O‘zbekiston respublikasi axborot texnologiyalari va


Download 0.69 Mb.
Pdf ko'rish
Sana04.12.2020
Hajmi0.69 Mb.
#159461
Bog'liq
Nodirbek kiberxavfsizlik amaliy ish-2[1]


O‘ZBEKISTON RESPUBLIKASI AXBOROT TEXNOLOGIYALARI VA 

KOMMUNIKATSIYALARINI RIVOJLANTIRISH VAZIRLIGI 

 

MUHAMMAD AL-XORAZMIY NOMIDAGI 

TOSHKENT AXBOROT TEXNOLOGIYALARI UNIVERSITETI 

 

 



 

 

 

Fan:   



 

 

 

 

 

 

    Kiberxavfsizlik asoslari 1 

 

 



 

 

 



 

 

AMALIY TOPSHIRIQ № 2 



 

 

 

 



Guruh: 110-19 

Bajardi: Togayav Nodirbek       

Tekshirdi: Shirinov Laziz 

 

                                                       Toshkent–2020 



Sezar Usuli 

Цезар усулида алмаштирувчи харфлар k ва силжиш билан аниқланади. 

Юлий  Цезар  бевосита  k  =  3  бўлганда  ушбу  усулдан  фойдаланган.  k  =  3 

бўлганда ва алифбодаги ҳарфлар m = 26 та бўлганда қуйидаги жалвал ҳосил 

қилинади: 



 T

0  

 = TOGAYEV NODIRBEK 

→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 



→ 

 

Sezir usuli bo’yicha ism familyam: WRJDBHY QRGLUEHN 



O’rin almashtirish usuli 

Eng sodda jadvalli shifrlashda asosan uzatiladigan ma`lumotning harflari 

juda sodda holda o`rin almashgan. Bu usulning kaliti jadval o`lchovi bilan 

aniqlangan. Bu usul skitala usuliga juda o`xshash. Masalan, T



0  

 = TOGAYEV 

NODIRBEK degan ma`lumot jadvalga ustun bo`yicha yoziladi. To’rtta qator va 

beshta ustundan iborat jadvalga ma`lumot quyidagicha yoziladi 

Shifirlash: 















   Endi esa qator bo’yicha o’qib olinadi, so’ngra shifrlangan matn tayyor. 

O’rin almashtirish usuli bo’yicha ism familyam: TYNR@OEOB*GVDE#A_IK& 



 

Kalit so’z yordamida shifrlash usuli;

 

  



T

0  

 = TOGAYEV NODIRBEK;                K= BAHOR 























Bunda ham avvalgidek jadvalni to’ldirib olamiz va kalit so’z yordamida 

shifrlaymiz; 

Ustunlarni sonlarning o’sish tarbida joylashtiramiz va qator bo’yicha o’qib olamiz.

 























T

1

 = Y@NRTE*OBOV#DEG_&IKA; 

Ikki tomonlama o’rin almashtirish 

T

0

= TOGAYEV NODIRBEK; 

Shifirlash: 

K

1

= 3, 1, 4, 2; 

 

K

2

= 5, 4, 2, 1, 3. 

 

K

1

\K

2

 



























 

K

1

\K

2

 



























































 

T

1

= BO*EOKI&_ARN@YTED#VG; 

VERNAM   USULI 

Vernam usuli bo’yicha shifrlashda Ingliz alifbosi va  yana 6 ta simvol jami 

32 ta belgini  tartiblab  raqamlaymiz va 0 va 1 lik kodlarga  o’girib  chiqamiz. 

Keyinchalik  xor amali orqali  belgilarni  yig’indisini olamiz. Qo’shiluvchilar esa 

shifrlanuvchi  ma’lumot va kalitdir.  

A=0=00000                    N=13=01101 

 

#=26=11010 



B=1=00001                    O=14=01110 

 

!=27=11011 



C=2=00010                    P=15=01111 

 

_=28=11100 



D=3=00011                    Q=16=10000 

 

@=29=11101 



E=4=00100                     R=17=10001 

 

?=30=11110 



F=5=00101                     S=18=10010 

 

*=31=11111 



G=6=00110                    T=19=10011 

 

     XOR  jadvali 



H=7=00111                    U=20=10100  

 

 



0+0=0    

 

I=8=01000                      V=21=10101 



 

 

0+1=1 



J=9=01001                      W=22=10110 

 

 



1+0=1 

K=10=01010                   X=23=10111 

 

 

1+1=0 



L=11=01011 

 

Y=24=11000 



 

      Formulasi: 

M=12=01100 

 

Z=25=11001 



 

 

T



1

=T

0



+K 

T



TOGAYEV NODIRBEK 

K = TALABA 



Shifirlash: 

Qo’shish jarayoni :  

10011 


01110 


00110 


00000 


11000 


00100 


10101 






10011 



00000 


01011 


00000 


00001 


00000 


10011 






00000 



01110 


01101 


00000 


11001 


00100 


00110 


 

Shu tariqa qo’shishni davom ettirsak quyidagicha shifirlanadi: 

T



AONAZEGNFDJRSEB 



GAMMALASH  USULI. 

Gammalash  usulida  biz  kiril alfavitidan  foydalanamiz  va  0 dan 9 gacha 

sonlarni  sanoq soni  bo’yicha  tartiblab  yozib  olamiz. Ma’lumotga kalit  ketma-

ket  yozilib  qo’shilib  ketaveradi. 

А=0   

 

Л=12  



 

Ч=24  


 

0=36 


Б=1   

 

М=13  



 

Ш=25 


 

1=37   


В=2   

 

Н=14  



 

Ъ=26  


 

2=38 


Г=3   

 

О=15  



 

Ь=27   


 

3=39 


Д=4   

 

П=16  



 

Э=28  


 

4=40 


Е=5   

 

Р=17   



 

Ю=29 


 

5=41 


Ё=6   

 

С=18  



 

Я=30  


 

6=42 


Ж=7   

 

Т=19  



 

Ӯ=31  


 

7=43 


З=8   

 

У=20  



 

Қ=32  


 

8=44 


И=9   

 

Ф=21  



 

Ғ=33   


 

9=45 


Й=10  

 

Х=22  



 

Ҳ=34  


FORMULASI: 

К=11  


 

Ц=23  


 

_=35   


C=(T

0 T

+ G

T

)modN 

T

0



 = ТОГАЕВ_НОДИРБЕК 

G = ТАЛАБА 

T



– YASHIRILADIGAN   MA’LUMOT 



G – KALIT  SO’ZI 

C

 



– SHIFRLANGAN  MA’LUMOT 

T

0



 

Т 

О 



Г 

А 

Е 



В 

Н 



Т 

А 

Л 



А 

Б 

А 



Т 

T

0 T



 

19 


15 



14 



G

T

 



19 

12 





19 

T+ G


 

modN     

  

38 


15 

15 




33 

C   


О 

О 



А 

Ё 

В 



Ғ 

 


Shu  tariqa  davom  etsak  quyidagi   shifrlangan  ma’lumot  hosil  bo’ladi

 

С = 2ООАЁВҒЬДЙРУЕЦ 



Deshifrlash formulasi  :  T

0

 = (N – G

T

 + C)modN 

N =46    -   jadvaldagi belgilar soni 



T

01 

 =  (46  - 19  +  38) modN = 5      Т 

T

02 

 =  (46  -  0  +  15) modN = 25    О 

T

03 

 =  (46  - 12  + 15) modN = 1  

 Г 

T

04 

 =  (46  - 0  +  0) modN = 5   

 А 

 

T



05 

 =  (46  - 1  +  6) modN = 11  

 Е 

T

06 

 =  (46  - 0  +  2) modN = 15  

 В     

. . . . . 

Shu  tariqa  deshifrlash  jarayoni  amalga  oshiriladi. 



Gamilton marshrutiga asoslangan shifrlash 

Gamilton  marshrutlariga  asoslangan  usulda  ham  o’rin  almashtirishlardan 

foydalaniladi.  Ushbu usul quyidagi qadamlarni bajarish orqali amalga oshiriladi. 

 

1-qadam. Dastlabki axborot bloklarga ajratiladi. Agar shifrlanuvchi axborot 

uzunligi  blok uzunligiga karrali bo’lmasa, oxirgi blokdagi bo’sh o’rinlarga maxsus 

xizmatchi simvollar - to’ldiruvchilar joylashtiriladi (masalan, *). 

 

2-qadam.  Blok  simvollari  yordamida  jadval  to’ldiriladi  va  bu  jadvalda 

simvolning tartib raqami uchun ma'lum joy ajratiladi. (1 - rasm) 

 

3-qadam. Jadvaldagi simvollarni o’qish marshrutlarning biri bo’yicha amalga 

oshiriladi.  Marshrutlar  sonining  oshishi  shifr  kriptoturg’unligini  oshiradi. 

Marshrutlar  ketma-ket  tanlanadi  yoki  ularning  navbatlanishi  kalit  yordamida 

beriladi. 

 

4-qadam. Simvollarning shifrlangan ketma-ketligi belgilangan L uzunlikdagi 

bloklarga  ajratiladi.  L kattalik 1-qadamda dastlabki axborot bo’linadigan bloklar 

uzunligidan farqlanishi  mumkin. 

 

Deshifrlash  teskari  tartibda  amalga  oshiriladi.  Kalitga  mos  qolda  marshrut 



tanlanadi va bu marshrutga binoan jadval to’ldiriladi. 

 

 

  



 

 

 



 

 

 



1-rasm. 8-elementli jadval va Gamilton marshrutlari variantlari 

 

Jadvaldan simvollar element nomerlari kelishi tartibida o’qiladi. 



 

Misol:  Dastlabki matn T

0

 = " TOGAYEV NODIRBEK " ni shifrlash talab 

etilsin.  Kalitlar    mos  holda  quyidagilarga  teng:  K



1

=3,4,2,1,5,6,8,7  ; 

K

2

=2,1,3,4,8,7,5,6.  Shifrlash  uchun  1-rasmda  keltirilgan  jadval  va  uchta 

marshrutdan  foydalaniladi.  Berilgan  shartlar  uchun  matrisalari  to’ldirilgan 

marshrutlar  2-rasmda keltirilgan ko’rinishga ega. 

 

 



 

  

 



 

 

 



2 - rasm. Gamilton marshruti yordamida shifrlash misoli 























 

1-qadam.  Dastlabki  matn  uchta  blokka  ajratiladi.  B1=

B2=

 

2-qadam. Marshrutli uchta matrisa to’ldiriladi (2 – rasm); 

 

3-qadam.  Marshrutlarga  binoan  simvollarni  joy-joyiga  qo’yish  orqali 

shifrmatnni qosil qilish. 

 

 



 

T1= 

 

4-qadam. Shifrmatnni bloklarga ajratish.  



 

 

 



T1=< GAOTEVN_DOIR*KBE > 

Deshifrlash  jarayonida  kalitlar  yordamida  shifrmatn  marshrutga  joylashtiriladi  

va  sonlar  tartibi bilan o’qib  olinadi. 

 

 



 

UITSTONNING  IKKILIK  KVADRAT  SHIFRLASH  USULI. 

Bu usulda  bizga ikkita  jadval  kerak  bo’ladi . Shifrlanadigan ma’lumot 

ikkita belgilab  bo’linib  chiqadi. O’sha  ikkita belgi  olinadi  va  bu jadvallardagi  

belgilarni tegishli  pozitsiyalari  kesishadi va o’sha  pozitsiyadagi  belgi shifrlanish  

uchun  olinadi. Birinchi  bo’lib  o’ng  jadvaldagi  belgi  olinadi  , keyin  chap 

jadvaldagisi.  Deshifrlashda  esa  birinchi  chap ,  keyin  esa  o’ng  jadvaldagi  

belgilar  olinib  ma’lumot  tiklanadi.   

 

 



 

 

 



 

Ж 

Щ 

Н 



Ю 

Р 

  И 



Т 

Ь 

Ц 



Б 

 Я 


М 

Е 



С 

 В 


Ы 

П 

Ч 



  : 


Д 

У 

О 



К 

 З 


Э 

Ф 

Г 

Ш 



 Х 

А 



Л 

Ъ 

 



T

= ТО/ГА/ЕВ/_Н/ОД/ИР/БЕ/К 



T

1

 = ЖБ/ШД/Р./ЛУ/.Ш/,Е/ОЧ/Х 



Вижинер шифри 

Биринчи  бўлиб  Вижинер  тизими  1586-йилда  чоп  этилган  ва  у  кўп 

алфавитли тизимга нисбатан юқорироқ ўринда туради. Блеза Вижинера ўзини 

XVI асрнинг француз дипломати деб ҳисоблайди. У криптография тизимига, 

яъни  унинг  ривожланишига  ўз  ҳиссасини  қўшган.  Вижинер  тизими  Цезар 

шифрлаш тизимига қараганда мукаммалроқ ҳисобланиб, унда калит ҳарфидан 

ҳарфга  алмаштирилади.  Бундай  кўп  алфавитли  алмаштириш  шифрини 

шифрлаш    жадвали  орқали  ифодалаш  мумкин.  Қуйидаги  жадвалларда 

Вижинернинг  инглиз  алфавити  ва  кирил  алфавитлари  учун  мос  келувчи 

қийматлар кўрсатилган. 



Ка

л

ит

 

A  B  C  D  E  F  G  H  I 

K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z 



A  B  C  D  E  F  G  H  I 

K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z 



B  C  D  E  F  G  H  I 

K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z  A 



C  D  E  F  G  H  I 

K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z  A  B 



D  E  F  G  H  I 

K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z  A  B  C 



E  F  G  H  I 

K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z  A  B  C  D 



F  G  H  I 

K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z  A  B  C  D  E 



G  H  I 


K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z  A  B  C  D  E  F 

H  I 


K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z  A  B  C  D  E  F  G 





K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z  A  B  C  D  E  F  G  H 

10 


K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z  A  B  C  D  E  F  G  H  I 

11 

K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z  A  B  C  D  E  F  G  H  I 



12 


L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z  A  B  C  D  E  F  G  H  I 



13 

M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z  A  B  C  D  E  F  G  H  I 

K  L 


И 

Ч 

Г 



Я 

Т 



Ж 

Ь 

М 



О 

З 

Ю 



Р 

В 

Щ 



Ц 

П 



Е 

Л 

Ъ 



А 

Н 

Х 



Э 

К 

С 



Ш 

Д 

 Б 



Ф 

У 

Ы 



__ 

14 

N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z  A  B  C  D  E  F  G  H  I 

K  L  M 


15 

O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z  A  B  C  D  E  F  G  H  I 

K  L  M  N 



16 

P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z  A  B  C  D  E  F  G  H  I 

K  L  M  N  O 



17 

Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z  A  B  C  D  E  F  G  H  I 

K  L  M  N  O  P 



18 

R  S  T  U  V  W  X  Y  Z  A  B  C  D  E  F  G  H  I 

K  L  M  N  O  P  Q 



19 

S  T  U  V  W  X  Y  Z  A  B  C  D  E  F  G  H  I 

K  L  M  N  O  P  Q  R 



20 

T  U  V  W  X  Y  Z  A  B  C  D  E  F  G  H  I 

K  L  M  N  O  P  Q  R  S 



21 

U  V  W  X  Y  Z  A  B  C  D  E  F  G  H  I 

K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T 



22 

V  W  X  Y  Z  A  B  C  D  E  F  G  H  I 

K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U 



23 

W  X  Y  Z  A  B  C  D  E  F  G  H  I 

K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V 



24 

X  Y  Z  A  B  C  D  E  F  G  H  I 

K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W 



25 

Y  Z  A  B  C  D  E  F  G  H  I 

K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X 



26 

Z  A  B  C  D  E  F  G  H  I 

K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y 



Кирил алифбосида 

  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _ 

  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _ 

  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А 

  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б 

  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В 

  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г 

  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д 

  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е 

  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё 

  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж 

  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З 

  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И 

  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й 

  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К 

  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л 

  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М 

  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н 

  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О 

  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П 

  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р 

  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С 

  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т 

  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У 

  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф 

  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х 

  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц 


  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч 

  Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш 

  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь 

  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ 

  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э 

  Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю 

  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я 

  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў 

  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ 

  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ 

  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж  З  И  Й  К  Л  М  Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ 

Вижинер  усулида  шифрлаш.  Бу  шифрлаш  усули  кўп  алфавитли 

шифрлаш усулига киради. Қуйида кирил алифбосидан фойдаланилган ҳолда 

калит  “КЎЗА”  га  тенг  бўлган  ҳолда,  “БАЙРАМ_КУНИ”  очиқ  матнини 

шифрлаш  келтирилган.  Бунинг  учун  дастлаб  сатр  бўйлаб  кирил  алифбоси 

ёзилади.  Алифбони  биринчи  ҳарфи  тагидан  калит  сўз  вертикал  шаклда 

ёзилади.  Шундан  сўнг  ҳар  бир  калит  сўзнинг  ҳарфи  орқасидан  горизонтал 

шаклда алфавит тўлдириб ёзилади. 

А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж З  И  Й  К  Л  М Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _ 

К  Л  М Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж З  И  Й 

Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж З  И  Й  К  Л  М Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я 

З  И  Й  К  Л  М Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _  А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж 

А  Б  В  Г  Д  Е  Ё  Ж З  И  Й  К  Л  М Н  О  П  Р  С  Т  У  Ф  Х  Ц  Ч  Ш Ь  Ъ  Э  Ю Я  Ў  Қ  Ғ  Ҳ  _ 

  

 

 



Очиқ матн 

Т  О  Г  А  Е  В  _  Н  О  Д  И  Р  Б  Е  К 

Калит 

К  Ў  З  А  К  Ў  З  А  К  Ў  З  А  К  Ў  З 



Шифрланган 

матн 


Я  М  К  А  П  Ғ  Ж  Н  Ь  _  Р  Р  Л  А_  Т 

Download 0.69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling