Odam fiziologiyasi


Miya  ustunining  bulbar  (uzunchoq  miya)  b o ‘limining  va  ayniqsa  o ‘rta


Download 5.32 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
#21120
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   70

Miya  ustunining  bulbar  (uzunchoq  miya)  b o ‘limining  va  ayniqsa  o ‘rta 

miya  b o iim in in g   eng  muhim  funksiyasi  shuki,  u  tananing  fazodagi 

vaziyatiga  qarab 

mushaklar  tonusini  qayta  taqsimlaydi. 



Mushaklar  tonusi 

refleks  y o i i   bilan  qayta  taqsimlanib,  tana  muvozanatining  saqlanishini 

ta’minlaydi.

R.Magnus 

xilm a-xil 

tonik  reflekslaming  jami 

y ig ‘indisini 

ikkita 

guruhga  boiad i:  1)  tananing  fazodagi  muayyan  vaziyatini  taqazo  qiladigan 

statik  reflekslar 



va  2)  tananing  surilishi  bilan  yuzaga  chiqadigan 

stato- 


kinetik  reflekslar. 

Statik  reflekslarning  o ‘zi  ikkita  katta  guruhga  ajratiladi. 

Birinchi  guruhi  tananing  muayyan  vaziyatini  yoki  pozasini  ta’minlaydi  va 

vaziyat  reflekslari 



yoki 

poza  tonik  reflekslar 



deb  ataladi.  Ikkinchi  guruhga 

tananing  g ‘ayri  tabiiy  vaziyatdan  m o ‘tadil  vaziyatga  qaytishini  ta’minlaydi 

va 

ustanovka, 



yoki 

rostlash  reflekslari 



deb  ataladi.

Vaziyat  reflekslarida  mushak  tonusi  qayta  taqsimlanadi,  masalan,  q o i  

yoki  oyoqning  yozuvchi  mushaklar  tonusi  kamayib,  bukuvchi  mushaklar 

tonusi  oshadi.  Bunday  reflekslarni 

uzunchoq  miya  markazlari 



yuzaga 

chiqaradi.  Tana  vaziyati  reflekslarining  kelib  chiqishida  vestibular  apparat

www.ziyouz.com kutubxonasi



retseptorlaridan  va  b o4yin  mushaklarining  proprioretseptorlaridan  keluvchi 

afferent  impulslar  katta  ahamiyatga  ega.

Mlya  ustunining  to‘rsimon formatsiyasi



0 ’tgan  asrning  ikkinchi  yarmida  birinchi  marta  tasvir  etgan  tuzilma

O.Deyters  tomonidan 

to‘rsimon  formatsiyasi 



yoki 

retikular formatsiya 



deb 

ataladi.  T o is im o n   formatsiyaning  tuzilishini  V.M .Bexterev  bilan  Raymon- 

Kaxal  mukammal  tasvir  etishgan  (125-rasm).

125-rasm.  To'rsimon formatsiyaning  sxematik  tasviri.

1-po'stlocj;  2-talamus;  3-gipotalamus:  4-0*rta  miya;  5 -k o ‘prik;  6-uzunchoq  m iya;  7- 

to ‘rsimon form atsiya

126-rasm.  To*rsimon formatsiya  va  bosh  miya  p o ‘stlog'i  o'rtasidagi 

morfologik  va funksional  aloqalar: 

A-koUariiuvchi,  po'stloqni faollashtiruvchi 

y o ‘llarning  tasviri;  B-bosh  miya  p stlo idan   tushuvchi  va  t o ‘rsimon form atsiyaga  ta 'sir 

etuvchi  asablar  tarqalish  y o ‘llarining  tasviri;  Sp-po‘stlog'ga  boradigan  afferent  y o ‘lla r 

va  to ‘rsimon form atsiyada  tarqaladigan  kollateral  tolalar.

Tuzilmasi  jihatdan  to ‘rsimon  formatsiyaga  yaqin  turadigan  yadrolar 

talamusda  ham  bor;  bu  yadrolardan  miya  p o ‘stlog*iga  boruvchi  asab  tolalari 

g ‘ayri  maxsus  (nospesifik)  y o ‘llarni  nosil  qiiadi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Yaqinda  markaziy  asab  tizimining  hamma  b o ‘limlaridagi  tonus  va 

q o ‘z g ‘aluvchanlikni  boshqarishda  to ‘rsimon  formatsiyaning  katta  ahamiyati 

borligi 

aniqlandi. 

Bu 

formatsiya  orqa  miyaning 

reflektor  faoliyatini 

faollantira  oladi,  shuningdek  tormozlay  oladi,  k o ‘tariluvchi  y o ‘llar  orqali  csa 

katta  yarim  sharlar  p o ‘stlog‘ini  faollashtira  oladi,  to ‘rsimon  formatsiyadan 

va  talamusning  nospetsifik  yadrolaridan  keluvchi  impulslar  katta  yarim 

sharlar  p o ‘stlog‘ini 

tiyrak  holda  saqlab  turadi.  T o ‘rsimon  formatsiya 

ta’sirida  reflektor  reaksiyalar  kuchliroq  va  aniqroq  b o ‘lib  qoladi.

T o ‘rsimon  formatsiyaning  k o 4tariluvchi  va  tushuvchi  y o ‘llar  orqali 

ta’sir  etishiga  imkon  beradigan  faolligiga  sabab  shuki,  unga  har  xil  afferent 

yoMlarining  tarmoqlari  orqali  impulslar  kelib  turadi  (126-rasm).  Shu  tufayli 

retseptorlaming  turli-tuman  ta’sirlanishi  to ‘rsimon  formatsiya  holatiga  ta’sir 

etadi.  Uni  hosil  qiluvchi  neyronlar,  bundan  tashqari,  har  xil  kim yoviy 

moddalar  -   gormonlarga  va  modda  almashinuvida  hosil  b o ‘ladigan  ba’zi  bir 

moddalarga  yuksak  darajada  sezuvchan.  T o ‘rsimon  formatsiyaga  miyacha  va 

katta  yarim  sharlar  p o ‘stlog‘ining  effektor  markazlaridan  ham  impulslar 

kelib  turadi.

Shunday  qilib,  to ‘rsimon  formatsiya  neyronlari  doimo  q o ‘z g ‘algan 

holatda  b o ‘ladi,  shu  tufayli  markaziy  asab  tizimining  turli  qismlari  tonus  va 

faoliyatga  muayyan  darajada  tayyor  b o ‘lib  turadi.

M iyacha

Miyacha 

o ‘ng 

va 

chap 

yarim 

sharlardan 

iborat 

b o ‘lib, 

ular 

chuvalchangsimon  qism  bilan  birikkan.  Miyacha  bosh  miya  yarim  sharlari 

bilan  parallel  rivojlanadi,  u  odamda  yaxshi  rivojlangan  b o ‘ladi.  Uning  vazni 

150-160  g  ga  teng,  3  juft:  yuqorigi,  o ‘rta 

va  pastki  oyoqchalari  b o ‘ladi. 

Yuqorigi  oyoqchasi  miyachani  to ‘rt  tepalik  va  miya  yarim  sharlari  bilan, 

o ‘rta  oyoqchasi  k o ‘prik  bilan,  pastki  oyoqchasi  esa  uzunchoq  miya  va  orqa 

miya  bilan  b o g ‘laydi. 

Agai  m iyacha 

kesilsa,  uning  ustki  qismi  yupqa 

kulrang  moddadan  tuzilganligi  va  2  qavat  (donali  va  yulduzsimon) 

hujayralari  ko*rinadi  (127-rasm).

Kulrang  modda  tagida  oq  modda  joylashgan,  uning  asab  tolalari  daraxt 

bargining  tomirlari  kabi  tarqalgan.  U  «hayot  daraxti»  deb  ataladi.  Oq 

modda  orasida  to ‘rt  juft  tana-tarqoq  holdagi  kul  rang  modda  uchraydi:  1) 

eng  chetda  yirik  tishli  yadro  b o ‘lib,  u  muvozanatni  saqlash  funksiyasini 

bajaradi;  2)  probkasimon  yadro;  3)  sharsimon  yadro;  4)  miyachaning 

ch o ‘qqi  (tepa)  yadrolari  bor  (128-rasm).

Miyacha  o ‘tkazuvchi  y o ‘llar  orqali  markaziy  asabning  deyarli  hamma 

bolim lari  bilan  b o g ‘langandir  (129-rasm).  Miyacha  funksiyalarini  tekshirish 

uchun  hayvonlarning  miyachasi  tamomila  yoki  qisman  olib  tashlangan. 

Miyachani  olib  tashlash  yoki  unga  zarar  yetkazish  hayvonning  harakatlariga

www.ziyouz.com kutubxonasi



va  tana  va/iyatiga  ta\sir  etadi.  Miyachaning  faqat  yarmi  olib  tashlanganda 

hayvonning  o ‘sha  tomondagi  oyoqlari  c h o ‘ziladi,  hayvon  tura  olm aydi  va

o ‘tgach  bu  hodisalar  ancha  kamayib,  hayvon  o ‘rnidan  turishi,  yurishi  va 

anchagina  murakkab  harakatlarni  bajarishi  mumkin  (Karamyan,  1970).

127-rasm.  Miyachaning  tuzilishi.

A-miyacha  h o ‘limlari;  B-miyacha  p o 's tlo g kida  neyronlarning  tuzilishi. 

I-X-miyacha  bo'lim lari  (Larsel  bo'yicha)  I-oldingi  bo  lim;  2-orqadagi  b o ‘lim;  3- 

paruflokulyar  b o llim;  4-jlokkulondula  bo4im i;  5-  noksimon  hujayralar;  6-  Purkinye 

hujayralari;  7-sudraluvchi  tolalar;  8-donsimon  hujayra;  9-miyacha  ichki  yadro 

neyronlari;  10-Goldji  hujayraiari;  I I-ko 'tariluvchi  tolalar;  A-da  qora  rang  bilan  qadimiy 

miyacha  tuzilm asi  tasvir  etgan  yashil  rang  bilan  eski  va  sariq  rang  bilan  miyachaning 

yangi  tuzilmasi  ko 'rsatilgan.

miyachasi  zararlangan  tomonga  qarab  yiqilib  tushadi.  Oradan  bir  necha  kun

C h qqi  (tom) 

yadrosi

Tishli


yadro

128-rasm.  Miyacha  yadrolarining  topografiyasi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Hayvonning  miyachasi  butunlay  olib  tashlansa,  chuqur  va  jiddiy 

o ‘zgarishlar 

ro‘y  beradi.  Bunda  hayvon  o ‘rnidan  tura  olmaydi  va  qanday 

b o ‘lmasin  harakat  qila  olmaydi.  Bir  necha  kundan  kcyin  hayvon  qisman 

harakat  qila  boshlaydi.  Ammo  hayvon  o ‘midan  turish  uchun  oyoqlarini  keng 

yozadi,  yurganda  k o ‘pgina  ortiq  va  omonat  harakatlami  bajaradi.

129-rasm.  Miyachaning  markaziy  asab  tizimidagi  boshqa  tizimlari  bilan 

morfo-funksional  aloqalari.  К о ‘к  rang  bilan  ko'tariluvchi  y o ‘llar  va  qizil 

rang  bilan  tushuvchi  уоЧ1аг  ko‘rsatilgan.

Miyachani  olib  tashlash  natijasida  hayvonning  harakatlarida  kelib 

chiqadigan  o ‘zgarishlar  quyidagi  to ‘rt  guruhga  b o ‘linadi:

1. 


Mushaklar  tonusining  o‘zgarishi  (atoniya). 

Bunda  mushaklar  tonusi 

keskin  kamayib  ketadi,  natijada  mushaklar  ilvillab  qoladi.  Ammo  bir  necha 

kundan  keyin  yozuvchi  mushaklar  tonusi  oshadi,  q o ‘l-oyoq  yoziladi,  bosh 

orqaga  qayriladi.  Miyacha  olib  tashlaganda  mushaklar  tonusi  y o ‘qolishdan 

k o ‘ra,  tonus  taqsimotini  idora  etishning  k o ‘proq  buzilishi  bir  qancha 

tekshirishlarda  isbot  etilgan.  Miyacha  shikastlangandan  keyin  ikki  hafta 

o ‘tgach,  tonus  sekin-asta  avvalgi  asliga  keladi  va  hayvon  birmuncha 

b eo‘xshov  harakat  qilsa  ham,  har  qalay  anchagina  harakatlarni  bajaradigan 

b o lib   qoladi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



2.  Tez  charchab  qolish  (asteniya). 

Hayvon  juda  tez  charchaydi. 

S o g ‘lom  va  nozik  harakatlarni  bem alol  bajarsa  ham,  miyachasi  olib 

tashlangan  it  shunday  harakat  qilish  natijasida  tcz  charchab  qoladi,  yotib 

dam  oladi.

3.

  Qo‘l-oyoq  va  boshning  titarishi  (astaziya). 



Miyachasi 

olib 

tashlangan 

hayvon 

titramasdan 

turaolmaydi 

va 

boshini 

tutaolmaydi. 

O y o g ‘ini  darrov  k o ‘tara  olm aydi.  U  o y o g ‘ini  k o ‘tarishdan  oldin  bir  qancha 

tebranma  harakatlar  qiladi.  Agar  bunday  it 

turg‘azib  q o ‘yilsa,  tanasi  va 

boshi 

hamisha  tebranib 

turadi,  ovqatni  yeya  olm aydi,chunki  boshini 

tcbranishdan  to‘xtata  olm aydi.  Miyachasi  olib  tashlangan  it  birdaniga 

to ‘xtata 

olmaydigan 

va 

k o ‘p 

marta 

takrorlaydigan 

bunday 

uzluksiz 

harakatlar  kctma-kct  kcluvchi  bir  qancha  reflekslardan  iborat.  Bunday 

reflekslarda  har  bir  harakat  tamom  b o ‘lishi  bilan  navbatdagi  harakat 

boshlanadi.

4.  HarakaUar  uyg‘uniigining  buzilishi  (ataksiya). 



Miyachasi  olib 

tashlangan  it  aniq,  chaqqon,  u y g ‘un  harakatlar  qila  olmaydi.  U  oyoqlarini 

kerib,  qoqilib-surilib  va  yiqilib  yuradi.  (129-rasm).  Yurganda  oyoqlarini 

yuqori  k o‘tarib  tashlaydi,  shu  sababli  bunday  yurish 

«xo‘roz» 



yurish  deb 

ataladi.

Odamning  miyachasi  zararlanganda  ham  shunday  o ‘zgarishlar  kclib 

chiqadi  (131-rasm).

Miyachaning  asosiy  funksiyasi  -  bu  harakatlarni  uyg‘unlashtirish  va 

mushaklar  tonusini  mu4adil  ravishda  taqsimlashdan  iborat  ekanligi 

ko‘pgina 

tekshirishlar 

bilan 


aniqlangan. 

Miyacha 


harakatlar 

uyg‘unlashishini  amalga 

oshirish  bilangina  qolmay,  organizmdagi 

vegetativ  jarayonlarga  ham  ta’sir  etadi. 



Masalan,  simpatik  asab  tizimi 

orqali  miyaning  barcha  b o ‘limlariga  adaptasion-trofik  ta’sir  k o ‘rsatadi. 

Boshqacha  aytganda,  miyacha  asab  tizimida  modda  almashinuviga  ta’sir 

etadi  va  uning  o ‘zgarib  turadigan  sharoitga  qarab  moslashuviga  imkon 

bcradi.

Shunday  qilib,  miyacha  harakatlarni  boshqaradigan  tizimning  juda 

muhim  qismi  b o ‘lib,  quyidagi  vazifalami  bajaradi:  1)  mushak  tonusi  va 

vaziyatni 

boshqarish; 

2)maqsadga 

erishishga 

qaratilgan 

vaziyat 

va 

harakatlami 

u y g ‘unlashtirish; 

3) 

miya  p o ‘stlog‘i 

yuzaga  chiqaradigan 

harakatlarni  u y g ‘unlashtirish.

Miyachani  olib  tashlash  (130-rasm)  yoki  shikastlash  eng  avvalo 

mushaklar  tonusining  o ‘zgarishiga  va  harakatlarning  buzilishiga  olib  kcladi. 

L.Luchiani 



miyacha  butunlay  olib  tashlangandan  keyin  ro‘y  beradigan 

hodisalarni  uch  davrga  b o ‘ldi: 

1)  jarohatlanish  davri;  2)  funksiyalarni 

y o ‘qotish  davri;  3)  funksiyalarning  tiklanish  davri.  Birinchi  davrda  hayvon 

butunlay  ojiz  b o ‘ladi,  oyoqlarida  tura  olm aydi.  Ikkinchi  davr  funksiyalarni

www.ziyouz.com kutubxonasi



y o ‘qotish  davrida  to‘rta  simptom:  atoniya,  asteniya,  asteziya,  ataksiya 

namoyon  b o ‘ladi.  Uchinchi  davrda  -   buzilgan  funksiyalarinin  tiklanishi 

kuzatiladi.

130-rasm.  Miyachasi  olib  tashlangan  itning  yurishi.  Yurishdagi  turli paytlar

ko ‘rsatilgan.

131-rasm.  Miyacha  zararlanganda  harakatning  buzilishi.

Shikastlanishdan  s o ‘ng  paydo  b o ‘lgan  miyacha  faoliyatidagi  o ‘zgarishlar 

vaqt  o ‘tib  asli  holiga  keladi.  Zamonaviy  aqidalarga  k o ‘ra,  bu  tiklanishni 

katta  yarim  sharlarning  motor  (harakat)  sohalari  shikastlangan  miyacha 

funksiyalarini  o ‘z  zimmasiga  oladi.

Oraliq  miya  va  po‘stloq  ostidagi  yadrolar



Oraliq  miya  m orfo-fiziologik  nutqai  nazardan  miya  ustunining  eng 

murakkab  topgan  bir  b o ‘limi  hisoblanadi.  U  embriogenez  jarayonida 

miyaning  oldingi  pufagidan  katta  yarim  sharlar  bilan  birga  shakllanadi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Oraliq  miyaning  asosiy  tizilmalari  k o ‘ruv  d o ‘mboqlari  (thalamus)  va 

d o ‘mboq  ostidagi  soha  -   hypothalamus  -  dan  iborat.

Talamus funksiyalari

Talamus 

katta  yarim  sharlarga  boruvchi  barcha  (hidlov  y o ‘llaridan 

tashqari)  afferent  y o ‘llar  darvozasi  hisobalanadi.  Talamus  katta  yarim  sharlar 

p o 4stlo g ‘iga  boruvchi  y o ‘lda  bamisoli  bir  darvoza  b o ‘lib,  tashqi  muhitdan  va 

organizmning  ichki  muhitidan  ta’sirot  qabul 

qiluvchi  tuzilma  hisoblanadi. 

Retseptorlardan  keladigan  butun  axborot  o ‘sha  darvoza  orqali  o ‘tadi. 

Talamusdagi  yadrolar  shikastlanganda  katta  yarim  sharlar  p o ‘stlog4i  biron 

(k o ‘ruv,  cshituv,  ta’m  biluv,  taktil  va  hokazo)  axborotdan  mahrum  b o ‘lishi 

mumkin.

Uolkcr  talamusning  barcha  yadrolarini  funksional  jihatdan  spetsifik  va 

nospesifik  degan  ikkita  katta  guruhga  ajratilishini  taklif  etgan  (132-rasm).

Spesifik 



yadrolardan  boshtanuvctii  lotalar,  ya*ni  talamusning  spetsifik 

y o ‘llari  katta  yarim  sharlar  p o ‘slo g ‘ining 

proyeksion 



mintaqalariga  borib, 

undan  miya  po‘stlo g ‘ning  3-4  chi  qavatlarida  kirib  oladilar.

Nospetsifik 



yadrolardan  boshlanuvchi  tolalar  talamusni  nospetsifik 

y o ‘llarini  tashkil  qiladilar.  Bu  y o ‘llar  bosh  miya  p o ‘stlo g ‘ining  turli 

qismlariga,  ya’ni 

assotsiativ 



mintaqalarga  boradi.

Talamusning  spetsifik  yadrolari  katta  yarim  sharlar  p o ‘stlo g ‘ining 

muayyan  qismlariga  bevosita  b og‘langan  boMsa,  talamusning  nospetsifik 

yadrolari  esa,  signallarni  dastlabki  davrda  p o ‘stloq  ostidagi  yadrolarga 

o ‘tkazadi.  Bu  yadrolardan  esa  impulslar  yarim  sharlar  p o ‘stlo g ‘ining  turli 

qismlariga  bir  y o ‘lla  kiradi.

Talamusning spetsifik  yadrolari



Talamus 

yadrolarining 

bu 

funksional 

tizimi 

ikkita 

guruhga 

 

ko‘chiriluvchi  yadrolar  (talamus 

relelari)  va  assotsiativ  yadrolarga

b o ‘linadi.  Bu  guruhlar  o ‘rtasidagi  tafovut  shundan  iboratki,  k o ‘chiriluvchi 

har  bir  yadro  (rele)  muayyan  sensor  y o ‘li  (k o ‘ruv,  eshituv,  lemnisk, 

spinotalamik  va  boshqalar)  dan  impuls  qabul  qiladi.  Assotsiativ  yadrolarga 

esa  faqat  talamusning  k o ‘chiriluvchi  yadrolaridan  impulslar  kcladi.  Shunday 

qilib,  talamusning  o ‘zida  qayta  ishlangan  axborot  assotsiativ  yadrolariga 

kiradi.

Ko‘chiriluvchi 

yadrolar 

oldingi 

(dorzal, 

ventral 

va 

medial), 

ventrolateral,  ortqi  ventral  (lateral  va  medial)  hamda  tizzasimon  (lateral  va 

medial)  tanalardan  iborat.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Lateral  tizzasimon  tana 

k o ‘ruv  y o ‘lining  k o ‘chiriluvchi  yadrosidir.  Bu 

yadro 

neyronlarining 

o ‘siqlari 

informatsiyani 

katta 

yarim 

sharlar 

p o ‘stlog‘ining  k o ‘ruv  mintaqasiga  yctkazib  beradi.

Medial  tizzasimon  tana 



eshituv  y o ‘lining  k o ‘chiriluvchi  yadrosidir.  Bu 

yadro  neyronlarining  o ‘siqlari  bosh  miya  p o ‘stlog‘ining  eshituv  mintaqasiga 

boradi.

Uzunchoq  miyadagi  Goll  va  Burdax  yadrolaridan  boshlangan  tolalar 

(lemnisk  y o ‘llari)  va  orqa  miya  bilan  talamus  o ‘rtasidagi  y o ‘l  orqali 

shuningdek 

uchlik 


asab  yadrolaridan  boshlanuvchi  tolalar  orqali  talamusga 

keluvchi  impulslar  teri,  yuz,  tana  va  q o‘l-oyoq  retseptorlaridan,  axborot  olib 

keladi.  Bu  axborot  talamusning 

ortqi  ventral  yadrosiga 



keladi. 

Bu 

yadroning  neyronlari  oladigan  axborotini  katta  yarim  sharlar  po*stlog‘ining 

orqadagi  markaziy  pushtasi-somatosensor  mintaqasiga  k o ‘chiradi.

Talamusning  assotsiativ  yadrolari  uning  oldingi  qismida  joylashgan 

b o ‘lib  talamusning  proyeksion  yadrolaridan  impulslar  oladi  va  ularni  miya 

p o ‘stlog‘ining  assotsiativ  mintaqalariga  o ‘tkazadi.  Assotsiativ  yadrolarga 

lateral  yadrolar,  mediodorsal  va  yostiqsimon  (pulvinar)  yadrolar  kiradi.

Talamusning  nospesiflk  yadrolariga 



ba’zi 

fiziologlar 

to ‘rsimon 

formatsiyasining  oraliq  miyadagi  qismi  deb  qarashadi.  Ammo,  talamusning 

bu  yadrolari  m orfo-fiziologik  nuqtayi  nazaridan  miya  ustunining  to‘rsimon 

formatsiyasidan 

keskin 

farq 

qiladi. 

Amerikalik 

olim  

Genri 

Djasper 

elektrofiziologik  usuli  bilan  talamusning  nospetsifik  tizimi  yarim  sharlar 

p o ‘stlog‘ining  tez  va  qisqa  muddatli  faollantirishda  ishtirok  qiladiganini 

aniqlab  berdi.  Miya  ustunining  to ‘rsimon  formatsiyasi  esa,  sust  va  uzoq 

muddatli  faollikni  vujudga  keltiradi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



132-rasm.  Talamus  yadrolarining joylanish  tasviri.

A  da:  I,  Il-talamusning  oldingi  guruh  yadrolari;  III,IV-  talamusning  orqa  qism idagi 

yadrolar;  V,VI-talamusning  yon  (lateral)  guruh  yadrolari;  Vll-talamus  osti  guruh 

yadrolari.B  da:  С .с-qadoq  tana;  N.c-dumli  yadro;  С.а  -  oldingi  hotishma;  CL-Luisil 

tanachasi;  Sn-qoramtir  modda,  N .r  qizil  yadro;  I-oldingi  orqadagi  yadro;  2-oldingi 

qorinchaga  yaqin  yadro;  3-oldingi  o ‘rtadagi  yadro;  4-oldingi  yon  yadro;  5-orqadagi  yon

yadro.

Download 5.32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling