkin  b o ‘lgan  impulslar 

soni  bir  soniyada  1000  dan  ortiq.  Demak,  sezuvchi  asab  tolalarning  labilligi 

harakatlantiruvchi  tolalarnikiga  nisbatan  anchagina  yuqori.  T o ‘qimalarning 

labilligi  ulaming  faoliy  holatiga  qarab  o ‘zgarib  turadi.  Uning  oshishi  yoki 

kamayishi  ham  membrananing  ionlar  uchun  o ‘tkazuvchanligi  o ‘zgarishiga  va 

bu  o ‘zgarishlar  natijasida  taraqqiy  etadigan  refrakterlikka  b o g ‘liq.

Parabioz  haqida  tushuncha



Baqa  asab  va  mushak  preparatini  tayyorlab  asabning  bir  qismiga  turli 

usullar  (zahar,  tuz  eritmalari,  elektr  toki,  mexanik  vositalar  va  shunga 

o ‘xshashlar) 

bilan 

ta’sir 

etilganda 

asabning 

shu 

qismidagi 

labillik 

(funksional  harakatchanligi)  o ‘zgaradi.  Asabning  labilligi  kamayadi,  ya ’ni 

asabning  shu  qismi  mu’tadil  sharoitda  o ‘tkaza  oladigan  impulslarning

www.ziyouz.com kutubxonasi



hammasini  o ‘tkaza  olmaydi. 

Labillik  shu  qadar  pasayishi  mumkinki, 

asabning  bir  qismidan  q o ‘z g ‘alish  butunlay  o4m aydi..

Xilm a-xil  ta'sirlar  tufayli  labillikning  bir  joyda  shu  tariqa  kamayishiga 

sabab  shuki,  barqaror,  tarqalmaydigan  q o ‘z g ‘alish  ma’lum  bir  doirada  paydo 

b o la d i.  Ana  shu 

mahalliy  barqaror,  tarqalmaydigan  qo‘zg‘alish  holatini 

N.Ye.Vvedenskiy  parabioz  deb  atadi 

(«rara»-yaqin 

va 

«bioz»-hayot 

demakdir,  ya’ni  hayot  bilan  o iim   o ‘rtasidagi  holat  (95-rasm).

Parabiozning  uchta  stadiyasi  bor:

1-stadiya  -   o‘zgartiruvchi  yoki  tenglovchi  stadiya. 



Bunda  kuchli 

ta’sirotlar  ham,  kuchsiz  ta’sirotlar  ham  asabning  zaharlangan  qismidan 

yuqoridagi  normal  qismiga  berilganda  mushak  bir  xilda  qisqaradi.

2-stadiya  -   paradoksal  (ajablantiruvchi)  stadiyadir. 



Bunda  kuchli 

ta’sirotlar  sust  qisqarishga  sabab  b o ia d i,  kuchsiz  ta’sirotlar  esa  odatdagidan 

kuchliroq  qisqarishga  sabab  b o ia d i.

3-stadiya  -   tormozlovchi  stadiya. 



Bunda  kuchsiz  ta’sirotlar  ham, 

kuchli  ta’sirotlar  mushakni  qisqartirmaydi.

N .Ye.V vcdenskiy  kashfiyoti  bilan  q o ‘z g ‘alish  va  tormozlanishning 

o ‘zaro  b o g iiq   ekanligi  va  bu  jarayonlarning  birligi  shu  yerda  birinchi  marta 

ochiq-oydin  k o ‘rsatib  berildi.

A

i  f :  

! 

(jT )

95-rasm.  N. Ye. Vvedenskiyning  parabiozi.  A-da:  Asab-mushak preparati,  I,  II, 

St-stimulator;  B-da:  I-tenglovchi  stadiya,  II-paradoksal  stadiya,  III- 

tormozlovchi  stadiya.

Ta’sirotning  qutb  qonuni



Q o ‘z g ‘aluvchan  to‘qimalardan  o ‘zgarmas  elektr  toki  o ‘tib 

qutbiy  ta ’sir 



k o ‘rsatadi.  Bu  hodisani  E.Pfluger  (1859)  kashf  etgan.  Asab  yoki  mushak 

tolasidan  elektr  tokining  o ii s h i  membrana  zaryadining  o ‘zgarishlariga  sabab 

b o ia d i.  Musbat  qutb  -  anod  to ‘qima  sirtiga  ulanganda  membrananing  tashqi 

tomonidagi 

musbat 


zaryad 

oshadi, 


ya’ni 

o‘ta  t  gwtblanish- 

giperpolyarizastiya 

ro‘y  beradi,  manfiy  qutb  -  katod  to ‘qima  sirtiga

www.ziyouz.com kutubxonasi



o ‘tganda  esa  membrananing  tashqi  tomonidagi 

musbat  zaryad  kamayadi, 



ya’ni 

qutblanish yo‘qoladi-depolarizatsiya 



kelib  chiqadi  (96-rasm).

в

96-rasm.  Fiziologik  elektroton.  A-tajriba  sxemasi,  B-doimiy  tok  ta ’sirida 

membrana  potensiali  (a),  kritik  qutbsizlanish  darajasi  (b)  va 

qo^zg^aluvchanlik  (v)  larning  o*zgarishi.  Strelka  bilan  tokning  boshlang"ich 

ta ’siri  ko ‘rsatilgan.  M-mushak.

Qutblar  yaqinida  potensialning  shunday  o ‘zgarishlari 

elektrotonik 

o‘zgarishlar 

deb  ataladi.  Katodning  to‘qimaga  taqaladigan  joyda  potensial 

o ‘zgarishlarini 

katelektrotonik 

o‘zgarishlar, 

anodning 

to‘qimaga 

taqaladigan 

joyidagi 

potensial 

o ‘zgarishlarini 

esa 

anelektrotonik 

o‘zgarishlar 

deb  yuritishadi:  Elektrotonik  hodisalar  asosan  b o ‘sag‘a  ta'siroti 

bilan  b o g ‘liq.  T a’sirot  b o ‘sag‘asining  katod  sohasida  kamayishi  natijasida 

q o ‘z g ‘aluvchanlik  ortadi,  anod 

sohasida,  aksincha,  b o ‘sa g ‘alar  ortishi 

natijasida 

q o‘z g ‘aluvchanlik 

kamayadi. 

Q o‘z g ‘aluvchanlikning 

bu 

0

‘zgarishlari  bevosita  katod  va  anod  ostida  yaqqolroq  sezilib,  qutblardan 



uzoqlashgan 

sayin 

sekin-asta 

kamayadi 

va 

q o ‘z g ‘aluvchanlikning 

elektrotonik o‘zgarishlari 



deb  ataladi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Q o‘z g ‘aluvchan  to ‘qima  xossalariga  zgarm as  tok  katodi  va  anodining 

ta’sir  etishi  haqida  bayon  qilingan  m aium otlar  y ig ‘indisi  quyidagi  jadvalda 

____________________ __________ keltirilgan.________________________________

|  Fiziolopik  parametrlar  1 

Katelektroton

Anelektroton

1  Membrana  potensiali 

!  Depolarizatsiya

Giperpolarizatsiya

I  Q o‘z g ‘aluvchanlik

1

Harakat  potensiali

Dastlab 

oshadi, 

so ‘ngra 

kamayadi

Dastlab  kamayadi,  s o ‘ngra 

ko‘tariladi.

Kamayadi,  vaqt  ichida  tobora  1

 

kamaya 



borib, 

butunlay 

to‘xtaydi.

Ko‘payadi,  vaqt  sayin  asta- 

j 

sekin 

tobora 

kuchayib 

boradi.

Q o‘z g ‘alishning  o ‘tish 

lezligi

Dastlab 

oshadi, 

s o ‘ngra 

kamayib, 

butunlay 

to‘xtab 

!  qoladi.

Dastlab 

kamayadi, 

oxiri 

butunlay 

to ‘xtab 

qoladi 

(kuchli  tokda)  s o ‘ngra  asta- 

sekin  tiklanadi

Natriy  ionlarining 

o ‘tkazuvchanligi

i

Dastlab 

oshadi 

bo‘sa g ‘adan 

past 

tokda 

lokal 

javob, 

b o‘sa g ‘a 

tokda 

esa 

harakat 

potensiali' 

kelib 

chiqadi. 

Inaktivatsiya  boshlanadi.

InaktivaLsiya 

ro‘y 

bergan 

b o isa ,  sekin  asta  susayadi.

Kaliy  ionlarining 

,  Sekin-asta  oshadi. 

o ‘tkazuvchanligi

Oshgan  b o ‘lsa,  kamayadi.

E.Pflugeming:  katod  q o ‘z g ‘aluvchanlikni  oshiradi  va  q o ‘z g ‘atadi,  anod 

q o ‘z g 4atmaydi  va  q o ‘z g 4aluvchanlikni  kamaytiradi  degan  qoidasiga  В.Ғ. 

Verigo  (1883)  muhim  q o ‘shimcha  kiritdi.  0 ’zgarmas  tok  uzoq  ta’sir  etganda 

q o ‘z g ‘aluvchanlikning  elektrotonik  o ‘zgarishlari  buzilishini:  katod  ostida 

q o ‘z g ‘aluvchanlik  dastlab  ortgan  b o is a ,  endi  kamayishini 

-   katodik 

depressiya, 

anod  ostida  esa  kamaygan  q o ‘z g ‘aluvchanlik  sekin-asta  ortishini 

k o ‘rsatib  berdi.

Nazorat uchun  savollar.



1.  Asab  tizim ining  fiziologik  xossalarini  aytib  bering.

2.  Q o ‘z g ‘aluvchanlik,  o ‘tkazuvchanlik,  refrekterlik  va  labillik  haqida 

qisqacha  m aiu m ot  bering.

3.  Q o‘z g ‘aluv  nima?

4.  Q o‘z g ‘aluvning  qaysi  belgilarini  bilasiz?



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   70


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling