O`zbekiston respublikasi oliy va o`rta maxsus ta`lim vazirligi


Download 2.4 Mb.
Pdf просмотр
bet1/10
Sana10.01.2019
Hajmi2.4 Mb.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
  
 

 

O`ZBEKISTON RESPUBLIKASI  
OLIY VA O`RTA MAXSUS TA`LIM VAZIRLIGI 
 
NIZOMIY NOMIDAGI 
TOSHKENT DAVLAT PEDAGOGIKA UNIVERSITETI
 
"Zoologiya va anatomiya " kafedrasi
 
 
Oliy nerv faoliyati va markaziy nerv sistemasi  
fiziologiyasi 
fanidan  
O`QUV USLUBIY 
MAJMUA 
 
Bilim sohasi:                   200000 – Ijtimoiy soha, iqtisod va huquq 
Ta`lim sohasi:                 210000 – Sotsiologiya va psixologiya  
Bakalavriat yo`nalishi:   5210200 – Psixologiya 
                                                            (Psixologiya. Psixolog-konsultant)  
 
TOSHKENT-2015 
 

 

 
 
 

 

O„ZBEKISTON RESPUBLIKASI 
 OLIY TA`LIM VA O„RTA MAXSUS TA`LIM VAZIRLIGI 
 
 
Ro‟yhatga olindi 
№_____________ 
 «____»_______2014- yil 
 
          Vazirlikning 2014- yil
______  
  «_____» dagi  «_____» sonli 
buyrugi bilan tasdiqlangan 
 
 
 
 
OLIY  NERV  FAOLIYATI  VA MARKAZIY NERV SISTEMASI 
FIZIOLOGIYASI 
 
FAN  DASTURI  
 
 
 
Bilim sohasi:                           200000 – Ijtimoiy soha, iqtisod va huquq 
Ta`lim sohasi:                         210000 – Sotsiologiya va psixologiya 
Bakalavriat yo„nalishi:         5210200 - Psixologiya 
                                                (Psixologiya. Psixolog konsultant) 
 
 
 
 
 
Toshkent-2015 
 
 
 

 

Fan  dasturi  Oliy  va  o„rta  maxsus,  kasb  –  hunar  ta‟limi  yo„nalishi  bo„yicha 
o„quv uslubiy birlashmalari faoliyatini muvofiqlashtiruvchi kengashning 2014 - yil  
«___» ________ dagi «_______» - son majlis bayoni bilan ma‟qullangan. 
Fan  dasturi  Nizomiy  nomidagi  Toshkent  davlat  pedagogika  universitetida 
ko‟rib chiqildi va turdosh oliy talim muassasalari bilan kelishildi. 
 
 
 
 
 
Tuzuvchilar:              P.B.Xaydarova -     Biologiya fanlari nomzodi, dotsent  
                D.A.Mamatqulov-  Biologiya fanlari nomzodi,  dotsent  
 
Taqrizchilar:             A.Qo‘chqorov -   Toshkent viloyati pedagogik  
                                                             kadrlarni qayta tayyorlash va   
                                                             malakasini oshirish  instituti  dotsenti
 
                                     Shaxmurova.G.A - Biologiya fanlari nomzodi,  professor
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Fan  dastur  Nizomiy  nomidagi  Toshkent  davlat  pedagogika  universiteti  
o„quv  -  uslubiy  kengashida  tavsiya  qilingan  (2014  -  yil  “____”_______dagi 
____sonli bayonnoma). 

 

I.Kirish 
Oliy  nerv  faoliyati  va  markaziy  nerv  sisitemasi  fiziologiyasi  fani 
o„qitilishining  asosiy  maqsadi  –  talabalarga  odam  organizmining  tuzilishi, 
organlarning  faoliyatini  tushuntirish  orqali  tabiat  va  inson  o„rtasidagi 
munosabatlarni to„g`ri, izchil shakllantirishdan iborat. Bu fanni o„qitish davomida 
talaba  inson  a`zolarining  asosiy  sistematik  guruhlari,  ularning  inson  hayotidagi 
ahamiyati    haqida  bilimlarga ega bo„lishadi. 
Talabalar bilimiga qo„yiladigan talablar. Oliy nerv faoliyati va markaziy nerv 
sisitemasi fiziologiyasi  fanidan talabalar quyidagilarni bilishlari zarur: 
Odam  miya  faoliyati  mexanizmlarini  o„rganish  tamoyillari;  qo„zg`alishning 
asosiy mexanizmlari, asab tizimi embriogenezi; nevrologiya, vegetativ asab tizimi 
fiziologiyasi;  odam  miyasining  neyroendokrin  va  markaziy  regulyatsiyalar.  Oliy 
asab  tizimi  fiziologiyasi  asosiy  tushunchalari;  klassik  va  intsrumental  shartli 
reflekslar;  ijobiy  va  salbiy  mustahakamlanish;  analizatorlar  funktsiyalari 
tamoyillari; motivatsiya va emotsiya; xulq-atvor va funktsional holatlar; individual 
farqlar  muammolari;  nutq  va  ong;  asab  tizimi  morfologiyasi,  neyron-asab 
tizimining asosiy struktura birligi. Neyronning har xil qismlari, neyronning har xil 
tiplari,  nerv  hujayralari  mikrostrukturasi;  markaziy  asab  tizimi  ontogenezi;  bosh 
miya  va  orqa  miya  anotomiyasi;  markaziy  asab  tizimining  o„tkazish  yo„llari  va 
bosh kosasi nervlari. 
 
Fanining maqsadi va vazifalari 
 
Oliy  nerv  faoliyati  va  markaziy  nerv  sisitemasi  fiziologiyasi    fanini 
o‟qitishdan maqsad:  talabalarga odam organizmini tuzilishi, organlarni ontogenez 
davomida takomillashishi va topografiyasini o„rgatishdan iborat                  
Oliy nerv faoliyati va markaziy nerv sisitemasi fiziologiyasi fanining vazifasi: 
Bu  fanlarni  o„qitish    davomida  talabalar  organlar  sistemasi  ularning  tuzilishi, 
fiziologiyasi va  topografiyasi  to„g`risida bilimga ega bo„ladi. 
 
Fanlar bo‘yicha talabalarning bilimi, ko‘nikma va malakasiga 
qo‘yiladigan talablar 
Oliy nerv faoliyati va markaziy nerv sisitemasi fiziologiyasi  o‟quv fanini 
o‟zlashtirish jarayonida amalga oshiriladigan masalalar doirasida  
bakalavr


 
neyron fiziologiyasi; 

 
organizm faoliyatini asabli va gumoral boshqarilishi; 

 
orqa miya va uning funksiyalari; 

 
bosh miya va uning funksiyalari; 

 
avtonom asab tizimi; 

 
oliy asab faoliyati; 

 
ruhiyat tabiatiga idealistik va materialistik qarashlar; 

 
shartli va shartsiz reflekslar, instinktlar; 

 
qo„zg„alish va tormozlanish jarayonlari; 

 
oliy asab faoliyati  jarayonlarining elektrofiziologik ko„rsatkichlari; 

 


 
xayvonlarda asab turlarini farqlash uslublari va odamdagi tipologik 
xususiyatlari; 

 
nevrozlar  va  ularning  xosil  bo„lishiga  olib  keladigan  omillar  haqida 
tasavvurga ega bo‘lishi; 

 
markaziy asab tizimi fiziologiyasining predmeti va vazifalarini; 

 
markaziy asab tizimi fiziologiyasini o„rganish uslublarini; 

 
orqa miya va uning funksiyalarini o„rganish uslublarini; 

 
bosh miya va uning funksiyalarini o„rganish uslublarini; 

 
avtonom asab tizimini simpatik, metasimpatik va parasimpatik 
bo„limlarini tuzilishi va bajaradigan vazifalarini; 

 
oliy asab faoliyati fiziologiyasining predmeti va vazifalarini; 

 
oliy asab faoliyatini o„rganish uslublarini; 

 
shartli reflekslarni hosil qilish uslub va shartlarini; 

 
hayvonlarni oliy asab faoliyatining tiplarini;  

 
odam oliy asab faoliyatining tiplari; odam oliy asab faoliyatining tipologik  
xususiyatlarini;  

 
yosh bolalar oliy asab faoliyatining xususiyatlarini; 

 
xotirani;  

 
neyropeptidlarni;  

 
diqqatni;  

 
o„rganish shakllari;  

 
imprintinglarni; 

 
uyqu; uyqu peptidlari va gipnotik uyqular, uyqu nazariyasini; 

 
genotip va fenotip odamda oliy asab faoliyatining turlari to„g„risida 
zamonaviy ta‟limotlarni; 

 
birinchi va ikkinchi signal tizimi va uning biologik va fiziologik 
ko„rsatgichlarini bilishi va ulardan foydalana olishi; 

 
orqa miya va uning funksiyalarini o„rganish va bir-biridan farqlash; 

 
bosh miyaning turli bo„limlarini va uning funksiyalarini o„rganish va bir-
biridan farqlash; 

 
avtonom  asab  tizimini  simpatik,  metasimpatik  va  parasimpatik 
bo„limlarini tuzilishi va bajaradigan vazifalarini o„rganish va bir-biridan farqlash; 

 
asosiy  asab  jarayonlarining  harakati  va  o„zaro  ta‟siri  (qo„zg„alish  va 
tormozlanish)ni o„rganish va bir-biridan farqlash;  

 
shartsiz reflekslar;  

 
shartsiz reflekslarning tashkiliylik darajasi;  

 
instinktlar;  

 
shartli reflekslarning tasniflash;  

 
shartli-reflektorli faoliyat qonuniyatlarini izohlash;  

 
shartli 
reflekslarning 
shakllanish 
mexanizmlarini 
o„rganish  va 
foydalanish; 

 
bosh miya po„stlog„ida kuzatiladigan tormozlanish jarayonlarini o„rganish 
va foydalanish; 

 


 
miyaning  yuksak  integrativ  tizimlari,  miya  po„stlog„ida  ta‟sirotlarning 
tahlil va sintez qilinishini o„rganish uslublaridan foydalanish; 

 
aktiv va passiv uyquni o„rganish va bir-biridan farqlashni o„rganish 
uslublaridan foydalanish; 

 
katta  yarim  sharlar  po„stlog„ida  faollikning  markazlashuvini  o„rganish 
uslublaridan foydalanish;  

 
oliy  asab  faoliyatiga  turli  omillarning  ta‟sirida  o„zgarishini  o„rganish 
uslublaridan foydalanish ko‘nikmalariga ega bo‘lishi kerak. 
 
Oliy nerv faoliyati va markaziy nerv sisitemasi fiziologiyasi fanining boshqa 
fanlar bilan o‘zaro bog`liqligi va uslubiy jihatdan uzviy ketma – ketligi 
 
 
Oliy nerv faoliyati va markaziy nerv sisitemasi fiziologiyasi fanini o„rganish 
uchun  talabalar  gistologiya,  sitologiya,  embrologiya,  biofizika,  bioximiya 
fanlaridan ma`lumotga ega bo„lishlari lozim. 
Dasturni amalga oshirish o‘rta maktab litsey va kolledjlarda                                                                                                                                                                     
o‘qitiladigan odam va uning salomatligi, umumiy biologiya fanlaridan umumiy bilim va 
ko‘nikmalarga ega bo‘lishlikni talab etadi. 
Fanning ta`limdagi o‘rni 
 
Oliy  nerv  faoliyati  va  markaziy  nerv  sistemasi  fiziologiyasi  fani  Oliy  va 
o„rta maxsus ta`lim muassasalarida asosiy fan sifatida o„qitiladi. Oliy nerv faoliyati 
va  markaziy  nerv  sistemasi  fiziologiyasidan  olingan  bilimlar  talabalarda  Vatanga 
va  tabiatga  nisbatan  mehr  his  –  tuyg`ularini  singdirishda,  ularda  kasbiy 
tushunchalarini shakllantirishda katta ahamiyatga ega. 
Fanni o‘qitishda zamonaviy axborot va pedagogik texnologiyalar 
 
Oliy  nerv  faoliyati  va  markaziy  nerv  sistemasi  fiziologiyasiga  oid 
tushunchalarni talabalar o„zlashtirib olishda darslik, o„quv va uslubiy qo„llanmalar, 
ma`ruzalar  matni,  tarqatma  materiallar,  elektron  vositalar,  rasmli  jadvalllardan 
foydalaniladi.  Seminar  mashg`ulotlari  uchun  o„quv –  metodik majmua  (talaba  ish 
daftari,  tarqatma  o„quv  materiallari,  rasmli  topshiriqlar,  ko„p  tanlov  javobli 
topshiriqlar)  ishlab  chiqilgan.  Talabalar  olgan  bilim  va  ko„nikmalar  maxsus 
matematik formula yordamida baholanadi.   
 
 
 
 
 
Asosiy  qism 
 
Fanning nazariy mashg`ulotlari mazmuni 

 

Bosh miya katta yarimsharlari 
Bosh  miya  katta  yarim  sharlardagi  po„sti  va  egatlar.  Bosh  miya  katta 
yarimsharlarning bulaklari; ularning tuzilishi. 
Bosh  miya  katta  yarimsharlarning  po„stloq  qismi,  uning  tuzilishi.  Miya 
po„stlogidagi markazlar. Bosh katta yarimsharning oq moddasi. Bosh miya katta 
yarimsharning tekshirish usullari. Oliy nerv faoliyatining printsiplari. 
Odam  miya  faoliyati  mexanizmlarini  o„rganish  tamoyillari;  qo„zg`alishning 
asosiy mexanizmlari, asab tizimi embriogenezi; nevrologiya, vegetativ asab tizimi 
fiziologiyasi;  odam  miyasining  neyroendokrin  va  markaziy  regulyatsiyalar.  Oliy 
asab  tizimi  fiziologiyasi  asosiy  tushunchalari;  klassik  va  intsrumental  shartli 
reflekslar;  ijobiy  va  salbiy  mustahakamlanish;  analizatorlar  funktsiyalari 
tamoyillari; motivatsiya va emotsiya; xulq-atvor va funktsional holatlar; individual 
farqlar  muammolari;  nutq  va  ong;  asab  tizimi  morfologiyasi,  neyron-asab 
tizimining asosiy struktura birligi. Neyronning har xil qismlari, neyronning har xil 
tiplari,  nerv  hujayralari  mikrostrukturasi;  markaziy  asab  tizimi  ontogenezi;  bosh 
miya  va  orqa  miya  anotomiyasi;  markaziy  asab  tizimining  o„tkazish  yo„llari  va 
bosh kosasi nervlari.  
 
Shartli  va   shartsiz reflekslar 
 
Shartsiz reflekslar va instinktlar. Shartli reflekslarni shartsiz reflekslardan 
tafovuti.  Shartsiz  va  shartli  reflekslarning  klassifikatsiyasi.  Shartsiz  va  shartli 
reflekslarning komponentlari. Shartli reflekslarning turlari.  
 
Shartli reflekslarning hosil bo‘lish mexanizmi 
 
Shartli  reflekslarning  tashqi  va  ichki  tormozlanishi.  Tashqi  tormozlanish. 
Shartli  tormozlanish.  Qiyosiy  tormozlanish.  Shartli  refleksning  kechikishi. 
Differentsirovka  tormozlanish.  Miya  po„stlogida  ta`sirotlarni  tahlili  va  sintezi. 
Dinamik  steriotip.  Miya  po„stlogida  irradiatsiya  va  kontsentratsiya  jaraenlari. 
Miya po„stlogida musbat va manfiy induktsiya.  
 
Miya po‘stldog`iga ta`sirotlarni tahlil va sintezi. Dinamik stereotip  
 
Adaptatsiyani  odam  hayotidagi  ahamiyati.  Tashqi  muhit  ta`sirlariii  odam 
organizmiga  ta`siri.  Moslashishda  ichki  barqarorligining  roli.  Odamni 
tashqi  muhitga  moslashishining  mexanizmlari.  yuqori  haroratga  moslashishda 
organizmda sodir bo„ladigan fiziologik o„zgarishlar.  
Alkogolning  miyaga  ta`siri.  Alkogol  ta`sirila  markaziy  nerv  sistemasida 
bo„ladigan uzgarishlar. Alkogol ta`sirida odamning xulq-atvorini o„garishi. 
Chekishning  nerv  sistemaga  zararli  ta`siri.  Chekishning  miya  qon  tomirlariga 
ta`siri. Chekish oqibatida bosh miya hujayralaridagi jarayonlarni o„zgarishi. Ichish 
tufayli xotiraning pasayishi. 

 
10 
Nerv  sistemaningsh  gigienasi.  Nerv  sistemani  normal      funktsiyalanishida  
uyqu,  ovqatlanish,    kun    tartibiga  rioya        qilishning  ahamiyati.  Charchash  va 
toliqish.  Charchash  va  toliqishning        oddini  olish.  Markaziy  tormozlanishning 
mexanizmlari:uygunlashish 
va 
jarayonlarida 
tormozlanishning 
ahamiyati. 
Postsinaptik  va  presinaptik  tormozlanish  tushunchalari.  MNS  markazlarining 
funktsional 
tuzilish 
va 
lokalizatsiyasi 
haqida 
I.P.Pavlov 
ta`limoti.          
Konvergentsiya,  divergentsiya,  irradatsiya,  summatsiya,  umumiy  oxirgi  yo„l, 
teskari  bog`lanish  va  dominanta  tamoyillari    haqida  ta`limotlar.  Orqa  miyaning 
oldingi  va  orqa  ildizlari  vazifalari:  orqa  miyaning  reflektor  va  o„tkazuvchanlik 
vazifasi.  Orqa  miya  bilan  bosh  miyaning  funktsional  bog`lanishi.            Uzunchoq 
miya  fiziologiyasi.  Uzunchoq  miya  reflektor  markazlari  va  ularning  vazifasi. 
Uzunchoq  miyada  chiqadigan  bosh  miya  nervlarining  vazifasi  va  o„z-o„zini 
boshqarishda  tutgan    o„rni.  Nafas  va  tomirlar  harakati  markazlari.  Uzunchoq 
miyaning  muskul  tonusini  boshqarishda  tutgan  o„rni.  Uzunchoq  miyaning 
o„tkazuvchanlik  vazifasi,  harakat  va  vegvtativ  reaktsiyalarni  hosil  qilishdagi 
ahamiyati.        O„rta  miya  fiziologiyasi.  O„rta  miyaning  reflektor  faoliyati.  O„rta 
miyadan  chiqadigan  bosh  miya  nervlarning  funktsiyasi.  O„rta  miyaning  qizil  va 
vestibulyar  moddalari  funktsiyalari.  O„rta  miyaning  qizil  yadrolari  va  qora 
moddasining  muskul  tonusini  va  gavda  vaziyatini  boshqarishi  roli.  Tana 
muvozanatini  saqlovchi,  o„z-o„zini  idora  etadigan  mexanizmlar.  To„rt  tepalik 
bo„rtiqlarining funktsiyasi 
 
 
Oliy nerv faoliyatining tiplari 
 
I.P.Pavlov  bo„yicha  nerv  jarayonlarining  to„rtta  ko„rsatkichi.  Sangvinik, 
flegmatik,  xolerik  va  melanxolik  temperamentlar  haqida  tushuncha.  Mijozlar 
haqida  tushuncha.  Issiq,  o„rtacha  va  sovuq  mingiozlarning  tavsifi.  Oliy  nerv 
faoliyatining  eksperimental  patologiyasi.  Oliy  nerv  faoliyati  haqida  tushuncha. 
Shartsiz  refleks  va  instinktlar.  Tashqi  va  ichki  tormozlanish.  Ijobiy  va  salbiy: 
I,II,III oliy tartibli shartli reflekslar. Shartli reflekslarning harakat malakalari hosil 
bo„lishida  ahamiyati.  Katta  yarim  sharlar  po„stlog`i  ishidagi  tartiblilik  (dinamik, 
sterestik  avtomatlashgan    harakat  malakasining  fiziologik  mohiyati.  emotsiyaning 
biologik ahamiyati Odamning oliy nerv faoliyati xususiyatlari. Birinchi va ikkinchi  
signal sistemalari.  
 
Birinchi va ikkinchi signal sistemalar bilan po‘stloq osti tuzilmalarning 
o‘zaro munosabati 
 
  
Odam xulq-atvorini namoyon bo„lishida birinchi va ikkinchi signal 
sistemalarining roli. Odamda bilish funktsiyasini buzilishi. Odamda k o„ruv, 
eshituv, taktil sezgilarini buzilishi. Ikkinchi signal sistema va abstrakt tafakkkur. 
Odamda nutq funktsiyasining buzilishi. 
Odamning maqsadga erishishga qaratilgan faoliyatlari mexanizmi.
  
 

 
11 
Uyqu, tush ko‘rish gipnoz. uyquning odam hayotidagi ahamiyati 
 
Uyqu  vaqtidagi  fiziologik  o„zgarishlar.  Uyqu  turlari  kecha-kunduzi  uyqu, 
faslga  bog`liq  uyqu,  narkotik  uyqu,  gipnotik  uyqu,  patologik  uyqu.  Uyqu 
haqidagi  nazariyalar.  Uyquning  biologik      ahamiyati.      Uyquning      buzilishlari.   
Tush      ko„rish.      Tush  ko„rishning  sabablari.  Tush  ko„rishda  miya  pustlog`ida 
bo„ladigan  o„zgarishlar.  Gipnoz.  Gipnoz  hosil  qilishning  shart-sharoitlari. 
Gipnozdagi davrlar. 
Oliy  nerv  faoliyatining  tiplari,  jismoniy  mashqlar  bilan 
shug`ullanishda uning ahamiyati. Oliy nerv faoliyatining shikastlanishi. Nevrozlar. 
Xotira,  uning  ahamiyati  va  fiziologik  mexanizmlari.  Uyqu  fiziologiyasi,  uning 
fazalari. Xotira va fikrlashning fiziologik mexanizmlari. 
 
 
Hissiyotlarning turlari va ahamiyati 
 
Hissiyotlar haqida tushuncha. Hissiyotning shakllanishida olimlarning fikrlari. 
Hissiy zo„riqish. ehtiyoji va uni qodirish. Zuriqishning darajalari. Xotira va uning 
mexanizmi. Qisqa va uzoq muddatli xotira. Diqqat va uning mexnaizmi.  
 
Oliy nerv faoliyatining yoshlik xususiyatlari  
 
Bosh  miya  katta  yarimsharlarning  rivojlanishi.  Bolalarda  shartli  reflekslarni 
tekshirish.  Bolalardagi  shartli  va  shartsiz  reflekslarning  xususiyatlari.  Bolalarda 
shartli  reflekslarning  tormozlanishi.  Bog`cha  yoshdagi  bolalarda  oliy  nerv 
faoliyatining  rivojlanishi.  Bolalarda    I  va  II  signal  sistemaning  o„zaro  ta`siri. 
Bolada  birinchi  nutq  reaktsiyalarini  rivojlanishi.  Nutq  rivojlanishida  darajalar. 
Nutq funktsiyasini buzilishi. Bola oliy nerv faoliyati tiplarining xususiyatlari. Oliy 
nerv faoliyati tiplarini qayta tarbiyalash.  
 
O‘qtishning fiziologik asoslari. Oliy nerv faoliyati haqidagi ta`limot va 
psixologiya  
 
Idrok  va  uning  mexanizmi.  Tasavvurlar  haqida  tushuncha  va  ularning 
fiziologik, psixologik asoslari. Oliy nerv faoliyatining shikastlanishlari. Nevrozlar. 
Tajribada  nevroz  hosil  qilish.  Nevrotik  buzilishlarda  vegetativ  nerv  sistemasining 
izdan  chiqishi.  Ovqatlanishning  oliy  nerv  faoliyatiga  ta`siri.  Miyaning  qon  bilan 
ta`minlanishining oliy nerv faoliyatiga ta`siri. Gormonlarning oliy nerv faoliyatiga 
ta`siri.  Sezgi  organlarning  fiziologik  ahamiyati.  I.P.Pavlovning  analizator 
to„grisidagi 
ta`limoti. 
Retseptorlar 
klassifikatsiyasi. 
Retseptorlardan 
qo„zg`alishning paydo bo„lishi mexanizmlari.   Sezgi organlari organizmning ichki 
va  tashqi  muhiti  to„grisida  ma`lumot  beruvchi  manba  ekanligi.  Informatsiyaning 
uzatilishi,  qayta  ishlanishi,  saqlanish  mexanizmlari.  Sensor  sistemalarining 
harakatlar  boshqarilishidagi  ahamiyati  eshitish  analizatorlari.  Quloqning  tuzilishi 
va  fiziologiyasi.  Ichki  quloqning  retseptor  apparati  tuzilishi. 
Tovush 
tebranishlarining 
o„tkazilishi  va  qo„zg`alishi,  paydo  bo„lishi.  eshitish 

 
12 
analizatorlarining adaptatsiyasi. Vestibulyar  apparat. Vestibulyar apparat. Muskul 
tonusi  boshqarilishida,  apparatning  roli.  Hid,  ta`m  bilish,  teri,  taktil  va  termo, 
sensor  sistemalarning  funktsiyalari.  Bu  sensor  sistemalarning  retseptorlari,  ularni 
qo„zgatadigan  adekvat  ta`siri.  ekstro  va  introtseptiv  analizatorlarining  o„zaro 
munosabati. Og`riqning biologik ahamiyati 
 
 
Laboratoriya ishlarini tashkil etish bo‘yicha ko‘rsatmalar. 
 
Laboratoriya mashg„ulotlarida talabalar odam organlari tuzilishini vizual va 
atlas yordamida ko„nikma va malakalar hosil qilishadi. Laboratoriya ishlari uchun 
tavsiya etiladigan mavzular: 
Refleks  yoyini  tahlil  qilish.  Odamda  tizza,  axilliy,  oyoq  panjasidagi 
reflekslarni tarjibada ko„rish.  
Odamda  Danini-Ashner  shartli  refleksini  hosil  qilish.  O„quvchilarda  diqqat 
faolligi  o„zgarishini  kuzatish.  40x40  sm.  o„lchamli  qog„ozga  yozilgan  1  dan  25 
gacha  raqamlar  yordamida  o„quvchilarning  faol  diqqati  o„rganiladi.  Faol  diqqat 
matematika,  jismoniy  tarbiya  darslaridan  keyin  qanday  o„zgarishini  talabalar 
mustaqil o„rganadilar.                                                                                        
Bosh miya katta yarim sharlari tuzilishini mulyajlar asosida o„rganish.   
Oliy nerv faoliyatining yoshga oid xususiyatlari .   
Qon va qon aylanish organlarining tuzilishini o„rganish. Jismoniy 
yuklamaning yurak-qon tomir faoliyatiga ta‟sirini o„rganish. Jismoniy mashqni 
qon aylanishga ta‟sirini aniqlash.   
 



Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling