Odam fiziologiyasi


Download 5.32 Mb.

bet47/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   70

s i l l i q  

mushak  qisqarishi  mumkin.  Bu  mushakning  yakka  qisqarish  yashirin 

(' a v r i  

skelet  m ushagiga  qaraganda  kattaroq,  masalan,  quyonning  ichak 

mushaklarida  0,25-1  soniyagacha  yetadi,  quyon  m e’dasida  5  soniyagacha,

www.ziyouz.com kutubxonasi



baqa  mc’dasida  esa  1  daqiqaga  yetadi  va  undan  ham  oshadi.  Silliq  mushak 

qisqargandan  keyin  ayniqsa  sekin  b o ‘shashadi.  Silliq  mushaklarda  qisqarish 

to‘lqini  ham  juda  sekin  tarqalib,  soniyaga  atigi  3  sm  ga  yaqin  y o ‘l  bosadi. 

Biroq,  silliq  mushaklar  sekin  qisqargani  bilan  kuchi  katta.  Masalan,  qushlar 

me’dasining  mushaklari  k o ‘ndalang  kesimining  1  sm2  ga  1  kg  hisobida  yuk 

коЧага  oladi.

Silliq  mushakning  tonusi. 



Silliq  mushak  sekin  qisqargandan,  hallo 

ritmik  ta’sirotlarda  ham  uzoq  va  turg‘un  qisqarish  holatiga  osonginga  o4adi, 

bu  holat  skelet  mushaklarining  tetanusiga  o ‘xshaydi.  Biroq,  silliq  mushak 

ana  shunday  turg‘un  qisqarish  holatida  turgani  bilan  cnergiyani  juda  kam 

sarf  qiladi  va  shu  bilan  k o ‘ndalang  targ‘il  mushak  tetanusidan  farq  qiladi.

Silliq  mushaklarning  skelet  mushaklariga  nisbatan  k o ‘p  marta  sekinroq 

qisqarishi  va  b o ‘shashining 

sabablari  ham  batafsil  aniqlangani  y o ‘q. 

Ma’lumki, 

skelet 

mushaklarining 

miofibrillalari 

kabi, 

silliq 

mushak 

miofibrillalari  ham  miozin  bilan  aktindan  iborat.  Biroq,  silliq  mushaklar 

k o‘ndalang  targ‘il  emas,  ularda  Z  membrana  y o ‘q  va  sarkoplazma  ancha 

k o ‘p  b o ‘ladi.  Silliq  mushak  tolalarining  shu  tizim  xususiyatlari  ularni  sekin 

qisqarishiga 

sabab 

b o ‘lsa 

kerak. 

Silliq 

mushaklarda 

moddalar 

almanishuvining  bir  qadar  past  darajada  ekanligi  ham  shundan  kelib  chiqadi.

Silliq 


mushaklar 

avtomatiyasi. 



Silliq 

mushaklarning 

skelet 

mushaklaridan  farq  qiladigan  xarakterli  xususiyati  shuki,  spontan,  avtomatik 

faoliyatga  qodir  b o ‘ladi.  M e’da,  ichak,  o ‘t  pufagi,  siydik  y o ‘llari  va  boshqa 

bir  qancha  a’zolarning  silliq  mushaklarini  tekshirganda  ularning  avtomatik 

qisqarishini  kuzatsa  b o ‘ladi.

Silliq  mushaklar  avtomatiyasi  miogen  y o ‘l  bilan  kelib  chiqqan.  Bu 

avtomatiya  mushak  tolalarining  o ‘ziga  xos  b o ‘lib,  uni  silliq  mushakli  a’zolar 

devoridagi  asab  elementlari  idora  etadi.  Ichak  devorining  asab  chigillaridan 

sinchiklab 

xolos 

qilingan 

mushak 

b o ‘laklari 

ustidagi 

tajribalar 

avtomatiyaning  miogen  y o ‘l  bilan  kelib  chiqqanini  isbot  etadi.  Kislorod 

bilan  boyitiladigan  Ringer-Lokk  eritmasiga  shunday  mushak  b o ‘laklari 

solinganda  ular  avtomatik  ravishda  qisqara  oladi.  0 ’sha  mushak  b o ‘laklarida 

asab 

hujayralaiiiiini 

y o q lig i 

keyingi 

gistologik 

tekshirishlarda 

ham 

aniqlanadi.

Silliq  mushaklarning  ta’sirlovchilari



Silliq 

mushaklarning 

tez 

va  kuchli 

cho‘zilishi 



ularning 

muhim 

fiziologik  adekvat  ta’sirlovchilaridan  biri  hisoblanadi.  C h o‘zilish  natijasida 

mushak  tolasining  membranasi  qutbsizlanib,  tarqaluvchi  harakat  potensiali 

vujudga  keladi.  Pirovard  natijasida  mushak  qisqaradi.

Silliq  mushaklaming  yana  bir  xususiyati  shuki,  ular  ba’zi  kim yoviy 

ta’sirlovchilarga,  jumladan  parasimpatik  asab  tolalarining  oxirlaridan  ajralib 

chiqadigan  atsetilxolinga,  buyrak  usti  bezlaring  m ag‘iz  moddasidan  va 

simpatik  asab  tolalarining  oxirlaridan  ishlanib  chiqadigan  noradrenalinga, 

shuningdek  boshqa  bir  qancha  moddalar  (gistamin,  serotonin,  dofamin,

www.ziyouz.com kutubxonasi



neyropcptidlar)ga 

yuksak 

darajada 

sezuvchan 

b o ‘ladi. 

Bu 

modda 

(agent)larning  turli  silliq  mushaklarga  ta’sir  k o ‘rsatish  natijasi  bir  xil  emas. 

Masalan, 

m e’da-ichak 

y o ‘lidagi 

silliq 

mushaklar 

uchun 

atsetilxolin 

q o ‘z g ‘atuvchi  modda,  adrenalin  esa  tormozlovchi  modda  hisoblanadi.  Qon 

tomirlar  devoridagi 

mushaklar  esa 

adrenalin 

ta’siri 

bilan 

qisqaradi, 

atsetilxolin  esa  ulami  b o ‘shashtiradi. 

Bu  tafovutlami  boisi 

shundaki, 

yuqorida  aytilgan  agentlar  turli  silliq  mushak  hujayralarida  membrananing 

ion  o*tkazuvchanligini  va  shunga  yarasha  membrana  potensialini  turlicha 

o ‘zgartiradi.

Ta’sirlovchi  agent  membrananing  qutbsizlanishini  vujudga  keltirsa, 

q o ‘z g ‘olish  kelib  chiqadi,  aksincha,  membrana  kim yoviy  agent  ta’sirida 

giperpolarizatsiyalansa,  faolligi  kamayadi  va  binobarin, 

silliq 

mushak 

b o ‘shashadi.

Silliq  mushaklarga  simpatik  va  parasimpatik  asablardan  tolalar  keladi, 

bu  asablar  esa,  odatdagidek, 

mushak  tolalariga  qarama-qarshi  ta’sir 

k o ‘rsatadi.

Jismoniy mashq  qilish  (trenirovka)



Muntazam  mashq  qilish  (trenirovka)  mushaklarning  quvvatini  va 

foydali  ishini  oshiradi. 

Birinchidan,  mushaklarning  avvalo  shu  ishda 

qatnashuvchi  mushaklaming  o ‘sishi  tufayli,  ikkinchidan,  yurak-tomir  va 

nafas  a  zolari  boshdan  kechirgan  barqaror  o ‘zgarishlar  tufayli,  mushakning 

quvvati  va  foydali  ishi  oshadi.

Mashq  qilish  natijasida  ish  qobiliyati  ktariladi.  Mashq  qilib  yurgan 

odam  uzoqroq  ishlay  oladi  va  ma’lum  vaqt  birligida  ishni  mashq  qilmagan 

kishiga  qaraganda  k o ‘proq  bajaradi.

Mashq  qilishda  kelib  chiqadigan  o ‘zgarishlar  shundan  iboratki,  mashq 

qildirilgan  mushaklaming  hajmi  oshadi,  shunga  k o ‘ra  ulraning  kuchi  ham 

k o ‘payadi.

Mashq  qilgan  kishilar  tinch  turganda  siyrakroq,  diqiqasiga  8-10  marta 

nafas  oladi,  mashq  qilmagan  kishilar  esa  tinch  turganda  daqiqasiga  16-20 

martadan  nafas  oladi.  Kishi  siyrakroq  nafas  olganda  chuqurroq  nafas  oladi, 

shu  sababli  nafas  olishning  siyrakligiga  qaramay,  o ‘pka  ventilatsiyasi 

susaymaydi.  Mashq  qilib  yurgan  kishilarda  o ‘pkaning  tiriklik  s ig ‘imi  ham 

oshadi.

Mushaklarga  z o ‘r  keladigan  ishda  o ‘pka  ventilatsiyasi  tez  kuchayib, 

ayrim  hollarda  daqiqasiga  120  1  ga  yetishi  mumkin.  Mashq  qilib  yurgan 

kishilarda  nafas  olishning  chuqurlanishi  hisobiga,  mashq  qilib  yurmagan 

kishilarda  esa  nafas  olishning  tezlashishi  hisobiga  о ‘рка  ventilyasiyasi 

kuchayadi.  Mashq  qilib  yurmagan  kishi  tez-tez,  ammo  yuza  nafas  oladi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Mashq  qilib  yurgan  kishilarning  chuqur  nafas  olishi  qonning  kislorod  bilan 

yaxshiroq  to ‘yinishiga  yordam  beradi.

Yurak-tomir  tizimidagi  o ‘zgarishlar  shundan  iboratki,  mashq  qilib 

yurgan  kishilar  tinch  turganda  tomiri  mashq  qilmagan  kishilarning  tomiriga 

qaraganda  siyrakroq  uradi.  Mashq  qilib  yurgan  kishilar  tinch  turganda 

yurakdan  bir  daqiqada  otilib  chiqadigan  qon  hajmi  mashq  qilmagan 

kishilardagiga  qaraganda  ortiqroq  b o ‘ladi.  Shunday  qilib,  mashq  qilib 

yurgan  kishilarda  yurakning  qisqarish  soni  kamayadi-yu,  qonning  sistolik  va 

daqiqalik  hajmi  k o ‘payadi.

Mashq  qilib  yurgan  kishilarda  sistolik  hajmning  ortishiga  sabab  shuki, 

yurak  mushagi  rivojlangan  b o 4ladi,  binobarin,  yurakning  qisqarish  kuchi 

ham  oshadi.  Bu  22-jadvaldan  k o 4rinib  turibdi.

22-jadval

Mashq  qilish  natijasida  pulsning,  sistolik  va  daqiqalik 

hajmning  o ‘zgarishi  (kishi  tinch  turganda)



|  Puls



1 



I

1

  Sisto-lik 

hajm 

(ml)

Daqiqa-  1 

Bir 

lik  hajm  ' 

soatlik 

(1) 

'  hajm  (1)

i  Bir  kecha- 

kunduzlik 

hajm  (1)

|  Mashq  qilishdan  oldin

77

62 

;  4,8 



288,0

6912

1  Muntazam  mashq  qilishdan  keyin

55

103 

|  5,65 



339,0 

8136

Mushaklarga  z o 4r  keladigan  ishda  mashq  qilgan  kishining  yurak  urishi 

bir  oz  tezlashgani  holda  qonning  sistolik  hajmi  oshadi  va  shuning  hisobiga 

yurakning  daqiqalik  hajmi  k o ‘payadi;  mashq  qilmagan  kishilarda  esa  sistolik 

hajmi  sal  oshgani  holda  yurak  tez-tez  urib,  daqiqalik  hajmi  shuning  hisobiga 

k o 4payadi.

Mashq  qilgan  kishilarda  qonning  kislorod  s ig ‘imi  k o‘payadi,  qon 

reaksiyasi  u  qadar  o ‘zgarmaydi  va  hokazo.

Mashq  qilish  markaziy  asab  sistemasining  faoliyatiga  bevosita  b o g ‘liq. 

Xarakat  qilishga  doir  k o ‘nikmalar  ixtiyoriy  harakatlardir,  shu  tufayli  ular 

bosh  miya  p o ‘stlog4ining  shartli  reflektor  faoliyatiga  asoslanadi.  Yuqonda 

tasvir  etilgan  o ‘zgarishlarning  hammasi  ham  bosh  miya  katta  yarim  sharlari 

p o4stlog4ining 

faoliyatiga 

b o g ‘liq. 

Mashq 

qilish, 

chidamli 

b o ‘lish, 

organizmni  chiniqtirish,  mushaklarni  unumli  ishlatishning,  shuningdek  sabot- 

matonat  hosil  ailishning  birdan-bir  usulidir.

N .Y e.V vedenskiy  ta’kidlanganidek,  “sekin-asta  va  muntazam  mashq 

qilish-umuman  olganda,  muvaffaqiyatli  va  unumli  ishlash  uchun  eng 

ishonchli  usulidir”.

www.ziyouz.com kutubxonasi



1.  Mushaklarning  qaysi  turlarini  bilasiz?

2.  Mushaklarning  funksiyalarini  belgilab  bering?

3.  K o‘ndalang-targ4il  mushaklar  tuzilishini  belgilab  bering.

4.  Silliq  mushaklar  tuzilishini  belgilab  bering.

5.  Yakka  qisqarish  nima  va  uning  fazalarini  belgilab  bcring.

6.  Tetanus  nima?

7.  Tetanusning  qaysi  turiarini  bilasiz?

8.  Mushaknmg  qisqarish  mexanizmini  aytib  bering.

9.  Mushaklarning  innervatsiyasini  aytib  bering.

10.1xtiyoriy  va  noixtiyoriy  qisqarish  nima?

11 .Sarkoplazma  va  miofibrilla  'naqida  nimani  bilasiz?

12.Sarkomer  nima?

13.Anizotrop  va  izotrop  disklar  haqida  nimani  bilasiz?

14.Motoneyron  nima?

15.Miografiya  ''a  miogramma  haqida  nimalarni  bilasiz?

16.1zotonik  va  izometrik  qisqarish  nima?

17.Vositali  va  vositasiz  ta’sirlash  nima?

18.Funksional  motor  birliklar  haqida  nimani  bilasiz?

19.Jismoniy  ish  vaqtida  mushaklarda  qaysi  o ‘zgarishlar  kuzatiladi?

20.Mushak  charchashi  deb  nimani  aytishadi?

21 .Mushakning  mutlaq  kuchi  nima?

22.Kislorod  qarzi  nima?

23.Ergogramma  nima?

24.Silliq  mushakning  q o ‘z g ‘aluvchanligi  va  avtomatiyasi  haqida  nimani 

bilasiz?

25.Jismoniy  mashqlar  mushakning  tuzilishi  va  faoliyatiga  qanday  ta’sir 

yetkazadi?

26.  Mashq  qilish  jarayoni  organizm  uchun  qanday  ahamiyatga  ega?

www.ziyouz.com kutubxonasi



Asab  tizimining funksiyalari

Asab  tizimiga  organizmda  murakkab  funksiyalarni  bajaruvchi 

bosh 


miya 

va 

orqa miya 



kiradi.

1.  Asab  tizimi  odam  organizmida  barcha  hujayra,  to‘qima,  a’zolari  va 

funksional  tizimlarining  ishini  boshqaradi,  tartibga  soladi  va  ularning  bir-biri 

bilan  o ‘zaro  bogManishini  ta’minlaydi. 

I.P.Pavlov  asab  tizimining  bu 

funksiyasini 

quyi  funksiyasi 



deb  atagan.  Bu  vazifani  orqa  miya  va  bosh 

miyaning  quyi  qismlarida  (uzunchoq,  o*rta,  oraliq  miya  va  miyachada) 

joylashgan  asab  markazlari  bajaradi.

2.  Asab  tizim i  organizmni  tashqi  muhit  bilan  b o g ‘laydi,  muhit 

sharoitiga  moslashuvini  ta'minlaydi.  Tashqi  muhit  ta’sirida,  atrofdagi  boshqa 

odamlar  bilan  munosabati  natijasida  odamda  paydo  b o ‘lgan  fikrlash,  fikmi 

bayon  etish,  bilim  olish,  hunar  o ‘rganish  va  ulami  esda  saqlash  kabi  yuksak 

insoniy  xususiyatlar  ham  asab  tizimining  ana  shu  ikkinchi  funksiyasiga 

kiradi.  I.P.Pavlov  asab  tizimining  bu  funksiyasini 

oliy  asab  faoliyati 



deb 

atagan.  Asab  tizimining  bu  funksiyasini  uning  yuqori  qismida  (bosh  miya 

yarim  sharlar  po‘stlo g ‘ida)  joylashgan  asab  markazlari  bajaradi.

3.  Bosh  miya  yarim  sharlar  p o ‘stlog‘i  ruhiy  faoliyatning  asosiy  a’zosi 

hisoblanadi. 

Asab 

impulslarni 

bosh 

miya 

yarim 

sharlar 

p o ‘stlog‘i 

neyronlariga  yetib  borishi  natijasida  hissiyot  to‘y g ‘usi  hosil  b o ‘ladi,  qaysiki 

odamda  ong  va  tafakkur  jarayonlaming  asosi  hisoblanadi.

Neyronlar tasnifi



Markaziy  asab  tizimining  neyronlari 

retseptor,  effektor 



va 

kontakt 


neyronlarga 

b o ‘linadi.

Q o‘z g ‘alishni  qabul  qilib,  periferik  retseptorlardan  markaziy  asab 

tizimiga  o ‘tkazadigan  bipolyar  asab  hujayralari 

retseptor  neyronlar 



deb 

ataladi.  Bu  neyronlaming  tolalari  markaziy  asab  tizimidan  tashqarida  orqa 

miya  tugunlarida  yoki  bosh  miya  tugunlarida  joylashgan  b o ‘ladi.  Reseptor 

neyronning  uzun  o ‘sig ‘i  periferiyaga  borib,  qabul  qiluvchi  asab  oxiri- 

retseptomi  hosil  qiladi.  Bu  o ‘siq  periferiyadan  q o ‘z g ‘alish  impulslarini  olib 

keladi.  RevSeptor  neyronning  ikkinchi  o ‘s ig ‘i  orqa  miyaga  yoki  uzunchoq 

miyaga  kiradi.

Markaziy 

asab 

tizimining 

bevosita 

retseptorlardan 

emas, 

balki 

pastroqda  joylashgan  neyronlar  orqali  impuls  oladigan  ba'zi  neyronlari  ham 

reLseptor  neyronlariga  kiradi.  Masalan,  k o‘ruv  d o ‘mboqlaridagi  (thalamus) 

neyronlar, 

retseptor  neyronlar  har  xil 

sezgilarni 

yuzaga  chiqaruvchi 

impulslami  yetkazib  bergani  uchun  k o‘pincha 

sensor, 


yoki 

sezuvchi 

neyronlar 

deb  ataladi.

Markaziy  asab  tizimining 

effektor  neyronlari 



periferik  a’zo  va 

to ‘qimalarga  impulslar  yuboradi.  Effektor  neyronlaming  uzun  aksonlari 

q o ‘z g ‘alishni  periferiyaga  o ‘tkazadi.  Effektor  neyronlarning  ba’zilari  skelet 

mushaklariga  beradigan  harakatlantiruvchi 

asab  tolalarini 

hosil  qiladi;

www.ziyouz.com kutubxonasi



bunday  ncyronlar 

motoneyronlar, 



yoki 

harakatlantiruvchi 



neyronlar  deb 

ataladi.

Kontakt, 



yoki 

oraliq,  kiritma  neyronlar 



markaziy  asab  tizimida 

joylashgan 

b o ‘lib  retseptor 

va 

effektor  asab 

hujayralarini 

bir-biriga 

bog*laydi. 

Ular 

yuzaga 

chiqaradigan 

samaraning 

xarakteriga 

qarab, 

qo‘zg‘atuvchi 



va 

tormozlovchi  neyronlarga 



b o ‘linadi.

Asab tolasining  xossalari



Asab  tolasi,  har  bir  tirik  to ‘qima  singari,  q o 4z g ‘alish  va  ta’sirotni 

o ‘tkazish  xususiyatiga  ega.  Agar  mushak  bilan  birlashgan  asabning  biror 

joyi  elektr  toki  bilan  ta’sirlanadigan  b o ‘lsa,  asab  q o ‘z g ‘alib,  q o ‘z g ‘alinishni 

mushakga  o ‘tkazadi  va  natijada  mushak  qisqaradi.

Asab  tolasining  asosiy  xususiyatlari  quyidagilardan  iborat.

1.  Asab  tolasi  qo‘zg‘alishni  o‘tkazish  uchun  butun  boiishi  kerak. 



Asabni  ke?d?rfi  va  yoki  uni  qatliq  bog*lash  natijasida  asabdan  q o ‘z g ‘alish 

о Ч т а у   qoladi.  Asabning  butunlili  buzilgandagina  emas,  uning  funksiyasi 

buzilgan  vaqtda  ham  u  q o ‘z g ‘alishni  o ‘tkazmay  q o ‘yishi  mumkin.  Masalan, 

asab 

sovutilganda 



yoki 

isitilganda,  zaharlanganda 



va  qon  bilan  yaxshi 

ta’min  etilmaganda  ham  q o ‘zg*alish  о Ч т а у   qoladi.

Demak, 

asabdan 

q o ‘z g ‘alish 

o ‘tishi 

uchun 



buzilmagan, 

shikastlanmagan,  ya’ni  butun  b o ‘lishi  kerak. 

Bu  -  asabning  fiziologik 

butunligi  qonuni  deyiladi.

2. 

Ikki  tomonlama  o‘tkazish  qonuni. 



Asab  tolasi  q o ‘z g ‘alishni  ikki 

tomonlama-markazdan  periferiyaga  (atrofga)  va  periferiyadan  markazga 

o ‘tkaza  oladi.  Asab  tolasi  markazga  intiluvchi  yo  markazdan  qochuvchi  tola 

b oiish id an   qat’i  nazar  unga  ta’sir  etilsa  q o ‘z g ‘alish  ikki  tom onga  tarqatib 

ketadi.  Asab  tolasining  bu  xossasini  atoqli  rus  olim i  R .l.Babuxin  (1877) 

birinchi  b o iib   kashf  etgan.

3.

  Ajratib  o‘tkazish  qonuni. 



Periferik  asab  tizimi  k o ‘pgina  ayrim  asab 

tolalaridan  iborat;  bu  tolalar  hammasi  bir  asab  ustunida  boradi.  Asab 

ustunidan  xilm a-xil  asab  tolalari,  ya’ni  markazga  intiluvchi  va  markazdan 

qochuvchi  asab  tolalari  baravar  o ‘tishi  mumkin.  Ammo  bir  asab  tolasidan 

o ‘tadigan  q o ‘zg*alish  qushni  asab  tolalariga  o ‘tmaydi.  Q o‘z g ‘alish  asab 

tolasidan  yakka,  ajralgan  holda  o ‘tganligi  tufayli  odam  juda  nozik  ayrim 

harakatlarni 

bajara 

oladi. 

Masalan, 

rassomning 

suratlar 

chizishiga, 

musiqachining  murakkab  musiqa  asarlarini  ijro  etishiga,  jarrohning  eng 

nozik  jarohlik  qilishiga  sabab  shuki,  har  bir  tola  asab  impulsni  mushakka 

ajratib  o ‘tkazadi  va  shunday  qilib  markaziy  asab  tizimi  mushak  harakatlarini 

u yg‘unlashtira  oladi.  Q o ‘z g ‘alish  boshqa  tolalarga  o ‘ta  olganda  edi,  ayrim 

mushak  qisqarishi  mumkin  b oim agan   edi,  har  bir  q o ‘z g ‘alishda  xilma-xil 

mushaklar  tartibsiz  qisqargan  b o ia r   edi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Markaziy  asab  tizimi  neyronlarning  y ig ‘indisidir.  Uni  k o ‘nda!ang 

kesishda  rangi  bir-biridan  farq  qiladigan  ikki  qavatni  k o ‘rish  mumkin:  bu 

qavatlardan  biri  kulrang,  ikkinchisi  csa  oq  b o ia d i.  Bu  ikki  modda  rangiga 


Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   70


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling