O'zbekiston respublikasi xalq ta'lim vazirligi ajiniyoz nomidagi Nukus davlat pedagogika instituti


Download 270.02 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/4
Sana13.10.2018
Hajmi270.02 Kb.
  1   2   3   4

       O'ZBEKISTON RESPUBLIKASI XALQ TA'LIM VAZIRLIGI       

 

 



                        Ajiniyoz nomidagi Nukus davlat pedagogika instituti     

 

 



                                                              

 

 



                                                                              O'zbek adabiyoti kafedrasi         

 

 



 

 

"ADABIYOT NAZARIYАSI" 



                                                                fanidan           

    


M A ' R U Z A L A R   M A T N I 

 

 



 

 

 



 

 

   



 

                                                                                             prof : K.Qurambayev                                                                                          

 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

Nukus - 2012 

  

 


                      KIRISH. ADABIYOT NAZARIYASI FAN SIFATIDA 

                                           R E J A  

         1. Adabiyot nazariyasi adabiyotshunoslikning tarkibiy qismi             

            ekanligi. 

         2. Ular o'rtasidagi munosabat. 

         3.Istiqlol mafkurasini shakllanishida adabiyot nazariyasining o'rni. 

         4. Adabiyot nazariyasining boshqa fanlar bilan aloqadorligi. 

   

                         FOYDALANILGAN ADABIYoTLAR 



 1. Adabiyot nazariyasi 1,2 tom. 1979 

 2. Izzat Sulton. Adabiyot nazariyasi 1980 yil 

 3. Adabiyotshunoslik terminlari lug'ati. 1983 yil 

   


                                 TAYaNCh IBORALAR 

 1. Adabiyot nazariyasi. 2. Adabiyot tarixi 3. Ijodiy jarayon 4. Adabiy nazariy qarash 

   

         Adabiyot  nazariyasi  adabiyotshunoslikning  tarkibiy  qismi  sanaladi.  Adabiyot 



nazariyasi  adabiyot  tarixi,  adabiy  tanqid,  adabiyotshunoslik  metodologiyasi  bilan 

aloo'ador. Bu fan adabiy asarlarning yaratilish qonun o'oidalari bilan shuullanadi. 

         Adabiyot  nazariyasining  predmeti  badiiy  adabiyotning  yaratilishi  haqidagi 

qonun-qoidalar  haqidagi  fandir.  Unda  badiiy  adabiyotning  spesifikasi,  hayot  bilan 

aloqasi,  ijtimoiy-estetik  o'immati,  badiiy  asarning  tuzulishi,  ijodiy  jarayoni,  hamda 

badiiy metod masalalari o'rga niladi. O'hshimcha shu yerga kiritiladi. 

         Istio'lol  mafkurasining  shakllanishida  adabiyot  nazariyasini  ahamiyati  katta. 

Chunki,  istio'lolni  tarannum  etib  yozilgan  asarlarni  tahlil  o'ilish,  kamchilik  va 

yutuqlarini  ajratish  adabiyot  nazariyasining  funksiyasi  hisoblanadi.  Badiiy  asarlarga 

munosib  baho  berishda  jamiyat  hayotini  ijobiy  tomonga  o'zgartirishda  adabiyot 

nazariyasining o'ziga xos roli bor. 

         Adabiyot  nazariyasi  fan  sifatida  shakllanishida,  tarao'o'iy  etishida  jahon 

adabiyot  nazariyasining  o'z  hrni  bor.  Ijtimoiy  badiiy  tafakkurning  tarkib  topishi 

bevosita xayoliy jarayon bilan bog'liqdir. 

         Adabiyot nazariyasi jahon adabiyoti tajribalari bilan boyidi, tarao'o'iy etdi. 

         Adabiyot  nazariyasi  jamiyat  badiiy  madaniyatini  hstirishda,  san'atkorlarning 

ijodiy tajribalariga, tarao'o'iy etgan adabiyotlar tendensiyalariga asoslanadi. 

         Adabiyot nazariyasi qator fanlar bilan aloo'adordir. U jamiyat haqidagi falsafiy 

fikrlarni umumlashtirgan falsafa fani bilan aloo'ador. Chunki har o'anday badiiy asar 

xulosasida  albatta  umumlashma  falsafiy  fikrlarning  mavjudligi  ma'lum.  Adabiyotda 

bevosita  estetik  munosabatlar  birinchi  o'rinda  turadi.  Shuning  uchun  estetika  fani 

bilan  aloo'adordir.  Shuningdek  bu  fan  tilshunoslik,  san'atshunoslik  fanlari  bilan 

mutloo'o aloo'ador. 

         Aynio'sa,  inson  ruhiyatining  nozik  tomonlarini  khrsatib  beruvchi  psihologiya 

fani,  uni  ilmiy  o'rga  nish  adabiyot  nazariyasini  yetakchi  xususiyatidir.  Demak 

adabiyot nazariyasi psixologiya va bosho'a fanlar bila ham aloo'ador. 

         Nazariya  o'zi  esa  tarixiy  o'rga  nish  natijasida  va  zamona  tarixiy-  pressining 

saboo'lari  asosida  maydonga  keladi.  Nazariya  va  tarixini  bilish  bilan  bilan 



qurollanmagan  tanqid  o'z  davrining  adabiy  protsessini  tushinishiga,  unga 

ko'maklaishishga qodir emas. 

 Adabiyotshunoslikning tarkibiy qismlari orasida aloqa juda muhimdir. 

         Hozirgi zamon asarlariga baho berishda, zamona tarixiy  protsessini tahlil etish 

"Adabiy tano'idning vazifasidir. O'tmish va hozirgi zamon adabiyotini o'rga nishning 

prinsip  va  usullarini  tayin  etish"  "Adabiyotshunoslik  metodologiyasi"  zimmasiga 

tushadi. 

         "Adabiyot  tarixi"  "Adabiy  tanqid"  va  Adabiyotshunoslik  metodologiyasi" 

adabiyotshunoslikning  tarkibiy  o'ismi  bo'lib,  ularning  yutuqlari  asosida  "Adabiyot 

nazariyasi" fani bunyodga keladi. 

         Adabiyot  nazariyasi  badiiy  so'z  asarlarining  ijtimoiy  hayotda  uynagan  roli, 

badiiy  adabiyotning  o'ziga  xos  xususiyatlari  haqida  badiiy  ijodning  turlari,  badiiy 

asarning  strukturasi  va    ijod  protsessining  qonuniyatlari  haqidagi  ta'limotdir. 

Adabiyot  nazariyasi  htmish  va  hozirgi  zamon  tarixiy-adabiy  jarayonining 

qonuniyatlarini o'rganadi,  adabiyotni to'g'ri  tushunish va  rivojlantirish uchun  kerakli 

xulosalarni chio'aradi. Adabiyot nazariyasi adabiyotshunoslik o'ismlarining yutuqlari 

asosida  yuzaga kelish  bilan birga  o'z ilmiy  xulosalari  asosida adabiyot tarixini ham, 

adabiyot metodologiyasi va adabiy  jarayonni ham boyitadi. 

         Adabiyotshunoslik fanining yuqorida aytilgan yordamchi sohalari ham adabiyot 

nazariyasi  fanining  rivojiga  munosib  hissa  o'hshadi.  Jumladan  bibliografiya  (biblio-

kitob, grafo yozuv - yunoncha)  sohasi kitoblarining yozilgan; khchirilgan yoki bosib 

chio'o'an  vaqti  xao'ida  ma'lumot  beradi.  "Tekstologiya"  ham  adabiyot  shunoslikni 

muhim sohasi bo'lib, badiiy asarlarning ayol tekstini tanlash va thri ho'ish usullarini 

ishlab chio'adi. 

         Yuo'oridagi  yordamchi  sohalar  ham  Adabiyot  nazariyasi  fanining  rivojiga 

munosib hissa o'hshadi. 

         Adabiyotshunoslikning  tarkibiy  o'ismlari  orasidagi  uzilmas  aloo'a  mavjud. 

Adabiyotshunoslikning  tarkibiy  o'ismlari  orasidagi  bu  uzilmas  aloo'aga  XIX 

asrdayoo'  Chernishevskiy  N.G.  e'tibor  o'ilgan  edi.  "San'at  tarixi  san'at  nazariyasiga" 

asos  bo'lib  xizmat  o'iladi,  keyin  san'at  nazariyasi  san'at  tarixining  yana  ham 

mukammalroo', yana ham thlaroo' ishlanishiga yordam beradi. Tarixiy yaxshi ishlash 

nazariyasining yana ham mukammallashuviga xizmat etadi. Nazariya va tarixning bu 

bir-biriga  foydali  ta'siri  s'hngsiz  davom  etadi.  Predmetning  tarixisiz  predmetning 

nazariyasi bo'lmaydi.1  

         Demak,  adabiyotshunoslikning  tarkibiy  o'ismlari  orasiga  xitoy  devori  o'hyib 

o'hymaslik kerak" 

         Adabiyotshunoslik  -  badiiy  adabiyotni,  uning  mohiyatini,  kelib  chio'ishini  va 

ijtimoiy  aloo'alarini  har  taraflama  o'rga  nuvchi  fandir.  Adabiyotshunoslik-  badiiy 

adabiyotni, uning mohiyatini, kelib chio'ishini va ijtimoiy aloo'alarini har tomonlama 

o'rga nuvchi fandir. So'z orqali badiiy fikrlashning, spesifikasi (o'ziga xos xususiyati) 

haqidagi,  badiiy  ijodning  genezisi  (negizi,  zamini)  strukturasi  (tuzilishi),  tarixiy-

adabiyot  protsessining  lokal  (ma'lum  joy    va  davrga  oid)  va  umumiy  qonunlari 

haqidagi  bilimlar  jamidir.  Demak:  badiiy  adabiyotni  va  ijodiy  jarayonning  o'rga 

nishning  prinsiplari  va  metodlari  haqidagi  fan-adabiyotshunoslik  fanidir.  Bu  fan 



klassikani va  klassiklarining  ijodini o'rganadi.  Adabiyotni  yaratish  jarayoni  bevosita 

adabiyotshunoslikning, shuningdek, adabiyot nazariyasining predmeti sanaladi. 

         Adabiyotning  yaratish  protsessiga  adabiy  mahsulot  yaratishda  ishtirok  etgan 

hamma  yozuvchilarning,  bir-biri  bilan  kurashuvchi  barcha  ideologik  oo'imlarning, 

adabiyot tarixidagi ularning faoliyati ham bevosita ushbu olimning predmeti sifatida 

o'rga niladi. 

         Adabiyot  nazariyasi  mumtoz  adabiyot  nazariy  o'arashlari  bilan  bevosita 

aloo'ador.  Bugungi  kunda  mumtoz  adabiyotdagi  nazariy  o'arash  va  adabiy 

terminlarga  munosabat  yana  ham  kuchaydi.  Aynio'sa,  aruz  vaznini  o'rga  nish  uning 

nazariy  tomonlariga  e'tiborni  o'aratish  kuchaydi.  Mumtoz  o'arashlar  bilan  o'iyoslash 

va umumlashtirish kuchaydi. 

         Xozirgi  zamon  adabiyot  nazariyasi  fani  oldida  qator  muammolar  mavjud.  Bu 

muammolar adabiy-nazariy o'arashlarni chuqur ishlab chio'ish, butun tarao'o'iyparvar 

adabiy  merosni  tano'idiy  o'rga  nish,  o'zlashtirish  zarur.  Htmish  va  hozirgi  zamon 

adiblarining adabiyot thrisidagi nazariy o'arashlarini izchil o'rga nish, ijobiy tajriba va 

fikrlarni zamonaviy adabiy jarayonga targ'ib etish eng asosiy adabiyot nazariyasining 

birinchi galdagi vazifasidir. 

         Istiqlol  mafkurasini  shakllanishida  adabiyot  nazariyasining  roli  katta  bo'ldi. 

Asarlarni  badiiy  tahlil  o'ilib,  ularni  baholarini  berishda  adabiyot  nazariyasini  o'ziga 

xos hrni va ahamiyati bor. 

                                         NAZORAT SAVOLLARI 

 1.   Adabiyotshunoslikning  o'anday   tarkibiy o'ismlarini bilasiz? 

 2.        Adabiyot  nazariyasi    adabiyotshunoslik    tarkibiy  qismi    ekanligini    qanday 

isbotlaysiz? 

 3.  Adabiyotshunoslikning  tarkibiy o'ismlari  hrtasida  o'anday  munosabat bor? 

 4.    Jamiyat badiiy madaniyatini  hstirishda  bu  fanning  ahamiyati  nimada? 

 5.    Nazariya  o'anday  yuzaga keladi? 

 6.    Adabiyotshunoslikning  yordamchi   sohalariga  qaysilar kiradi? 

 7.    Asosan  adabiyot  nazariyasi  fan  sifatida  qachondan boshlab  o'rganildi? 

 8.    Ushbu  fanning  ahamiyati  nimada? 

 9.    Siz adabiyot nazariyasi  haqida  yana nimalarni  bilasiz? 

 10.  Adabiyot  nazariyasi  qanday fanlar  bilan  aloqador? 

 

  

BADIIY ADABIYoTGA ILMIY-TARIXIY QARAShNING ShAKLLANIShI 



   

                                                 R E J A  

           1. Nazariy maktablarni shakllanishi. 

           2. Mifologik maktab 

           3. O'iyosiy-tarixiy metod. 

           4. Madaniy-tarixiy maktab. 

   

                        FOYDALANILGAN ADABIYoTLAR 



           1. Adabiyot nazariyasi. 2 tomlik 

           2. O'hshjonov M. Ma'no va mezon. Toshkent, 1974 



           3. G'.Karimov. Halq, tarix, adabiyot 

   


                    TAYaNCh IBORALAR 

1. Maktab nima  

2. Metod haqida tushuncha.     

3. Filologik maktab   

4. Psixologik maktab 

   


 Badiiy  adabiyotni  shakllanishida,  fan  sifatida  rivojlanishida  nazariy  maktab,  metod 

va  metodologik  prinsiplarni  o'ziga  xos  ahamiyati  bor.  Aynio'sa  bu  maktablarning 

rivojlanishida  arbiy  Yevropa  olim  va  nazariyotchilarining  xizmatlari  katta  bo'ldi. 

Aynio'sa  XIX  asrda  arbiy  Yevropada  nazariy  o'arashlar  rivojlandi.  Ular  dastlab 

o'uyidagi maktablar asosida shakllandi, tarao'o'iy etdi. 

         Mifologik  maktab.  asoschilari:  aka-uka  Grimmlar  bo'lib,  ular  jahon  adabiyoti 

bir 

manbaadan, 



hind 

mifologiyasidan 

taro'algan 

deb 


biladilar. 

A.Kun, 


A.N.Afanaspev,  M.Myuller  ham  mifologiyani  badiiy  adabiyotning  asosi  deb 

biladilar.  Butun  jahon  adabiyotini  bir  manbadan  taro'algan  deb  o'arash,  ularni 

mifologiyadan taro'algan deb bolab khyish u o'adar hayotiy va badiiy haqio'atga thri 

kelmaydi. 

         Biroo',  hozirgi  adabiyotning  rivojlanishida  mifologiyani  o'ziga  xos  ahamiyati 

bor.  Bugungi  o'zbek  adabiyotshunosligida  folpklor  va  mifologik  unsurli  ilmiy  ish 

sifatida  o'rga  nilmoo'da.  Umuman  aytganda,  bu  maktabni  ham  juda  katta  hrni  va 

ahamiyati bor. 

         O'iyosiy-tarixiy  metod.  (Komparativizm).  Asoschilari:  D.Deylop,  P.Beifey, 

A.Veilovskiylar    adabiyotni  o'iyosiy  jihatdan  o'rga  nishni  taklif  etadilar.  O'iyosiy 

o'rga  nishni  muhim  tomonlarini  khrsatib  beradilar.  Adabiyot  taraqqiyotini  bir  xil 

obrazlar, motivlar va syujetlarning khchib yurishidan iborat deb o'arash u o'adar thri 

emas.  Bu  esa  adabiy  jarayonda  hxshash  obraz  va  syujetlarni  keltirib  chio'arishi 

mumkin.  Har  doim  adabiy  jarayondagi  o'zgarish  va  tendensiyalarni  bosho'a 

adabiyotlar  tarixidan  o'idirish  thri  emas.  Bu  esa  har  bir  adabiyotda  yuz  bergan 

motivlarni  htmish  adabiy  merosini  adabiy  masuli  deb,  khklarga  khtarib  mao'tash 

adabiy jarayonga naf keltirmaydi. 

         Bugungi kunda bu metodning o'z hrni va ahamiyati bor. Chunki bugungi kunda 

olib  borilayotgan  ilmiy  tado'io'otlarda  o'iyosiy-tipologik  o'rga  nishga  katta  e'tibor 

berilgan.  Xar  bir  badiiy  asar  o'iyosiy  o'rga  nilar  ekan  ularni  milliy  zamindan  ajratib 

o'hymaslik kerak. Badiiy asarni ilmiy o'iyosiy-tipologik o'rga nish tanlab olingan har 

bir asarni adabiy jarayondagi bhy-bastini khrsatib beradi. 

            Madaniy-tarixiy  maktab.  Asoschilari:  I.Ten,  F.I.Buyelayev,  A.  Papinlardir. 

Ularning nazariyalari shundan iboratki, har bir badiiy asarni ijtimoiy, milliy, jurofiy, 

muhit bilan bog'liqlikda o'rga nishdan iborat. Ularni bu o'arashlarida jon bor. Albatta 

har bir asarda milliylik, umuminsoniylik g'oyalari mavjud bo'ladi. Obrazlarda jurofiy 

detallarni obrazlar darajasiga khtarilishi tabiiydir. Biroo' har bir katta, aynio'sa kichik 

hajmdagi  asarlardan  bu  xususiyatlarni  o'idirish,  tahlil  o'ilish  adabiy  jarayon  uchun 

ijobiylik kasb etmaydi. Iro', muhit, moment rolining absolyutlashtirish mutlao'o ilmiy 

talabga,  uning  rivojiga  xizmat  etmaydi.  Ijodni  tarixiy  an'anaga  bolab  o'hyish,  uni 



an'ananing mahsuli deb o'arash sira mumkin emas. Ular adabiy ta'sir va aloo'ani sira 

tan olmaydilar. Adabiy ta'sir va aloo'ani inkor etish mumkin emas. Badiiy adabiyotni 

xalq tarixi, turmushi, psihologiyasi bilan bolab, konkret-tarixiy va milliy xususiyatni 

hisobga o'rga nishni ahamiyati katta. 

         Biografik  maktab.  Asoschisi:  P.O.Sent-Byov,  G.Brandee,  N.I.Storojenko, 

A.Sveyg  singarilari  yozuvchi  ijodini  o'rga  nishda  uning  biografiyasiga  bolab  o'rga 

nishni tavsiya etadilar. 

         Biografiya rolini asarni tahlil o'ilishda ideallashtirish, har bir asarni tahlil o'ilish 

jarayonida biografiyani  o'idirish sun'iylik kasb etadi.  Bu  metod  har  doim  ham  o'zini 

oo'lamaydi. 

         Biroo',  ayrim  asarlarning  avtorini  anio'lashda,  biografik  metodni  o'ziga  xos 

ahamiyati 

bor. 

Aynio'sa, 



biografik 

asarlarni 

o'rga 

nishda 


bu 

metod 


nazariyayotchilarining o'arashlari o'zini oo'laydi.     Psihologik maktab: Asoschilari: 

Myuller,  Freyfelps, A.Potebnya,  S.Jirarden,  V.Vuntd,  A.Gorifelpdlardir.  Adabiyotga 

real  borlio'  bilan  bog'liq  bo'lmagan  hodisa  sifatida  o'arash  kuchaydi.  Adabiyotni 

ramzlar  yiindisi  sifatida  talo'in  o'ilish  kabi  holatlar  uchradi  .  Thri  adabiyotda  ramz-

simvollar  mavjud,  ammo  butun  adabiy  hodisa  va  obrazlarni  ramzlarning  ko'rinishi 

deb  baholash,  talab  etish  mutlao'o  nothridir.  San'at  asari  bevosita  hayot  bilan 

aloo'ador bo'ladi. Ob'ektizm, ideologi psihologik maktabni asosini tashkil etadi. 

         Filologik  metod.  Asoschilari:  German  Paulp.  V.Perets.Adabiy  asarning  asl 

nusxasini  yoki  unga  yaqin    matni  tiklash  uchun  asar  yozilgan  sana  va  muallifni 

anio'lash  bilan  shuullanishini  targ'ib  etish.  Bu  metod  VI  asrlarda  qadimgi 

Yunonistonda  dunyoga  kelgan  bo'lib,  XIX  asrlarda  katta  yutuqlarga  erishganligi 

ma'lum. 


         Hozirgi  davrda matnshunoslik  ilmiy  adabiyotshunoslikning  muhim,  yordamchi 

sohalaridan  bo'lib  o'olgan.  Aynio'sa,  qadimgi  yozilgan  badiiy  asarlarning  matnini 

anio'lashda filologik maktab asoschilarining nazariy fikrlari juda o'adrlidir. 

         Hozirgi  o'zbek  matnshunosligiga  munosib  hissa  o'hshgan  qator  zahmatkash 

olimlarimiz 

bor. 


Porso 

Shamsiyev, 

H.Sulaymonov. 

I.Sultonovlar 

shular 

jumlasidandir.  Bu  olimlarimiz  klassik  adabiyot  asarlarinining  tekstlarini  arab 



grafikasidagi  khl  yozma  manbalarni  hozirgi  o'zbek  yozuviga  htkazish,  ikki-uch  xil 

yozilib  kelingan  so'zlarni  bir  xil  o'oida  ostiga  olish,  imlo  xatolari  bilan  bog'liq 

murakkab masalarlarni hal o'ilish ustida jiddiy ish olib bordilar. 

         Lutfiy, Navoiy, Bobur, Mashrab, Ogahiy, Munis, Muo'imiy Furo'at kabi klassik 

shoirlarning  asarlarining  tekslari  tayyorlanib,  hozirgi  davr  alfavitida  nashr 

ettirilganligi matnshunos olimlarning katta xizmati bo'ldi. 

         Aynio'sa,  matnshunos  olim  Hamid  Sulaymonning  xizmatini  alohida  ta'kidlab 

htish  lozim.  U  har  o'anday  o'arshiliklar  bo'lishiga  o'aramay  o'zining  maqsadini 

qaytmadi. Navoiy asarlarini o'z vatandoshlariga qaytarilishida jonbozlik khrsatdi. 

         "Xazoyinul-maoniy"  ga  kiruvchi  devonlarning  tano'idiy  tekstini  Hamid 

Sulaymonning  o'zi,  "Xamsa"  ga  kiruvchi  dostonlarning  tano'idiy  tekstini  Solih 

Mutallipov kabi olimlarimiz nashrga tayyorlaganlar. 

         Biroo'  shu  bilan  birgalikda  klassik  adabiyot  asarlarini  tekstlarini  nashr  etish  

borasida hali ham ba'zi bir xatolarga yhl o'hyilmoo'da. Demak, adabiyotshunoslikning 

adabiyot  nazariyasi,  adabiyot  tarixi,  adabiy  tankid  kabi  tarkibiy  o'ismlari  ham, 


bosho'a  o'ismlari  ham  muhim  vazifalar  bajarishga  safarbar  kilingan.  Bu  o'ismlar 

o'zaro  aloo'ada  ish  ko'rga  ndagina,  adabiyotshunoslik  tez  sur'atlar  bilan  rivojlanadi., 

hamda badiiy adabiyotning keng va chuqur tahlil o'ilish imkoniyatiga ega. 

 

  



NAZORAT SAVOLLARI 

 1.    Nazariy maktab nima? 

 2.    O'anday nazariy  maktablarni  bilasiz? 

 3.    Mifologik maktab  asoschilarining  g'oyalari  nimadan iborat? 

 4.    Siz ularning  fikriga  o'hshilasiz-mi? 

 5.    O'iyosiy tarixiy  metod asoschilari o'anday   o'arashga ega? 

 6.    Madaniy-tarixiy  maktab asoschilari-chi? 

 7.    Filologig  maktab  asoschilari  o'anday  g'oyani  ilgari suradlar? 

 8.    Texnologik maktab  targ'ibochilari kimlar? 

 9.    Yuo'oridagi  maktab   va metodlarning  bugungi kunda  o'anday  ahamiyati  bor? 

 10.  Bugungi kunda  zamonaviy  adabiyotshunoslikda o'anday metodlar bor? 

   


                   

 

                        HOZIRGI ADABIYoTShUNOSLIKNING 

                                 ASOSIY METODLARI 

   


                                         R E J A  

         1. Xozirgi adabiyotshunoslikning asosiy metodlari 

         2. Psixoanalitik metod. 

         3. Intuizmi metodining o'ziga xos xususiyati. 

         4. Formalizm, ekzistensializm metodi. 

         5. Strukturalizm metodi haqida tushuncha. 

   

                                 FOYDALANILGAN ADABIYoTLAR 



         1. Adabiyot nazariyasi 2 tomlik. 1978, 1979 

         2. Filosofiya lug'ati. Toshkent 1976 

                                 TAYaNCh IBORALAR: 

         1. Psixoanalitik metod.  Intuitivizm  Formalizm.  Strukturalizm. 

   

         Psixoanalitik  metod.  E.Freyd,  I.Neyfelpd,  I.D.Ermonovlar  adabiyotni 



e'tiroslarga  boy  bo'lgan  holatlarni  khrsatib  berish  adabiyotning  asosi  deb  biladilar. 

Badiiy  adabiyotdan  xuddi  shunday  holatlarni  o'idirishni  targ'ib  o'ilishdi.  Badiiy 

adabiyotda  erotik  motiv  va  mavzularning  hrni,  me'yorini  bilish  zarur.  Ortio'cha 

bunday  holatlarni  tasvirlash  inson  tarbiyaisga,  insonlarning  didiga  adabiyotni 

ahloo'iy-estetik funksiyasiga salbiy ta'sir etish mumkin. 

         Aynio'sa,  o'zbek  adabiyotida  bunday  holatlarni  me'yoriy  tasvirlanishi  talab 

etiladi.  Xalqimizning  milliy,  diniy  xususiyatlari  ham  sira  bunday  holatlarga  thri 

kelmaydi. 



         Intuitivizm - filosofiyada idealistik oo'im bo'lib, bu oo'im imperializm davridagi 

burjua  filosofiyasida  katta  ta'sirga  ega  bo'ldi.  Etikada  20-asrdagi    burjua  etikasining 

yhnalishlaridan  biri    bo'lib,  bu  yhnalish  etikadagi  hozirgi  zamon  formalizmiga  asos 

soldi.  U  dastlab  Angliyada,  50-yillarda  AO'Sh  da  taro'aldi.  A.Bergeon,  B.Krocha, 

Yu.UAyxenvalpd,  A.M.Evlakovlar  kabi  olimlarr  hayotni  tiyran,  sinchiklab  - 

intuitsiyaga xos o'rga nish bu metodning asosini tashkil etishini ta'kidlashgan. 

         Ya'ni  intuitsiya  -  (lot.-sinchiklab  o'arash)  avval  mantio'iy  muhokama 

o'ilmasdan,  haqio'atni  bevosita  payo'ash  o'obiliyati  Marksdan  ilgarigi  filosofiyada 

intuitsiya biluvchilik faoliyatining alohida formasi deb o'aralgan. 

         Masalan,  Sharo'  filosofiyasida  Intuitsiyani  payambarlarga  xos  bo'lgan  maxsus 

bilim usuli sifatida talo'in etilib, u ilyor mutaffakirlar Farobiy, Beruniylar tomonidan 

tano'id  o'ilingan.  Intuitsiyaga  haqio'atni  ochishning  birdan-bir  va  yagona  yhli  deb 

o'arash mumkin. 

         Badiiy  ijodni  ongsiz  jarayon  deb  bilish,  ushbu  metod  asoschilarining  asosiy 

prinsiplari  bo'ldi.  Ijodda  onglilikni,  tafakkur  va  tajribaning  rolini  inkor  etadi.  Ijod 

jarayonini  o'rga  nish,  bugungi  kundagi  adabiyotshunoslikning  asosiy  metodi 

sanalgan. 

         Formalizm metodi. 

         G.Zamper,  A.Rigallarning  formalizmga  o'hshgan  hissalari  katta.  bordir. 

Formalizm o'z nomi bilan badiiy adabiyotni o'rga nishda faqat formaga e'tibor beradi. 

Badiiy  asarni  o'rga  nishda  ayrim  ramziy  obrazlarni  izohlash  bilan  cheklanadi. 

Formalistlar  har  o'anday  nazariy  kriteriylarni inkor  etadilar.  O'hpincha  ular  asarning 

yechimini analiz o'ilish, tasvir vositalarini ta'kidlash, ta'riflash bilan cheklanadilar. 

         Strukturalizm  yao'inda kelib chio'o'an ijodiy  metod bo'lib, ular badiiy asarning 

strukturasini  undagi  tovushlar  tarkibi,  mio'dori,  joylashish  hrni,  tartibi  bilan  mashul 

bo'ladilar. 

         Strukturalizm  ma'lum  darajada  adabiyotning  ayrim  qonuniyatlarini  ochib 

beradi.  Strukturalizmning  asosiy  yetakchilari  R.Bart,  S.Psoderov,  R.Yakobson, 

Yu.Lotmonlar  bu  metodning  qator  ijobiy  xususiyatlarini  khrsatib  berishgan. 

Strukturalizm  formalizmning  texnika  va  kibernetikaga  oid  hozirgi  kirinishi  ekanligi 

e'tirof etishgan. 

         Ilmiy  tushunchalar  va  badiiy  vositalarni  matematik  vositalar  bilan  anio' 

sistemalashtirishga  urinishi  zarurligi  bugungi  adabiyotshunoslik  fanining  e'tiyojiga 

aylanib 


bormoo'da. 

Fan 


texnika 

taraqqiyotini 

hozirgi 

boso'ichda 

adabiyotshunoslikning  ayrim  masalalarini  tado'io'i  o'ilishda  komppyuter  hamda 

matematik  vositalar  imkoniyatlaridan  foydalanish  va  uni  amalga  oshirish  ushbu 

metodni  asosiy  funksyaisi  hisoblanadi.  Bu  metodning  adabiyotshunoslik  fanini 

tarao'o'iy etishida xizmatlari katta. 

         Shunday  o'ilib,  badiiy  adabiyotning  rivojida  yuo'oridagi  metodlarning  o'z  hrni 

bor. 


                            NAZORAT SAVOLLARI 

 1. Psixoanalistik  metod nima?    

 2. Uni   badiiy asar  tahlilidagi hrni o'anday? 

 3.Intuitivsum metodi  o'anday paydo bo'lgan? 

 1.    Bu metodning  yetakchi xususiyati nimada? 


 2.    Formamum  metodi  o'anday  metod  sanaladi? 

 3.    Strukturomum metodi asoschilari  kimlar? 

 4.    Ular o'anday g'oyani  ilgari  suradilar? 

 5.    Zamonaviy  adabiyotshunoslikda  eng yetakchi  metod qaysi? 

 6.    Strukturalizm  metodi nima uchun bugungi kunda e'tibor kuchaydi. 

 7.    Ushbu metodlar haqidagi  sizning  fikringiz o'anday? 

   


Каталог: lektions -> ozbek%20adabiyoti -> O`zbek%20tili%20va%20adabiyoti%20yo`nalishi
O`zbek%20tili%20va%20adabiyoti%20yo`nalishi -> Ajiniyoz nomidagi nukus davlat pedagogika instituti
O`zbek%20tili%20va%20adabiyoti%20yo`nalishi -> O'zbekiston respublikasi xalq ta'lim vazirligi ajiniyоz nomidagi
O`zbek%20tili%20va%20adabiyoti%20yo`nalishi -> Ajiniyoz nomidagi nukus davlat pedagogika instituti
O`zbek%20tili%20va%20adabiyoti%20yo`nalishi -> Navoiyshunoslik
O`zbek%20tili%20va%20adabiyoti%20yo`nalishi -> Ajiniyoz nomidagi nukus davlat pedagogika instituti
O`zbek%20tili%20va%20adabiyoti%20yo`nalishi -> O'zbekiston respublikasi xalq ta'lim vazirligi ajiniyоz nomidagi nukus davlat pedagogika
O`zbek%20tili%20va%20adabiyoti%20yo`nalishi -> Chet el adabiyoti tarixi
O`zbek%20tili%20va%20adabiyoti%20yo`nalishi -> O`zbekiston respublikasi xalq ta`limi vazirligi ajiniyoz nomidagi nukus davlat pedagogika instituti
O`zbek%20tili%20va%20adabiyoti%20yo`nalishi -> Ajiniyoz nomidagi nukus davlat pedagogika instituti
O`zbek%20tili%20va%20adabiyoti%20yo`nalishi -> O’zbеk аdаbiyoti kаfеdrаsi


Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling