Odam fiziologiyasi


Download 5.32 Mb.

bet49/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   70

boshlanganligidan  guvohlik  beradi.

Reflektor 

jarayonlari  ularni  yuzaga  chiqargan  ta’sirot  to ‘xtashi  bilan 

bir  vaqtda  tamom  b o ‘lmay,  orada  bir  muncha  uzun  davr  o ‘tadi.  Bu  hodisa 

reflektor  ta ’sirot  qoldigM 



deb  ataladi.  T a’sirot  qancha  kuchli  b o ‘lib, 

rctseptorlarga  qancha  uzoq  ta’sir  etgan  b o ‘lsa,  reflektor  ta’sirot  q old ig‘i 

o ‘shancha  uzun  b o ‘ladi.

T a’sirot  q old ig‘ining  uzoq  davom  etishi  reflektor  markazning  berk 

neyron  zanjirlarida 

asab  impulslarining  aylanib  yurishi  (sirkulatsiyasi)  ga 



b o g ‘liq  deyishadi.  Neyronlaming  shunday  berk  zanjiri  111-rasmda  sxem a 

shaklida  k o ‘rsatilgan.  Neyronlar  shu  tariqa  ulanganda  birining  q o ‘z g ‘alish 

ikkinchisiga  (yoki  boshqalariga)  o ‘tadi,  aksonlarning  tarmoqlari  orqali  esa 

yana  asab  hujayrasiga  qaytib  keladi  va  h.k.z.  Shunday  halqa  b o g ‘lanishlar 

borligi  tufayli,  sinapslardan  biri  charchamaguncha  yoki  torm ozlovchi  impuls 

kelib  neyronlar  faolligi  to ‘xtamaguncha  q o ‘z g ‘alish  asab  markazida  uzoq 

aylanib  yurishi  mumkin.

www.ziyouz.com kutubxonasi



11 J-rasm.  Asab  markazidagi  neyronlarning  halqa  b o g llanishlari  (Lorento  de

No  dan,  1968).

Markaziy  asab tizimining  uyg‘unlashtiruvchi  ahamiyati



Organizmning  butun  xilm a-xil  faoliyati,  o 4zgarib  turadigan  va  turli 

kombinatsiyalarida 

k o4rinadigan 

barcha 

reflektor 

harakatlar  odamning 

jism oniy  mehnat  jarayonida  qiladigan  juda  nozik  harakatlari  faqat  markaziy 

asab 

tizimining 

uyg4unlashtiruvchi 

(koordinatsiya 

qiluvchi) 

faoliyati 

tufayligina  yuzaga  chiqishi  mumkin.

Reflektor  yeyni  k o ‘zdan  kechirganimizda  ikki  neyronli  va  uch  neyronli 

yoy  sxemasi  bilan  tanishdik.  Butun 

organizmda  ham  q o ‘z g ‘algan  asab 

hujayrasi  qaysi  neyronga  b o g 4langan  blsa,  q o 4z g ‘alish  o ‘sha  neyronga 

o ‘tadi  va  shunday  qilib,  xuddi  zanjirdan  yurgandek  mushakga  yetib  boradi 

deb  o 4ylasa,  bular  edi.  Haqiqatan  har  bir  reflektor  reaksiya  markaziy  asab 

tizimining  g ‘oyatda  murakkab  reaksiyasi  hisoblanadi.  Har  bir  ayrim  paytda 

organizmga  k o ‘p  va  xilm a-xil  ta’sirotlar  kelib  turadi.  Markaziy  asab 

tizimining 

uyg‘unlantiruvchi 

ahamiyati 

shundan 

iborat: 

organizm 

bu 

ta’sirotlarga  javoban  shu  xildagi  refleksni  yuzaga  chiqaradiki,  bu  refleks 

muayyan  paytda  organizmning  u  yashab  turgan  sharoit  bilan  muvozanatga 

kelishini 

ta’minlaydi. 

Ana 

shu 

javob 

reaksiyalari 

vaqtida 

butun 

organizmdagi 

ayrim  a’zolar  yoki  a’zo  tizimlari  bir-biri  bilan  b o g ‘langan 

qismlar  sifatida  baravar  va  ketma-ket  birgalashib  ishlaydi.

Shunday  qilib,  u y g ‘unlik  mushak  harakatlarining  aniq  bajarilishini 

ta’minlaydi,  turli  tashqi  vaziyatlarga  moslashgan  reflektor  reaksiyalarini 

yuzaga  chiqaradi,  bu  reflektor  reaksiyalar  harakatlantiruvchi,  sekretor,  tomir 

va  boshqa  komponentlardan  tarkib  topadi.

Organizmning 

harakat 

qilishdek 

u yg4unlashgan 

faoliyati 

shuncha 

b o g 4liqki,  organizm  biror  ta’sirotga  javoban  ham  mushaklarini  yoki  qanday 

b o ‘lmasin  mushaklarni  emas,  balki  qat’iyan  ma’lum  mushaklar  guruxini 

qisqartiradi.  Organizm  shu  tariqa  harakat  qilganda  yurak-tomir  tizimi,  nafas 

a ’zolari  va  boshqa  tizimlarning  faoliyati  o 4zgaradi.  Ana  shu  jarayonlarning 

hammasi  harakat  reaksiyasini  yuzaga  chiqarish  uchun  eng  yangi  sharoit 

tug‘diradi.

Murakkab 

ravishda  u y g ‘unlashgan 

harakatning 

yuzaga  chiqishida 

p o‘stloq  ostidagi  tuzilmalar  (orqa  miya,  uzunchoq  miya,  miyacha  va  u

www.ziyouz.com kutubxonasi



kabilar)  gina  em as,  balki  bosh  miya  p o ‘stlog4i  ham  qatnashadi.  Masalan, 

jismoniy  mehnat  jarayonida  qilinadigan  harakatlami  yoki  sportchi  qiladigan 

harakatlarni 

u y g ‘unlashtirishda 

va 

shunga 

o ‘xshashlarda 

bosh 

miya 

p o ‘stlog‘ining  shartli  reflektor  faoliyati  ayniqsa  katta  ahamitga  egadir  (112- 

rasm).  Gap  shundaki,  harakatlaming  juda  k o ‘p  shakllari  shartli  reflektor 

harakatlardan  iborat,  harakatlarning  kichik  bir  guruhigina  nasldan  qolgan, 

ya’ni  shartsiz  reflektor  harakatdan  iboratdir.

112-rasm.  Sportchi  nozik  harakatlarining  markaziy  va  periferik  asab  tizimlari  tamonidan

uyg‘unlantirilishi.

Markaziy 

asab  tizimida  q o ‘z g ‘alish  va  tormozlanish  jarayonlari 

uzluksiz  ravishda  bir-biriga  ta’sir  etib  turadi,  shunga  k o ‘ra  g ‘oyatda 

murakkab,  u y g ‘un  harakatlar  refleks  y o ‘li  bilan  yuzaga  chiqadi.

Har  qanday  b o ‘g ‘im  ikki  guruh  mushaklar  borligi  tufayli  harakatlana 

oladi.  Bu  mushaklar  b o ‘g ‘imdan  oshib  o ‘tgan  b o ‘ladi  va  qisqarganda 

harakatni  yuzaga  chiqaradi.  Bu  juft  mushaklar  yordami  bilan 

faqat 

bukiladigan  va  yoziladigan  eng  oddiy  b o ‘g ‘imni  olaylik.  Shu  mushaklardan 

biri  qisqarib,  b o ‘g ‘imni  bukadi,  ikkinchisi  qisqarib  yozadi.

Q o‘l-oyoq  bukilganda  bukuvchi  mushak  qisqarib,  ayni  vaqtda  yozuvchi 

mushakni  tortib  c h o ‘zadi, 

deb  o ‘ylasa  b o ‘lar  edi. 

Ammo 

yozuvchi 

mushakning  payi  suyakdan  ajratib  q o ‘yilsa,  yozuvchi  mushakning  baribir 

'uokshashishi  tekshirishlarda  ma’lum  b o ‘lgan.  Bu  tajriba  markaziy  asab 

ti/imining  turli  funksiyalarini  o ‘taydigan  mushaklar  (bu  misolda  bukuvchi

www.ziyouz.com kutubxonasi



va  yozuvchi  mushaklar)  bilan  b o g ‘langan  qismlarida  qo*zg‘alish  jarayoni 

ham,  tormozlanish  jarayoni  ham  yuz  beradi,  degan  g ‘oyani  tasdiqladi.  Q o ‘l- 

oyoq  bukilganda  yozuvchi  mushaklar  markazida  q o ‘z g ‘alish  kelib  chiqadi, 

lekin  shu  bilan  bir  vaqtda  yozuvchi  mushaklar  markazida  tormozlanish 

jarayoni  го‘у  beradi.

Bir  q o ‘l  yoki  oyoqdagi  mushaklarning  markazlari  o ‘rtasidagina  emas, 

qarama-qarshi  ikki  q o ‘l-oyoqdagi  mushaklarning  markazlari  o ‘rtasida  ham 

muayyan  o ‘zaro  munosabatlar  bor.  Odam  yurganda  goh  bir  o y o g ‘i,  goh 

ikkinchi  o y o g ‘i  bukiladi:  ayni  vaqtda  bir  tizza  bukilib,  ikkinchi  tizza  esa 

yozilgan  deyaylik,  shunga  k o‘ra,  chap  oyoqni  bukuvchi  mushaklarining 

markazi  q o ‘z g ‘alish  holatida  b o ‘ladi,  yozuvchi  mushaklaming  markazi  esa 

tormozlangan  b o ‘ladi.  Qarama-qarshi  tomonda  teskari  hodisa  k o ‘riladi;  o ‘ng 

oyoqni 

yozuvchi 

mushaklarning 

markazi 

q o ‘z g ‘alib, 

bukuvchi 

mushaklarning  markazi  tormozlangan  bo4adi.

N.Ye.V vedenskiy  kashf  etgan  shunday  bir-biriga  b o g ‘liq  retsiprok  yoki 

payvasta  innervatsiya  tufayligina  yurish  mumkin  b o ‘ladi.  Bunda  oyoqlam ing 

tegishli 

markazlarida 

b o ‘ladigan 

o ‘zaro 

munosabatlar 

113-rasmda 

k o ‘rsatilgan.

113-rasm.  Resiprok  tormozlanish  (Ch.S.Sherrington  bo ‘yicha). 

Harakatlarning  uyg‘unlashuvini  krsatadigan  tasvir

:  R-yozuvchi  mushaklar,  S- 

bukuvchi  mushaklar, 

Sr-yozuvchi  mushaklaming  markazi,  Ss-bukuvchi

mushaklarning  markazi.  Qo'zg'algan  neyronlar  qizil  rang  va  tormozlangan  neyronlar 

kulrang  chiziqlar  hilan  k o ‘rsatilgan.

Yuqorida  tasvir  etilgan  bir-biriga  bogMiq  innervatsiya  barqaror  va 

doimiy  bir  narsa  emas.  Bosh  miya  ta’sirida  bu  munosabatlar  sharoitga  qarab 

o ‘zgarishi  mumkin.  Odam  zarur  topganda  ikkala  o y o g ‘ini  bir  vaqtda 

bukishi,  sakrashi  mumkin  va  h.k.z.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Bosh  miya  shartli  rcflckslar  asosida  ishlash  y o ‘li  bilan  mavjud 

nisbatlami  o ‘zgartira,  ya’ni  turli  kombinatsiyalar  Ьафо  eta  oladi,  odamning 

jism oniy  mashqlarda  murakkab  harakatlami  qilishi  yoki  suzishdan,  akrobatik 

mashqlarda  va  shu  kabilarda  tegishli  harakatlarni  bajarishi  bosh  miyaning 

shu  qobiliyatiga  b o g liq .

Shunday  qilib,  u yg‘unlashgan  murakkab  harakatlar  yuzaga  chiqishi 

uchun  markaziy  asab  tizimining  hamma  b o ‘limlari  kelishib  ishlashi  kerak. 

Bosh 

miya  p o ‘stlog‘i  esa  ana  shu  b o iim la m in g   kelishib  ishlashini 

ta’minlaydi.

Divergensiya  (tarqalish). 



Xilm a-xil  retseptorlar  bilan  b o g iiq   b o ig a n  

afferent  neyronlar  orqa  miyaga  kirib  turli  tarmoqlarga  tarqaladi,  y a ’ni 

axborot  yetkazuvchi  yoilarn i  hosil  qiladi.  D ivergensiya  tufayli  afferent 

axborot  bir  vaqtning  o ‘zida  markaziy  asab  tizimining  turli  qismlariga  yetib 

boradi.  Nafaqat  afferent  ncyronlarning  aksoni,  balki  oraliq  (assotsiativ) 

neyronlaming  aksonlari  ham  kollateral  hosil  qiladi.  Natijada  markaziy  asab 

tizimining  jarayontari  -  q o ‘z g ‘aHsh  yoki  torm ozlanishning  tarqaladigan 

y o ila r i  kengayadi.  (114-rasm,  II).  Bu  holat  markaziy  asab  tizimida 

tarqalishi  (irradiatsiyasi)  uchun  asos  yaratadi.

Efferent 

y o ila r  

ham 

divergensiyaga 

uchraydi. 

Masalan, 

bitta 

harakatlantiruvchi  neyron  aksoni  10-15  dan  1500-2000  gacha  shoxchalar 

hosil  qiladi,  ana  shu  miqdordagi  mushak  tolalarini  innervatsiya  qiladi.

Divergensiya

ч У

у  

I)

/ '  

:( 

\

Konvergensiya

J/4-rasm.  Divergensiya  (A),  konvergensiya  (B),  okkluziya  (V),  vaqtdagi  (G) 

va  fazodagi  (D)  q o ‘shilish  hodisalar  tasviri.

'V j. '


...






b  v

www.ziyouz.com kutubxonasi



Konvergensiya 

(q o‘shilish).  Markaziy  asab  tizimiga  turli  afferent 

y o ‘llar  bilan  keluvchi  q o 4z g ‘aluv  va  tormozlanish  asab  irnpulslari  oraliq  va 

efferent  neyronlarga  tushib  y ig ‘ilishini  konvergensiya  deyiladi.  Ikki  yoki 

undan  k o ‘proq  xilmaxil  (polisensor)  afferent  y o ‘llaridan  keluvchi  axborotlar 

(eshitish,  k o‘rish,  hidlov,  harakat,  ichki  a’zolardan  va 

h.k.z)  larning  bir 

efferent  neyronga  q o ‘shilishi  natijasida 

konvergensiya 



kuzatiladi.  (1  14-rasm. 

III).  Masalan,  bosh  miya  yarim  sharlari  p o ‘stlo g ‘ida  joylashgan  teppa  va 

harakat 

mintaqalari 

(5,7,4,6 

maydonlari) 

asosiy  konvergent  apparat 



hisoblanadi  (Ch.S.Sherrington).

Birinchi  konvergent  apparatida  (5,7  maydonlar)  axborotning 

birlamchi 

afferent  tahlili, 

ikkinchi  konvergent  apparatida  esa  (4,6  maydonlar)  oxirgi 

tahlili  amalga  oshiriladi. 

P o ‘stlog‘ning  bu  mintaqalarini 

umumiy  oxirgi 

yo‘li 

yoki 

Sherrington  «voronkasi» 



deyiladi  (115-rasm).

з

6

115-rasm.  Umumiy  oxirgi  уоЧ  yoki  Sherrington  «voronkasi».



1-burun,  2-ko‘z,  3-quloq,  4-teri,  5-me'da,  6-oyoq,  7-orqa  miya.

Asab  impulslarning  konvergensiyasi  shu  bilan  izohlanadaiki,  markaziy 

asab  tizimida  har  bir  neyronning  tanasida  va  dendritlarida  boshqa  bir  talay 

neyronlaming  aksonlari  tugaydi.  Turli  retseptiv  mintaqalaridan  keluvchi 

impulslar  markaziy  asab  tizimining  oliy  b o ‘limlarida  po‘s tlo g ‘  ostidagi 

yadrolarda  va  bosh  miya  p o ‘stlo g ‘ida  q o ‘shiladi  (konvergensiyalanadi).  Shu 

sababli  bir  ncyronni  eshituv  retseptorlari  ham,  k o ‘ruv  retseptorlari  ham,  teri 

retseptorlari  ham  ta’sirlanganda  yuzaga  keluvchi  impulslar  q o ‘z g ‘ata  oladi.

Konvergensiya 

q o ‘z g ‘alishlarining 

masofada 

q o ‘shilishi 

okkluziya 



deyiladi. 

Okkluziya 

(tiqilib 

qolish)ning 

mohiyati 

shundaki, 

afferent

www.ziyouz.com kutubxonasi



tolalarning  ikki  guruhi  bir  vaqtda  ta’sirlanganda  kelib  chiquvchi  samara 

miqdor  jihatdan  alohida  olingan  shu  reflekslar  miqdorining  arifmetik 

y ig ‘indisidan  kamroq  b o lib   chiqadi.

Kuchli 

va  uzoq  ta’sirlanganda  markaziy  asab  tizimiga  keluvchi 

impulslar 

reflektor 

markaz 

neyronlarinigina 

emas, 

boshqa 

asab 

markazlarining  neyronlarini  ham  q o ‘z g ‘ata  oladi.  Bu  hodisa 

irradiatsiya 



deyiladi.  Q o ‘z g ‘alish  va  tormozlanish  jarayonlari  o ‘zlari  hosil  b o ‘lgan  asab 

markazlaridan  boshqa,  q o‘shni  markazlarga  ham  tarqaladi.  Ayni  vaqta  bir 

nechta  boshqa  markazlarga  tarqalgan  bu  ikki  jarayon  ma’lum  bir  markazga 

yana  qayta  y ig ‘ilishlari 

konsentratsiya 



deyiladi.

Markaziy  asab  tizimida  uning  ikki  asosiy  jarayonlarining  almashinib 

turushi  muhim  funksionali  ahamiyatga  ega.  Torm ozlovchi  va  q o ‘z g ‘atuvchi 

ta’sirot  to ‘xtagandan  keyin  asab  markazining  holatida  ro‘y  beradigan  turli 

o ‘zgarishlar  reflektor  faoliyatning  u yg‘unlashtirish  mexanizmlarida  muhim 

rol  o ‘ynaydi.  Tormozlanishdan  keyingi  q o ‘z g ‘alish  ketma-ket  m usbat 

induksiya 

va 

q o ‘z g ‘alishdan 

keyingi 

tormozlanish-ketma-ket 

m anfiy 

induksiya  deyiladi.

Asab  markazlari  bilan  ishlovchi  a’zolar  o ‘rtasida  qaytar  b o g ia n ish  

mavjud.  U  tufayli  asab  markazidagi  ncyronlaming  turli  guruhlarinng 

q o ‘z g ‘alish  faolligi  va  asab  markazidagi  turli  elem entlam ing  tartib  bilan 

q o ‘shilishi  ishlovchi  a’zodagi  samaraga,  ya’ni  mushak  harakatiga  q afiyan  

muvofiq,  u y g ‘un  b o iib   turadi.

Taniqli  rus  olim i,  akademik  A .A .U xtom skiy  asab  markazlarining  asosiy 

ish  tam oyili-dom inanta  haqida  k o ‘pdan-ko‘p  tadqiqotlar  o ‘tkazgan.  Uning 

fikricha,  organizm  yashaydigan  tabiiy  sharoitda  asab  tizimining  yaxlit  bir 

butun 

b o iib  

ishlashi 

uchun 

dominant, 

ya’ni 

ustun 

q o ‘z g ‘alish 

o ‘choqlarining  borligi 

xarakterlidir,  bu  q o ‘z g ‘alish  o ‘choqlari  boshqa 

hamma 

asab 

markazlarining 

ishini 

o ‘zgartiradi 

va 

g o ‘yo 

o ‘ziga 

b o ‘ysindiradi.

A.A .U xtom skiyning 

m aium otlariga 

k o ‘ra, 

dominant 

q o ‘z g ‘alish 

o ‘ch o g ‘i 

quyidagi 

asosiy 

xossalarga 

ega: 

1) 

haddan 

oshgan 

q o ‘z g ‘aluvchanlik; 

2) 

q o ‘z g ‘alishning 

turg‘unligi; 

3) 

q o ‘z g ‘alishlami 

q o ‘shish  qobiliyati;  4)  inersiya,  y a ’ni  rag‘bat  tamom  b o ig a ch   q o ‘z g ‘alishni 

uzoq  ushlab  turish  qobiliyati.

Ustun  turuvchi  hukmron  q o ‘z g ‘alish  o ‘c h o g ‘i  boshqa  markazlarga 

keluvchi  q o‘z g ‘alish  toiqinlarini  o ‘ziga  jalb  qilib,  shular  hisobiga  kuchaya 

oladi.  Bu  paytda  boshqa  markazlarda  tormozlanish  jarayoni  boshlanadi. 

Shunga  ко‘га  markaziy  asab  tizimida  ustun  turuvchi  q o ‘z g ‘alish  o ‘ch o g 4i 

b oigan d a  integrativ  (sintetik)  faoliyat  o ‘zgaradi.  Markaziy  asab  tizimiga 

keluvchi  q o‘z g 4alish  hamisha  o ‘zi  vujuduga  keltiradigan  javob  reaksiyasini 

yuzaga  chiqarmay,  dominantaga  xos  b o 4lgan  javob  reaksiyasini  yuzaga 

chiqaradi.  Masalan,  hayvon  ovqat  yutish  harakatlarini  qilib  turganida  bosh 

miya 

p o‘stlog4idagi 

harakatlantiruvchi 

mintaqaning 

ayrim 

nuqtalari 

la’sirlansa,  tegishli  mushaklar  qisqarmay,  ovqat  yutish  harakatlari  kuchayadi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Shuni  alohida  qayd  qilib  o ‘tish  zarurki,  shartli  reflekslar  hosil  qilinishida 

vaqtincha  aloqa  dominant  asosida  hosil  b o ia d i.

Nazorat uchun savollar



1.  Asab  tizimi  qaysi  funksiyalami  bajaradi?

2.  Asab  tizimi  embriogenez  vaqtida  qaysi  tuzulmalardan  hosil  b o ia d i?

3.  Neyron  va  neyropil  nazariyalarini  qanday  izoh  berish  mumkin?

4.  Asab  tolalarining  qaysi  xossalarini  bilasiz?

5.  Asablarda  q o ‘z g ‘alishni  o ‘tkazish  qonunlarini  belgilab  bering.

6.  Valler  degeneratsiyasi  nima?

7.  Neyronlarning  tasnifi.

8.  Neyronlaming  reflektor  faoliyati  haqida  nimalarni  bilasiz?

9.  Refleks  nima?

10.  R eflekslam ing  qaysi  turlarini  bilasiz?

11.  Reflektor  yoy  nima?

12.  Periferik  asab  tizimi  nima?

13.  Asab  markazlari  haqida  nimalami  bilasiz?

14.  Refleks  vaqti  nima  va  uni  qanday  aniqlash  mumkin?

15.  Impuls  transformatsiyasi  nima?

16.  Markaziy  tormozlanish  nima  va  kim  uni  birinchi  marta  o ‘rganib 

chiqqan?

17.  Asab  markazining  charchashi  deb  nimani  tushunasiz?

18.  Reflektor  ta’sirot  q o ld ig i  nima?

19.  Neyronlarning  uyg  unlashtiruvchi  ahamiyati  iiiniadau  ibuiat?

20.  Impuls  sirkulatsiyasi  -   aylanib  yurish  nima?

21.  Retsiprok  yoki  payvasta  innervatsiya  nima?

22.  D ivergensiya  nima?

23.  Konvergensiya  nima?

24.  Sherrington  «voronkasi»  deb  nimani  tushunasiz?

25.  Induksiya  nima  va  uning  qaysi  turlarini  bilasiz?

26.  Okkluziya  nima?

27.  A.A.U xtom skiyning  dominantasi  haqida  nimani  bilasiz?

28.  Dominantaning  qaysi  xossalarini  bilasiz?

www.ziyouz.com kutubxonasi



XII.  MARKAZIY  ASAB TIZIMI  FIZIOLOGIYASI 

Orqa miya  (medulla spinalis)



Katta  odamlarda  orqa  miya  oldindan  orqaga  qarab  bir  oz  yassilangan 

45  sm  chamasi  uzunlikdagi  chilvirdir.  U  yuqori  tomonda  uzunchoq  miya 

bilan  tutashadi,  pastda  belning  birinchi  umurtqasi  sathida  konus  shaklida 

tugaydi  ( 1 16-rasm).

Orqa  miya  ikkita  asosiy  funksiyani: 

reflektor  funksiya 




Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   70


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling