O‘zbekiston respublikasi oliy va o‘rta maxsus ta’lim vazirligi toshkent moliya instituti moliya-iqtisod fakulteti


Download 1.23 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/32
Sana05.01.2022
Hajmi1.23 Mb.
#222712
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   32
Bog'liq
ozbekistonda chet el investitsiyalarini soliq mexanizmi orqali tartibga solish yonalishlari

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


64 

 

XULOSA VA TAKLIFLAR 

 

Milliy  iqti   iy timiz a  x  i iy  i  e tit iyala  i g  me’y  iy-huquqiy 



a   la i  u y   etilga    ’li , ula  a ya atilga    a t-sharoitlar, jumladan, soliq va 

bojxona  imtiy zla i,  q  u    ’zga ma li    af latla i,  f y a   li     a  mul la  i g 

rekvizitsiya  qilinmasligi  va  boshqa  kafolatlar  respublika  iqtisodiyotiga  xorijiy 

i  e tit iyala    al   qili i  i i  ya a a   ag’ atla ti a i   a  u i g   a     x ’ aligi 

tizimiga uyg’u la  u i i ta’mi lay i. 

O’z e i t   a     i iy  i  e tit iyala  i   al   qili     a  ta ti ga    li   a 

O’z e i t    Re pu li a i i g  “C et  el  i  e tit iyala i  t ’g i i a”,  “C et  elli  

I  e t  la   uquqla i i g  af latla i  a ula  i  im ya qili       ala i t ’g i i a”, 

“I  e tit iya  fa liyati  t ’g i i a”gi  Q  u iy   a      qa  q  u    u  atla i  u i g 

 uquqiy a   i   ’li  xizmat qila i 

Bugungi  investitsiyalar  ertangi  kunimizni  belgilab  beradi  zero  xozirgi  jadal 

va  tez  sur`atda  rivojlanayotgan  davlatimizga  yetarlicha  chet  el  investitsiyalarini 

jalb  qila  olgan  taqdirimizda  albatta  biz  kelajagimizning  poydevorini  mustahkam 

q ’ya   lga     ’lamiz.  Mamlakatimiz  investorlarga  qulay  investitsiya  sharoitini 

yaratib  berish  uchun qator qonun va  farmonlar imzolamoqda. Bu  kabi  hujjatlarda 

asosan xorijiy investorlar uchun imtiyozalar aks ettirilmoqda. I  e t  la   e’ti   i i 

 al  eti   a mamla at i g ge g afi   ’  i,  iy  iy a   li, iqti   iy p te tsiali kabi 

muhim  omillar  birlamchi  ahamiyat  kasb  etadi    u   ’ i  a  investitsiyalar  hajmini 

belgil    i  a   iy   milla     ’li   f iz   ta  a i   a   utilay tga    ’ tacha  foyda 

me’y  i   i   la a i    u  i    et  el  i  e t  la i  u  u    u    ’  atgi  la    atta 

a amiyat  a   eta i ze   ula  i g  apitali yeta li  a a a a   ’payi  i  e a . 

Investitsiya 

faoliyatini  tartibga 

solishda 

eng 

muhim 


va 

asosiy 


muammolardan  biri  chet  el  investitsiyalari  ishtirokidagi  korxonalarni  respublika 

mi taqala i    ’yla    i  te i     yla  ti i   i ,  a    u   ’ i  a mamla at a  fa liyat 

yuritayotgan  korxonalarni  joyidan  qat`iy  nazar  soliq  imtiyozlarini  tenglashtirish.  

Xulosa  qilib  aytganda,  mazkur  bitiruv  malakaviy  ishida  iqtisodiyotni 

modernizatsiyalash  sharoitida  xorijiy  investitsiyalar  ishtirokidagi  korxonalarda 



65 

 

  liqla      ita i a   ag’ atla ti i  ,    liq  t ’lovining  bu  boradagi  ahamiyatini 



 aza iy  a amaliy  i at a   ’ ga i    ati a i a quyi agi xul  ala  i  la    iqil i. 

Iqtisodiyotni 

modernizatsiyalash 

sharoitida 

mamlakatimiz 

iqtisodiy 

ta aqqiy ti i  ta’mi la   a  x  i iy  i  e tit iyala   i  ti   i agi     x  a  faoliyatini 

 i   la ti i  ga  al  i a  e’ti     qa atilm q a.  Xorijiy  investitsiyalar  ishtirokidagi 

   x  ala ga   e g  y ’l     i    i te’m l    z  i a  t  a    a  xizmatla   taq  illigi 

 am a  ma lag’  yeti  m    iligi    a  iti a    ’p   a m ya   a f  qilma  a ,  qi qa 

muddat  ichida  raqobatbardosh  mahsulot  ishlab  chiqarish  imkoniyatini  yaratadi. 

Shuning  uchun  respublikamiz  hukumati  tomonidan  xorijiy  investitsiyalar 

i  ti   i agi     x  a    liqla     qali   ag’ atla ti i  ga  al  i a  e’ti    

qaratilmoqda. 

Xorijiy  investitsiyalar  ishtirokidagi  korxonalar  uchun  qulay  soliq  muhitini 

ya ati  ga  al  i a  e’ti     qa atilm q a.  S liq  yu i i,   i i   i   a  at a,  x  i iy 

investitsiyalar  ishtirokidagi  korxonalardan  olinadigan  soliq  yukini  sezilarli 

darajada  kamaytirish  belgilanmoqda.  Xorijiy  investitsiyalar  ishtirokidagi 

   x  ala   u  u     liq  t ’l  i   ta  ala i i      qa  tu  agi     x  ala ga   i  ata  

kamaytirilishi  natijasida,  ular  ixtiyorida  qoladigan    moliyaviy  resurslarni 

  ’payti i   im   iyati i ya atm q a. 

XIIK i    liqla   y   ami a   ag’batlantirish  nafaqat  korxonani  iqtisodiy 

salohiyatini  shu  bilan  bir  qatorda  ayniqsa  uning  tarkibidagi  korxonaning  eksport 

 al  iyati i    i i  ga  atta  i  a q ’  a i.  



 

Shuningdek mazkur bitiruv malakaviy ishning II bobida Qashqadaryo 

viloyati Qarshi shahar “C tt   R a ” ma uliyati   e la ga   amiyat   a li agi 

O’z e i t  -Ame i a q ’  ma    x  a ining O`zbekiston Respublikasi 

q  u   iligiga   g’liq  a i   a   liq imtiy zla i y  iltilga   a   liq a  te a  

qolingan kapital korxonaning rivojlanishi uchun sarflangan.  

Olib borilgan tadqiqotlar natijasida quyidagi xulosalarga kelindi: 

-   u u iy  a tu la    i a i a  a   i   il yat i g  ’ziga x   xu u iyatla i  a 

imkoniyatlarini  hisobga  olgan  holda  investitsiya  loyihalarini  amalga  oshirish 

  ’yi  a ta lifla  i i  la    iqi   a ma alliy ta  a  u    la  i g  u tligi   ’zga 




66 

 

tashlanmoqda; 



-  mi taqala  iqti   iy tiga x  i iy i  e tit iyala  i  al  eti     ’p 

tomonlama investitsiya salohiyatning darajasi bilan aniqlanadi.  

-  bugungi kunda mintaqalar iqtisodiyotini diversifikatsiyalash va 

modernizatsiyalashda, uning tabiiy-iqtisodiy salohiyatidan samarali foydalanish 

maqsadida amalga oshirilayotgan investitsiya loyihalari mintaqa viloyatlarining 

 a   a tuma la i i t ’li  qam a   lmayapti; 

-  xorijiy investitsiyalar ishtirokidagi korxonalar viloyatlarning eksport 

 al  iyati i   ’ta i   a fa l i  ti    etm q a,   u  uqtai  aza  a  x  i iy  a m ya 

ishtirokidagi korxonalar kam tumanlar tashqi iqtisodiy aloqalarni bajarishda juda 

sust ishtirok etmoqda; 

-  tabiiy-iqtisodiy va ijtimoiy salohiyatning hududiy tarkibi, mintaqalarning 

iqti   iy  i   la i  i agi  ’ziga xos xususiyatlar va ixtisoslashuvi ularda 

investitsiya saloxiyatining farqlanishiga olib kelgan.. 

Ma zu i   ’ ga i     iqi ,  mamla atimiz  i  e tit iya  salohiyatini  yanada 

oshirish uchun quyidagi takliflarni kiritamiz: 

A  li i g   ’ ta   a  quyi  qatlamla i i  i     ila   ta’mi la    maq a i a, 

i  e tit iyala    qimi i   u u la     ’yi  a  a  li     iga  qa a   p  p   i  al 

taqsimlash; 




Download 1.23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   32




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling