O’zbekiston respublikasi oliy va o’rta maxsus ta’lim vazirligi guliston davlat universiteti alibekov u


Download 1.21 Mb.
Pdf ko'rish
bet55/180
Sana02.01.2022
Hajmi1.21 Mb.
#197922
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   180
Bog'liq
etnologiya asoslari

 
2-savol: Tarixiy-etnografik oblastlar. 
 
2-ASOSIY
 
SAVOLNING
 
BAYONI: 
 
Avstraliya va Tasmaniya xalqlari; 
Melaneziya      va      Yangi      Gvineya      xalqlari.  Bu  xududuta    axoli  Bismark  arxipelagi, 
Antrakasto  oroli,  Santa-Krus,  Yangi  Gibrid,  Yangi  Kaledoniya,Luayota,Fidji  va  Rotumu 
orollarida yashaydilar. 
Mikroneziya          xalqlari.            Marian,            Karolin            va            Marshall  orollarida,  Gilbert 
shuningdek Oshen va Naurulardan iborat; Polineziya va Yangi Zelandiya xalqlari,  Tongo,  
Samoa,  Uollis,  Xorn,      Tuvalu,      Tokelau,        Kuk,      Tubuayi,        Obshestvo,      Tuamotu, 
Markiz,   Gambe,  Gavayya.  Aloxidg)  Niue va  Pasxa orollaridan tashkil topgan. 
Ushbu  xalqlarning  tabiiy  juda  keng  hududlarda  joylanishi  tarixiy-  madaniy  birlikni 
ta‘minlaydi.  Nisbatan  yaqin  antropologik  xo‘jalik,  moddiy  va  ma‘naviy  madaniyatlardagi 
yaqinlik bilan Polineziya xalqlari ajralib turadi. 
Avstraliya va Okeaniya aholisiiiig etnogenezi. 
Olimlarning  farazicha  dastlabk
i  aholi  guruxlari  qit‘aga  bundan  40  ming  yil  avval  kela 
boshlagan.  Irqiy  jixatdan  axoli  avstralo-
veddoid  irqiga  mansub  bo‘lib;  cho‘zinchoq 
bosh(kalla) suyagi, peshonasining o‘rtasidagi bo‘rtma, keng burun, qoramtir-qo‘ng‘ir badani 
rangi, qoramtir (to‘lqinsimon) sochlari bilan farqlanadi. Avstraliyaning tub axolisi yuzlari va 
badanlarida  soqol  va  tuklarning  qalinligini  ham  qayd  etish  lozim.Axolining  kelishi 
to‘lqinsimon bo‘lib, muz davridan boshlangan. Ko‘chib kelishlarning eng faol qismi bundan 
25  ming  yil 
avval  boshlangan.  U paytlarda dengiz  sathi  xozirgidan  60 metr  past  bo‘lgan. 
Dastlabki axoli o‘zlashtarish xo‘jalik faoliyatini so‘nggi paleolitga xos tosh qurollar bilan olib 
borgan, 
Yangi  Gvineyaga  dastlabki  aholi  guruxlari  bundan  30  ming  yil  avval  etib  kelgan  va  ular 
xam  avstroloidlar  bo‘lgan.  Axolining  keyingi  to‘lqini  bundan 10  ming  yil  avval  keladi.  Ular 
silliqlangan  tosh  bolta  va  uning  yordamida  daraxtlarni  kesib,  yondirib  dehqonchilik  bilan 
shug‘ullanishni  boshlaydilar.  Bu  axolining  avlodlarini  Yangi  Gvineyada  papuaslar  deb 
ataladi. 
Ko‘chishlarning  keyingi  to‘lqini  Okeaniyaga  bundan  3  ming  yil  avval  keladi.  Bu  axoli  tili 
avstroneziya  til  oilasiga  mansub  bo‘lgan.  Antropologik  jixatdan  bu  etnik  guruxlar  janubiy 
mongoloidlar  bo‘lishi  mumkin.  Ular  neolit  dexqonchilik  bidan  shug‘ullanib  cho‘chqa 
boqqanlar.  Vaqt  o‘gishi  bilan  oldokeaniya  jamoasi  bo‘linib  Yangi  Gvineya,  Bismark 
arxepilagi, Solomon, Yangi Gibrid, Yangi Kaledoniya orollariga ko‘chib o‘tib tub axoli bilan 
aralashib ketadilar. 


- 56 - 
 
Ulardan 
bir 
qismi 
Yangi 
Gebrid 
orolining 
markaziy 
qismida 
yashab 
qolib 
assimilyatsilashmagan.  Xuddi  shu  gurux  keyinchalik  «Sharqiy  okeaniyaliklar»  etnik  va  til 
jamoasini  tashkil  etib  bundan  4  ming  yil  avval  yangi 
—yangi  orollarni  o‘zlashtira 
boshlaydilar.  Migratsiyalar  Melaneziyada  rang 
—barang  til  va  madaniyatlarni 
shakllantiradi. 
Fidjidan  «Sharqiy  okeaniyaliklar»  miloddan  avvalgi  1200  yili  Tongaga  miloddan  avvalgi 
1000 yili esa Samoa orollariga o‘gashgan. Xuddi shu joylarda keyingi asrlarda o‘ziga xos 
polineziyaliklar madaniyati shakllanadi. 
Olimlarning ko‘pchiligi Avstraliya va Okeaniya axolisini Janubiy Sharqiy Osiyodan o‘tganligi 
g‘oyasini (V. Gumbold, Te Rangi Xiroa) yoqlaydilar. Lekin norvegiyalik olim Tur Xayerdal 
Polineziyaliklarni Amerika bilan aloqadorliklarini tasd
iqlash maqsadida 1947 yili «Kon Tiki» 
solida Perudan Tuamotu oroliga qadar dengiz ekspeditsiyasi uyushtirilgan. 
 

Download 1.21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   180




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling