O‟zbekiston respublikasi oliy va o‟rta maxsus ta‟lim vazirligi urganch davlat universiteti
Download 5.01 Kb. Pdf ko'rish
|
O‟ZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA O‟RTA MAXSUS TA‟LIM VAZIRLIGI URGANCH DAVLAT UNIVERSITETI FIZIKA-MATEMATIKA FAKULTETI “Informatika va axborot texnologiyalari” kafedrasi “Informatika va axborot texnologiyalari” fani bo‟yicha O‟QUV USLUBIY MAJMUASI bilim sohasi: 100000 – ta‘lim bakalaviriyat yo‘nalishi: 5140200 – «Fizika» Tuzuvch: Baltaeva I.I. Urganch – 2012 2 MUNDARIJA 1. Namunaviy dastur........................................................................................3. 2. Ishchi dastur................................................................................ ...............11. 3. Каlendar tematik reja................................................................................26. 4. Ma‟ruzalar matni.......................................................................................31. 5. Amaliy mashg`ulotlar…….......................................................................222. 6. Labaratoriya mashg`ulotlar.....................................................................293 7. Umumiy savollar......................................................................................331 8. Test savollari……………………………………………..……………...…338 9. Mustaqil ish mavzulari…………………………………..…………………351 10. Reyting nizomi……………………..……………….………..…………….353 11. Muallif haqida ma‟lumot………………………..…………..…………….359 12. Annotasiya ……………………………………………….……...…………360 13. Foydali maslaxatlar…………………………….………………….……….361 14. Talabalar bilimini baholash mezoni…....................................................371 15. Darslik va o‟quv qo‟llanmalar ro‟yxati……………………....................375 16. Horijiy manbalar...................................................................................376 17. Glossariy……………………………………..…………………….………..377 18. Normativ hujjatlar...................................................................................379 19. Ta‟lim tehnologiyasi................................................................................388 20. Tayanch konspekt..................................................................................397 21. O‟quv materiallari(ma‟ruza matni, o‟quv qo‟llanmalar).......................397 3 «INFОRMATIKA VA AХBОRОT TЕХNОLОGIYALARI» fanidan FAN DASTURI bilim sohasi: 100000 – ta‘lim bakalaviriyat yo‘nalishi: 5140200 – «Fizika» Urganch - 2012 yil 4 5 Кириш 2002 йилда 30 майда Ўзбекистон Республикаси Президенти томонидан УП №3080 «Компьютерлаштириш ва ахборот – коммуникация технологияларини янада ривожлантириш хақидаги» қарори ва «Компьютерлаштириш ва ахборот – коммуникация технологияларини 2002- 2010 йилларгача ривожлантириш Дастури»га асосан республикамизда компьютер ва ахборот технологияларини ривожлантириш, уларни халқ хўжалигида самарали қўллаш – долзарб масалага айланган. Телекоммуникация тўрлари, берилганларни узатиш, интернет хизматларига кириш воситалари ривожланиб модернизация қилинмоқда. Ҳозирги кунда фан-техникани жадал суратлар билан ривожланиши натижасида турли мураккаб жараѐнларни, уларни математик нуқтаи назардан тасавур қилиш, моделларини тузиш, алгоритм ва программа таъминотини яратиш нафақат назарий жиҳатдан, балки амалий жиҳатдан ҳам долзарб бўлган муаммолардан бири ҳисобланади. Фан назарий ва амалий қисмлардан иборат бўлиб, у информатика, алгоритмлар, Паскал программалаш тилида программалаш асослари, Windows операцион тизими, Office программалари, математика масаларини ечиш учун мўлжалланган махсус программа пакетларидан ташкил топган. Фанни ўқитишнинг мақсади ва вазифалари ―Информатика ва ахборот технологиялари‖ фанининг бош мақсади талабаларга қўйилган масалани ечувчи компьютер программасини тузишга ўргатишдир. Бу мақсадда программалаш тиллари ҳақида умумий тушунчалар бериш ва бу тиллардан фойдаланишга ўргатиш ҳамда ихтисослик фанларини ўрганишга тайѐрлашдан иборат. Берилган масалаларни ечиш учун алгоритмлар қуриш ва улар асосида программа туза олиш; операцион тизимлар; компьютерларнинг программавий таъминоти; программаларнинг турлари; махсус программа пакетларидан (мутахассислик бўйича) фойдалана олиш; математик анализ; амалий масалаларни моделлаштириш; замонавий компьютер технологиялари воситаларидан фойдалана олиш ҳамда билим ва кўникмаларига эга бўлиш фанининг асосий вазифасига киради. Фан бўйича талабаларнинг билимига, кўникма ва малакасига қўйиладиган талаблар ―Информатика ва ахборот технологиялари‖ ўқув фанини ўзлаштириш жараѐнида амалга ошириладиган масалалар доирасида бакалавр: - ахборот ва ахборот технологиялари, информация турлари, информатика, ЭҲМни ривожланиш тарихи ва қўллаш соҳалари, ЭҲМ авлодлари, ЭҲМнинг асосий қурилмаларини билиши керак. - ЭҲМда масала ечиш босқичлари, саноқ системалари, маълумотларнинг ЭҲМ хотирасидаги кўриниши, математик мантиқ элементлари, алгоритм 6 тушунчаси, унинг хоссалари ва тасвирлаш усуллари, блок схема, чизиқли, тармоқланувчи ва такрорланувчи алгоритмлар, Паскал тили синтаксиси, катталикларнинг турлари, Паскал тили программасининг структураси, Паскал тили операторлари, жадвал катталиклар, қисм программалар, файллар ва улар билан ишлаш, Windows операцион тизими, Office программалари, локал ва глобал тармоқларни билиш ва улардан фойдалана олиш кўникмаларига эга бўлиши керак; - Бирор синф масаласи ѐки синфлар композицияси учун алгоритм ва программалар яратиш, WINDOWS операцион тизимида ишлаш, Office программаларида ишлаш, локал ва глобал тармоқларда ишлаш, илмий хужжатларни тайѐрловчи LATEX матн муҳаририда ишлаш ва математик пакетлар ѐрдамида тенгламаларни ечиш, графиклар қуриш, интегралларни ҳисоблаш ва функцияларни таҳлил килиш малакаларига эга бўлиши керак. Фаннинг ўқув режадаги бошқа фанлар билан ўзаро боғлиқлиги ва услубий жиҳатдан узвий кетма-кетлиги Хозирги кунда халқ хўжалигини компьютерларсиз тасаввур қилиб бўлмайди. Информатика ва ахборот технологиялари фани юқори суратда ривожланаѐтган ахборот технологияларининг мухим бўлими бўлиб, у алгебра, математик анализ, аналитик геометрия, математик мантиқ, эҳтимоллар назарияси, тўпламлар назарияси каби фанлар билан чамбарчас боғлиқдир. Фаннинг ишлаб чиқаришдаги ўрни Мазкур дастурга кўра ушбу фан доирасида кўплаб модель масалалар ўрганиладики, бу мазкур фанни чуқур ўрганган ҳар бир бакалавр олган билим ва кўникмаларини илмий-тадқиқот ишларида, банк тизимида, ишлаб чиқаришнинг турли жабхаларида, шунингдек, таьлим тизимида самарали фойдаланиш имконини беради. Фанни ўқитишда замонавий ахборот ва педагогик технологиялар Информатика ва ахборот технологиялари фанини ўқитиш маъруза, амалий машғулотлар ва мустақил таълим кўринишида олиб бориш билан бирга ўқитишнинг илғор ва замонавий усулларидан фойдаланиш, янги информацион- педагогик технологияларни тадбиқ қилиш муҳим ахамиятга эга. Чунончи, ушбу фанни ўқитиш жараѐнида программалаш тиллари, математик пакетлар, шунингдек, мавжуд электрон дарсликлар ва вебсайтлардан фойдаланилади. Асосий қисм Фаннинг назарий машғулотлари мазмуни Информатика 7 Ахборот ва ахборот технологиялари. Информация турлари: узлуксиз ва дискрет информация. Информатика. ЭҲМни ривожланиш тарихи ва қўллаш соҳалари. ЭҲМ авлодлари, ЭҲМ нинг асосий қурилмалари. ЭҲМда масала ечиш босқичлари. Саноқ системалари. Маълумотларнинг ЭҲМ хотирасидаги кўриниши. Математик мантиқ элементлари. Алгоритмлар Алгоритм тушунчаси, унинг хоссалари ва тасвирлаш усуллари. Блок схема. Чизиқли алгоритмлар, тармоқланувчи алгоритмлар ва такрорланувчи алгоритмлар. Бирор синф масаласи ѐки синфлар композицияси учун алгоритмлар яратиш. Паскал программалаш тили Паскал тили синтаксиси. Катталикларнинг асосий турлари. Паскал тилидаги программаларнинг структураси. Паскал тилининг операторлари. Қийматларнинг скаляр турлари: тартибланган, санаб ўтилувчи ва чегараланган турлар. Windows операцион тизимидаги офис ва махсус программа воситалари Windows операцион тизимида ишлаш, Windows XP операцион тизим имкониятлари, урнатиш ва созлаш. Windows XP операцион система мултимедия имкониятлари. MS Word матн муҳаририда ишлаш, MS Excel электрон жадвали, Power Point программалари. Малумотлар базасини бошкарувчи системалар. Ms Access дастури. Файлларни архивлаш, вируслардан химояланиш. Adobe photoshop дастури. Локал ва глобал тармоқлар, Internet, электрон почта, илмий ҳужжатларни тайѐрловчи Latex матн муҳарири ва MathCad, Maple математик пакети. Амалий ва лабаратория машғулотларни ташкил этиш бўйича кўрсатма ва тавсиялар Амалий машғулотлардан мақсад назарий билимлар асосида, алгоримтлар қуриш ва улар асосида программалар ѐзиш кўникмаларини ҳосил қилишдан иборат. Maple MatLab, каби математик пакетларидан фойдаланган холда тенгламаларни ечиш, графиклар қуриш, интегралларни ҳисоблаш ва функцияларни таҳлил килишни талабаларга ўргатиш кўзда тутилган. Амалий ва лабаратория машғулотларнинг тахминий тавсия этиладиган мавзулари: Информатика Саноқ системалари. Бир саноқ системасидан иккинчисига ўтиш. Берилганларни компьютер хотирасида тасвирланиши. Алгоритмлар Алгоритмни тасвирлаш усуллари. Блок схема. Чизиқли алгоритмлар, тармоқланувчи алгоритмлар ва такрорланувчи алгоритмлар. Бутун сонли арифметика масалалари. Ичма-ич жойлашган такрорланувчи жараѐнлар, 8 итерацион жараѐнлар. Берилганлар кетма-кетлигини сақлаш зарур масалалар. Кетма-кетликларни тартиблаш, саралаш масалалари. Паскал программалаш тили. Қиймат бериш оператори. Константалар эълони, Скаляр турлар ва уларнинг эълонлари. Сон турлари ва уларни компьютер хотирасидаги тасвирланиши. Мантиқий тур ва мантиқий амаллар. Шарт оператори. Бўш, таркибли ва ўтиш операторлари. Такрорлаш операторлари. Белги тури. Саналувчи ва чегараланган турлар. Танлаш оператори. Регуляр турлар. Векторлар. Матрица ва унинг устида амаллар. Сатрлар ва улар устида амаллар. қисмпрограммалар. Процедура ва процедура-функциялар. Рекурсия. Аралаш турлар. Жамлаш оператори. Тўплам тури. Файл тури. Матн, турланган ва турланмаган файллар. Модулли программалаш. Turbo Pascalнинг стандарт модуллари. Crt ва Graph модуллари билан ишлаш. WINDOWS операцион тизимидаги Office программалар пакети ва махсус программа воситалари Windows операцион тизимида ишлаш. Дарчаларни бошқариш. Папка ва файллар билан ишлаш, MS Word матн мухаририда матнни нусҳалаш, форматлаш, жадваллар киритиш, расмлар қўйиш, матаматик формулаларни ѐзиш. MS Excel электрон жадвали функциялари имкониятидан фойдаланиш. График ва диаграммалар чизиш. MS Power Point программасидан фойдаланиб тақдимотлар яратиш. Ms Access дастури. Файлларни архивлаш, вируслардан химояланиш. Adobe photoshop дастури. Локал ва глобал тармоқларда ишлаш, Internet тизимига уланиш, электрон почта ҳизматидан фойдаланиш, Latex матн мухарририда ишлаш ва Maple математик пакети ѐрдамида тенгламаларни ечиш, графиклар қуриш, интегралларни ҳисоблаш ва функцияларни таҳлил қилишни талабаларга ўргатиш кўзда тутилган. Мустақил ишни ташкил этишнинг шакли ва мазмуни Бунда талабалар назарий ва амалий машғулотларда олинган билимларга таянган холда қўйилган масалаларни компьютер ѐрдамида мустақил ҳал қила олишлари керак ―Информатика ва ахборот технологиялари‖ фанидан мустақил ишлар қуйидагича ташкил қилинади: назарий билимларни ўзлаштириш, амалий машғулотларга тайѐргарлик, уй вазифаларини бажариш, мустақил иш учун мўлжалланган назарий ва амалий билим мавзуларини ўзлаштириш, Powerpoint, Maple дастурларидан фойдаланиб, уларни презентация кўринишида тайѐрлаб топшириш талаб қилинади. Жараѐн ўқитувчи томонидан узлуксиз назорат қилинади. Мустақил ишларнинг тахминий тавсия этиладиган мавзулари: 1. Шахсий компьютерларнинг асосий қурилмаларии. 2. Иккилик саноқ системасида сонлар устида амаллар. 3. Ўн олтилик саноқ системаси. 4. Бир саноқ системасидан бошқасига ўтиш. 5. Турбо Паскалда берилганларни ички тасвирланиши. 6. Метатил: Бекус Наур ва синтаксис диаграммалар тили. 9 7. Санаб ўтилувчи турга тегишли қийматни киритиш ва чиқариш. 8. Идентификаторнинг таъсир этиш доираси. 9. Турларнинг мослиги ва уларни ўзгартириш. 10. Функциянинг иккиламчи таъсири. 11. Рекурсив функциялар. 12. Функция ва процедуралар параметрлар сифатида келган функция ва процедуралар. 13. Файллар билан ишлаш процедуралари. 14. Турбо Паскаль мухити опциялари. 15. Турбо Паскаль мухитида файллар ва улар билан ишлаш процедура ва функциялари. 16. ASCII кодлар жадвали. 17. Компьютер экранининг графика ва матн режимлари. 18. MS DOS операцион системаси, унинг буйруқлари. 19. Windows операцион системасида ишлаш. Дастурнинг информацион - услубий таъминоти Фанни ўқитиш жараѐнида замонавий компьютерлар, ахборот ва ҳисоблаш тармоқлари, Internet халқаро алоқа тизими, электрон алоқа (E-mail), амалий дастурлар (Matlab, MathCad, Maple) математик пакетлари, Latex матн мухаррири, Turbo Pascal программалаш муҳитидан фойдаланиш назарда тутилган. Шунингдек Интернет тизими воситасида тегишли веб-сайтлардаги маьлумотлардан, хусусан www.intuit.ru , www.exponenta.ru веб-сайтларидан, ҳамда ўргатувчи программалардан фойдаланилади. Замонавий педагогик ва информацион технологиялар методлари қўлланилади. Фойдаланиладиган асосий дарсликлар ва ўқув қўлланмалар рўйхати Асосий дарсликлар ва ўқув қўлланмалар 1. Абрамов В.Г., Трифонов Н.П., Трифонова Г.Н. Введение в язык Паскаль. - М.: Наука, 1988.-320с. 2. Немнюгин С.А. Turbo Pascal, учебник. Изд. Питер., 2001, -496 с. 3. Поляков Д.Б., Круглов И.Ю. Программирование в среде Турбо Паскаль. (версия 5.5). М.: МАИ,1992.-576с. 4. Информатика. Базовый курс. 2-е издание. Под редакцией С.В.Симоновича. Учебник для ВУЗов. СПб.: Питер, 2004. – 640 с.: ил. 5. Xaldjigitov A.A., Madraximov Sh.F., Adamboev U.E. Informatika va programmalаsh. O‘quv qo‘llanma., O‘zMU, 2005 yil, 145 bet. 6. Xaldjigitov A.A., Madraximov Sh.F., Ikromov A.M., Rasulov S.I. Pascal tilida programmalash bo‘yicha masalalar to‘plami. O‘quv qo‘llanma, O‘zMU, 2005 yil, 94 bet. 10 Қўшимча адабиѐтлар 7. Пильшиков В.Н. Упражнения по языку Паскаль-М.: МГУ, 1986. 8. Говорухин В., Цибулин В. Компьютер в математическом исследовании. Maple, MATLAB, LATEX и др. Учебный курс. Питер. 2001. – 624 с. 9. Абрамов С.А., Гнезделова, Капустина Е.Н., и др. Задачи по программированию. - М.: Наука, 1988. 10. Алексеев А.П. Информатика. 2001. М., СОЛОН-Р, 2001, 364 с. 11. Фигурнов В.Э. IBM PC для пользователя. М.: Финансы и статистика. Юнити. 1997. 12. Васюкова Н.Д., Тюляева В.В. Практикум по основам программирования. Язык Паскаль - М.: Выс.шк. 1991. 13. Файсман А. Профессиональное программирование на Турбо-Паскаль. Ташкент. 1992. 14. http://pascal.dax.ru 15. http://www.kurs-lab.ru 16. http://centerolimp.narod.ru 17. http://citforum.ru/programming/bp70_ng 18. http://www.intuit.ru 19. http://www.exponenta.ru 11 O‟ZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA O‟RTA MAXSUS TA‟LIM VAZIRLIGI URGANCH DAVLAT UNIVЕRSITЕTI FIZIKA – MATEMATIKA FAKULTETI «INFОRMATIKA VA AT» KAFЕDRASI «TASDIQLAYMAN» Urganch Davlat Universiteti o‟quv ishlari prоrеktоri ______ dots. S.U. Хo‟janiyozоv «_____» __________ 2013 y «INFОRMATIKA VA AХBОRОT TЕХNОLОGIYALARI» fanidan ishchi dastur bilim sohasi: 100000 – ta‘lim bakalaviriyat yo‘nalishi: 5140200 – «Fizika» Urganch - 2013 yil 12 ANNOTATSIYA Ushbu namunaviy dastur pedagogika universiteti va institutlarining 5140200 - "Fizika" bakalavriat yo‘nalishi uchun o‘qiladigan «Informatika va axborot texnologiyasi» o‘quv fani bo‘yidcha tuzilgan bo‘lib, bo‘lajak fan o‘qituvchisi egallashi kerak bo‘lgan quyidagi bilimlar va ko‘nikmalar majmuini o‘z ichiga oladi: EHMni rivоjlanish tariхi va qo‘llanish sоhalari. EHM avlоdlari, EHM ning asоsiy qurilmalari. EHM da masala yеchish bоsqichlari. Paskal tili. Kattaliklarning asоsiy turlari. Paskal tilidagi dasturning strukturasi. Paskal tilining оpеratоrlari.Qiymatlarining skalyar turlari: Jadval kattaliklar. Matnli fayllar. Turbо- Paskal muhitida ishlash.. Grafik rеjimda ishlash. Windows оpеratsiоn sistеmasi, MS OFFICE dasturlari bilan ishlash. WINDOWS оpеratsiоn tizimidagi оffis va mahsus prоgramma vоsitalari.Matematik paketlar bilan ishlashga urgatadi. Tuzuvchi: Baltaeva I.I.. Taqrizchi: dots. Matlatipov G. Mashg‟ulot turi Ja'mi soat Semeystr Ma'ruza mashg‘ulotlari 38 I 19 II Amaliy mashg‘ulotlari 38 I 38 II Laboratoriya 38 I 57 II Mustaqil ta'lim 43 I 43 II Reyting nazorat 40 I 40 II Ishchi dastur O‘zbekiston Respublikasi oliy va o‘rta maxsus ta'lim vazirligi tomonidan «__» avgust 20__ yilda tasdiqlangan fan dasturi asosida tuzilgan. Ishchi dastur «Informatika va axborot texnologiyalari» kafedrasida «__» _______ 2013 yilda muhokama qilingan va tasdiqlangan. Qaydnoma № 1 «Informatika va AT» kafedrasi mudiri: t.f.n. Matlatipov G.R. Ishchi dastur UrDU Fizika - matematika fakulteti ilmiy kengashida ko‘rib chiqilgan va tasdiqlangan. «___» avgust 2013 yil 1 - sonli majlis bayoni Fakultet ilmiy kengashi raisi: dots. Abdullaev B.I. 13 Download 5.01 Kb. Do'stlaringiz bilan baham: |
Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling
ma'muriyatiga murojaat qiling