O'zbekiston respublikasi oliy va o'rta maxsus ta’lim vazirligi


Download 24 Kb.
Pdf просмотр
bet14/43
Sana17.02.2017
Hajmi24 Kb.
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   43

Yelka  muskullari
Yelka  muskullari  uzun  muskullardan  bo'lib,  joylashish  o'rniga  qarab 
oldingi  va  orqa  guruhlarga  ajratiladi  (84-rasm).
r e m a n i n g   o i a   t o m o n i a a -  
gi   m u s k u l l a r
Y e l k a n i n g  
i k k i  
b o s h l i  
m u s k u l i .   Uzun  boshi  kurak  suyagi 
b o 'g 'im   yuzasi  tepasidagi  g'adir-bu- 
durdan,  kalta  boshi kurakning tumshuq­
simon  o'sig'idan  boshlanib,  bilak  su­
yagining  g 'a d ir-b u d u rig a   va  bilak 
fassiyasiga  yopishadi.
Funksiyasi.  B ilak n i  bukadi  va 
tashqariga  buradi.
Y e l k a   m u s k u l i   yelka  suyagi­
ning  oldingi  yuzasidan  boshlanib,  tir­
sak  suyagi  g'adir-buduriga  yopishadi.
Funksiyasi.  Bilakni  tirsak  b o 'g 'i­
mida  bukadi.
T u m s h u q s i m o n  
y e l k a  
m u s ku 
1
 i  kurak  suyagining  tumshuq­
simon  o'sig'idan  boshlanib,  yelka  su­
yagining  medial  yuzasiga  yopishadi.
Funksiyasi.  Yelkani  ko'taradi.
Y e l k a n i n g   o r q a
t o m o n i d a g i   m u s k u l l a r
Y e l k a n i n g  
u c h  
b o s h l i  
m u s k u l i .   Uzun  boshi  kurak  suyagi 
b o 'g 'im   yuzasi  ostidagi  g'adir-budur- 
dan,  lateral  boshi  yelka suyagining orqa 
yuzasi  lateral  qismidan,  medial  boshi 
yelka  suyagining  orqa  yuzasi  medial 
qismidan  boshlanib,  tirsak  suyagining 
ning  xaltachasiga  birlashadi.
Funksiyasi.  Bukilgan  bilakni  yoza
84-rasm.  Yelka  kamari  va yelka 
muskullari.
1
 - kurakning kichik muskuli; 2, 
3
 - ku­
rakni  ko'taruvchi muskulning bir qismi; 
4 - kurak osti  muskuli; 5 - oldingi tishli 
muskul;  7 - katta  dumaloq  muskul; 
8
 - 
orqa keng muskulning bir qismi; 9, 
10
 - 
yelkaning  uch  boshli  muskuli; 
11
 - 
medial g'adir-budur tepacha; 
12
 - yelka- 
bilak  muskuli; 
13
 - yumaloq  pronator; 
14
 - yelka  muskuli; 
15
 - yelkaning  ikki 
boshli muskuli; 
16
 - tumshuqsimon o'siq- 
yelka  muskuli; 
17
- uchburchak  teshik; 
18 -
 deltasimon  muskul.
tirsak  o 's ig 'i  va  tirsak  bo 'g 'im i-
www.ziyouz.com kutubxonasi

T i r s a k   m u s k u l i   yelka suyagining  pastki  qismidagi  lateral g'adir- 
budur  tepachasidan  boshlanib,  tirsak  suyagining  orqa  yuzasiga  yopishadi.
Funksiyasi.  Bilakni  yozadi,  tirsak  b o 'g 'im i  kapsulasini  tortib,  uni 
suyaklar  oralig'ida  siqilib  qolishdan  saqlaydi.
Bilak  muskullari
Bilak  muskullari  joylashishiga  qarab  uch  (oldingi,  orqa  va  lateral) 
guruhga  ajratiladi  (85-rasm).
B i l a k n i n g   o l d i n g i   g u r u h   m u s k u l l a r i
Bilakning  oldingi  guruh  muskullari  yuza  va chuqur 
qavat  bo'lib  joylashgan.
Y u z a   q a v a t   m u s k u l l a r i
Y u m a l o q  
p r o n a t o r  
m u s k u l   y e lk a  
suyagidagi  medial  g'adir-budur  tepachadan  va  bilak 
suyagi  g'adir-buduridan  boshlanib,  bilak  suyagining 
lateral  ikkinchi  kaft  suyagi  asosiga  yopishadi. 
Funksiyasi.  Bilakni  ichkariga  buradi  va  bukadi. 
K a f t n i  
b i l a k  
t o m o n g a  
b u k u v c h i  
m u s k u l   yelka  suyagining  medial  g'adir-budur  tepa­
chasidan  va  medial  tomondagi  muskullararo  fassiyadan 
boshlanib,  ikkinchi  kaft  suyagining  asosiga  yopishadi.
Funksiyasi.  Kaftni  oldinga  va  bilak  suyagi  tomon­
ga  bukadi.
K a f t n i n g   u z u n   m u s k u l i   yelka  suyagining 
m edial  g 'a d ir-b u d u r  d o 'm b o q c h a sid a n   va  bilak 
fassiyasidan  boshlanib,  kaft  pay  plastinkasi  (aponev- 
roz)ga  yopishadi.  B a’zan  bu  muskul  bo'lm asligi  ham 
mumkin.
kaftni'^rsak Tomonga 
Funksiyasi.  Kaft aponevrozini  taranglashtirib,  kaftni 
bukuvchi  muskul; 
3 -
 
bukadi.
kaftning uzun muskuli; 
K a f t n i  
t i r s a k  
t o m o n g a  
b u k u v c h i
4 -
 kaftni bilak tomon-  m u s k u l  
—   yelka  suyagining  medial  g'adir-budur 
ga  bukuvchi  muskul; 

. . 


.  .  .. , 

, , 
r  .
5
 - yelka-bilak  mus- 
tepachasidan  va  tirsak  о  sig  idan  boshlanib,  kaftning
kul i ;6 -  yumal oq 
no'xatsimon  va  ilmoqli  suyaklariga  yopishadi. 
pronator; 7 - yelkaning 
Funksiyasi.  Kaftni  oldinga va tirsak  suyagi  tomonga 
ikki  boshli  muskuli. 
bukadi
P a n j a n i   b u k u v c h i   y u z a   m u s k u l   yelka  suyagining  medial 
g'adir-budur  do'm boqchasidan,  tirsak  suyagining  tojsimon  o 'sig 'id a n   va 
bilak  suyagining  yuqori  qismi  oldingi  yuzasidan  boshlanib,  kaftda  mus-
A
85-rasm.  Bilak 
muskullari  (yuza 
qavat).
www.ziyouz.com kutubxonasi

kul  payi  to'rtta  alohida  paylarga  ajralib,  II— V  barmoqlarga  yaqinlashadi. 
Har  qaysi  pay  o ‘z  navbatida  ayrisimon  ikkita  payga  bo'linib,  barmoq 
suyaklaridan  ikkinchisining  ikki  yoniga  yopishadi.
F u n ksiya si. 
Muskul  qisqarib,  II— V  barmoqlami  bukadi.
C h u q u r   q a v a t   m u s k u l l a r i
B o s h   b a r m o q n i   b u k u v c h i   u z u n   m u s k u l .   Bilak  suyagi­
ning  oldingi  yuzasidan  yelka  suyagining  medial  g'adir-budur  do'm boq- 
chasidan  boshlanib,  bosh  barmoqning  ikkinchi  barmoq  suyagi  asosiga 
yopishadi  (
86
-rasm).
F u n ksiya si. 
Bosh  barmoqni  bukadi.
86-rasm .  B ilak 
muskullari  (chuqur 
qavat).
I
 
- panjani  bukuvchi 
chuqur muskul; 2 - kaftni 
tirsak  tomonga bukuvchi 
muskul;  j-jim jiloqni 
ro'baro' qiluvchi muskul;

- bosh barmoqni yaqin- 
lashtiruvchi  muskul; 
5 -  
bosh barmoqni bukuvchi 
kalta  muskul; 
6
 - bosh 
barmoqni  uzoqlashtiruv- 
chi  kalta  muskul;  7- 
kvadratsimon  (ichki 
tomonga buruvchi) prona­
tor; 
8
 - bosh  barmoqni 
bukuvchi  uzun  muskul;
9 - kaftni  bilak  tomonga 
yozuvchi  uzun  muskul;
10
 - supenatsiya  (tashqi 
tomonga  buruvchi)  mus­
kuli;  //-yelka-bilak
Funksiyasi. 
Barmoqlami  va  kaftni  bukadi. 
muskuli.
B i l a k n i   i c h k a r i g a   b u r o v c h i   k v a d r a t   m u s k u l   bilak 
suyaklari  pastki  qismining  old  tomonida  joylashgan.
F unksiyasi. 
Bilakni  ichkariga  buradi.
B i l a k n i n g   l a t e r a l   g u r u h   m u s k u l l a r i
Y e l k a - b i l a k   m u s k u l i  
yelka  suyagining  oldingi  va  lateral 
yuzasidan  muskullararo  lateral  pardadan  boshlanib  bilak  suyagining  orqa- 
rog'iga  o'tib,  uning  pastki  uchiga,  bigizsimon  o'sig 'ig a  yopishadi.
F unksiyasi. 
Bilakni  tirsak  b o'g'im idan  bukadi.
P a n j a n i   y o z u v c h i   u z u n   b i l a k   m u s k u l i ,   yelka  suyagi­
ning  lateral  g'adir-budur  tepachasidan,  bilak  suyagining  lateral  chetidan 
boshlanib,  II  kaft  suyagining  orqa  yuzasiga  yopishadi.
P a n j a n i  
b u k u v c h i  
c h u q u r  
m u s k u l .   Shu  nom li 
y u z a   m u s k u l  o s tid a  
joylashib,  tirsak  suyagi­
ning  oldingi  medial  sathi 
hamda  suyaklararo  pay 
p a rd a d a n  
b o s h la n ib , 
b ila k n in g   o 'r t a l a r i g a  
kelganda  to 'rtta  alohida 
p a y g a   b o 'l i n a d i .   Bu 
p a y la r  
b a r m o q la r g a  
b o r g a n d a  
p a n ja n in g  
bukuvchi  yuza  m uskul 
payi  orasidan  o'tib,  II— 
IV  barmoqlaming  tirnoq 
falangi  suyaklariga  yopi­
shadi.
www.ziyouz.com kutubxonasi

F unksiyasi. 
Panjani  orqa  tomonga  yozib,  bilakni  bukadi.
P a n j a n i   y o z u v c h i   k a l t a   m u s k u l   yelka  suyagining  lateral 
g ‘adir-budur  d o ‘mboqchasidan,  tirsak  bo ‘g ‘imi  kapsulasidan  boshlanib, 
III  kaft  suyagining  orqa  sathiga  yopishadi.
F unksiyasi. 
Panjani  yozadi.
B i l a k n i n g   o r q a   g u r u h   m u s k u l l a r i
Y u z a   q a v a t   m u s k u l l a r i
P a n j a n i   y o z u v c h i   m u s k u l .   Panjaning bilak  va tirsak yozuvchi 
muskullari  orasida  joylashgan  b o 'lib ,  yelkaning  lateral  g 'ad ir-b ud ur 
do'mboqchasidan  va bilak fassiyasidan boshlanadi.  Bilakning  o'rta qismida 
to'rtta  payga  ajraladi.  Panja  sohasida ana  shu  paylaming  har  biri  uchtadan 
paychaga  ajraladi.  Ularning  qismi  II— V  barmoqlaming  ikkinchi  falanga- 
lariga,  ikki  tomondagi  paylar  ularning  yon  yuzasiga  yopishadi.  Bu  mus­
kulning  V  barmoqqa  boruvchi  qismini  jim jiloqning  yozuvchi  muskuli 
deb  ham  ataladi.
F unksiyasi. 
II— V  barmoqlami  va  kaftni  yozadi.
P a n j a n i   y o z u v c h i   t i r s a k   m u s k u l i .   Yelka  suyagining  la­
teral  g'adir-budur  do'm boqchasidan,  tirsak  suyagining  orqa  sathidan 
boshlanib,  kaft  suyagiga  yopishadi.
F unksiyasi. 
Panjani  tirsak  tomonga  tortib  yozadi.
C h u q u r   q a v a t   m u s k u l l a r i
S u p i n a t s i y a   q i l u v c h i   m u s k u l   yelka  suyagining  lateral 
g'adir-budur  do'm boqchasidan  boshlanib,  bilak  suyagi  yuqori  qismining 
orqa  sathiga  yopishadi.
F unksiyasi. 
Bilakni  tashqariga  buradi.
B o s h   b a r m o q n i   o l i b   q o c h u v c h i   u z u n   m u s k u l   bilak 
suyaklarining  orqa  yuzasidan  boshlanib,  bosh  barmoqning  birinchi  falan- 
giga  yopishadi.
F unksiyasi. 
Bosh  barmoqni  qolgan  barmoqlardan  uzoqlashtiradi.
B o s h   b a r m o q n i   y o z u v c h i   u z u n  
v a   q i s q a   m u s ­
k u l l a r   bilak  suyaklarining  orqa  yuzasidan  boshlanib,  qisqasi  bosh  bar­
moqning  birinchi  falangiga,  uzuni  timoq  falangiga  yopishadi.
F unksiyasi. 
Bosh  barmoqni  orqaga  tortadi.
K o ' r s a t k i c h   b a r m o q n i   y o z u v c h i   m u s k u l   tirsak  suya­
gining  orqa  yuzasidan  boshlanib,  panjani  yozuvchi  muskulning  ko'rsat­
kich  barmoqqa  boruvchi  payiga  qo'shilib  ketadi.
F u n ksiya si. 
Ko'rsatkich  barmoqni  yozadi.
www.ziyouz.com kutubxonasi

Panja-kaft  yuzasidagi  muskullar  (87-rasm)  3  guruh  bo'lib  joylashgan.
Bosh  barmoq  do'm bog'ini,  bosh  barmoqni  uzoqlashtiruvchi  muskul, 
bosh  barmoqni  bukuvchi  kalta  muskul,  bosh  barmoqni  boshqa  barmoq­
larga  qarshi  qo'yuvchi  muskul  va  bosh  barmoqni  yaqinlashtiruvchi  mus­
kullar  hosil  qiladi.
Jim jiloq  tomondagi  do'm boqni  kaftning  kalta  muskuli,  jim jiloqni 
uzoqlashtiruvchi  muskul, jimjiloqni bukuvchi kalta muskul, jimjiloqni boshqa 
barmoqlarga  qarshi  q o‘yuvchi  muskullar  hosil  qiladi.
Kaftning o'rta guruh  muskullarini  kaft tomondagi  uchta kaft suyaklararo 
muskullari  (barmoqlarni  yozadi), chuvalchangsimon  muskullar hosil qiladi.
Chuvalchangsimon  muskul­
lar  to'rtta  bo'lib,  panjani  bu­
kuvchi  chuqur  muskul  payla- 
ridan  boshlanib,  II— V barmoq- 
laming  orqa  yuzasida  barmoq­
larni  yozuvchi  muskul  payla- 
riga  tutashib  ketadi.
Funksiyasi.T irnoq  falan- 
galarini  yozib,  II—V  barmoqlar- 
ning birinchi falangalarini bukadi.
Qo‘l  fassiyalari  va  topografi­
yasi
Q o ' l n i n g   t e r i   o s t i  
y u z a   f a s s i y a s i   yaxshi  ri- 
vojlanmagan. Xususiy fassiya del­
tasimon,  kurak,  qirra  usti  va  osti 
muskullari,  kurak  osti  muskulla- 
rining xususiy fassiyalari qin hosil 
qilib  muskullami  o'raydi.
Y e l k a  
f a s s i y a s i  
yelka suyagining oldingi va orqa 
tomonlarida joylashgan muskul- 
larni  qin  hosil  qilib  o'raydi.
Yelkaning  bukuvchi  va  yozuv­
chi  m uskullari  orasiga  fas- 
siyadan  ularni  ajratib  turuvchi 
lateral  va medial  o'siqlar chiqib, 
suyakka  yopishadi.
Bilak  fassiyasi  yelka  fas- 
siyasining  davomi  bo'lib,  bi- 
lakda  joylashgan  muskullami
87-rasm.  Panja  muskullari.
1  -
 bilakni  buruvchi  kvadrat  muskul;  2 - panjani 
bukuvchi  chuqur  muskul  paylari;  J-panjani 
bukuvchi  yuza  muskul  paylari; 
4,9,  10,  12,  1 7 -  
fibroz  qinlar;  5 -jimjiloqni  uzoqlashtiruvchi 
muskul; 6 -jimjiloqni bukuvchi kalta muskul; 7- 
jimjiloqni  boshqa barmoqlarga qarshi qo'yuvchi 
muskul; 
8 -
 chuvalchangsimon muskullar; // - su­
yaklararo muskul; 
13 -
 bosh barmoqni yaqinlash­
tiruvchi 
muskul; 
14  -
 bosh 
barmoqni 
uzoqlashtiruvchi  muskul; 
15 -
 bosh  barmoqni 
buruvchi muskul; 
16 -
 bosh barmoqni boshqa bar­
moqlarga qarshi  qo‘yuvchi  muskul.
www.ziyouz.com kutubxonasi

o'raydi.  Lateral  va  medial  muskullararo  o'siqlar  orqa  guruh  muskullardan 
ajratadi.  Bilak  fassiyasi  bilak-kaft  b o'g 'im i  sohasida  qalinlashib,  orqa 
tomonda  kaftni  yozuvchi  muskulni  ushlab  turuvchi  ko'ndalang  pay  boy- 
lamini  hosil  qilsa,  old  tomonda  ko'ndalang  bilakuzuk  boylamini  ko'rish 
mumkin.  Orqa  tomondagi  ko'ndalang  pay  boylami  ostida 
6
  ta  kanalcha 
mavjud  bo'lib,  undan  fibroz  qinlarga  o'ralgan  panjani  yozuvchi  muskul 
paylari  o'tadi.  Kaft  sohasida  fassiya  bosh  barmoq  va jim jiloq  tomondagi 
muskullami  o 'rab turadi.  Kaft o 'rta chuqurchasini  keng  uchburchak  shaklli 
kaft  aponevrozi  yopib  turadi.  Panjaning  kaft  tomondagi  ko'ndalang  boy­
lami  va  aponevrozi  ostida  ikkita  kanalcha  bo'lib,  ularning  biridan  fibroz 
qinga  o'ralgan  bosh  barmoqni  bukuvchi  muskul,  ikkinchisidan,  panjalar- 
ni  bukuvchi  muskul  paylari  o'tadi.  Fibroz  qinlarda  sinovial  suyuqlik 
bo'lgani  uchun  muskullar  qisqarganda  ularning  paylari  ravon  sirg'aladi. 
Fibroz  (sinovial)  qinlar  kaftning  o'rtalarida  (jimjiloqqa  boruvchi  paydan 
tashqari)  tugaydi.  Jimjiloq  tomondagi  sinovial  qin  tirnoq  falangigacha 
davom  etadi.  II— IV  barmoqlarga  boruvchi  muskul  paylarining  har  biri 
alohida  fibroz  qinga  ega.
Q o ' l t i q   o s t i   c h u q u r c h a s i .   Uni  oldindan  katta  va  kichik 
ko'krak  muskullari,  orqadan  orqaning  serbar  muskuli,  katta  va  kichik 
dumaloq  muskullar,  kurak  osti  muskuli,  medial  tomondan  oldingi  tishli 
muskul,  lateral  tomondan  esa  yelka  suyagi-bilak  muskullari  chegaralaydi. 
Q o'ltiqda  fassiyalarga  o'ralgan  nerv  chigali,  qo'ltiq  arteriyasi  va  venasi, 
limfa  tugunlari  joylashgan.  Qo'ltiqning  orqa  devorida  ikkita  teshikcha 
bo'lib,  biriga  to 'rt  qirrali,  ikkinchisiga  uch  qirrali  teshiklar  deyiladi.  Bu 
teshiklar  tepadan  kurak  osti  muskuli,  pastdan 
katta  dumaloq  muskul 
bilan  chegaralangan.  Bu  bo'shliq  o'rtasidan  yelka  uch  boshli  muskulining 
uzun  boshi  о 'tishi  natijasida  to 'rt  qirrali  teshiklar  paydo  bo'ladi.  T o 'rt 
qirrali  teshikning  lateral  devorini  yelka  suyagi  chegaralab  turadi.
Yelkadagi  ikki  boshli  muskulning  ikki  yonboshida  medial  va  lateral 
egatchalar,  medial  egatchada  esa  yelka  arteriyasi  bilan  venasi  va  oraliq 
nervi  joylashgan.  Yelkaning  orqa  sohasida  uch  boshli  muskul  bilan  yelka 
suyagining  aylanma  muskuli  joylashgan.  Bilak  egatchasi  orasida  bilak 
nervi  kanali  hosil  bo'ladi.
Tirsak  chuqurchasini  yelka-bilak’  va  dumaloq  pronator  m uskullari 
chegaralab  turadi.  Chuqurcha  tubini  yelka  muskuli  hosil  qiladi.  Bu 
chuqurchadan  yelka  arteriyasi,  venasi  va  oraliq  nervi  o'tadi.  Chuqurcha 
sohasida  teri  ostidan  o'tadigan  venadan  amaliyotda  har  xil  dorilarni  vena 
tomiriga  quyishda  foydalaniladi.
Bilakda  yelka  muskuli  bilan  kaftni  bilak  tomonga  bukuvchi  muskul 
oralig'ida  bilak  egati  bor.  Tirsak  tomonda  kaftni  tirsak  tomonga  bukuvchi 
muskul bilan barmoqlami bukuvchi yuza muskul oralig'ida tirsak egati joylash­
gan.  O'rta  egat  esa  barmoqlami  bukuvchi  yuza  muskul  bilan  kaftni  bilak 
tomonga  bukuvchi  muskul  oralig'ida  vujudga  kelgan.  Bu  egatlardan  bilak, 
tirsak  arteriya  va  venalari,  nervlar  va o'rta  egatdan  oraliq  nerv  tolalari  o'tadi.
www.ziyouz.com kutubxonasi

Oyoq  muskullari  chanoq,  son,  boldir  va  oyoq  panjasi  muskullaridan 
tuzilgan.
Chanoq  muskullari
Chanoq  tana  bilan  deyarli  harakatsiz  birlashganligi  sababli  muskullar 
faqat  chanoq-son  b o ‘g ‘imiga  aloqador  b o ‘lib,  ikki  (oldingi  va  orqa) 
guruhlarga  ajralib  joylashgan  (
88
,  89-rasmlar).
Oldingi guruh: yonbosh-bel muskuli ikki boshli 
g--------f
bo‘lib,  katta (beldan  boshlanuvchi) boshchasi XII 
ko‘krak  va  I— IV  bel  umurtaalaridan  boshlanadi.  1S 
ikkinchi  yonbosh 
boshchasi  esa  yon­
bosh  su yagin in g 
shu  nomli  chuqur- 
chasidan  boshlana­
di.  Ikkala  muskul 
tu ta m la ri  o 'z a ro  
birlashib, chov boy- 
lam ining  ostidan 
o'tib,  son  suyagi­
ning  katta  ko'stiga 
yopishadi.
Funksiyasi.  Son- 
ni  bukadi.
Kichik bel mus­
kuli XII ko'krak va 
I bel  umurtqalari ta­
nasi  va  um urtqa 
oraliq  tog'aylaridan  boshlanib,  yonbosh  fassiyasiga  qo'shilib  ketadi.
Funksiyasi.  Fassiyani  taranglashtirib,  belni  bukishda  qatnashadi.
O r q a   g u r u h -   k a t t a   d u m b a   m u s k u l i .  
Yonbosh  suyagi­
ning  tashqi  yuzasidan,  dum g'aza  va  dum  suyaklaridan  boshlanib,  son 
suyagining  dumba  g'adir-buduriga  yopishadi.
Funksiyasi.  Yonbosh va bel muskuliga qarama-qarshi (antagonist) bo'lib, 
sonni  yozadi  va  tashqariga  buradi.
D u m b a n i n g   o ' r t a   m u s k u l i .   Dumbaning  katta  muskuli  osti­
da  joylashgan  bo'lib,  yonbosh  suyagining  tashqi  yuzasidan  keng  boshla­
nib,  son  suyagining  katta  ko'stiga  yopishadi.
Funksiyasi.  Muskulning  orqa  tutamlari  qisqarsa,  oyoqni  tashqariga, 
oldingi  tutamlari  qisqarsa,  sonni  ichkariga  tortadi,  o 'rta  tutamlari  qisqarsa, 
oyoqni  bir-biridan  uzoqlashtiradi.
88-rasm.  Chanoq  va  son 
muskullari  (old  tomondan 
ko'rinishi).
/ - k a t t a   bel  muskuli;  2 -  
noksimon  muskul;  3 -  chov 
boylami;  4 -   medial  kovak; 
5 -  taroqsimon  muskul;  6 -  
sonni  yaqinlashtiruvchi  uzun 
muskul;  7 - n o z i k   muskul; 
8 -  medial  tomondagi  serbar 
muskul;  9 - t i z z a   qopqog'i 
boylami;  1 0 -  sonning  to'g'ri 
muskuli  payi;  / / - s o n n i n g  
fassiyani  tarang  qiluvchi  qis­
mi;  12  -   lateral  tomondagi 
serbar  muskul;  13 -  sonning 
serbar  fa s s iy a s in i  tarang 
q ilu v c h i 
m u sk u l; 
14  -  
mashinachilar  muskuli;  15 -  
yonbosh  muskuli.
www.ziyouz.com kutubxonasi

D u m b a n i n g  
k i ­
c h i k   m u s k u l i   dum ba­
ning  o ‘rta  m uskuli  ostida 
joylashgan.  Yonbosh  suya­
g in in g   ta sh q i  y u z a s id a n  
boshlanib,  son  suyagining 
katta  ko'stiga  yopishadi.
Funksiyasi.  Sonni  tashqa­
riga  buradi.
Sonning  serbar fassiyasini 
tarang qiluvchi  muskul.  Yon­
bosh suyagining oldingi o'tkir 
o'sig'idan boshlanib,  sonning 
serbar  fassiyasiga  qo'shilib 
ketadi.
Funksiyasi.  Sonning serbar 
fassiyasini  tarang  qiladi. 
(ЛРТШ 
N o k s i m o n   m u s k u l .   D um g'aza  suyagi-
S > 5 r '  
ning  chanoq  yuzasidan  boshlanib,  katta  quymich
« K j #  
teshik  orqali  tashqariga  chiqadi  va  sonning  katta
ko'stiga  yopishadi.
Funksiyasi.  Sonni  tashqariga  buradi.
I c h k i   y o p g ' i c h   m u s k u l   yonbosh  suyagining  yopg'ich  teshigi 
atrofidan  va  yopg'ich  pardaning  ichki  yuzasidan  boshlanadi  va  kichik 
quymich  teshik  orqali  tashqariga  chiqib  sonning  katta  ko'stiga  yopishadi. 
Funksiyasi.  Sonni  tashqariga  buradi.
U s t k i   v a   o s t i   e g i z a k   m u s k u l l a r   quymich  do 'm b o g 'i  va 
o'sig'idan  boshlanib,  ichki  yopg'ich  muskul  payi  bilan  tashqariga  chiqib 
katta  k o 'st  chuqurchasiga  yopishadi.
Funksiyasi.  Sonni  tashqariga  buradi.
S o n n i n g   t o ' r t   b u r c h a k l i   m u s k u l i   quymich  d o'm bog'i- 
dan  boshlanib,  sonning  ko'stlararo  g'adir-buduriga  yopishadi.
Funksiyasi.  Sonni  tashqariga  tortadi.
T a s h q i   y o p g ' i c h   m u s k u l   yopg'ich  teshik  va  uning  membra- 
nasi  tashqi  yuzalaridan  boshlanib,  son  suyagining  katta  ko'st  chuqurcha­
siga  yopishadi.
Funksiyasi.  Sonni  tashqariga  buradi.
Son  muskullari
Son  muskullari  (
88
,  89-rasmlar)  uch  (oldingi,  medial  va  orqa)  guruhga 
bo'linib  joylashgan.
O l d i n g i  
g u r u h .   S o n n i n g   t o ' r t   b o s h l i   m u s k u l i .  
Bu  muskulning  to'rtta  boshchasi  bor:
89-rasm.  Chanoq  va  son 
muskullari  (orqa  to­
mondan  ko'rinishi).
1  -   d u m b an in g 
o 'rta  
m uskuli  (k esilgan );  2  -  
dumbaning kichik muskuli; 
3 -  noksimon  muskul;  4 -  


Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   43


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling